41. BITEF 07

I TO JE POZORIŠTE

U prirodi je umetnosti da stalno traži novi izraz. Pozorište, kao umetnost koja postoji samo ako se doživljava, gleda, prati, prihvata i osporava, izuzetno je sklona stalnim promenama.

I pored toga nije lako uočiti koja promena u pozorištu - bila ona nagla i bučna ili tiha i jedva vidljiva - ima vrednost umetnosti.

U pozorištu se ne radi samo o promeni forme u okviru nekog pozorišnog stila, nego i o zameni osnovnih sredstava izražavanja, pa i o radikalnoj   izmeni perspektive posmatranja pozorišnog čina.

U veku u koji samo što smo zašli, koji je istovremeno i novi milenij, pozorište smelo koristi nove tehnologije, čak ne vodeći računa o tome da li će takvo pozorište biti prihvaćeno. S druge strane neki pozorišni umetnici lišavaju se mnogih dosadašnjih teatarskih sredstava, svodeći ono scensko na gotovo jedva vidljiv minimum.
Posle eksplozivnih devedesetih i upotrebe kič i televizijske estetike u pozorištu, posle eksplicitnog socijalnog i političkog angažmana pozorišnih umetnika, čini se da dolazi neko novo vreme u kom pozorište više ne viče već, pre bi se moglo reći, šapuće, napuštajući upadljivu pop-kulturološku matricu i atomizira se, ponovo se svodeći na svoje esencijalne i neprolazne elemente – glumce u praznom prostoru. Ovo je, možda, ponovo vreme samopreispitivanja pozorišta i kroz pozorište i traganje za nekim novim vrednostima i jezikom u svetu koji je toliko prezasićen najrazličitijim senzacijama. U odnosu na furiozne televizijske prizore, čini se da se savremeno pozorište iznenada usporilo, da se odvija u nekoj vrsti kontra - ritma   u odnosu na podivljalu realnost koju više ne može ili ne želi da prati. Umesto uvodjenja realnosti, koja svakim danom prevazilazi sebe, u scenski prostor, pozorište počinje da kreira svoju paralelnu realnost. Baš kad smo pomislili da smo sve već videli i doživeli.

Tandem selektora   svojim izborom za 41. Bitef posebno obilato   nudi najrazličitije oblike scenskog izražavanja - primere ekstremno novog savremenog plesa i u spektakularnoj i minimalističkoj formi, neverbalno pozorište prizora, (post)postmodernističku rekonstrukciju avangarde 6o-ih, tragikomičnu rečitost iskonske jadikovke, "novi cirkus" sa filozofskim pretenzijama, fake-realizam, Mocarta kao našeg savremenika, Šekspira kao krvavog buntovnika, kao   i potpunu negaciju stolećima poznatog pozorišta sa telima koji s jedne strane rampe igraju ulogu glumaca, a sa druge strane sa telima koja igraju ulogu posmatrača; ovog puta je reč o igri "čovek na čoveka".

Sve je to pozorište...

Ovaj Bitef sigurno će pokazati i to da je i pozorište pozorište. Koje će to predstave pokazati ili koji njeni neki elementi, znaćemo   na kraju Bitefa. Ili tek za koju godinu.

Jun 2007.
Jovan Ćirilov i Anja Suša

Više na:
bitef.co.yu

Jovan Ćirilov:

Na Wikipediji:
sr.wikipedia.org

U Profilu:

Deset velikana u mom životu:

Direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta i umetnički direktor Bitefa Jovan Ćirilov je TAMARI NIKČEVIĆ izdvojio deset najznačajnijih i najzanimljivijih ljudi koje je sreo decenijama dočekujući ih u Beogradu ili odlazeći k njima u svetske metropole

profil.co.yu 

U „Ekonomistu OnLine“:

Bitef nema cenu

ekonomist.co.yu

U „Ilustrovanoj politici“:

Ljubavna pisma moje majke

politika.co.yu

U „Vremenu“:

Najkraće drame na svetu:

vreme.com

U „Blicu“:

Ana i doksicid s-TIU/4

Onome ko bude, izvan najužeg kruga teoretičara izvođačkih umetnosti, razumeo naslov ove kolumne, dajem vrednu nagradu. Mogu da obećam kule i gradove, neću ostati bez onoga što i nemam.

blic.co.yu

Na „Studio-B“:

Najavljivan kao festival koji će pomiriti sve krajnosti u pozorištu, 41. BITEF bi ove godine trebalo da se vrati svojim korenima koji su ga proslavili pre 4 decenije. Tako barem tvrde selektori Jovan Ćirilov i Anja Suša navodeći da je uspeh ovogodišnje selekcije upravo u spoju klasičnih dela i predstava, sa plesom, performansom, specifičnim scenskim rešenjima u neteatarskim prostorima i cirkus teatrom.

studio-b.co.yu