Na današnji dan, 24. januara prvi Mac na tržištu

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

Pregleda (30 dana / ukupno): 22 / 3129

41. - U zaveri Senata, vojske i pretorijanaca, pripadnici pretorijanske garde ubili su rimskog cara Kaligulu. Omražen zbog rasipnosti, megalomanije i despotizma u svoje vreme, u istoriju je ušao kao jedna od najgrotesknijih carskih ličnosti.

76. - Rođen je rimski car Hadrijan, koji je tokom vladavine od 117. do smrti 138, konsolidovao prostrano carstvo i utvrdio granice u Britaniji (Hadrijanov bedem) i Germaniji. Ugušio je ustanak u Judeji, a Jerusalem je pretvorio u rimsku vojnu koloniju. Podigao je veći broj gradova, među kojima i Hadrijanov grad u Trakiji (Jedrene). Bio je veliki poštovalac grčke kulture i pokrovitelj umetnosti.

1556. - U snažnom zemljotresu u kineskoj provinciji Šensi poginulo je oko 850.000 ljudi, a stotine naselja je uništeno. To je po broju žrtava bila jedna od najvećih prirodnih katastrofa u istoriji čvečanstva.

1712. - Rođen je pruski kralj Fridrih II Veliki (Frederick), koji je po dolasku na presto 1740. u duhu prosvećenog apsolutizma reformisao zakonodavstvo i sudski postupak. U dvorcu "Sansusi" okupljao je filozofe, pisce i umetnike, među kojima i Voltera (Voltaire). Teritorijalno proširena i vojno ojačana, Pruska je za njegove vladavine bila jedna od najvećih evropskih sila.

1847. - Rođen je srpski vojvoda Radomir Putnik, veliki vojskovođa i strateg, načelnik štaba Vrhovne komande (1912-1916), zaslužan za srpske pobede u Balkanskim ratovima. Uspešno je organizovao odbranu zemlje 1914, a posle sloma srpske vojske u zimu 1915, zbog bolesti je smenjen. Umro je na lečenju u Nici 1917.

1859. - U gradu Fokšan, Skupština narodnih predstavnika donela je odluku o ujedinjenju rumunskih kneževina Vlaške i Moldavije, čime su postavljeni temelji rumunske države. Za zajedničkog vladara izabran je moldavski knez Aleksandar Kuza.

1915. - Britanski ratni brodovi su u Prvom svetskom ratu u Severnom moru potopili nemačku krstaricu "Bliher" na kojoj je poginulo 870 ljudi.

1924. - Nekadašnja prestonica carske Rusije, Petrograd, dobila je novo ime - Lenjingrad, u znak sećanja na vođu Oktobarske revolucije Vladimira Iliča Lenjina.

1937. - Kraljevina Jugoslavija i Bugarska potpisale su pakt o večnom prijateljstvu.

1946. - Na osnovu rezolucije Generalne skupštine UN, koju su inicirale SAD, Velika Britanija i Kanada, osnovana je Komisija za atomsku energiju.

1965. - Umro je engleski državnik i pisac Vinston Čerčil (Winston Churchill), premijer Velike Britanije 1940-45. i 1951-55, jedna od najmarkantnijih političkih ličnosti 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. godine za memoare iz Drugog svetskog rata.

1972. - Japanski vojnik Šjoići Jokoi (Shoicci Yokoi) otkriven je na pacifičkom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u džungli, ubeđen da Drugi svetski rat još traje.

1983. - Umro je američki filmski režiser Džordž Kjukor (George Cukor), dobitnik Oskara za film "My Fair Ledy". Snimio je više od 50 filmova od kojih su najpoznatiji "Male žene", "Filadelfijske priče", "Plinsko svetlo", "Zvezda je rođena" i "Bogati i slavni", poslednji film je snimio 1981. u dubokoj starosti.

1983. - U Italiji su uhapšena 32 člana terorističke organizacije "Crvene brigade" pod sumnjom da su izvršioci kriminalnih dela, uključujući i ubistvo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora.

1984. - Američka firma Epl (Apple) je 24. januara 1984. godine napravila je revoluciju u oblasti informatike, tako što je proizvela kompjuter "Mekintoš", koji je i danas ostao simbol legedarnog rivalstva između Epla i Majkrosofta. - Mekintoš je bio veliki korak napred. Sve smo smislili i napravili da bude svima dostupan i lak za rad. To je prvi kompjuter na kojem su ljudi mogli da se igraju i da kažu kako je dobar - rekao je Rendi Viginton, jedan od prvih zaposlenih u Eplu. Pre predstavljanja Mekintoša, 24. januara 1984. godine, računari su bili veoma skupi , sa komandama na jeziku koji je bio gotovo u potpunosti nerazumljiv za one koji nisu programeri. Novi računar Epla je to promenio i otvorio put ka upotrebi kompjutera široj javnosti, zahvaljujući grafičkom prikazu koji je predlagao da se mišom upravljaju ikone. To je izmislio još 60-ih godina inženjer Dag Engelbart sa Instituta za istraživanje. Engelbart je prošle godine preminuo. Kada su cene računara bile do 10.000 dolara, Mekintoš je koštao 2.500 dolara.

 

1986. - Armija nacionalnog otpora bivšeg ministra odbrane Ugande Žoverija Musevenija (Yonjeri) ušla je u glavni grad Kampalu i zbacila vladu generala Tita Okela (Okello). Museveni je 29. januara proglašen novim šefom države.

1998. - U eksploziji koja je izazvala požar u oknu rudnika uglja Vangđiajing u kineskoj provinciji Liaoning poginulo je 77 ljudi.

1999. - Jordanski kralj Husein (Hussein) potpisao je dekret kojim je starijeg sina Abdulaha (Abdullah) odredio za naslednika na prestolu.

2000. - U Hrvatskoj su održani prvi predsednički izbori posle smrti Franje Tuđmana u decembru 1999. Pobedom nad Draženom Budišom u drugom izbornom krugu 7. februara, predsednik Hrvatske postao je Stjepan Mesić.

2001. - Za direktora Britanske berze, stare 200 godina, prvi put je imenovana žena, bivša bankarka Klara Furs (Furse).

2002. - U Bejrutu je ubijen bivši libanski ministar Eli Hobeika (Elie), koji se smatra jednim od odgovornih za masakre u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila 1982.

2003. - Vlada Republike Srpske pozvala je sve osumnjičene za ratne zločine, uključujući i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, da se dobrovoljno predaju Haškom tribunalu.

2004. - Svemirsko vozilo NASE, Oportjuniti, bezbedno je sletelo na Mars i posle četiri sata poslalo je prve snimke te planete na zemlju.

2005. - Generalna skupština UN održala je prvu komemorativnu sednicu u znak sećanja na oslobađanje nacističkih koncentracionih logora i tako podsetila da masovna ubistva i genocidi još uvek predstavljaju pretnju u svetu.

2006. - Umro je jedan od najznačajnijih nemačkih posleratnih producenata i scenarista, Franc Zajc (Franz Seitz). Bio je producent oko 80 filmova, među kojima je i "Limeni doboš, iz 1979. koji je dobio Oskara za najbolji strani film.

IZVOR.

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar