Na današnji dan 2. avgusta reorganizacija srpske vojske 1893. godine i prvi zakon o penzijama

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

Pregleda (30 dana / ukupno): 18 / 3193

1802. - Napoleon Bonaparta proglašen je „doživotnim konzulom“ Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.

1841. - Donet prvi zakon o penzijama u Kneževini Srbiji

1876. - Rođen je Aleksandar Belić, srpski lingvista. (†1960).

1893. Na današnji dan 1893. godine kralj Aleksandar Obrenović doneo Uredbu o reorganizaciji srpske vojske  kojom je u svakoj diviziji uvedena vazduhoplovna  jedinica - u spomen na ovaj događaj, 2. avgust  se, počev od 1992 godine, obeležava kao Dan roda avijacije Vojske Srbije.

1903. - Počeo Ilindenski ustanak u Makedoniji

1903. - Osnovana Srpska socijaldemokratska partija

1921. - Usvojen Zakon o zaštiti države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

1921. - Enriko Karuzo, italijanski operski pevač, umro je na današnji dan 1921. godine. Jedan od najvećih tenora u istorije opere, Karuzo je kao dečak  pevao alt u crkvenom horu.  Debitovao je 1894. godine u Napulju, a 1901. postao je član Milanske skale. Nastupao je u Kovent gardenu,  a  1904. godine postao prvi tenor Metropoliten opere u Njujorku. U svojoj karijeri Karuzo je ostvario mnoštvo uloga lirskog i dramskog žanra, u operama Donicetija, Verdija, Bizea, Pučinija, Maskanjija, Leonkavala. Bio je vrstan interpretator italijanske kancone. Izvanredan majstor klasičnog italijanskog vokalnog stila i tehnike, Karuzo je fascinirao svojim jedinstvenim, sonornim, baršunasto - mekim i izražajnim glasom.

1922. - Umro Aleksander Grejem Bel, američki fizičar, pronalazač telefona (Edinburg, 03. 03. 1847 - Bein Breg, 02. 08. 1922)

1925. - Rođen Dragoljub - Dragan Nedeljković, književnik, slavista, profesor Univerziteta u Beogradu i Nansiju, akademik (Ravnje, 02. 08. 1925)

1932. - Rođen Piter O Tul, britanski pozorišni i filmski glumac, dobitnik"Oskar"- a (Konemara, 02. 08. 1932)

1939. - Albert Ajnštajn upozorio je američkog predsednika Ruzvelta da nemački naučnici rade na proizvodnji bombe sa uranijumom, posle čega su u SAD počeli (početkom 1940.) istraživački radovi za proizvodnju nuklearne bombe.

  

Božidar Aničin: Podvig mladog Ajnštajna

Knjiga će biti od koristi nastavnicima i studentima naših univerziteta, i fizičarima svih profila, naročito istraživačima koje interesuje istorija fizike. Ovu knjigu će, bez sumnje, poželeti da imaju u ličnoj biblioteci ne samo stručnjaci za datu oblast, već i mnogi intelektualci koji razmišljaju o evoluciji ideja u prirodnim naukama i o tokovima znanja uopšte.  Naručite knjigu.

 

Albert Ajnštajn: Moja teorija

Ne propustite priliku da shvatite teoriju relativiteta sa lakoćom, teoriju koja je obeležila čitav 20. vek i bez koje se ni danas ne može obaviti nijedno ozbiljno astronomsko proračunavanje. Naručite knjigu.

 

Karlos Kal: Ajnštajn za neupućene



Knjiga o čoveku koji je spoznao neke od najvećih tajni sveta. Ajnštajnova zaostavština seže u samu srž egzaktnih nauka, ali i religije i politike. Njegov život i delo pobuđuju i dalje jednaku pažnju, a ova knjiga nam približava bogat unutrašnji svet jednog genija - od odrastanja, preko činovničkih godina u Zavodu za patente i godine čuda, do Nobelove nagrade kao svetskog priznanja njegove jedinstvenosti. Naručite knjigu.

 

Vojislav Gledić: Albert Ajnštajn - Život i delo



Albert Ajnštajn (1879-1955) svojim radovima, još kao 26-ogodišnjak, izvršio je pravu revoluciju u nauci i opštem pogledu na vasionu na početku 20. veka. Naručite knjigu.



1942. - Rođena je Izabel Aljende, čileanska književnica. Istorijom nadahnut roman opisuje slavne dane Čilea u 16. veku i ljubav dvoje izuzetnih ljudi, legendarne Ines Suares i hrabrog maršala Pedra de Valdivije. Ovim epskim delom provlači se dah ljubavi koji pruža odušak od oporosti, nasilja i okrutnosti jedne nezaboravne istorijske epohe. Isabel Aljende ponovo pokazuje da stvarnost može biti podjednako čudesna kao i najbolja fikcija, i u istoj meri neodoljiva.

 

Isabel Aljende: Ostrvo ispod mora

Kraj je osamnaestog veka, i situacija na Santo Domingu je teška. Sarite je imala sreće – iako rođena kao robinja, sa devet godina su je prodali francuskom veleposedniku Tuluzu Valmorenu, koji joj je namenio da bude kućna robinja, umesto da je pošalje na mukotrpan i opasan rad na plantažama šećerne trske. Naručite knjigu.

 

Isabel Aljende: Ishod naših dana

Na stranicama ove knjige, Isabel Aljende veoma iskreno pripoveda poslednji period svog života i života svoje nesvakidašnje porodice u Kaliforniji... Naručite knjigu.

 

Isabel Aljende: Ines srca moga

Istorijom nadahnut roman opisuje slavne dane Čilea u 16. veku i ljubav dvoje izuzetnih ljudi, legendarne Ines Suares i hrabrog maršala Pedra de Valdivije. Naručite knjigu.



1945. - Umro Pjetro Maskanji, italijanski kompozitor (Leghorn, 07. 09. 1863 - Rim, 02. 08. 1945)

1945. - Završena Potsdamska mirovna konferencija posle Drugog svetskog  rata, na kojoj je doneta odluka o demilitarizaciji i podeli Nemačke na dva dela

1976. - Umro Fric Lang, austrijski filmski režiser (Beč, 05. 12. 1890 - Los Anđeles, 02. 08. 1976). Metropolis (nem. Metropolis) je naziv nemačkog naučnofantastičnog filma iz 1927. Režiser, koautor scenarija i montažer filma je bio austrijsko-nemački sineasta Fric Lang. Film je snimljen u studijima Babelsberg u Nemačkoj, u vreme stabilnih godina Vajmarske republike. Bio je to najskuplji nemi film svoga vremena; na njega je potrošeno 7 miliona rajhsmaraka, što bi danas odgovaralo sumi od oko 200 miliona američkih dolara. Scenario su 1924. napisali Lang i njegova supruga Tea fon Harbou, koja je ovu priču pretočila u roman 1926. Radnja je smeštena u futurističku urbanu utopiju i proučava društveneu podvojenost između radničke klase i vlasnika kapitala.

1977. - Rođen je Edvard Furlong, američki glumac.

1990. - Irak izvršio aneksiju Kuvajta

1996. - Umro Mišel Debre, francuski političar, diplomata i državnik, premijer Francuske (Pariz, 15. 01. 1912 - Mont Luis, 02. 08. 1996)

2004. - Umro Anri Kartije Breson, francuski fotograf (Šantel, 22. 08. 1908 - Il-sur-Sorg, 02. 08. 2004)

2012. - Google Doodle slavi Olimpijske igre u Londonu:

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar