Štampani materijal u obrazovanju na daljinu

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

Pregleda (30 dana / ukupno): 12 / 2435

Zašto?
Oblici štampanog materijala
Prednosti
Kreiranje nastave
Ograničenja
Reference
Za dodatne informacije

Zašto upotrebljavati štampani materijal?

Štampani materijal predstavlja temelj obrazovanja na daljinu i osnovu sa koje su se razvili svi ostali sistemi za prenos i izlaganje. Prvi kursevi koji su se izvodili na daljinu bili su ponuđeni kao studiranje preko prepiske pri čemu su se štampani materijali slali i primali od učenika putem pošte. Iako tehnička dostignuća predstavljaju još jednu alatku u repertoaru predavača na daljinu, štampani materijal nastavlja da predstavlja značajnu komponentu svih programa za obrazovanje na daljinu.

Prednosti štampanog materijala?

  • Spontanost. Štampani materijali mogu se koristiti u bilo kojoj postavci bez potrebe za nekom sofisticiranom opremom za prezentiranje.
  • Transparentan u domenu nastave. Medijum kojim se prenosi i izlaže trebalo bi da poboljša pažnju ućenika, a ne da se nadmeće za nju. Ako je učenik dobar u čitanju onda štampani materijal predstavlja najtransparentniji nastavni medijum od svih.
  • Nije preteći. Čitanje predstavlja vrlo prirodnu stvar većini učenika. Kao rezultat toga, oni se lakše mogu usredsrediti na sadržaj a da ne postaju hipnotisani ili frustrirani samim procesom čitanja.
  • Jednostavan za korišćenje. Uz adekvatno osvetljenje štampani materijali mogu se koristiti u bilo koje vreme i na bilo kom mestu bez pomoći dopunskih resursa kao što su elektrificiranost, ekran za praćenje i posebno projektovane elektronske učionice.
    Prenosivost štampanog materijala posebno je važna za učenike koji potiču iz ruralnih sredina sa ograničenim pristupom naprednoj tehnologiji.
  • Lako se pregleda i pronalazi sadržaj. Štampani materijal je obično pod kontrolom onoga koji uči. Rezultat toga je da učenik brzo prolazi kroz delove koji se ponavljaju, a usredsređuje se na oblasti koje zahtevaju dodatnu pažnju.
  • Ekonomičan. Ni jedan nastavni alat nije jeftniji za produkciju od štampanog. Osim toga, postoji obilje mesta za jeftino umnožavanje ovih materijala.
  • Lako se uređuje i prepravlja. U poređenju sa tehnički sofisticiranim elektronskim softverom, štampani materijal se lako i jeftino uređuje i prerađuje.
  • Vremenski efikasan. Kada se pravi štampani materijal, prvenstveni cilj onoga koji ga pravi odnosi se na brigu o sadržaju, ne na tehničke zahteve sistema za izvođenje kursa.

Ograničenja štampanog materijala

  • Ograničen pogled na realnost. Štampani materijal, zbog oslanjanja na pisanu reč, nudi posredan uvid u realnost. Uprkos upotrebi odličnih ilustracija ili fotografija koje se smenjuju, na primer, nemoguće je adekvatno predstaviti pokret u štampanoj formi.
  • Pasivan je i samousmeren. Brojne studije pokazale su da je potrebna veća motivacija onoga koji uči da bi se uspešno završili kursevi bazirani na štampanom materijalu. Do određene granice, pasivna priroda štampanog materijala može biti nadoknađena sistematskim projektovanjem nastave kojom se želi postići stimulacija pasivnog učenika. I pored toga, potrebna je veća motivisanost za čitanje knjige ili za rad preko pisanih vežbi nego što je to potrebno za gledanje televizijskog programa ili za učešće u audiokonferenciji sa nastavnikom koji ohrabruje učešće učenika i reakciju.
  • Povratne informacije i interakcija. Bez postojanja povratnih informacija i interakcije, nastava pati bez obzira na sistem za prenos i izlaganje koji se koristi. Po prirodi stvari, štampani materijali su pasivni i samousmereni. Čak i sa štampanim materijalima koji u sebi sadrže mehanizme za prikupljanje povratnih informacija i interaktivne vežbe, učenicima je lako da pređu na deo sa odgovorima.
  • Zavisnost od sposobnosti čitanja. Zahvaljujući televiziji, većina učenika je do svoje četvrte godine razvlila veoma dobre veštine praćenja i posmtranja. Ista ova deca, međutim, često ne uspevaju da razviju adekvatne čitalačke sposobnosti do svoje dvanaeste godine. Čitalačke sposobnosti moraju se često poboljšavati. Nedostatak sposobnosti u ovoj oblasti obogaljuje efikasnost i najjasnijeg štampanog materijala i mora se prevazići da bi se štampani materijal koristio efikasno.

Oblici štampanog materijala

Postoje razni oblici štampanog materijala, u koje spadaju:

  • Udžbenici. Kao i pri izvođenju klasičnih kurseva, udžbenici predstavljaju osnovu i primarni izvor sadržaja za većinu kurseva koji se izvode na daljinu. Kao što je potrebno da udžbenici uvek budu kritički pregledani pre usvajanja, ovo je posebno važno kada učenik i nastavnik nisu u svakodnevnom kontaktu.
  • Naučni vodiči. Obično, predavači na daljinu koriste naučne vodiče da bi potencirali zaključke načinjene tokom časa i kroz upotrebu drugih sistema za prenos i izlaganje. Oni će često ubaciti i vežbe, određene tekstove za čitanje i dodatne resurse koji su na raspolaganju učeniku.
  • Knjige sa vežbama. U obrazovanju na daljinu knjige sa vežbama iz određenog konteksta često se upotrebljavaju da sadržaj kursa izlože na interaktivan način. Uobičajen format može sadržati pregled, sadržaj koji treba pokriti, jednu ili više vežbi ili proučavanja slučajeva kako bi se detaljno razložile pojedinosti koje su istaknute, i propitivanja ili test (sa odgovorima) za samoprocenjivanje. Pored toga, postoji obično i neki oblik povratne informacije, mogućnosti popravke ili petlja koje se “grana” kako bi se po potrebi proverili učenici tokom nastave.
  • Plan i program kursa. Sadržajan i dobro isplaniran program kursa predstavlja temelj mnogih kurseva koji se izvode na daljinu. On predviđa ciljeve kursa, očekivane uspehe, opise zadataka, potrebne materijale za isčitavanje (često po svakom času), kriterijum ocenjivanja i svakodnevni pregled materijala koji treba da se pokrije. Program mora biti što kompletniji kako bi se učenici usmeravali kroz kurs u nedostatku dnevnog kontakta sa nastavnikom.
  • Detaljna proučavanja slučaja. Ako su napisana maštovito, detaljna proučavanja predstavljaju izuzetno efikasan nastavni alat. Zapravo, ona su napravljena na granicama mogućnosti štampanog materijala i sa namerom da zagolicaju maštu učenika dok oni sebe smeštaju u određene slučajeve koji se razmatraju. Mnoga detaljna proučavanja slučajeva predstavljaju scenario zasnovan na sadržaju. Ona postavljaju pitanja, daju moguća rešenja a onda razdvajaju učenike da reade na različitim delovima teksta. Onda se razmatraju posledice izabranih mogućnosti.

Kreiranje nastave za korišćenje štampanog materijala

Pošto štampani materijal uglavnom predstavlja jednosmeran komunikacioni medijum, izazov predstavlja kreiranje nastave kako bi se uvećao obim interakcije u korišćenju štampanog materijala u obrazovanju na daljinu. Treba uzeti u obzir:

  • Stil pisanja. Misanchuk (1994) predlaže da predavači na daljinu pišu nastavne materijale jezikom koji se više koristi za govor nego za pisanje novinskih članaka ili knjiga. Njegovi saveti za pisanje nastavnih materijala su:
        a. Koristiti kratke rečenice.
        b. Izbegavati složene rečenice.
        c. Izbegavati suvišne informacije u rečenici.
        d. Koristiti aktivno izražavanje.
        e. Koristiti lične zamenice.
        f. Održati ekvivalentne elemente paralelnim.
        g. Navoditi uslove odvojeno.
        h. Izbegavati višestruke negacije.
        i. Koristiti oblik potenciranja.
        j. Koristiti prepoznatljive primere.
        k. Pisati onako kao što bi se pričalo.
        l. Izbegavati nepotrebne i složene reči.
        m. Izbegavati žargonizme; tehničke izraze upotrebljavati samo kada je neophodno.
        n. Rečenice i paragrafe slagati u logičan redosled: prvo stvari koje utiču puno, onda stvari koje utiču malo; prvo osnovno, onda određeno; prvo trajne odredbe, onda one koje su privremene.
        o. Izbegavati pravljenje stereotipa na kulturološkoj i polnoj osnovi.
  • Usredsređivanje na organizaciju sadržaja pre razvijanja sadržaja. Pre razvijanja sadržaja treba napraviti nacrt materijala koji treba biti pokriven. Štampani materijali često imaju suviše reči jer autor planira, organizuje i piše u isto vreme. Umesto toga, treba organizovati sadržaj zasnovan na identifikovanim ciljevima i objektima. Na početku se treba usredsrediti na sistematsko i kreativno uređivanje toka tema, ne na uglađivanje završenog proizvoda. Krajnji rezultat biće dobro organizovan nacrt sadržaja na osnovu koga će pisani sadržaj lako teći.
  • Razvijanje uvoda u kurs. Misanchuk (1994) predlaže razvijanje pisanog uvoda kursa koje će biti prva stvar koju će učenik na daljinu videti. Uvod u kurs može obuhvatati biografske podatke o nastavniku, pregled kursa, ciljeve i stremljenja kursa, spisak svih udžbenika ili pomoćnih materijala za učenje koji će biti potrebni i informacije o procenama, ispitima i ocenjivanju.
  • Držati se konzistentnog formata. Zabrinutost onih koji uče za ono što je nepoznato može se umanjiti konzistentnošću u izlaganju nastave. Treba razviti efikasan format i organizacionu šemu i držati se njih. Koristiti adekvatna zaglavlja i podnaslove kako bi se čitalac vizuelno vodio kroz materijal.
  • Korišćenje naprednih organizatora. Napredni organizatori jesu načini za povezivanje novog materijala sa kognitivnom strukturom i prethodnim znanjem učenika. Oni bi trebalo da su opštijeg i apstraktnijeg karaktera nego materija za učenje koja sledi i pomaže učeniku da različite delove i koncepte materijala za učenje dovede u vezu. Najopštije i najobuhvatnije ideje treba postaviti na početku lekcije i potom ići na struktuiranije i detaljnije informacije.
  • Korišćenje primera i analogija. U klasičnoj učionici nastavnici spontano daju primere i analogije kako bi ilustrovali određene stvari koje učenici teže razumeju. Zbog toga što učenici na daljinu i njihovi nastavnici neće imati ovakav vid interakcije, treba uključiti puno dobrih primera i analogija u štampane materijale. Treba, međutim, osigurati da ovi primeri budu jasni različitim kulturološkim grupama, godištima i iskustvima učenika.
  • Korišćenje pitanja. Pitanja u štampanom materijalu mogu stimulisati učenika da bude aktivniji i da intenzivnije radi sa matarijalom za učenje. Koristiti pitanja koja ciljaju na razumevanje činjenica, umesto samo na reprodukciju i memorisanje.
  • Ubacivanje sadržaja. Detaljan sadržaj može pomoći učeniku da brzo pronađe odgovarajući deo.
  • Uključivanje rečnika termina. Rečnik rezimira svu novu, često tehničku terminologiju, na koju se može naići u dokumentu. Bilo bi od pomoći da se u nastavnom materijalu istaknu stavke koje se nalaze u rečniku tako što će biti ispisane debljim slovima.

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar