Na današnji dan, 19. marta Ser Artur Klark

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

Pregleda (30 dana / ukupno): 15 / 2472

1563. - Mirom u Amboazu završen je prvi verski rat u Francuskoj nakon kojeg su hugenoti (protestanti) dobili ograničenu slobodu veroispovesti. Hugenotski ratovi razdirali su Francusku više od 30 godina.

1628. - Englezi su u Americi osnovali koloniju Masačusets.

1796. - Republika Francuska donela je Dekret o slobodi štampe, koji je po dolasku Napoleona na vlast dve godine kasnije prestao da važi, a štampa je podvrgnuta strogoj cenzuri.

1812. - Španski parlament je u Kadisu usvojio liberalni ustav,koji je postao ideal slobodoumnih težnji građanske klase u evropskim državama. Posle povratka na presto 1813. kralj Ferdinand VII je ukinuo ustav i obnovio feudalno-apsolutistički poredak, ali je posle izbijanja ustanka 1820. bio prisiljen da ga vrati na snagu.

1813. - Rođen je škotski misionar i istraživač Afrike Dejvid Livingston (David Livingstone), koji je 1855. otkrio Viktorijine vodopade. Prvi je istraživao pustinju Kalahari, basen reke Zambezi i izvorište reke Kongo. Kao najveći britanski istraživač Afrike, sahranjen je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu.

1861. - Englezi su, nakon višegodišnjih borbi, ugušili pobunu domorodačkog stanovništva Maora na Novom Zelandu i oni su se povukli u unutrašnjost ostrva.

1872. - Rođen je ruski baletski koreograf Sergej Pavlovič Đagiljev, osnivač čuvene grupe "Ruski balet", koja je s izuzetnim uspehom nastupala od 1909. do 1929.

1920. - SAD su odbile da potpišu Versajski ugovor posle Prvog svetskog rata i da se priključe Društvu naroda, zbog bojazni od uvlačenja u rat u slučaju napada na neku članicu Društva.

1945. - Velika Britanija je priznala vladu Demokratske Federativne Jugoslavije na čelu s Josipom Brozom Titom. Nakon Velike Britanije, DFJ su priznale i SAD (18. marta) i ŠSR (29. marta).

1950. - Šefovi vlada Istočne i Zapadne Nemačke Vili Brant(Willy Brandt) i Vili Štof (Willi Stoph) susreli su se u Erfurtu. To je bio prvi susret visokih zvaničnika dve zemlje od podele Nemačke 1949.

1950. - Umro je američki pisac Edgar Rajs Barouz (Rice Burroughs), poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu.

1977. - U predsedničkoj rezindenciji u Brazavilu ubijen jepredsednik Konga Marijen Nguabi (Marien Ngouabi). Za ubistvo je optužen i potom pogubljen bivši šef države Alfons Masamba Deba (Alphonse Mašabma Debat). Vlast je preuzela vojna hunta, a za predsednika je u aprilu 1977. proglašen pukovnik Joakim Jombi Opango (Joaćim Yhombi).

1978. - Izraelska vojska je okupirala veći deo juga Libana.

1991. - Narodna skupština Srbije preuzela je ovlašćenja raspuštene Skupštine Kosova i razrešila dužnosti Rizu Sapundžiju, člana Predsedništva SFR Jugoslavije sa Kosova.

1994. - Trupe vlade u Pnom Penu zauzele su grad Pailin na istokuKambodže, glavno uporište maoističkog gerilskog pokreta "Crvenih Kmera".

1994. - U eksploziji bombe podmetnute u podžemnu železnicu uglavnom gradu Azerbejždana Bakuu poginulo je 12 i ranjeno više od 50 ljudi.

1996. - Policija Federacije BiH ušla je u Grbavicu, poslednjusarajevsku opštinu koju su u bosanskom ratu držale srpske snage. Time je završen transfer vlasti u sarajevskim opštinama koje su prema Dejtonskom sporazumu pripale Federaciji BiH. Najveći deo srpskog stanovništva je dva dana ranije napustio Grbavicu, a prema podacima Ifora, tokom transfera vlasti iz Sarajeva se iselilo oko 60.000 Srba.

1996. - U glavnom gradu Filipina Manili u požaru u jednoj diskoteci poginulo je najmanje 150 ljudi.

1997. - Umro je američki slikar holandskog porekla Vilem de Kuning (Willem, Kooning), utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je četrdesetih godina 20. veka preobrazio slikarstvo u SAD.

1999. - U eksploziji bombe koju su čečenski teroristi aktiviralina pijaci u južnom ruskom gradu Vladikavkaz, poginulo je više od 50 ljudi.

1999. - Nakon neuspelih pregovora Srba i kosovskih Albanaca u Parizu, predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) izjavio je da je "prag prekoračen" i da problem Kosova ugrožava američke nacionalne interese. Diplomate zapadnih zemalja počele su da napuštaju Beograd, a međunarodni verifikatori Kosovo.

2001. - Socijalista Bertran Delano (Bertrand Delanoe) je,pobedivši na izborima, postao prvi gradonačelnik Pariza iz redova levice.

2002. - Zimbabve je na godinu dana suspendovan iz Komonvelta.

2003. - Umro je Dragan Stojnić (Beograd, 10. novembar 1937 — Beograd, 19. mart 2003) Bio je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih šansonjera.

2006. - Hiljade demonstranata okupilo se na velikom trgu u glavnomgradu Belorusije, Minsku, odbijajući da priznaju rezultate predsedničkih izbora na kojima je po treći put pobedio Aleksander Lukašenko (Alexander Lukashenko) i time nastavio svoju 12 godišnju vladavinu.

2008. Umro je Ser Artur Čarls Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke; 16. decembar 1917, Majnhed, Somerset, Engleska — 19. mart 2008, Kolombo, Šri Lanka) Bio je britanski pisac i pronalazač. Uz Ajzaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike ali za razliku od njega Klark se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.

Poslednja teorema

Randžit Sabramanijan, student astronomije u Šri Lanki, postaje opsednut tri stotine godina nerešenim problemom teoreme koja bi mogla otkriti tajnu univerzuma. PORUČITE

Prvorođeni

Čini se da je kraj neizbežan. Međutim, u trenutku kad čovečanstvo sagledava sasvim nove, iznenađujuće činjenice o prirodi Prvorođenih i njihovim zastrašujućim planovima u vezi s ljudskom rasom, iz sveta udaljenog mnogo svetlosnih godina pojavljuje se neočekivani saveznik. PORUČITE

Oko vremena

Posle senzacionalnog uspeha svog prvog tandemskog dela, romana Svetlost drugih dana, Artur Klark i Stiven Bakster ponovo su udružili spisateljske snage, podarivši nam Oko vremena – prvi deo u seriji Vremenska odiseja. PORUČITE

Oluja sa sunca

Drugi deo u ciklusu "Vremenska odiseja" PORUČITE

Matica zemlja

Kolonisti iz celog Sunčevog sistema okupljaju se na matičnoj planeti da bi proslavili 2276. godinu.
Dankanu Mekenziju, naučniku-vođi iz podzemne kolonije Titan, jednog od najudaljenijih Saturnovih meseca, poveren je osetljiv zadatak presudan za njegov mesec, njegovu porodicu i njega samog... PORUČITE

Susret sa Ramom

Rama je ogromna vanzemaljska svemirska letilica koja ulazi u naš Sunčev sistem. Savršen cilindar dugačak nekih pedeset kilometara koji se brzo okreće i juri kroz svemir. Rama je tehnološko čudo, misteriozna i potpuno enigmatična vanzemaljska tvorevina. To je prvi posetilac ljudskoj vrsti sa zvezda i mora biti istražen…PORUČITE

2012. — Верица Бараћ, прва Председница Савета Владе Србије за борбу против корупције. (*1955). Verica Barać (1955-2012), žena koja se borila protiv dve stvari koje se ne mogu pobediti: opake bolesti i političkog lopovluka u Srbiji. Za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije imenovana je 23. maja 2003. godine. Savet je Vlada Srbije formirala decembra 2001, a do marta 2012. on je vladi dostavio više od 70 izveštaja, inicijativa, analiza i predloga. Rođena je u Čačku 14. juna 1955. a diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nakon završenih studija radila je nekoliko godina u PKB Beograd. Potom u Čačku radi u opštinskoj upravi, a od 1997. do 2001. je javni pravobranilac te opštine. Bila je jedan od lidera antiratnog protesta Građanskog parlamenta Čačka u vrema NATO bombardovanja 1999. godine. Bila je takođe među osnivačima Građanskog parlamenta Srbije 2000. a do 2003. je i predsednica te organizacije. Barać, koja je ispoljila izuzetnu istrajnost i upornost u borbu protiv korupcije, odlikovana je posthumno, 15. februara ove 2014. godine povodom Dana državnosti Srbije, Zlatnom medaljom za zasluge zbog izuzetnih zasluga u borbi protiv korupcije i za afirmaciju principa ljudskih prava i pravne države. Krajem prošle godine su okončane istrage o sve 24 sporne privatizacije na koje su Barać i Savet za borbu protiv korupcije ukazali desetak godina ranije. Dobitnica je nagrade "Vitez poziva", koju nevladina organizacija Liga eksperata (LEKS) dodeljuje na Svetski dan ljudskih prava pojedincima koji su se istakli u svojim profesijama. Priredila je knjigu Građanskog parlamenta Srbije "Pravac promena" i tri zbornika izveštaja i inicijativa Saveta za borbu protiv korupcije. Povelju za građansku hrabrost "Dragoljub Stošić" dobila je 2008. godine od Unije sindikata i Kuće pravde Strazbur, a nagradu "Osvajanje slobode" Fonda Maja Maršićević -Tasić, 2010. godine. Preminula je 18. marta 2012, posle duge i teške bolesti.

2015. - Gugl slavi rođendan Brusa Vilisa.

IZVOR.

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar