HSDPA - Novi protokol za mobilne telefone

HSDPA, skraćeno od High-Speed Downlink Packet Access, je novi protokol za prenošenje podataka preko mobilnih telefona. Poznat je i kao 3.5G (G je skraćeno od generacija) tehnologija. U suštini, ovaj standard će na mobilnim telefonima obezbediti brzine daunloda kao na ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) linijama u kući, čime se ruše sve granice vezane za ograničenja upotrebe mobilnih telefona zbog spore konekcije. To je evolucija i poboljšanje W-CDMA-a, ili Wideband Code Division Multiple Access-a, 3G protokola. HSDPA poboljšava transfer podataka barem za pet puta u odnosu na W-CDMA. HSDPA može teoretski da dostigne transfer podataka od 8-10 Mbps (megabita u sekundi). Mada bilo koji podaci mogu da se prenose, programi sa zahtevima za velikim i brzim prenosom podataka kao što je strimovanje videa ili zvuka predstavljaju glavni cilj HSDPA.

HSDPA poboljšava W-CDMA tako što koristi drugačije tehnike za modulaciju i kodiranje. On kreira novi kanal u W-CDMA koji se zove HS-DSCH, tojest high-speed downlink shared channel. Taj kanal se ponaša drugačije od ostalih kanala i dozvoljava veće brzine daunlinka. Važno je napomenuti da se kanal koristi samo za daunlink. To znači da se podaci šalju iz izvora na telefon. Nije moguće slati podatke sa telefona do nekog drugog izvora pomoću HSDPA. Kanal se deli između svih korisnika što omogućuje da se najefikasnije koriste radio signali za najbrži daunloud.

Na široku dostupnost HSDPA trebaće malo da se sačeka, a možda nikada neće ni biti široko dostupan. Većina država nije imala široko dostupnu 3G mrežu sve do kraja 2005. Mnogi provajderi mobilne telefonije rade naporno na implementiranju 3G mreža koje se mogu nadgraditi na 3.5G kada tržište bude imalo potrebu za njom. Drugi provajderi su testirali HSDPA tokom 2005 i počeli da ga nude sredinom i krajem 2006. Rani servisi su išli brzinama od 1.8 Mbps, sa nadgradnjom na 3.6Mbps kada su se pojavili uređaji koji mogu da koriste ove velike brzine.

Prihvaćenost i uspeh HSDPA na duge staze je neizvesna, pošto on nije jedina alterantiva za prenos podataka velikim brzinama. Standardi kao CDMA2000 1xEV-DO i WiMax su neki od potencijalnih standarda za velike brzine. Pošto je HSDPA produžetak W-CDMA, malo je verovatno da će uspeti na lokacijama na kojima W-CDMA nije implementiran. Zbog toga, eventualni uspeh HSDPA kao 3.5G standarda će pre svega  zavisiti od uspeha W-CDMA kao 3G standarda