Da li je to bomba u vašem džepu?

Tehnologija detekcije bombi je u centru pažnje ovog meseca, jer se u SAD bliži krajnji rok da osoblje obezbeđenja aerodroma završi kratak kurs provere na eksploziv pre praznika koji se bliže.

Transportation Security Administration (TSA) u SAD je prošlog meseca naložila hiljadama radnika aerodromskog obezbeđenja da završi petočasovnu obuku detekcije bombi do 21. novembra.

Poziv na ovakvu obuku je usledio zbog nedostatka savremenih detektora eksploziva na mnogim velikim putnim čvorovima. Rezultat toga je da detekcija eksploziva na aerodromima danas obično obuhvata ručno pretresanje putnika ili pregledanje torbi pomoću uređaja sa X-zracima kako bi se identifikovali sumnjivi oblici koji mogu da ukazuju na prisustvo nekog eksplizivnog sredstva.

Od formiranja TSA 2002.godine, radnici obezbeđenja su konfiskovali puno pištolja i noževa, ali samo jednu bombu – improvozovanu eksplozivnu napravu u Oklahoma City. FBI i Federal Aviation Administration kažu da ni oni nisu našli ouno eksploziva na samim aerodromima. Uprkos ovako niskoj evidenciji bombi na aerodromima, američki zvaničnici i dalje strahuju od mogućih katastrofa. U avgustu su ruski istražitelji pronašli tragove eksploziva u olupinama dva komercijalna aviona koja su se gotovo istovremeno srušila, odvevši u smrt 89 putnika i članova posade.

U TSA se nadaju da će poboljšati tehnologiju detekcije bombi, ali problem je nedostatak novca. Agencija očekuje da će ove godine potrošiti 28 miliona dolara na instaliranje sistema za detekciju eksploziva na aerodromima širom zemlje i traži 72 miliona dolara za dodatne sisteme sledeće godine.

Evo tehnologija koje će verovatno naći svoju primenu na aerodromima u sledećih par godina:

Detekcija tragova: Obično, ljudi prolaze kroz detektor metala i bivaju pretresani ako se oglasi alarm ili putem nasumičnog izbora. Međutim, bombaši samoubice sa opasnim hekimalijama i plastičnim eksplozivom obmotanim oko njihovih grudi mogu da prođu ovakvu vrstu provere.

Uređaji za praćenje tragova, koji izgledaju slično kao detektori metala, lagano ispuštaju vazduh preko osobe, oslobađajući čestice hemikalija koje prijanjaju uz odeću i telo. Ovaj vazduh se analizira na tragove poznatih hemijskih eksploziva, kao što su TNT i RDX.

Prošlog leta je TSA postavila prve portale za detekciju tragova, koje su napravili General Electric i Smiths Detection, a cena svakog od njih je oko 170000$. Ovi sistemi se koriste na oko 20 aerodroma, a TSA planira da instalira još 147 do januara 2006.

Tehnologija milimetarskih talasa: Kao što ljudsko telo emituje toplotnu energiju, isto tako emituje visoko frekventnu energiju milimetarskih talasa. Ljudsko telo ovu energiju emituje drugačijom učestalošću od čvrstih materijala. Na osnovu te razlike, senzori koji mogu da detektuju malu količinu ovakve energije koja se emituje ili odbija od objekata mogu da otkriju čvrste objekte skrivene ispod odeće.

Dok se ova tehnologija koristi u astronomiji ili navigaciji, njena primena na aerodromima je relativno nova. Godine 2002. britanska kompanija QinetiQ je testirala senzor milimetarskih talasa na londonskom aerodromu. Takođe, irska kompanija Farran Technology je demonstrirala svoj sistem, pod nazivom Tadar, na izložbi Inter Airport Europe u Minhenu. Ova tehnologija još uvek nije testirana na aerodromima u SAD.

Tehnologija povratnog rasejanja X zraka: X zraci visoke energije skeniraju putnike tako što se odbijaju od njih (za razliku od zraka niske energije, koji se koriste u medicini, a koji prodiru u telo). Ovi zraci formiraju sliku ljudskog tela visoke rezolucije, bez odeće, jasno pokazujući skriveno oružje ili eksploziv. Problem je što ova tehnologija pokazuje više nego što većina ljudi želi. TSA radi na popravljanju softvera za prikazivanje slike tela kako se intimni detalji ljudi ne bi prikazivali na ekranu.

Biometrija: Biometrija će igrati izuzetno važnu ulogu u aerodromskoj bezbednosti. Pre nekoliko nedelja, TSA je pokrenula svoj pilot program Registred Traveler, gde je oko 10000 učesnika iz pet gradova dobrovoljno pristalo da bude identifikovano po otiscima pristiju ili skeniranju dužice oka. Testiranje je bilo uspešno, kažu u TSA, ali agencija još uvek procenjuje rezultate kako bi odredili buduću primenu ove tehnologije.

Biometrijski sistemi, poput onog koji je napravio Identix, se već koriste na aerodromima za identifikaciju zaposlenih. Međutim, obuhvatnija upotreba ovog sistema za identifikaciju putnika će puno zavisiti od toga da li će ga javnost prihvatiti.

Koja od ovih tehnologija će nas učiniti bezbednim?

“Ni jedna tehnologija nije 100% sigurna”, kaže Robert Poole, jedan od direktora Reason Foundation, neprofitnog instituta za politička istraživanja. Međutim, kao što su radari, zemaljski sistemi za upozoravanje i bolji mehanizmi doveli do smanjivanja broja avionskih nesreća, tako će nas i bolja tehnologija za detekciju eksploziva učiniti sigurnijim nego što smo sada.