Pre nego što su blogovi i blogovanje postali popularni, digitalna komunikacija se obavljala preko Useneta, e-mail listi i BBSova (bulletin board system). 1990-tih, programi za Internet forume kao što je WebEx su omogućavali komunikaciju preko thread-ova. Threadovi su međusobno povezane poruke koje se bave istom temom. Danas možete da ih vidite na većini foruma.
Moderni blogovi su nastali od onlajn dnevnika u kojima su ljudi pisali o svom svakodnevnom životu i problemima. Najpoznatiji primer ovakvog vođenja dnevnika je Džastin Hol, koji je počeo da bloguje 1994. godine, i danas se vodi kao jedan od prvih blogera na svetu.
Postojale su i druge vrste dnevnika. Jedan od najpopularnijih ovakvih preteča blogova bio je dnevnik Džona Karmaka, poznatog programera igara koji se proslavio igrama kao što je Doom. On je svoj dnevnik publikovao preko finger protokola.
Mnogi web sajtovi danas imaju sekcije "What's New" (šta je novo) u kojima se nalaze vesti sortirane po datumima. Rani weblogovi su bili upravo to: ručno ažurirane komponente standardnih web sajtova.
Međutim, ubrzani razvoja programskih alata za lako postavljanje i održavanje hronološki sortiranih članaka je omogućio da publikovanje vesti postane dostupno i tehnički slabo potkovanim ljudima. To je za rezultat dalo jedan unikatni oblik onlajn izdavaštva koji je doveo do nastanka blogova kakve danas poznajemo.
Danas je upotreba programa sličnih pretraživačima u kreiranju i upotrebi blogova sasvim normalna stvar. Blogovi su danas postali toliko popularni da postoje servisi koji se bave samo hostovanjem blogova i programi koji služe samo za pokretanje i kreiranje blogova.
Termin "weblog" je kreirao Jorn Barger 17. decembra 1997. godine. Tvorac skraćene verzije, "blog" je bio Peter Merholz koji je u šali pretvorio reč weblog u we blog (mi blogujemo) u svom blogu Peterme.com aprila ili maja 1999. godine. Ova skraćenica je vrlo brzo prihvaćena i kao imenica i kao glagol.
Nakon kilavog početka, blogovi su sve više dobijali na popularnosti. Web sajt Xanga je između 1996. i 1997. godine imao samo 100 blogova, da bi decembra 2005. godine imao 20 miliona!
Upotreba blogova se širila kao požar tokom 1999. i 2000. godine, dodatno popularizovana pojavom prvih alata za blogovanje.
Open Diary je pokrenut oktobra 1998. godine i ubrzo je imao nekoliko hiljada onlajn dnevnika. Open Diary je uveo komentara na postove, čime je postao prva zajednica u kojoj su čitaoci mogli da daju svoje komentare na tekstove u blogovima.
Brad Fitzpatrik je započeo LiveJournal marta 1999. godine.
Andrew Smales je kreirao Pitas.com u julu 1999. godine kao laku alternativu za održavanje stranice sa vestima na web sajtu, praćen sa Diaryland u septembru 1999. godine, koji se fokusirao na zajednicu ličnih dnevnika.
Evan Williams i Meg Hourihan su pokrenuli blogger.com u avgustu 1999. godine. Danas se blogger.com nalazi u vlasništvu Google-a.
2001. godine blogovi su postali pravi fenomen. Počeli su da se pojavljuju onlajn kursevi i uputstva koja su se uglavnom fokusirala na samu tehniku pisanja i ažuriranja blogova. Poznate novinarske škole su počele da proučavaju blogove ističući razlike između novinarstva i blogovanja.
2002. godine Markos Moulitsas Zúniga je pokrenuo DailyKos. Sa više od milion poseta dnevno ovaj blog je postao jedan od najpopularnijih na Internetu.
2004. godine blogovi su u potpunosti prihvaćeni kao "mainstream". Veliki broj političara koristi blogove kako bi došli do glasača i ostvarili kontakt sa običnim ljudima. Pojavljuju se antologije isečaka iz blogova. Poznati blogeri počinju da se pojavljuju na radiju i televiziji. Neki blogeri su čak prešli na televiziju.
Januara 2005. godine časopis Fortune navodi osam blogera čije mišljenje poslovni ljudi ne smeju da prenebregnu: Peter Rojas, Xeni Jardin, Ben Trott, Mena Trott, Jonathan Schwartz, Jason Goldman, Robert Scoble i Jason Calacanis.
Krajem 2006. godine oko 175000 blogova se kreira svaki dan, što znači da se u proseku kreira 2 bloga svake sekunde.
Svaki dan u blogosferu se pusti oko 1.6 miliona postova, tojest oko 18.6 svake sekunde.
U sledećem članku: Šta je RSS?
Informacije u članku su preuzete iz knjige u pripremi
"Blogovi i RSS brzo i lako", autora Saše Prudkov
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272 |
||