77. kongres međunarodnog PEN-a

Na 77. kongresu međunarodnog PEN centra, održanom u Beogradu, usvojeno je nekoliko važnih rezolucija i odluka povodom ugroženosti pisaca, novinara i malih jezika. O tome je na konferenciji za novinare predstavnike medija izvestio Džon Ralston Sol, predsednik Međunarodnog PEN-a, koji je nadahnutim govorom obeležio i početak manifestacije.

Dragan Velikić

Kongresu je prisustvovalo preko 250 delegata i 88 delegacija iz celog sveta, a govoreći o važnosti skupa Dragan Velikić kaže: ”Ukratko i slikovito - ovaj kongres je značajan kao da je Papa došao”. Poznati pisac naglašava i da je bio veoma uspešan. ”Nije to samo moja ocena, to su rekli svi učesnici sa kojima sam razgovarao. Festival ‘Oslobodi reč’ u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, zatim nastupi književnika iz francuske, Egipta i drugih zemalja na Sićevačkoj kolniji, poseta Sremskim Karlovcima - sve je to bilo poput visokokvalitetne svetkovine. Meni lično je bilo zanimljivo i to kolika je bila zainteresovanost stranih gostiju za film o srpskoj književnosti prikazan na svečanosti u Skupštini grada, a u kojem desetak savremenih srpskih pisaca govori o velikanima ovdašnje pisane reči. Na kraju je za sve narezan po primerak tog filma.”

Gojko Božović

Gojko Božović, pesnik, književni kritičar i izdavač, za “Blic” kaže da je reč o zaista velikom događaju za srpsku književnost i kulturu. ”Naravno i za Srbiju, a nama kao organizatorima je veoma značajno da su predstavnici PEN-a iz gotovo celog sveta zvanično ocenili da je ovo istorijski kongres i sa stanovišta samog PEN-a kao najveće svetske federacije pisaca prevodila za izdavača i urednika. Na kongresu u Beogradu učestvovalo je najviše delegata u istoriji PEN-ovih kongresa, a održan je i vrlo ambiciozan, programski rasznovrstan književni festival ‘Oslobodi reč’. Kongres u Beogradu ostaće zapamćen zbog čitavog niza važnih rezolucija koje se bave pitanjima ljudskih sloboda i prava, pogotovo slobode izražavanja. Reč je o odlukama koje će obeležiti profil PEN-a u narednoj deceniji. Ovaj kongres je bio i snažan apel i za boljim međusobnim razumevanjem, uvažavanjem svojih i tuđih prava, ali ništa manje i snažan apel da se književnost kao naročito umeće vrati u središte čovekovog života i svakodnevice jer su se druga tzv. umeća od politike do ekonomije pokazala kao nedovoljna i isprazna da bi mogla da osmisle život.”

Pomenimo, na 77. međunarodnom kongresu PEN-a je usvojena rezolucija povodom situacije u Meksiku koji je, kako je rekao Sol, danas za pisce i novinare jedno od najopasnijih mesta na svetu. Učesnici kongresa izrazili su duboku zabrinutost i ljutnju zbog nastavljanja nasilja nad novinarima i piscima u Meksiku posebno zbog toga što se to čini uprkos brojnim uveravanjima da će se sprovesti istrage i poštovati sloboda izražavanja. Od januara 2004. do danas 39 novinara štampanih medija i dvoje pisaca je ubijeno, dok se desetoro novinara vode kao nestali. Samo od januara prošle godine do danas dogodilo se 14 ubistava i četiri nestanka. Učesnici kongresa osudili su nedostatak volje meksičke vlade da se ovakvo zlostavljanje zaustavi. Zvanični meksički stav da je to zemlja u kojoj se široko poštuju ljudska prava deluje groteskno u odnosu na dešavanja u toj zemlji. To je samo humana fasada koju meksička vlada predstavlja svetu, navedeno je u rezoluciji. Vlasti ove zemlje pozvane su da hitno preduzmu konkretne korake da se pruži izvinjenje porodicama žrtava i na pravi način zaštite pisci i novinari.

Mihajlo Pantić

Po rečima Mihajla Pantića u osvrtu na 77. kongres treba posvetiti pažnju ocenama i rečima gostiju. “Andrej Bitov je rekao - imati svetski kongres PEN-a to je kao imati Olimpijadu. Od te rečenice nema boljeg, a ni preciznijeg komentara. Lično sam se naslušao najrazličitijih pohvala od raznih delegacija. Mislim da se Beograd, srpska književnost i što je meni posebno važno, srpska kultura, prikazili u najboljem svetlu. Veoma je bitno i to što je uspostavljena mreža PEN centara balkanskog regiona, a srpski PEN centar će biti koordinatar budućih regionalnih kontakata. U sklopu toga već imamo pozive za gostovanje u susednim zemljama. Ukratko, u Beogradu je održana književna olimpijada”, kaže Mihajlo Pantić. IZVOR