Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

Preporučujemo

Algoritmi veštačke inteligencije, edicija Grokking

Algoritmi veštačke inteligencije, edicija Grokking

Popust cena: 1900 rsd

Fenomen lažnih dubinskih snimaka ili deepfake-ova

Definicija i poreklo

Lažni dubinski snimak (eng. deepfake) je složenica reči "dubinski" (iz dubokog učenja, vrste veštačke inteligencije) i "lažno". To su sintetički mediji - slike, video ili audio zapisi - stvoreni pomoću AI tehnologije koji prikazuju nešto što ne postoji u stvarnosti ili događaje koji se nikada nisu dogodili. Termin je nastao 2017. godine na Reddit-u, kada je moderator stvorio subreddit "deepfakes" (lažni dubinski snimci) i počeo objavljivati videozapise koji su koristili tehnologiju zamene lica za umetanje slavnih osoba u pornografske sadržaje.

Tehnologija iza lažnih dubinskih snimaka (deepfake-ova)

Lažni dubinski snimci (deepfake-ovi) se proizvode korišćenjem dva različita AI algoritma dubokog učenja:

  1. Generator - stvara najbolju moguću repliku stvarne slike ili videa.
  2. Diskriminator - otkriva je li replika lažna i, ako jeste, izveštava o razlikama između nje i originala.

Ova dva algoritma rade u ciklusu:

  1. Generator stvara sintetičku sliku.
  2. Diskriminator daje povratne informacije o tome koliko je uverljiva.
  3. Generator prilagođava sliku da izgleda realističnije.
  4. Proces se ponavlja dok diskriminator više ne može otkriti lažne elemente.

Vrste i primeri lažnih dubinskih snimaka (deepfake-ova)

Vrste:

  • Video: Najčešći oblik, gde se lice jedne osobe stavlja na telo druge.
  • Audio: AI generira glas koji oponaša stvarnu osobu.
  • Slike: Stvaranje ili manipulacija fotografija koje izgledaju stvarno.

Poznati primeri:

  • Slika pape Franje u puffer jakni.
  • Video Marka Zuckerberga koji govori o moći svoje kompanije.
  • Video kraljice Elizabete koja pleše.

Potencijalne zloupotrebe

  • Širenje dezinformacija i političke manipulacije.
  • Stvaranje lažnih pornografskih sadržaja bez pristanka.
  • Cyber-bullying i uznemiravanje.
  • Prevare i krađa identiteta.

Pozitivne primene

  • Obrazovanje: Oživljavanje povijesnih ličnosti za imerzivna predavanja.
  • Umetnost: Izložbe poput "Dalí Lives" koje oživljavaju umetnike.
  • Podizanje svesti: Kampanje poput one s Davidom Beckhamom o malariji.
  • Medicina: Poboljšanje tačnosti u prepoznavanju tumora na MRI snimcima.
  • Zabava: Humoristični sadržaji na društvenim mrežama.

Etička pitanja

  • Privatnost i pristanak osoba čiji se lik koristi.
  • Potencijal za manipulaciju javnim mnijenjem.
  • Izazovi u razlikovanju stvarnog od lažnog sadržaja.
  • Pravna odgovornost za stvaranje i širenje lažnih dubinskih snimaka (deepfake-ova).

Detekcija lažnih dubinskih snimaka (deepfake-ova)

Razvijaju se različite metode za otkrivanje sintetičkih medija, uključujući:

  • AI algoritme koji analiziraju suptilne znakove manipulacije.
  • Forenzičke tehnike za analizu metapodataka i artefakata kompresije.
  • Blockchain tehnologije za praćenje porekla i autentičnosti medija.

Zakonodavstvo i regulacija

Mnoge zemlje razmatraju ili su već uvele zakone koji se bave lažnim dubinskim snimcima (deepfake-ovima), posebno u kontekstu zaštite privatnosti, sprečavanja prevara i reguliranja političkog oglašavanja.

Ova tehnologija predstavlja značajan izazov za naše razumevanje stvarnosti u digitalnom dobu i zahteva pažljivo razmatranje etičkih, pravnih i društvenih implikacija. Važno je razvijati digitalnu pismenost i kritičko razmišljanje kako bismo se bolje nosili s ovim izazovima.

 

         
Twitter Facebook Linkedin Pinterest Email
         

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar

 

 

 

Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272
 
     
z