Procenjivanje koje vrše nastavnici na daljinu

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

Pregleda (30 dana / ukupno): 6 / 3240

Zašto vršiti procenu?
Vrste procene
Metodi za procenjivanje
Šta procenjivati
Saveti za procenjivanje
Reference
Za dodatne informacije

Zašto vršiti procenu?

Efikasni nastavnici koriste različite načine, neke formalne a neke neformalne, da odrede koliko dobro i koliko u opšte njihovi učenici nauče. Na primer, za formalnu procenu onoga što učenici nauče, većina nastavnika koristi propitivanja, testove, ispite, semestarske radove, laboratorijske izveštaje i domaće zadatke. Ove formalne tehnike za procenu pomažu nastavniku u proceni uspeha učenika i davanju ocena.

Za neformalno procenjivanje učenja u učionici, nastavnici takođe upotrebljavaju različite tehnike. Na primer, nastavnici postavljaju pitanja, pažljivo slušaju pitanja i komentare učenika i prate govor tela i izraze lica (facijalne ekspresije). Neformalno, često implicitne procene dopuštaju nastavniku da izvrši određena prilagođavanja u predavanju: da uspori ili da pregleda materijal kao reakciju na pitanja, zabune i nerazumevanja ili da nastavi kada učinak učenika prevaziđe očekivanja.

Kada se predaje na daljinu, pedagozi se nalaze pred drugačijim nastavnim izazovom nego kada predaju u klasičnoj učionici. Na primer, nastavnici tada više nemaju:

  • Klasičnu, poznatu učionicu.
  • Relativno homogenu grupu učenika.
  • Povratnu reakciju tokom časa zahvaljujući interakciji licem u lice (npr. pitanja učenika, komentari, govor tela i facijalne ekspresije).
  • Potpunu kontrolu nad sistemom za prenos i izlaganje na daljinu.
  • Pogodne prilike za individualan razgovor sa učenicima. Iz ovih razloga, pedagozima koji predaju na daljinu ne samo da formalna procena učenika putem testiranja i domaćih radova može biti od koristi, već i upotreba neformalnijeg pristupa (pogledati Angelo i Cross, 1993) u prikupljanju podata u svrhu određivanja:
  • Da li učenicima odgovaraju metode koje se upotrebljavaju za prenos i izlaganje nastave na daljinu.
    • Podesnosti zadataka.
    • Jasnoće sadržaja kursa.
    • Da li je vreme na času potrošeno na dobar način.
    • Efikasnosti predavanja.
    • Kako se može unaprediti kurs.

Vrste procene

Procena može biti formativna, sumativna ili kombinacija oba.

Formativna procena

  • Predstavlja proces koji stalno traje i koji se mora razmatrati u svim fazama nastave.
  • Omogućiće nastavniku da unapredi kurs kako on/ona napreduje u nastavi.
  • Olakšava prilagođavanje kursu i sadržaju.
  • Identifikovaće glavne propuste u nastavnom planu ili potrebu za manjim prilagođavanjima.

U neke od strategija, koje pedagozi mogu upotrebiti za prikupljanje formativnih podataka od svojih udaljenih učenika, spadaju:

  • Dopisnice - dati svakom učeniku dopisnice koje su prethodno adresirane i sa zalepljenim markicama. Nedeljno, učenici treba da koriste dopisnice da preko njih saopšte svoja razmišljanja ili da ogovaraju na pitanja tokom poslednja tri ili pet minuta časa.
  • Elektronska pošta - Može biti vrlo efikasan način za komunikaciju učenika i nastavnika. Još jedna prednost: dok nastavnik iznosi informacije vezane za predavanje, učenici se upoznaju sa upotrebom elektronske pošte, što predstavlja dragocenu veštinu.
  • Telefon - Učenike treba zvati često i postavljati im otvorena pitanja (npr. “Na kakve si probleme naišao na drugom pismenom zadatku?”) kako bi im se omogućilo da iskažu svoje zabrinutosti. Nakon ovih pitanja sledila bi ispitivanja (npr. “Pa, da li ti je potrebno više izvora informacija?”). Treba ustanoviti termine kada mogu učenici zvati u kancelariju ali treba prihvatati pozive i u drugim terminima.

Sumativna procena

  • Proceniti ukupnu efikasnost gotovog proizvoda ili kursa. Može biti odskočna daska u razvijanju plana revizije.
  • Može biti osnovna informacija za projektovanje novog plana, programa ili kursa.
  • Neće pomoći trenutnim učenicima pošto se izvodi nakon završetka kursa.

Neka pitanja koja bi pedagozi hteli da postave učenicima kada prikupljaju sumativne (zaključne) podatke, jesu:

  • Navođenje pet slabih tačaka kursa.
  • Navođenje tri (ili pet) pozitivnih strana kursa. a.. Kada biste Vi predavali na kursu, šta biste uradili drugačije?
  • Informacije o učenicima: starost, nivo obrazovanja, broj kursa predavanih na daljinu koje su pohađali pre ovog.
  • Šta biste preporučili prijatelju koji planira da pohađa ovaj kurs?
  • Šta ste mislili da će se učiti na ovom kursu ali se nije predavalo?
  • Da li biste preporučili ovaj kurs prijatelju? Zašto biste ili zašto ne biste preporučili?

Metodi za procenjivanje

U okviru konteksta formativne i sumativne procene, podaci se mogu prikupljati kvantitativnim i kvalitativnim metodama.

Kvantitativna procena

  • Obuhvata postavljanje pitanja koja se mogu statistički tabelirati i analizirati, često upotrebom odgovora na pitanja koja su data u vidu neke skale vrednosti, lista na kojima se stavke potvrđuju ili da/ne odgovora.
  • Ograničava učenike da odgovaraju na kategorije koje su im načinjene dostupnim.
  • Potreban je veliki uzorak učenika za relevantne statističke analize.

Kvantitativne metode mogu biti najkorisnije za prikupljanje informacija o velikom broju ispitanika za koje temeljniji, personalizovaniji pristupi nisu pogodni.

Međutim, ove metode imaju značajne nedostatke:

  • Mnogi kursevi za obrazovanje na daljinu obavljaju se sa ralativno malim grupama učenika iz različitih sredina. Ove male, slojevite populacije obično su teže za obavljannje relevantnih statističkih analiza.
  • Kvantitativna ispitivanja često imaju manje od 50 procenata uspeha u odazivu. Mala vrednost povratnih rezultata često znači da samo oni koji imaju pozitivno ili negativno mišljenje o kursu odgovaraju na izvođenje procene.
  • Po definiciji i načinu na koji su napravljena, prinudna ispitivanja sa ponuđenim odgovorima za izbor, nude ispitanicima ograničen broj mogućih opcija za odgovor. Stoga, novi uvidi i originalni pogledi na stvari koji ne potpadaju pod kategorije ponuđenih odgovora, prolaze nezapaženi.
  • Glomazna i često dosadna priroda prikupljanja kvantitativnih podataka može obeshrabriti formativnu procenu, a često rezultuje preteranim oslanjanjem na sumativnu procenu.
  • Statističke analize često daju iluziju preciznosti koja može biti daleko od realnosti.

Kvalitativna procena

  • Obično je subjektivnija.
  • Podrazumeva prikupljanje informacija šireg opsega i dubljeg značaja.
  • Mnogo je složenija za tabeliranje u fine kategorije.
  • Biće manje podložna uticaju male veličine radne grupe.
  • Jeste fleksibilniji i dinamičniji metod.
  • Nije ograničena na prethodno sastavljenu temu za ispitivanje.
  • Omogućava učenicima da daju teme.

Može koristiti:

  • Neodređena ispitivanja -- sa ispitanicima od kojih se traži da ukažu na pozitivne strane kursa i njegove slabosti, predlažu izmene, istraže odnos prema metodama za prenos i zlaganje na daljinu itd.
  • Posmatranje uz učešće -- kada pedagog koji predaje na daljinu posmatra dinamiku grupe i ponašanje dok učestvuje na času kao posmatrač, postavljajući povremena pitanja i tragajući za uvidom koji se tiče procesa obrazovanja na daljinu.
  • Posmatranje bez učešća -- kada pedagog koji predaje na daljinu posmatra kurs (npr. audiokonferencija, čas sa interaktivnom televizijom itd.) bez njegovog stvarnog učešća ili postavljanja pitanja.
  • Analiza sadržaja -- kada onaj koji procenjuje koristi prethodno ustanovljene kriterijume za razmatranje dokumenata kursa u koje spadaju program kursa i nastavni materijali kao i zadaci za učenike i dokumenti koji se odnose na planiranje kursa.
  • Intervjui -- kada pomagač ili posebno obučena osoba prikuplja evaluacione podatke putem pojedinačnih intervjua i intervjua sa manjim grupama učenika.

Šta procenjivati

Treba uzeti u obzir sledeće oblasti:

  • Upotrebu tehnologije - poznavanje, zainteresovanost, probleme, pozitivne aspekte, odnos prema tehnologiji.
  • Oblike časa - efikasnost predavanja, diskusiju, pitanje i odgovor, kvalitet pitanja ili problemi koji se javljaju na času; ohrabrivanje učenika da izraze sami sebe.
  • Atmosferu na času - pogodna je za učenje.
  • Kvantitet i kvalitet interakcije sa ostalim učenicima i sa nastavnikom.
  •  Sadržaj kursa - relevantnost, adekvatnu sadržinu znanja, organizaciju.
  • Zadatke - korisnost, stepen težine i potrebnog vremena, vreme potrebno za povratnu informaciju, nivo čitljivosti štampanog materijala. a.. Testove - učestalost, relevantnost, dovoljan pregled, težinu, povratnu informaciju.
  • Usluge podrške - pomagača, tehnologiju, usluge biblioteke, raspoloživost nastavnika.
  • Uspeh učenika - da li zadovoljava, podesnost, vremenski okvir, angažovanost učenika.
  • Odnos učenika - pohađanje, podneti zadaci, učešće na času. a.. Nastavnika - njegov doprinos kao vođe diskusije, efikasnost, organizaciju, pripremu, entuzijazam, otvorenost prema pogledima učenika. Saveti za procenjivanje
  • Pogledati i prilagoditi već objavljene upitnike; nema potrebe da se ponovo izmišlja točak.
  • Formulisati i preraditi pitanja; promeniti ih ako je to neophodno.

Iskoristiti naredne metode za ispitivanje:

  • Vršiti promenu između predavanja i interakcije.
  • Poređati pitanja radi postizanja najboljeg efekta - Otići korak napred i tražiti sugestije za usavršavanje pre nego što se pita šta je to dobro. Ovo će pomoći da se prenese iskrenost u traganju za poboljšanjima.
  • Postaviti neodređena pitanja nakon pitanja sa brzim odgovorima. Ovo učenicima pruža dodatno vreme za razmišljanje.
  • Kod zaključne procene treba osigurati anonimnost. Ovo se može postići slanjem svih upitnika na neutralno mesto gde bi oni bili izvađeni iz svojih koverata i prosleđeni nastavniku bez poštanske oznake.
  • Uspostaviti prisnost pokazivanjem zainteresovanosti i pružanjem podrške. Uzdržati se od reakcija koje znače neko osuđivanje.
  • Prilagoditi se učeniku do stepena formalnosti i mirne komunikacije.
  • Koristiti procenjivanje kao metod za razumevanje predavanja i učenja.
  • Nastojati sa dobijanjem i pozitivnih i negativnih povratnih informacija. Važno je ne samo znati šta ne funkcioniše, već i šta funkcioniše.

Reference

Angelo, T. i Cross, P. (1993). Classroom assessment techniques: A handbook for college teachers. San Francisco: Josey-Bass Publishers. Willis, B. (1993).

Distance education: A practical guide. Englewood Cliffs, NJ: Educational Technology Publications.

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar