Elektronsko poslovanje između preduzeća i klijenta (B2C)

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

Pregleda (30 dana / ukupno): 19 / 5902

Karakteristike i specifičnosti

B2C model elektronskog poslovanja predstavlja oblik poslovanja između preduzeća i klijenata, odnosno kupovinu (ranije:kupoprodaju) proizvoda, usluga ili informacija koja se obavlja između preduzeća i klijenata. B2C model podrazumeva poslovanje preduzeća kao prodavnice koja nastupa direktno pred krajnjim korisnicima.

Prvi vid onlajn prisustva imao je samo jednu fazu. Preduzeće je smatralo da je dovoljno postavljanje Web prezentacije u formi kataloga. Smatralo se da je prikaz osnovnih karakteristika proizvoda sa navedenim kontakt informacijama sve što potencijalni kupci mogu da požele. Kupcima se stavlja u zadatak da uzmu papir i olovku te naruče proizvod klasičnim putem. Vremenom se otkrilo da su korisnici izuzetno izbirljivi i da žele da sve obave na jednom mestu, brzo i lako.

Veoma velika popularnost Interneta i prednosti koje donosi poslovanje na svetskoj mreži su podstakli veliki broj trgovaca da se oproba u elektronskoj maloprodaji. Neki od njih su postavili male elektronske prodavnice, dok su se drugi opredelili za primenu šireg koncepta, onlajn trgovinskog centra.

Sistemi plaćanja

Vođen istom idejom koja je oživela B2B model i B2C model je dobio razne sisteme onlajn plaćanja. Kada se govori o transakcijama u B2C modelu, u osnovi, koristi se servisi elektronskog bankarstva koji omogućavaju elektronsko plaćanje na malo.

Radi lakšeg razumevanja uzmimo da u transakciji učestvuju samo tri strane (iako ih ima mnogo više, što ćemo videti kada dođemo do priče o elektronskom bankarstvu):

Preduzeće (odnosno, prodavac) nudi svoj proizvod, uslugu ili informaciju i uz to nudi mogućnost onlajn plaćanja. Prodavac ne može da bude svako. Da bi neko postao prodavac potrebno je da stekne i da mu se prizna status trgovca. Status trgovca ima preduzeće koje ima ovlašćenje od strane poslovne banke, nezavisne prodajne organizacije ili neke druge finansijske institucije da prima plaćanja putem kreditne kartice. Mala preduzeća teško dolaze do ovlašćenja jer predstavljaju visok rizik jer ne mogu da podnesu naknadno zaduženje (transakcija kreditnom karticom koja koja se vraća nazad trgovcu koji je izvršio prodaju - kada kupac odbija da plati). Preduzeća procenjena kao visokorizična mogu da dobiju status trgovca preko nezavisne prodajne organizacije koja preuzima sve poslove obrade zateva i plaćanja za malu proviziju.

Kupac je druga strana u transakciji. Kupac poseduje platnu karticu koja može biti kreditna ili debitna. Kreditna kartica dozvoljava zaduživanje računa kupca preko sume koja se nalazi na računu, a u iznosu koji je određen ugovorom između izdavaoca i imaoca kartice. Debitna kartica dozvoljava zaduživanje računa kupca samo za sumu koja se nalazi na računu bez mogućnosti kreditiranja. Kupac koji želi da nešto kupi, unosi tražene podatke na bezbednom delu sajta i prodavac (preduzeće) šalje te podatke finansijskoj ustanovi na obradu. Trgovcu su podaci o kupcu u svakom slucaju nevidljivi. Uprošćeno, trgovac šalje svoj ID broj sa podacima o kupcu (koje ne može da pročita), a finansijska ustanova proverava da li kartica postoji, da li ima novca na računu i da li može da se naplati. Ako može to i čini. Prodavac dobija izveštaj da je naplata izvršena i tada šalje naručen proizvod.

Finansijske institucije u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo imaju zadatak da izvrše proces plaćanja kreditnim karticama kroz izvođenje dva karakteristična procesa sa njihovim operacijama. Ti procesi su autorizacija prodaje putem kreditne kartice i prenos računa.

Proces plaćanja kreditnom karticom može se obavljati tradicionalno (fizički kontakt sa trgovcem) i onlajn (kontaktiranje sa trgovcem putem Interneta). Kako mnogi i danas sumnjaju u sigurnost platnih sistema na Internetu, postoje i dodatne usluge koje pružaju specijalizovane nezavisne prodajne institucije. Nezavisne prodajne institucije posluju i sa prodavcima i sa kupcima. U osnovi, neke od ovih institucija preuzimaju ceo proces kupovine od prodavca u momentu kada kupac klikne na dugme „Kupujem“. Ove institucije na svom sigurnom serveru uzimaju podatke o kupcu (primer: 2CheckOut, SWREG). Ukoliko ne želite da stalno kucate broj svoje kreditne kartice, pogotovo ako iz bilo kog razloga sumnjate u sigurnost sistema, možete da koristite usluge drugih prodajnih institucija. Ovi sistemi dozvoljavaju kupcu da kod njih otvori svoj nalog koji će sadržati sve bitne informacije koje se čuvaju na bezbednom (često offline) serveru. Kada kupac poželi da nešto kupi, potrebno je da prodavac ima svoj nalog kod iste institucije i onda transakcija može da se obavi (primer: First Virtual, Cyber Cash, PayPal).

Samo tri uslova na putu do uspeha

Put do uspeha je često trnovit, pogotovo ako ne vidimo ni put ni trnje. Ali kako teoretičari ove oblasti kažu, postoje samo tri realna uslova koje treba ispuniti i uspeh je zagarantovan. Ova tri osnovna elementa su u potpunosti pod kontrolom prodavca, a direktno utiču na uspeh komercijalnog poslovanja i prodaje preko Interneta.

Odličan proizvod je prvi i osnovni zahtev koji mora biti ispunjen. Proizvod koji se prodaje, ne samo da mora da zadovolji osnovnu namenu već i pozitivno iznenadi dodatnim osobinama. Zato je odličan i zato se prodaje.

Web sajt koji prodaje je sledeći logičan korak. Sajt mora jasno da definiše svoju namenu i da je na prihvatljiv i uspešan način sprovodi. Sajt pokazuje kupcu zašto je proizvod odličan.

Ciljani kupci su grupa posetilaca kojoj je sajt namenjen još od nastanka ideje o proizvodu. Ukoliko je u pitanju uskostručna populacija šanse za prodaju rastu. Na primer, softver za obradu muzike kupiće muzički stručnjaci koji se bave produkcijom.

Poslednja napomena za prodavce koji žele da uspešno posluju na Internetu. Ključ uspeha jeste istovremeno ispunjavanje tri opisana zahteva. Njihov odnos može analogno da se opiše kao množenje u matematici. Ukoliko je jedan činilac nula i ukupan proizvod je jednak nuli.

Bogdan Gavrilović
gavrilovic.bogdan@gmail.com
http://www.bogdangavrilovic.com/

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar