Pisac u medijima Vladan Matijević i izlazak iz mraka

U razgovoru za „Blic” poznati pisac govori o pomenutoj knjizi, vremenu u kome živimo, strastima, potrazi za smislom…

Knjigu, roman omnibus, „Vrlo malo svetlosti”

Naručite danas.

čine tri pripovesti koje prate živote i snove naoko različitih likova – američke istoričarke umetnosti, bivšeg ministra u vladi pre petooktobarskih promena u Srbiji i apsolventa filozofije – do juče uspešnih, a sada poraženih ljudi. Govoreći o svom delu i njegovom naslovu, Vladan Matijević kaže:

- Naslov odslikava atmosferu romana, a i lepše zvuči nego „Vrlo mnogo tame“. Svetlost, koja je biblijskim tumačenjem označila početak stvaranja sveta, univerzalna je kategorija i metafora. Asocira na Boga, život, vid i sve što može stati u percepciju ljudskog oka. Ali, odsustvo svetlosti predstavlja ne samo crnilo i tamu već i slepilo kako oka, tako i svih životnih vrednosti. U mom romanu svi junaci žive poluživote, osujećeni su, razočarani, a u njihovim životima ima onoliko svetlosti koliko je dovoljno da obasja samo deo puta kojim hodaju ili jedan san koji sanjaju. Govoreći precizno, to je vrlo malo svetlosti.

Likovi su veoma različiti, životne priče takođe…

- Karakterno različiti likovi, i ne samo karakterno, likovi koji žive na različitim mestima, imaju iste probleme, istu muku muče, slične snove sanjaju. Njihove jave se prepliću, često su nečiji snovi drugome java. Mnogo štošta me je motivisalo da ih spojim. Možda najviše želja da pokažem da više nije bitno mesto stanovanja, obrazovanje, da smo svi na ovom svetu tako usamljeni. Takođe, čini mi se i da smo svi na neke čudne načine povezani, da se životi mnogih ljudi prepliću sa drugima, njima nepoznatim, a da oni toga nisu svesni. Uostalom, umetnost nas povezuje na najsuptilniji način. Jedna knjiga, film ili fotografija probudiće slične emocije kod čitalaca i gledalaca na različitim kontinentima.

Njih s jedne strane spaja to što žive u snovima, a s druge što postoje u poremećenom sistemu vrednosti. A, šta spaja nas sa njima ili njih sa nama?

- Spaja nas mrak. Predstoji nam borba da iz tog mraka izađemo, da nađemo smisao. Ni sam ne znam kako i gde. Koristim se privilegijom pisca da postavljam pitanja ne nudeći odgovore i da tražim od čitalaca da ih sami pronađu. U romanu „Vrlo malo svetlosti“ svi junaci su izgubili smisao i svako ga na svoj način ponovo traži. Ma koliko ta njihova potraga za odbeglim smislom života izgledala fanatična ili paranoična, ipak govori o neutaživoj potrebi svakog od nas da sa grumenom zlata izađe iz tamnog vilajeta.

Napisali ste: „Strasti se nikad ne mogu nahraniti dovoljno, spoznao sam da su sve gladnije što im više hrane daješ”. Često se može čuti da ovom vremenu upravo nedostaje prave strasti, pravih emocija...?

- Mislim da ovom vremenu sve što je bitno nedostaje, jer mi ne cenimo to bitno, važnost pripisujemo nebitnim stvarima i te nebitne stvari nas sve više zatrpavaju i polako guše.

Govoreći jezikom književnosti, kog žanra nam je realnost?

- Naša realnost ima istančan književni ukus i inspiriše se delima velikih pisaca, mislim na dela Kafke i Beketa, ali i na dela Orvela. Problem je što ona, naša realnost, ne pita nas da li mi možemo da izdržimo toliko tešku literaturu svakog dana na svakom mestu.

Roman ili pripovetka

U užem izboru za Vitalovu nagradu je i vaša knjiga, ali u kategoriji pripovetke?

- Smatram da je po kriterijumima koji važe poslednjih nekoliko decenija moja knjiga roman, tako je i ja doživljavam, a vidim da i većina tako misli, ali sam svestan da u prvoj polovini dvadesetog veka ne bi bila svrstana među romane. U dvadeset prvom veku nisu više jasno razdvojene granice, nigde, pa ni među žanrovima. Moja zbirka priča iz 2.000 godine „Prilično mrtvi” lako bi mogla biti doživljena kao roman, a roman „Časovi radosti” mogao bi biti svrstan i u zbirku kratkih priča, ali i u zbirku pesama u prozi.

Institucija nagrada

U konkurenciji ste za NIN-ovu nagradu (koju ste već jednom dobili). Vaš odnos prema nagradama?

- Ne mislim da bi bilo na mestu da išta kažem o instituciji nagrada u Srbiji pošto se ovih dana dodeljuju najznačajnije književne nagrade za prošlu godinu, pa i NIN-ova. Kao i u svemu drugom, i po tom pitanju u Srbiji postoje dva ekstremna mišljenja. Ne želim da moje reči budu pogrešno protumačene zato ću oćutati kom ekstremu sam bliži, bez obzira na znanje da je istina obično na sredini. BLIC.

Vrlo malo svetlosti

Naručite danas.