Biblijski svetovi Salvadora Dalija izložba koju ne treba propustiti

Salvador Dali važi za najekstravagantnijeg umetnika XX veka i jednog od najpopularnijih nadrealista koga svi prepoznaju po satovima koji se tope. Međutim, Dali je i autor čuvenih grafičkih listova za „Božanstvenu komediju“ i „Bibliju Sakru“, koji su i dan-danas veoma traženi među kolekcionarima, budući da su otisnuti na posebno zaštićenom, ručno izrađenom papiru, što celom ovom opusu pridaje dodatnu vrednost i kvalitet.

„Biblija Sakra“ i „Božanstvena komedija“ su kao literarna dela neiscrpan izvor novih tumačenja i komentara, pa nije čudno što je i Dali želeo da im da svojevrstan komentar u vidu ilustracija.

Dalijeve ilustracije za „Bibliju Sakru“ čini 105 litografija, urađenih po gvaš originalima. „Bibliju“ je 1969. godine izdala izdavačka kuća „Ricoli“ u Milanu, njen celokupni tiraž je 1.677 primeraka, a smatra se najobimnijim objavljenim Dalijevim delom. Autor ga je stvarao između 1963. i 1969. godine, a naručilac je bio Dalijev prijatelj i pokrovitelj Đuzepe Alberto, koji je sebi postavio zadatak da umetnika vrati Bogu, a proučavanje Biblije, nazad u okrilje rimokatoličke crkve. Ilustracije se zasnivaju na širokoj raznolikosti slika, baziranih na hrišćanskoj ikonografiji, ali i na ikonografiji klasične mitologije.

Ovo su Ratovi zvezda:

(Napomena: scena iz Ratova zvezda je naš izbor i nije deo članka iz Blica).

Pri detaljnijem pregledu dela zapaža se Dalijeva spontanost u ilustracijama. Naime, Dali je koristio posebnu tehniku - buletizam, njegov izum, pri kojoj je arkebuzu (vrstu starinskog pištolja) punio kapsulama s bojom, i ispaljivao ih na prazan papir. Efekte (spontane fleke) je zatim uključio u ilustracije. Svaku ilustraciju prate i tekstualni odlomci iz Starog i Novog zaveta.

Nešto sasvim drugo Dalija je guralo u istraživanje Danteovog sveta i njegove „Božanstvene komedije“, jer se, bar tako je govorio, decenijama bavio ovim srednjovekovnim literarnim genijem. Kada ga je italijanska vlada 1950. godine, na sedamstotu godišnjicu Danteovog rođenja, angažovala da za posebno izdanje „Božanstvene komedije“ naslika ilustracije, izjavio je da delo oslikava njegov duhovni razvoj, a potom, u skladu sa svojim kontroverznim stavovima, i da „Komediju“ zapravo nikada nije čitao.

Za ilustracije „Božanstvene komedije“ Dali je napravio 101 akvarel, međutim, italijanski Državni poligrafički institut je 1954. godine objavio knjigu sa sedam reprodukcija akvarela u punoj veličini. Naime, komunistička partija je negodovala što „država rasipa novac na luksuznu publikaciju“, a nacionalisti što „delo najznačajnijeg italijanskog pesnika ilustruje Španac“. Na kraju je Vlada finansirala samo seriju suvenirskih poštanskih markica (takođe na izložbi).

Ovo Dalijevo delo je ipak izdato, ali u Parizu, i to u šest knjiga: prvo „Raj“, a zatim i „Čistilište“ i „Pakao“, za koji je bilo najviše interesovanja. Luksuznim knjigama (33) su dodati neki od originalnih akvarela. Na izložbi će moći da se vide grafički listovi iz francuskog izdanja.

Salvador Dali je uz Pabla Pikasa zasigurno najzvučnije ime umetnosti XX veka. Velikim delom zato što njegov likovni jezik često počiva na pučkom vulgarizmu, na šoku i senzacionalnosti, na korišćenju arhetipskih motiva, u iskrivljenim i ludičkim prizorima koji se mogu ukazati samo umu nadrealističkog genija.

„Božanstvena komedija“ je bila predložak za mnoga umetnička dela kroz istoriju, međutim, čini se da, ilustrujući je, Dali s lakoćom u njoj pronalazi uporište za vlastiti senzibilitet. Iako između njega i Dantea stoji sedam vekova, utisak je da imaju dosta toga zajedničkog. Obojica su bili proganjani i obojica obožavani u svojim sredinama. I ono što je možda iz našeg ugla s početka novog milenijuma najinteresantnije, provokativni su i dan-danas. Možemo li se prepoznati u nekim od njegovih (i Danteovih) likova? Odgovor na to daće vam šetnja sa obojicom po Muzeju istorije Jugoslavije.

U Beogradu posle Bleda, Maribora i Njujorka

Ovako obimna izložba Dalijevih radova pre Beograda bila je postavljena samo u Sloveniji, na Bledu i u Mariboru, i u Njujorku. Izložba ima specifičan edukativni karakter - kroz ilustracije se gledalac upoznaje sa sadržajem „Biblije“ i „Božanstvene komedije“, a zbog same tehnike, ovi radovi zauzimaju posebno mesto u Dalijevom stvaralaštvu.

Produkcija i organizator izložbe je galerija „Deva Puri“, a partner projekta Muzej istorije Jugoslavije. Galerija „Deva Puri“ nalazi se na Bledu, a specifična je po tome što priređuje gostovanja u drugim gradovima. Jedno od do sada njenih najzanimljivijih gostovanja bilo je s izložbom „Mark Šagal: Od mrtvih duša do cirkusa“, koju je priredila u Ljubljani i Zagrebu, a o kojoj je „Blic“ svojevremeno pisao.

Čitajte BLIC.

Da li ste čitali?

Kroz priču Stena, trgovca umetničkim delima, prevaranta svetske klase i, konačno, Dalijevog prvog komšije, saznajemo tajne od kojih zastaje dah.

Naručite.