Kako digitalni slon pomaže živom slonu da opstane

Republikanski slon je ipak samo slon

Ilustrator Thomas Fuchs i dizajner  Felix Sockwell to vide ovako:

Slon na ulicama Njujorka

Godina je 1920, i cirkuska parada. Da li je slon opstao, ako sklonjen u cirkus:

Slon u prirodi ili upotrebni predmet u baru

Ako ste kolekcionar figurica slonova, i još volite da popijete, evo i bara u obliku slona iz 1940. godine:

Crveni slon u Londonu nosi na leđima zamak

Živi slon nosi čoveka i čovečanstvo na leđima. Nosi zamak u kom čovek živi. Ali, samo ako je živ.

Slon i vaša ruka stvaraju iluziju

Rukom milijem slona, i hranim, ali i stvaram iluziju, kako nam poručuje italijanski umetnik Guido Daniele:

Deca će spasiti slonove

Samo im treba pokazivati prave slike.

Molimo da nam pošaljete svoju priču.

Slon Ive Andrića

Ivo Andrić je imao svoju priču: „Priča o vezirovom slonu“ (1947) jedna je od Andrićevih pripovedaka iz travničkog života koja je započeta komentarom o nastajanju narodnih priča, njihovom čuvanju i trajanju. Ispričana je u trećem licu, sa dominacijom tona legende. „U tim ponajčešće izmišljenim pričama krije se, pod vidom neverovatnih događaja i maskom često izmišljenih imena, stvarna i nepriznavana istorija toga kraja, živih ljudi i davno pomrlih naraštaja.“ Jedna od takvih priča govori o tiraniji i surovosti novopostavljenog travničkog vezira, ali i o njegovoj strasti prema egzotičnim životinjama koje je zajedno sa Konakom doveo u Travnik. 

Rodna kuća Ive Andrića u Travniku.