Na današnji dan, 11. februara Desanka Maksimović i Rože Vadim

Na današnji dan, 11. februara 1966. godine, korporacija RAND povukla je iz upotrebe JOSS (Johnniac Open Shop System), koji je bio jedan od pionira među interaktivnim servisima sa deljenjem vremena. Ovaj sistem je bio značajan korak napred u odnosu na tada uobičajeno paketsko okruženje, koje je karakterisalo dugo čekanje između slanja informacija u računar i dobijanja rezultata.

Deljenje vremena, poznato kao timesharing, bilo je tehnološka inovaciba koja je omogućila da više korisnika istovremeno koriste jedan računar, dodeljujući svakom korisniku mali vremenski segment u kojem računar obrađuje njegove instrukcije. Ovo je omogućilo korisnicima da interaktivno rade sa računarom, što je značajno poboljšalo efikasnost razvoja programa i otklanjanja grešaka, jer su programeri mogli odmah da vide rezultate svojih komandi.

JOSS je razvijen na računaru Johnniac, koji je nazvan u čast Johna von Neumanna, jednog od pionira računarstva. Cilj JOSS-a bio je da omogući korisnicima, posebno onima koji nisu bili profesionalni programeri, lak pristup računarima i programiranju. Sa svojim jednostavnim jezikom i mogućnošću da direktno komunicira sa računarom, JOSS je bio pristupačan alat za mnoge korisnike, promovišući ideju interaktivnog računarstva.

1847. - Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison (Thomas). Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf (gramofon), mikrofon, megafon, fonometar.

Ovako Google slavi Edisona.

1858. - Tokom rata za reformu (1856-61) Benito Huarez (Juarez) proglašen je u Vera Kruzu ustavnim predsednikom Meksika.

1868. - Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko (Jean Bernard, Foucault), koji je s Armanom Fizoom (Armand Fizeau) izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop i usavršio teleskop.

1873. - Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika.

1879. - Umro je francuski slikar i vajar Onore Domije (Honore Daumier), najveći karikaturista 19. veka. Godine 1832. proveo je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa (Louis Philippe).

1919. - Fridrih Ebert (Friedrich) je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika.

1929. - Sporazumom u Luteranu između Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan. Time je rešeno "Rimsko pitanje" - spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima.

1945. - U Jalti na Krimu završena je konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt), lider ŠSR Staljin i britanski premijer Čerčil (Churchill) uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.

1954. Rođena je Zlata Petković (Svrljig, 11. februar 1954 — Beograd, 3. decembar 2012) je bila srpska glumica, kao i bivša Mis Jugoslavije. Zlata Petković je rođena u Svrljigu 11. februara 1954. Osnovnu školu završila je u Smederevu, a gimnaziju je pohađala u Smederevu i vanredno u Zagrebu. Nakon jedne audicije 1970. Zlati je ponuđeno da učestvuje na izboru za najlepšu tinejdžerku Jugoslavije u Zagrebu, na kom je izabrana za prvu pratilju Aniti Baturini, budućoj supruzi Miše Kovača. Titula prve pratilje joj je omogućilo da ode na svetski izbor za najlepšu tinejdžerku u Tokiju, na kom je izabrana za Mis fotogeničnosti. Učestvovanje na izboru za najlešu tinejdžerku joj je donelo i prvu filmsku ulogu u filmu Milana Jelića „Bubašinter“. Posle snimanja filma, odlučila je da upiše Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu, ali je odustala jer je bila završila tek prvi razred gimnazije, iako je ušla u uži izbor. Sledeće, 1971. godine Zlata je učestvovala na izboru za Mis Jugoslavije. Akademiju je upisala nakon završetka srednje škole i završila je 1976, a kolege su joj bile Bogdan Diklić, Ljiljana Stjepanović, Snežana Savić, Ivica Klemec, Radoš Bajić i Lazar Ristovski. Nakon diplomiranja, reditelj Aleksandar Đorđević je ponudio Petkovićevoj ulogu Marije u filmu i seriji Povratak otpisanih. Umrla je u Beogradu 3. decembra 2012. godine u 58. godini života, sedam dana pošto je doživela blagi moždani udar.[1]

1967. - Umro je crnogorski slikar Milo Milunović, jedan od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1937). Posle Drugog svetskog rata organizovao je Umetničku školu na Cetinju. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1970. - Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.

1971. - Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975. - Margaret Tačer (Thatcher) izabrana je za predsednika Konzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije.

1990. - Lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.

1993. - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom 20. veka ("Zeleni vitez", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena").

1994. - Pet američkih kosmonauta (Charls Bolden, Kenet Rajter, Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega) i jedan ruski (Sergej Krikalev) spustili su se u šatlu "Diskaveri" na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju.

1997. - Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević je posebnim zakonom (ledž specialis) priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija "Zajedno".

2000. - U Parizu je u 72. godini umro francuski reditelj Rože Vadim (Roger).

2001. - Oko 7.500 ljudi demonstriralo je u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica.

2002. - U Zagrebu je u 82. godini umro kardinal i bivši zagrebački nadbiskup (1970-97) Franjo Kuharić.

2004. - Južnokorejski i američki istraživači su objavili da su uspešno klonirali ljudski embrion koji će se koristiti u medicinske svrhe.

2012. - Umrla je Vitni Hjuston. Vitni Elizabet Hjuston (engl. Whitney Elizabeth Houston, 9. avgust 1963 — 11. februar 2012) bila je američka glumica, pevačica, producent i bivša manekenka. Prema podacima iz Ginisove knjige rekorda, Hjustonova je bila ženski izvođač sa najviše nagrada. Na spisku njenih nagrada nalazi se 415 priznanja, uključujući 2 nagrade Emi, 6 Gremija, 30 nagrada Bilbord mjuzik (engl. Billboard Music Awards) i 22 nagrade Amerikan mjuzik (engl. American Music Awards). Hjustonova je takođe bila jedna od najtiražnijih pevačica, prodavši preko 170 miliona albuma i singlova širom sveta.

IZVOR.