Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

Preporučujemo

Picture Perfect Lighting

Picture Perfect Lighting

Makro fotografija

Makro fotografija

Digitalna fotografija - Histogram i čemu služi

Pregleda (30 dana / ukupno): 20 / 3280

Fotoaparati imaju mnogo sistema za merenje osvetljenja... oni mogu da mere prosek na celoj slici, mogu da mere osvetljenje samo u centru, zatim mogu da mere osvetljenje u području na koje ste se fokusirali i tako dalje. Većina fotografa koristi samo ugrađeni svetlomer za merenje osvetljenja scene. Međutim postoji i novi način koji nam omogućuje digitalna tehnika a to je pregled histograma u Photoshopu.

Kako se pravilno čita histogram

Zamislite da fotografiju pretvorite u crno-belu, tako da sadrži informaciju samo o osvetljenju. Zatim tačke podelite u 256 nijansi crno-bele: u prvoj tački su boje potpuno crne, u zadnjoj potpuno bele, a one između imaju različite intetnzitete sive boje (od najtamnije do najsvetlije). Zamislite sada da su te tačke nijansi postavljene u vertikalni položaj. Što je više tačaka u svakoj nijansi to je vertikalni stub višlji. Te stubce složite tako da se na levoj strani nalaze oni koji pripadaju crnim tačkama, a na desnoj oni koji pripadaju belim tačkama. Između, naravno imate stubiće koji predstavljaju sive tonove, složene po svetloći sa leva na desno. I dobili ste histogram!

Recimo, da su svi stupci prazni, osim jednog u sredini, to bi znači da je slika potpuno siva, kao da ste slikali sivi list. Naravno u stvarnosti se to nikada neće dogoditi jer čak ni sivi list nije svuda podjednako siv da ne bi susedni stupci odstupali za neku minimalnu vrednost. Međutim može da se desi da su svi prazni osim skroz desnog ili skroz levog. Ako ste tako malo osvetlili senzor da nijedna tačka nije dobila dovoljno svetlosti da bi postala barem malo siva i sve točke su potpuno crne, onda će histogram da sadrži samo iz levi stubac. Ako je nekoliko tačkica uspelo da dobije malo sivog tona, histogram će se pomakne udesno iako će još uvek prevladavati crni ton. Nikakva računarska obrade nam neće omogućiti da dobijemo informacije o delovima slike koji su snimljeni sa potpuno crnim tačkama. Svaka informacija koja u histogramu dođe u prvi stupac je izgubljena. Isto, važi za sve informacije koje se nalaze u zadnjem stupcu, tojest koje su potpuno bele. Zato uvek trebate da fotografišete tako da su prvi i zadnji stupac prazni. Čak i ako je slika preeksponirana ili ili podeksponirana, dokle god histogram nema stupaca na samim krajevima, vi možete da je korigujete.

Šta da radite ako ne možete da izbegnete prvi ili zadnji stupac?

Kod vrlo kontrastnih motiva, gde se određeni delovi slike nalaze u senci i neki drugi delovi su izuzetno svetli, većina fotoaparata neće imati dovoljno veliki dinamički raspon da bi mogli da zapišu sve informacije u sceni. U tom slučaju moraćete da odlučite koji deo slike vam je najvažniji. Ako je najvažniji dio slike u senci, možete da žrtvujete deo najsvetlijih tonova. Dakle žrtvujte onaj deo slike koji je manje važan ili koji ćete lakše popraviti kasnijom obradom u Photoshopu. Naravno ovo ne važi za profesionalne digitalne fotoaparate koji imaju veliki dinamički raspon i koji će u većini scena moći da uhvate sve tonove u sceni, ili barem većinu.

Pravilno osvjetljenje za maksimalno čuvanje informacija

Uzmimo da scena nije previše kontrastna i da ste uspeli da snimite celokupnu dinamiku slike. Gde mora da bude postavljen histogram? Više ka levoj, više ka desnoj strani, ili na sredini?

Ako ste spremni da fotografiju naknadno obrađujete, treba tako da je snimite da histogram bude pomeren do predzadnjeg stupca. Tako kada slikate sivi list, slikaćete ga tako da na slici bude beo, ali ne apsolutno beo. Razlog za to je način na koji senzor digitalnog fotoaparata beleži svetlo. On je drugačiji od načina na koji svetlost registruje naše oko. Oko, kao i većina ljudskih čula radi logaritamski. Ako upalite jednu sijalicu i potom upalite još jednu, primetićete veliku razliku. Mozak promene neće prepoznati kao "jedna sijalica više" već kao "dvostruko više sijalica". Ako upalite 50 sijalica i onda upalite još jednu, razliku skoro nećete ni primetiti. Zato što mozak nije prepoznao jednu sijalicu više već dva posto više. Mi zapravo ne prepoznajemo apsolutne iznose već odnose. Tako su podešeni i otvor blende i ekspozicija na fotoaparatu. Jedan korak svetlosti znači dvostruko više svetlosti.

Senzor radi na drugačiji način. On razliku između jedne i dve sijalice prepoznaje isto kao i razliku između 100 i 101 sijalice. Zahvaljujući tome sivi list može vrlo precizno da se fotografiše i svaki i najmanji prelaz u osvjetljenosti može da se zapiše. Mnogo više nego što naše oko, monitor ili svetlomeri mogu da iskoriste.

Recimo da ste slikali nešto tamno i da ste pravilno osvetlili sliku na klasičan način i dobili prazna prva četiri stupca. To znači da između najtamnije i najsvjetlije tačke ima najviše 64 međunivoa. To verovatno znači da je sivi list potpuno siv, bez ikakvog detalja, jer je potrebna dosta velika razlika tonova za prelazak sa jednog nivoa u drugi.

Bolje bi bilo da smo sliku osvetlili tako da smo na histogramu zauzeli sve stupce osim zadnjeg. Slika bi bila veoma svetla, ali u naknadnoj obradi (po mogućnosti u RAW formatu) sliku možete da potamnite. Nakon pretvaranja slike u JPG format, imaćete još uvek 256 nivoa. Ako sliku iz RAW formata pretvorite u 16 bitni TIFF, još uvek imate svih 1024. I ako 10-bitni RAW format spustite i za čitavih 6 koraka, zadržaćete još uvek sve informacije o svetlosti.

Veoma je važno da se pridržavate ovih pravila ako želite da kod dalje obrade određene tamne detalje izvučete iz senki, jer će u suprotnom svaki svetlosni prelaz ići gore za više nivoa, što će naše oko brzo primetiti.

Živi histogram

Neki kompaktni fotoaparati omogućavaju da histogram već vidite u tražilu, pre nego što fotografišete. To je vrlo korisna mogućnost koje za sad na profesionalnim DSLR fotoaparatima još nema. S' obzirom na to da je Olympus predstavio ogledalski refleksni fotoaparat kod kojeg možemo da gledamo sliku na ekranu kao i kod kompaktnih fotoaparata, siguran sam da će se takva vrsta histograma pojaviti i kod drugih modela.

RGB ili Luminosity histogram?

Ako vam fotoaparat omogućava obe mogućnosti, svakako se odlučite za RGB, pogotovo ako slikate pod veštačkim osvetljenjem. Ako slikate na koncertu na kojem su izvođači osvetljeni sa crvenom svetlošću, Luminosity histogram vam može pokazati da je slika podeksponirana, a u stvarnosti će crveni kanal biti preeksponiran.
Histogram u Photoshopu CS2
Da biste prikazali histogram bilo koje fotografije u Photoshopu CS2, otvorite fotografiju a zatim u liniji menija izaberite komandu Windows>Histogram. Otvoriće se Histogram paleta na kojoj možete da vidite detaljan prikaz distribucije tonova u vašoj fotografiji.

 

         
Twitter Facebook Linkedin Pinterest Email
         

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar

 

 

 

Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272