Na današnji dan 15. novembra patrijarh Pavle, Dušan Radaković

687. - umro je Ervig, vizigotski kralj.

1492. - Kristifor Kolumbo zabeležio prvu napomenu o duvanu u svom dnevniku. Duvan je inače tek u XVI veku prenesen iz Amerike u Evropu, a potom i na ostale kontinente.

1577. - Engleski gusar i admiral Frensis Drejk krenuo na put oko sveta. Posle trogodišnjeg uspešnog putovanja postao prvi Englez koji je oplovio Zemlju. Tokom putovanja obišao obale Afrike i Severne Amerike, napadajući i pljačkajući španske brodove.

1630. - umro je Johan Kepler, nemački astronom, matematičar i fizičar.

1738. - rođen je Vilhelm Heršel, nemačko-britanski astronom i muzičar. († 1822.)

1787. - umro je Kristof Vilibald Glik, nemački kompozitor.

1808. - umro je Mustafa IV, osmanski sultan.

1889. - Pobornici republike kojima su se po ukidanju ropstva pridružili veleposednici, svrgnuli drugog i poslednjeg brazilskog cara Pedra II i proglasili Brazil za republiku, s predsednikom Manuelom Deodorom.

1899. - Tokom Burskog rata, na području Johanesburga burski vojnik Piter Bota zarobio ratnog dopisnika londonskog Morning posta Vinstona Čerčila. Bota je kasnije postao vrhovni komandant burskih snaga i premijer posle rata osnovane Južnoafričke unije, a Čerčil premijer Velike Britanije.

1908. - umrla je Ciksi, kineska carica. (* 1835.)

1916. - umro je Henrik Sjenkjevič, poljski pisac.

Henrik Sjenkjevič: Kroz pustinju i prašumu

Povest o Staši i njegovoj drugarici Nel, nezaobilazna je stanica na putu odrastanja mnogobrojnih generacija. Poručite

1920. - U Ženevi održana prva skupština Lige naroda.

1923. - Galopirajuća inflacija u Nemačkoj dostigla vrhunac, jedan američki dolar menjao se za osam milijardi maraka.

1942. - rođen je Dragan Zarić, srpski glumac.(† 2000.)

1942. - rođen je Ilija Jorga, univerzitetski profesor, majstor karatea

1945. - rođena je Ani-Frid Lingštad, švedsko-norveška muzičarka (ABBA).

1945. - Gabrijela Mistral postala prva latinoamerikanka koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost.

1954. - rođen je Aleksandar Kvašnjevski, poljski političar.

1954. - umro je Lajonel Barimor, američki filmski i pozorišni glumac.

1968. - Rođen je Dušan Radaković. (Zrenjanin), piše poeziju i kratke priče. Objavio romane: "Sprinter" i "Kuća od zemlje". Živi i radi u Zrenjaninu.



Naručite knjigu.

1971. - Delegacija Kine prvi put učestvovala na zasedanju Generalne skupštine UN.

1976. - umro je Milivoje Živanović, srpski glumac. (* 1900.)

1976. - Sirijska armija preuzela punu kontrolu nad Bejrutom u pokušaju da okonča građanski rat u Libanu dug 18 meseci.

1978. - U Šri Lanki se srušio islandski putnički avion DC8 koji je iz Meke prevozio indonežanske muslimanske hodočasnike. Poginulo svih 175 putnika i osam članova posade.

1983. - Lider kiparskih Turaka Rauf Denktaš proglasio Republiku Severni Kipar.

1988. - Nacionalno veće Palestinske oslobodilačke organizacije na zasedanju u Alžiru proglasilo nezavisnost Palestine na Zapadnoj obali i u Gazi, s glavnim gradom Jerusalimom.

1990. Tim Berners Li napravio je dokument u kojem predlaže razvoj World Wide Weba. Već do Božića su imali osnove i prvi browser.

1990. - NATO i Varšavski pakt načelno se dogovorili o drastičnom smanjenju konvencionalnog naoružanja. Prvi dogovor o konvencionalnom naoružanju dva vojna saveza posle II svetskog rata.

1994. - Predsednik Austrije Tomas Klestil priznao, u obraćanju članovima parlamenta Izraela, da je njegova zemlja propustila da u prošlosti prizna svoju ulogu u holokaustu.

1999. - Policija rasturila antiameričke demonstracije u Turskoj i Grčkoj, organizovane povodom posete predsednika SAD Bila Klintona tim zemljama.

2003. - U bombaškim napadima na dve sinagoge u centru Istambula poginulo 25 osoba, više od 300 povređeno. Vlasti Turske saopštile da su napad izvršili turski državljani.

2009. - umro je Pavle, patrijarh Srpske pravoslavne crkve. (* 1914.)

Mirko Đorđević: Kišobran patrijarha Pavla

Sahrana patrijarha Pavla podignuta je na nivo državne sahrane – i ne zna se ko je tu više bio zbunjen. Išlo je to na trenutke na državnoj strani do neukusa koji ovaj, lično skroman, čovek nije zaslužio. A još će dosta vremena proći dok se svi ne budu sabrali od „šamara“ koji im je pokojnik zadao. Svima nama. Nije izabrao kriptu u Sabornoj crkvi za svoj večni dom, ni mermernu grobnicu u hramu sv. Save na Vračaru, ne, otišao je na malo crkveno groblje u Rakovici. Iskoristio je svoje pravo izbora znajući šta i država i crkva od njega očekuju. I to je neka poruka, od mnogih koje već mnogi čitaju različito. Kako god ga istoričari budu ocenjivali, za ovaj „bum“ oko sahrane, barem za to, pokojnik nije kriv. Poručite

IZVOR