Mogući govor direktora Sajma na otvaranju Sajma knjiga u Beogradu

Svoj govor sam nazvao: Svi izdavači su ravnopravni, samo su neki ravnopravniji

Ovo je praznik za knjigu, a neki zlobni od njega hoće da naprave tribinu za širenje lažnih ideja o tome da je neko na Sajmu knjiga favorizovan.

Link.

Nakon izvršene raspodele prostora na Sajmu knjiga, sastao sam se 30 najvećih izdavačkih kuća. Jer treba se družiti samo sa najvećima. Za njih nije potrebna velika kancelarija. Oni najveći su dobili najbolje prostore. Kakav je bio razgovor nas sa Sajma i onih najvećih? Jedni druge smo hvalili. Veoma prijatno iskustvo. Oni mali moraju da budu zadovoljni što su dobili prostor pod kupolama Sajma i nosi morali da izlažu na otvorenom. Malim izdavačima sam dao da biraju način komunikacije sa Sajmom. Na primer, šta fali emailu. Em, vežbaju. Em, ne moram da im odgovaram. Mogu da me zovu na mobilni, ako znaju, a ne znaju, što je, takođe dobro. Pitam ja vas gde da smestim 800 malih, i ako bi svaki od njih samo govorio jedan minut to je 800 minuta. Ja toliko vremena nemam.

Link.

Vi koji se bavite tako plemenitom stvari kao što je knjiga ne treba da brinete o zaradi. Pa je pitanje mesta i veličine prostora izmišljeno. O zaradi treba samo mi da brinemo, jer ćemo da naplaćujemo prostor od vas i karte od posetilaca. Ta iskustva iz susedne Hrvetske nisu dobra. Ne mogu posetioci da ulaze besplatno, pa da dolaze svakog dana Sajma knjiga i prave gužvu. Ako hoće da prave gužvu moraju i da plate.

Link.

Moja je želja bila da postoji mnoštvo kriterijuma za određivanje mesta gde neki izdavač treba da izlaže. Na primer, koliko dugo postoji izdavač. Koliko je knjiga ukupno objavio i koliko knjiga je objavio poslednjih 5 godina. Nije ni bitno ko se bavi izdavaštvom, odnosno da li objavljuje samo romane, slikovnice, monografije, studije, zbirke pesama, računarsku literaturu. Ali to je bilo potpuno pogrešno. Broj kreterijuma sam morao sa saradnicima da smanjujem, da bih došao do ovakvog rezultata. Mislim da je zlonamerno kada neko kaže da je neka izdavačka kuća dobila 66 kvadrata da bi izložila svojih 57 knjiga. To jeste istina, ne krijem, ali mi smo dali šansu malom izdavaču da lepo prezentuje svoje knjige. Malo knjiga na mnogo prostora. Što je isto kao i mnogo knjiga na malo prostora, stim što su u drugom slučaju one složene kao da su u magacinu.

Link.

Zašto sam na galeriju popeo izdavače računarske literature? Ja znam da radim na načunaru, a oni koji ne znaju, oni mora da se pomuče, jer je put do znanja trnovit, zahteva napor. Nema ništa za gotovo.

To što se izdavači računarske literature bune nema nikakvog osnova. Oni su ravnopravni sa svim ostalim izdavačima. Istina je da sva tri izdavača, Kompjuter biblioteka sa preko 450 knjiga, Mikro knjiga sa 347 i CET sa 322 postoje više od 20 godina, ali mi smo ih preselili na višu nivo, na galeriju, zato što je obrazovanje mladih i starijih iznad čitanja romana, pesama, slikovnica, monografija. Prema tome, izdavači računarske literature su ravnopravniji od ostalih ravnopravnih. Oni mi, čak i kvare koncept, jer sam taman postigao da svi budu ravnopravni, kad ono izdavači računarske literature postaše ravnopravniji.

Link.

Otvaram ovaj Sajam knjiga u nadi da će nezadovoljni shvatiti da mi u organizaciji nismo svemogući. Kada smo dali onima kojima smo hteli prostore, nama je ostalo veoma malo prostora za one koji su sada nezadovoljni.

Naravno, nezadovoljstvo uvek dovodi do boljih rezultata od zadovoljstva.

Otvaram ovaj Sajam nezadovoljnih izdavača i zadovoljnih knjiga.

Ja nemam ništa protiv vas, a to što vi imate protiv mene je vaš problem, a ne moj.

Ovo potpisujem, ja, Mihailo Šolajić, jedan od nezadovoljnih, vlasnik i urednik u izdavačkoj kući "Kompjuter biblioteka" iz Beograda, i nadam se da će u ponedeljak, na godišnjicu 5. oktobra komisija Sajma knjiga ipak nešto uraditi po prigovorima, a i da će direktor Sajma napisati i pročitati neki bolji i prigodniji govor na otvaranju.