Књижевне награде у Србији

Андрићева награда – признање за причу или збирку прича написану на српском језику. Награда је покренута 1975. године, додељује је Андрићева задужбина из Београда на основу тестаментарне воље нашег нобеловца Ива Андрића.

Награда Биљана Јовановић – Од 2006. године додељује је Српско књижевно друштво из Београда за дело из области прозе, поезије и драме. Награда је установљена у знак сећања на књижевницу Биљану Јовановић, поводом десетогодишњице њене смрти.

Награда Борисав Станковић – Додељује се током „Борине недеље“, у Врању, за најбољу књигу прозе на српском језику.

Награда Бранко Миљковић – Додељује је Скупштина града Ниша од 1971. године, за књигу поезије.

Бранкова награда – Установљена 1954. године, додељује је Друштво књижевника Војводине за најбољу прву песничку књигу на српском језику аутора до 29 година.

Награда Бранко Радичевић – Новоустановљена награда (од 2006) додељује се страном песнику за допринос савремене поезије, у оквиру традиционалне књижевне манифестације „Бранково коло“.

Награда Васко Попа – Установљена 1995. године у Вршцу, за најбољу књигу песама на српском језику. Додељују је, сваке године 29. јуна на дан песниковог рођења, Друштво пријатеља Вршца „Вршац лепа варош“, Хемофарм концерн и Агенција Ђорђевић.

Награда Вељкова Голубица – Установљена 2007.  у Сомбору, и  додељује се у току књижевне манифестације „Вељкови дани“ у знак сећања на писца Вељка Петровића, за свеукупно приповедачко дело савременог писца на српском језику.

Награда Десанка Максимовић – Установљена је 1994. године, на годишњицу смрти познате пенсикиње, а награду додељује Задужбина „Десанка Максимовић“. Награда се уручује за свеукупан допринос српском песништву.

Награда Димитрије Митриновић – Додељује је Фонд за очување лепих уметности „Арс Лонга“. Установљена је 7. септембра 2005. године за најбоља уметничка остварења у протеклој години, односно, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности. Награда је основана у знак сећања на Димитрија Митриновића, познатог писца, филозофа и беседника.

Дисова награда – Додељује се од 1964. године песнику за шири опус и изразити песнички рукопис, трајно утемељен у савременој српској књижевности. Награду додељује Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ из Чачка.

Награда Драинац – Додељује је Књижевно друштво „Раде Драинац“ из Прокупља за најбољу збирку песама. Награда се уручује на „Драинчевим сусретима песника“.

Награда Душан Васиљев – Оснивач је Културно-просветна заједница Кикинде 1997. године, за заслуге у култури, а у знак сећања на песника Душана Васиљева. После прекида 2001. године, од недавно одлуком СО Кикинда награда је поново основана и сада се додељује за најбољу песничку или прозну књигу на српском језику.

Награда Ђура Јакшић – Додељује је Народна библиотека „Ђура Јакшић“ у Српској Црњи за најбољу књигу песама на српском језику, а уручује се на отварању „Дана Ђуре Јакшића-Липарске вечери“.

Награда Женско перо – Од 2000. године додељује је женски часопис „Политика Базар“, за најбољи роман или збирку прича из пера женске списатељице.

Жичка хрисовуља –  Додељује се у оквиру културно-научне манифестације Жички духовни сабор Преображење у Краљеву, од 1992. године, за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва.

Награда Заплањски Орфеј – Додељује се од 1996. године, на  „Миљковићевим поетским свечаностима“ у Гаџином Хану за најбољу песму објављену између две свечаности.

Награда Златна Струна – Установљена је 1970. године, намењена најбољем песнику у протеклој години и додељује се у Смедереву у оквиру Међународног фестивала поезије „Смедеревска песничка јесен“. На конкурс се шаљу највише две необјављене песме на српском или неком другом језику са обавезним преводом на српски.

Златни прстен Деспота Стефана Лазаревића – додељује га књижевни клуб „Багдала“ из Крушевца. Први пут уручен 2005. године.

Златни сунцокрет или Виталова награда – додељује је фабрика „Витал“ из Врбаса. Установљена 1996. године.

Змајева награда – Додељује је Матица српска, Нови Сад, од 1953. године, за најбољу збирку поезије на српском језику.

Инстелова награда за поезију – Додељује је фирма „Инстел“ за телекомуникације. Установљена је 2005. године.

Награда „Исидора Секулић“ – Додељује је београдска општина Савски венац, од 1967. године, и то за књигу године.

Награда Исидориним стазама – Додељује је београдска издавачка кућа „Плави јахач“ за књигу коју је написала жена писац.

Награда „Јефимијин вез“ – Награда се додељује за књигу поезије на српском или преведене на српски језик. Додељује је Културно-просветна
заједница из Трстеника.

Награда Лазар Комарчић – Установило ју је 1984. године Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ из Београда за најбоља дела из области фантастике.

Награда Лаза Костић – Награда Салона књиге у Новом Саду, која се од 2007. додељује за најбоље књижевно остварење. Пре тога, додељивана је по жанровима у којима се славни писац огледао.

Награда Лаза К. Лазаревић – Признање  Културног центра Шабац за најбољу необјављену приповетку на српском језику, у знак сећања на писца Лазу К. Лазаревића.

Награда „Милан Ракић” – Додељује је Удружење књижевника Србије за књигу поезије. За награду конкуришу чланови УКС.

Награда Матићев шал – Додељује се песницима до тридесет година, у име великог српског књижевника, Душана Матића (1898-1980), у оквиру манифестације „Матићеви дани“ у Ћуприји.

Награда Меша Селимовић – За најбољи роман од 1988. додељују је дневни лист „Вечерње новости“ и Удружење издавача и књижара Србије и Црне Горе (од 2007. само Србије).

Награда Милован Глишић – Књижевно признање на „Глишићевом поселу“ у Ваљеву, које се додељује за најбољу приповетку, односно збирку приповедака аутора из Србије. Уведено 1971. године, прећутно забрањено, обновљено 1990, и 2002. да би се од 2007. постепено усталило.

Награда Милош Црњански – Установљена завештањем оснивача Задужбине Милоша Црњанског у Београду, супруге славног писца Милоша Црњанског Видосаве Црњански. Додељује се двогодишње од 1981. године, на дан песниковог рођења 26. октобра, за прву објављену књигу на српском језику.

Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године

НИН-ова награда – Књижевна награда критике за најбољи роман године, установљена 1954. године. Додељује је недељник из Београда НИН. Више од пола века важила је за писце са простора целе бивше Југославије.

Награда Никола Милошевић – Признање које за теорију књижевности и уметности додељује Други програм Радио Београда. Установљена је 2002. године, а име Николе Милошевића понела је 2007.

Награда Политикиног Забавника – Установљена 1978. године за најбоље књижевно дело за младе.

Награда Радоје Домановић – У знак сећања на познатог сатиричара додељују је од 2005. године Удружење књижевника Србије (УКС) и Фонд „Радоје Домановић“, и то у пет категорија: укупан допринос српској књижевној сатири; за најбољу књигу сатире; за допринос сатири у медијима (позориште, филм, ликовна, музичка уметност); за најуспешнијег српског сатиричара из дијаспоре и „Екселенција сатире“ – најуспешнијем страном сатиричару.

Награда „Рачанска повеља“ – Додељује се од 1995. године на Духовним свечаностима „Дани Раче украј Дрине“, за најзначајније дело у истраживању културне традиције српског народа и за најбоље књижевно и уметничко дело инспирисано духовношћу

Награда „Србољуб Митић“ – Додељују је Скупштина општине Мало Црниће и часопис „Стиг” за књигу песама, а у знак сећања на познатог песника.

Награда Стеван Сремац – Од 2004. године додељује је Нишки културни центар за најбољи роман или књигу прича на српском језику.

Награда Тодор Манојловић – Награда истоименог Фонда, установљена 1992. године као признање за неговање модерног уметничког сензибилитета. Награду додељује Градска народна библиотека у Зрењанину.

Награда Др Шпиро Матијевић – Установљена је 2007. године, додељује је Индустрија меса „Матијевић“ за најбоље књижевно дело у текућој години, у знак сећања на рано преминулог брата који се бавио књижевношћу, превођењем и књижевном критиком.

LINK.