Na današnji dan, 10. januara

Izdvojen datum

Desetog januara 1938. godine rođen je Donald Ervin Knuth, američki informatičar i profesor emeritus na Univerzitetu Stanford. Najviše je poznat po svojoj monumentalnoj seriji knjiga "The Art of Computer Programming" ("Umetnost računarskog programiranja"), koja se smatra jednim od najvažnijih dela u oblasti računarskih nauka. Knuth je značajan doprinos dao i kroz razvoj alata za digitalnu tipografiju, posebno kroz stvaranje TeX sistema, koji je razvio nakon što je primetio nedostatke u prelomu naučnih radova.

Knuthova serija knjiga "Umetnost računarskog programiranja" započeta je sa idejom da se sistematično dokumentuju osnove programiranja, sa ciljem da se eliminiše nepotrebno ponavljanje napora programera. Knuth je ovu seriju započeo kao jednobindnu knjigu, ali je projekat narastao u seriju koja detaljno pokriva mnoge aspekte računarskog programiranja.

Rad na ovoj seriji je prekinut kada je Knuth počeo da razvija TeX, sistem za pripremu teksta, koji je postao standard za tipografiju u mnogim oblastima akademskog i tehničkog izdavaštva. TeX je naročito cenjen zbog svoje sposobnosti da precizno obradi kompleksnu matematičku i tehničku notaciju.

Knuth je takođe poznat po svom pristupu programiranju kao umetničkoj formi. Njegova filozofija je da programiranje nije samo tehnička veština, već i kreativna aktivnost koja zahteva estetski osećaj, slično kao u muzici ili poeziji.

Za svoj doprinos računarskim naukama, Donald Knuth je 1980. godine nagrađen nagradom "Computer Society Pioneer" koju dodeljuje IEEE Computer Society, priznajući njegov pionirski rad i uticaj na industriju.

----------------------------

-49. - p.n.e. - Gaj Julije Cezar je izgovorio reči "Kocka je bačena" (lat.: 'Alea iacta est') i prešao reku Rubikon, po jednoj varijanti rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj Pisatelo kod Ravene, na granici Italije i Galije, što je označilo novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva. Počeo građanski rat protiv Pompeja i Senata završen uvođenjem Cezarove diktature. Pripadnici republikanske opozicije su ubili Cezara 44. p.n.e.

1356. - Na državnom saboru u Nirnbergu prihvaćen glavni deo Zlatne bule cara Karla IV, velikog ustavnog zakona nemačke carevine, u svojim osnovama na snazi do 1806.

1638. - Rođen je Nikolas Steno (dan. Niels Stensen; lat. Nicolaus Stenonis; 10. januar 1638 — 25. novembar 1686.) bio je pionir u anatomiji i geologiji. Steno je rođen u Kopenhagenu, i nakon završetka studija u istom gradu, krenuo je na putovanje po Evropi; u stvari, do kraja života je putovao.

Ovako je Google obeležio rođendan Nikolasa Stena.

1778. - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line. On je uveo binarnu nomenklaturu, po kojoj svaka biljka i životinja ima naziv roda i vrste. Osnivač je Prirodnjačkog muzeja u Upsali i prvi predsednik Švedske akademije nauka.

1861. - Američki Gradjanski rat: Florida se odcepila od SAD.

1862. - Umro je Semjuel Kolt (Samuel Colt), američki pronalazač pištolja sa burencetom, koji je po njemu nazvan 'Kolt revolver'.

1863. - U Londonu otvorena prva linija podzemne železnice u svetu.

• Zoin Mihailo: "Imamo podzemlje, imamo železnicu, ali podzemne železnice još nema."

1882. - Počeo je hercegovačko-bokeljski ustanak protiv Austro-Ugarske, kao odgovor na uvođenje zakona o vojnoj obavezi i regrutovanja. Ustanak, koji je tajno podržala Crna Gora, ugušen je posle nekoliko meseci.

1889. - Francuska je uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.

1890. - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević. S devet pripovedaka, koliko je napisao, svrstao se u najznačajnije prozne stvaraoce srpske književnosti. Smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke i jednim od najboljih stilista.

1909. - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić. Svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Od 1947. rukovodio je izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. je bio direktor Instituta. Od 1971. do 1981. on je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

1917. - Umro je Vilijam Frederik Kodi (William Frederick Cody), poznat kao Bafalo Bil (Buffalo Bill), jahač Poni ekspresa, vodič i tragač u američkoj vojsci, plaćeni borac protiv Indijanaca, profesionalni lovac na bivole i bizone. 1883. godine, on je organizovao reviju kaubojskih veština, u kojoj je nastupao kao glavna zvezda. Kasnije je nastupao u Evropi, uključujući i Srbiju.

1920. - U Ženevi je izabrano veće Lige naroda koje su činili Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija. Liga Naroda je održala svoju prvu sednicu i ratifikovala Versajski Mir, kojim je okončan Prvi svetski rat. Kasnije, članice Veća su postale Nemačka i SSSR. Zbog političkog neuspeha, Liga naroda prestala je da postoji 1939, formalno ukinuta 1946, kada je u Londonu održana prva sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

1922. - Artur Grifit postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.

1931. - U Milanu je rođen Masimo Vinjeli, italijanski dizajner.

Lela i Masimo Vinjeli.

LINK.

1934. - U Nemačkoj pogubljen Marinus van der Lube pošto je proglašen krivim za paljenje Rajhstaga 27. februara 1933.

1945. - Rodjen je Rod Stjuart (Stewart), engleski rok pevač.

1969. - Švedska, kao prva zapadna zemlja, uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

1971. - Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela Koko Šanel (Gabrielle "Coco" Chanel), jedna od najčuvenijih u XX veku (rodjena 1883.). Gotovo šest decenija suvereno je vladala visokom pariskom modom. Ona je bila osnivač modne kuće Chanel iz Pariza.

1989. - Kubanske trupe počele povlačenje iz Angole.

1996. - Izrael pustio iz zatvora na stotine Palestinaca, nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali.

1997. - Arnoldo Aleman postao predsednik Nikaragve u prvoj demokratskoj i mirnoj smeni vlasti u modernoj istoriji te zemlje.

1997. - Tokom antivladinih protesta u Sofiji demonstranti probili policijski kordon, upali u zgradu Parlamenta i demolirali je.

2000. - Kompanija America Online je objavila da kupuje medijsku kompaniju Tajm Vorner (Time Warner) za rekordnih 162 milijarde američkih dolara, što je predstavljalo najveće spajanje dve kompanije u istoriji.

2001. - Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić predala se Haškom tribunalu, pred kojim je optužena za genocid i druge zločine 1991. i 1992, tokom rata u Bosni i Hercegovini. Po priznanju krivice osuđena, 27. februara 2003, na 11 godina zatvora i upućena na izdržavanje kazne u Švedsku.

2002. - Izraelski tenkovi i buldožeri sravnili 73 palestinske kuće u Rafi posle napada naoružanih Palestinaca na izraelske vojnike.

2003. - Severna Koreja se, posle 18 godina, povukla iz Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja iz 1970. optužujući SAD za nametanje političkog sistema.

IZVOR.