Conrad je to iskustvo opisao rečima:
Nama (fotografima) je mnogo prijatnije kada smo iza objektiva. A ja sam dobio zadatak da upadnem u studio drugog fotografa i da zahtevam od njega da zauzme pozu. Zamislite kako bi bilo da je Rembrant otišao u Pikasov studio i rekao mu kako da sedne jer želi da ga naslika na određeni način. Čudan je to osećaj.
Sjajne fotografije nisu 'uzete', nego 'date'. Sjajan portret nastaje kada onaj koji pozira pokaže svoju suštinu, a to se vidi na prvi pogled.
Ovo je rezultat:
Meyerowitz je na blogu NY Times-a 'Lens' (Sočivo-Objektiv) nedavno objavio svoje misli o kolornoj fotografiji naspram crno-bele. Treba ga pročitati. Sledi isečak:
Mi nosimo sećanja u boji, isto kao što osećamo i njihov miris (računajući da je čulo mirisa naše najčistije čulo). To budi osećanja, pa nastaje lični 'vokabular' reakcija na boje. Ko zna zbog čega se okružujemo određenim bojama i zašto nas neke smiruju a druge razdražuju? To važi za sve nas i ima važnu ulogu u mom poslu...
IZVOR
