Srđan Valjarević: List na korici hleba

Datum: 2011-09-16

Pregleda(30 dana/ukupno): 41 / 558

U davnom prvom romanu Srđana Valjarevića, sada ponovo izdatom, vrlo je vidljivo sve ono što će ovog apartnog pisca učiniti toliko voljenim.

Ima jedan kriterijum i jedna kategorija koju svakako ne poznaju i ne priznaju književna teorija i srodne Veleumne Znanosti, ali koja čoveku i piscu – a bogme i iole posvećenom čitaocu – nije i ne može biti nebitna. Sledeći to merilo, vannaučno merilo sreće, za Srđana Valjarevića svakako se može reći da je srećan pisac.

Šta bi to imalo značiti?

Najpre, naravno, to da je svoj književni dar ovaplotio na najbolji, najautentičniji, sebi najprimereniji mogući način, ali to ga ne izdvaja toliko od mnogih drugih, koliko nešto drugo: veoma je malo, ili možda uopšte nema, drugih savremenih srpskih pisaca koji su toliko i tako voljeni. I pri tome, gotovo uvek iz pravih razloga, na pravi način, i od pravih ljudi. Malo li je, na ovu skupoću svega i jeftinoću življenja i pisanja? Svako od vas poznaje nekog (možda baš sebe?) kome je neka od Valjarevićevih knjiga neotuđiv deo pribora za preživljavanje sveta.

Tako je nekako ispalo da je početna tačka svojevrsnog "sledbeništva" njegova zbirka Džo Frejzer i 49 pesama (1992), nakon koje je usledilo još nekoliko knjiga, od kojih barem Ljudi za stolom, oba Zimska dnevnika i Komo uživaju ono što se u onom idiotskom žargonu naziva "kultni" status. Hm, zapravo ispada da sam nabrojao sve Valjarevićeve knjige?! Da, sve osim debitantskog romana, objavljenog još 1990, koji je prošao manje-više ispod radara tadašnje publike i kritike, zabavljene ko-zna-već-čime, svakako nečim čega se više ne sećamo, a tako je možda i bolje. I taj je roman, List na korici hleba, svih ovih godina za najveći deo nas – osim retkih posvećenika, u koje, odmah da priznam, nisam spadao – bio tek jedan misteriozan podatak iz bibliografije, nešto što je Prethodilo Svemu, ali o čemu ništa uistinu nismo znali.

...

Teofil Pančić

IZVOR

Srđan Valjarević: List na korici hleba

Prva knjiga Srđana Valjarevića. Nastala je jednog leta kada je autor imao samo 22 godine. To je roman-mozaik, kaleidoskopska slika sveta viđenog očima deteta. Jer pisac je mladić koji je ostao dete, i to je velika vrednost ove knjige o odrastanju, koja je nagoveštaj njegovih kasnijih dela „Komo“ i „Dnevnik druge zime“. PORUČITE