Kućni audio bez žica

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

Pregleda (30 dana / ukupno): 9 / 1923

Scott Rust, stariji inženjer za dizajn u firmi Neosonik, kao sumanut gura kolica sa LCD TV prijemnikom niz stazu. Usput prolazimo pored polu-završenog Mustang old-tajmera iz 1967. godine, prikolice za čamac i nekoliko nedovršenih kamioneta. Momci iz susednog skladišta zabrinuto razgovaraju o nadolazećoj oluji.

Stižemo gotovo do glavne ulice i, tek tada, slika na ekranu počinje blago da treperi. U tom trenutku, TV prijemnik se nalazi na skoro 35 metara od bežične bazne stanice, koja sve vreme kroz etar emituje televizijske signale visoke definicije iz priključenog PC računara.

“Jednom prilikom,” kaže on, “u San Mateo Marriott hotelu (u neposrednoj blizini San Mateo aerodroma u San Francisku – prim.prev.), TV prijemnik smo natovarili na kolica koja samo pozajmili od sobarice i krenuli da ga vozimo po hodnicima. Udaljili smo se na nekih 60 metara, pri čemu nas je od bazne stanice delilo šest hotelskih soba i tri spoljna zida, pre no što je signal počeo lagano da slabi, a slika na ekranu da postaje sve zrnastija. Ljudi me često teraju da TV prijemnik isključim iz utičnice na zidu, kako bi se svojim očima uverili da se televizijski signal ne prenosi putem električne mreže za napajanje.”

El Granada, kalifornijska filijala kompanije Neosonik, samo je jedna u moru malih i velikih firmi koje nastoje da se ratosiljaju najstrašnijeg nedostatka kućne elektronike: kablova. Iako se bežična tehnologija već odomaćila u oblasti notebook računara i kućnih telefonskih aparata, za međusobno povezivanje TV prijemnika, zvučnika i stereo opreme i dalje je neophodna nepregledna šuma kablova.

Za to, naravno, postoje veoma jaki razlozi. Naime, svima je poznato da video fajlovi mogu poprimiti ogromne dimenzije, što znači da je za njihov prenos neophodan znatno veći propusni opseg od onog koji je bežična tehnologija do sada mogla da ponudi, a problemi kao što su sinhronizacija i kvalitet zvuka u prošlosti su zadavali mnogo glavobolje proizvođačima u ovoj oblasti elektronske industrije. Pored toga, pregradni zidovi i međusobno rastojanje između uređaja takođe otežavaju bežični prenos podataka.

“Svi se slažu da bežični zvučnici predstavljaju Sveti Gral,” kaže Ted Feldman, predsednik i osnivač firme Neosonik. “Ali, kada odete do bilo koje obližnje prodavnice elektronske opreme i zatražite ih od prodavca, on će vam verovatno reći: ’Ah, da. Sećam se da smo jedno vreme i mi držali to smeće.’”

Ovakva slika će, doduše, možda početi da se menja na bolje tokom narednih godina, kako se televizija, PC računari i Web budu sve više stapali u jednu celinu, a potrošači zahtevali da im se omogući još ređe ustajanje iz udobnih kaučeva i fotelja. Mada analitičari predviđaju postepen razvoj bežične opreme, proizvođači su ubeđeni da će na tržištu nastati prava jagma, čim potrošači vide opipljive rezultate.

Firma Neosonik, koja za 2007. godinu priprema čitav asortiman bežičnih sistema “kućnih bioskopa” (home theatre systems), bežičnih prijemnika i zvučnika, planira promotivnu prezentaciju svojih proizvoda na Sajmu potrošačke elektronike (Consumer Electronics Show – CES), koji će se narednog meseca održati u Las Vegasu.

Slične planove imaju i mnoge druge kompanije. Prema rečima IdaRose Sylvester, analitičara u konsultantskoj firmi IDC, nepregledna šuma različitih standarda i tehnologija razvijenih u “kućnoj radinosti” – svaka sa svojim prednostima i nedostacima – uveliko onemogućava svaki, iole ozbiljniji pokušaj procene o tome koja će od njih na kraju odneti prevagu. Jedno je, međutim, sigurno: očekivanja i zahtevi potrošača biće veoma strogi.

“Ako pri prenosu izgubite makar i nekoliko sićušnih paketa podataka, potrošači će se žestoko razbesneti,” kaže IdaRose. “Lično smatram da će problem propusnog opsega i brzine prenosa biti rešen znatno pre rešenja problema kvaliteta.”

Što se Evrope tiče, telekomunikacione kompanije, kao što je Telefonica i neke druge, nastoje da u javnosti stvore pozitivnu sliku o umrežavanju putem električne mreže (power line networking), kod koje se podaci prenose istim onim kablovima koji služe za distribuciju električne struje. Mada se ovde, tehnički gledano, ne radi o bežičnom umrežavanju, činjenica je da se na ovaj način eliminiše potreba za dobrim delom postojećih kablova za povezivanje, recimo, televizora ili zvučnika. Zagovornici ove tehnologije tvrde da će uskoro biti u stanju da postignu brzine prenosa od čitavih 200 megabita u sekundi, pa i više, ali su zato, kaže Sylvester-ova, propusni opseg i prihvatanje od strane potrošača pod velikim znakom pitanja.

Pioniri u ovoj oblasti, poput firme Quartics, čiji je vlasnik Safi Qureshey, ujedno i osnivač kompanije AST, tvrde da su već sada u stanju da proizvedu čipove koji preko Wi-Fi ili žičane mreže mogu da prenose 720p visoko-kvalitetne video signale, kao i audio signale koji se mogu uskladiti sa doslovno svim postojećim standardima.

Ruku na srce, Wi-Fi signali imaju veliki domet, ali je zato njihov propusni opseg (bandwidth) relativno mali – kreće se u granicama od oko 54 megabita, pa do najviše 108 megabita u sekundi. Što je još gore, prenos signala se obavlja unutar javno dostupnog elektromagnetnog spektra, koji je već sada izuzetno zakrčen, što prema rečima Van Baker-a, analitičara u firmi Gartner, može umnogome narušiti performanse ovih uređaja.

Kompanija po imenu Avega Systems, koja se na CES Sajmu za 2006. godinu neviđeno šepurila svojim novim Wi-Fi sistemom zvučnika, čvrsto je obećala da će sa njihovom serijskom proizvodnjom započeti u martu 2006. Do dan-danas ovi zvučnici se nisu pojavili u prodavnicama, a u kompaniji nisu voljni da daju bilo kakve komentare na tu temu.

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar