Na današnji dan (5. jun 1833.) – Gospođa Softver srela gospodina Hardvera

5. juna 1833. Ejda Bajron je upoznala čarlsa Bebidža. On je napravio prvi kompjuter (Bebidžova mehanička računska mašina) a ona je napisala prvi kompjuterski program.

Ejdin otac je bio engleski pesnik Lord Bajron, ali su se njeni roditelji razveli kada je ona imama samo mesec dana. Njen čuveni otac je otišao u Grčku i ona ga nikada nije upoznala.

Ejda je, sa petnaest godina, upoznala čarlsa Babidža, veoma poštovanog profesora matematike. Duboko su je impresionirale čarlsove ideje o novoj mašini za računanje, takozvanoj analitičkoj mašini, a i on sam je ostao zapanjen Ejdinom inteligencijom. On se zanosio sledećim idejama: „Šta kada bi mašina za računanje, ne samo predviđala nego i funkcionisala na tom predviđanju?”. Bila je zadivljena unverzalnošću njegovih ideja, i činilo se kao da ih razume bolje nego on sam.

1835. godine se venčala sa Vilijamom Kingom, koji je ubrzo postao Grof od Lavlejsa (Earl of Lovelace). Imali su skladan brak iako je Ejda bila intelektualno nadmoćnija. Njihovo troje dece, dva sina i ćerku koja je krenula majčinim stopama, više su odgajali njena majka i njen muž nego ona sama, ali takav vid odgajanja je bio dosta popularan među engleskom višom klasom u to vreme. Vilijam je, međutim, bio ponosan na dostignuća svoje žene i uvek joj je pružao podršku.

Godine 1842, Babidž je bio pozvan da održi seminar na Univerzitetu u Torinu, u Italiji, na temu analitičke mašine. Luiđi Menabrea, mladi italijanski inženjer i budući ministar, zapisivao je ono što je Babidž objašnjavao da bi nešto kasnije njegove beleške bile objavljene na francuskom jeziku. Babidž je tada zamolio Ejdu da ih prevede sa francuskog na engleski jezik, da bi više ljudi moglo da razume. Dok je prevodila, dodavala je sopstvene beleške i ubrzo je prevod bio tri puta duži. U njima je naglašavala razliku između Paskalove mašine, koja bi mogla da se poredi sa današnjim kalkulatorom, i Babidžove mašine, koja može da se poredi sa modernim računarima. Beleške je označavala slovima od A do G. U poslednjoj, G belešci, Ejda opisuje algoritam za analitičku mašinu za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Smatra se da je to prvi algoritam ikada sačinjen sa idejom da se primeni na računaru, i iz ovog razloga ona se može smatrati prvim računarskim programerom.

Koncentrisala se na ono što bismo mogli danas nazvati “softverskim” aplikacijama za analitičku mašinu. U ovom smislu, Ejda se može nazvati pravim vizionarom, jer je mogla da predvidi da će Babidžova mašina imati ogromnih primena u polju grafike, veštačke inteligencije i u komponovanju kompleksne muzike. Na kraju svog dela se potpisala kao A.L.L. jer za žene, iz više klase tog doba, je bilo neprihvatljivo da se bave bilo kakvim naučnim spisima.

Umrla je od raka sa trideset i šest godina, isto koliko je imao njen otac kada je umro. Po sopstvenom zahtevu, sahranjena je pored svog oca u Haknal Torkard (Hucknall Torkard), crkvi u Notinghemširu (Nottinghamshire). Kao nagradu za njen doprinos, Američko ministarstvo odbrane je 1979. godine razvilo jedan programski jezik i nazvalo ga “Ada”. U toku svog života, sarađivala sa Ser Dejvid Brusterom (Sir David Brewster), tvorcem kaleidoskopa, čarlsom Vitstounom (Charles Wheatstone), čarlsom Dikensom (Charles Dickens) i Majklom Faradejom (Michael Faraday).

Izvor: www.wired.com

Pripremio: Milenko Kusurović