Na današnji dan, 12. marta Zoran Đinđić

Iz istorije računarstva

Na današnji dan, 12. marta 1997. godine, National Semiconductor Corp. je završio prodaju svog poslovanja Fairchild Semiconductor. Mnogi smatraju da je Fairchild "originalna" kompanija Silicijumske doline zbog njenog dubokog i raznolikog institucionalnog nasleđa: istraživanje više od 100 velikih kompanija u Silicijumskoj dolini tokom 1980-ih otkrilo je da su gotovo sve one bile povezane sa Fairchildom, uglavnom preko bivših zaposlenih u Fairchildu koji su se osamostalili i pokrenuli te kompanije.

Fairchild je osnovalo Robert Noyce, Gordon Moore i još šestorica koji su kolektivno napustili Shockley Semiconductor, nakon što je osnivač te firme i ko-inventor tranzistora, William Shockley, imao problema sa konfrontacionim stilom upravljanja. Noyce i Moore kasnije su osnovali Intel Corporation.

------

641. - Kineska princeza Ven Čeng (Wen Cheng) se udala za vladara Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom oblašću.

1507. - U bici s pobunjenicima u Navari poginuo je Čezare Bordžija, italijanski pustolov, političar i kardinal. Sin pape Aleksandra VI poslužio je Makijaveliju (Machiavelli) kao uzor političkog cinizma i smatra se da ga je Bordžijin način vladanja podstakao da napiše delo "Vladar".

1537. - Turci su zauzeli dalmatinsko utvrđenje Klis koje je dugo odolevalo turskom nadiranju iz Bosne. U borbi je poginuo i legendarni senjski kapetan i kliški knez Petar Kružić. Iste godine Turci su osnovali kliški sandžak koji je obuhvatao celo dalmatinsko zaleđe i deo Bosne.

1537. - Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot (Charles Cunningham Boycott), protiv koga je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je nazvan po njemu - bojkot.

1848. - U Beču su izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara Klemensa Meterniha (Metternić) što je bio početak revolucije koja je potresla temelje Austrije i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.

1854. - Velika Britanija i Francuska su zaključile savez s Otomanskim carstvom protiv Rusije u Krimskom ratu.

1856. - Rođen je Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. Čin generala dobio je 1907, od 1908. je bio ministar vojske, a posle pobede na Ceru u avgustu 1914. unapređen je u čin vojvode. Izveo je proboj Solunskog fronta i razbio bugarsku odbranu u Prvom svetskom ratu, što je doprinelo kapitulaciji Bugarske u septembru 1918.

1868. - Skinuta je zabrana s pravopisa Vuka Stefanovića Karadžića i dozvoljena je njegova upotreba. Rešenje o tome doneo je, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Zabrana je skinuta četiri godine posle Karadžićeve smrti.

1881. - Rođen je turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Ataturk (Atatuerk), prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika. Sproveo je značajne reforme koje su bile temelj za stvaranje moderne evropske države.

1907. - U eksploziji ratnog broda "Jena" u francuskoj luci Tulon poginulo je najmanje 118 ljudi.

1925. - Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen (Yat), otac moderne Kine i njen prvi predsednik (1911-12). Godine 1894, poveo je borbu za rušenje monarhije, a 1905. osnovao Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Nakon njegove smrti vođstvo nad Kuomintangom preuzelo je desno krilo stranke predvođeno Čang Kaj Šekom (Chiang Kai Shek).

1938. - Predvođene Adolfom Hitlerom, nemačke trupe su umarširale u Austriju, čime je ta država pripojena Trećem Rajhu.

1947. - Predsednik SAD Hari Truman (Harry) proklamovao je u Kongresu doktrinu o pomoći zemljama ugroženim od komunizma ("Trumanova doktrina"). Prva sredstva su data Grčkoj i Turskoj.

1964. - Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca 20. veka. Od 1919. do 1925. bio je scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu, a istakao se i kao pedagog ("Portret devojke", "Kupačica", "Jajce", "Kći umetnikova", "Dvorište").

1966. - Indonežanski parlament lišio je Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključjući položaj predsednika Republike, a general Suharto je postao vršilac dužnosti šefa države.

1971. - Premijer Hafez al Asad (Assad) izabran je referendumom za predsednika Sirije.

1978. - Partije levice su, prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.

1993. - U seriji eksplozija 13 podmetnutih bombi u indijskom gradu Bombaj poginulo je najmanje 200 ljudi, a 1.100 je ranjeno.

1999. - Poljska, Češka i Mađarska postale su članice NATO pakta. To su bile prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO-u.

1999. - Umro je Jehudi Menjuhin (Yehudi Menuhin), jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini, a svetsku slavu stekao je u sedmoj, kada je na koncertu u San Francisku svirao Mendelsonov (Mendelssohn) koncert za violinu. Osnovao je 1963. "Školu Jehudi Menjuhina" za muzički nadarenu decu.

2001. - Umro je  Robert Ladlam (Robert Ludlum) bio je američki autor 11 triler romana ukupnog tiraža između 290 i 500 miliona kopija, prevedenih na 33 jezika i objavljenih u 40 zemalja. Ladlam je, takođe, objavljivao knjige pod pseudonimima Džonatan Rajder (Jonathan Ryder) i Majkl Šepard (Michael Shepherd).

2001. - Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpske vlasti i pobunjenih Albanaca na jugu Srbije potpisali su sporazum o prekidu vatre.

2001. - U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti u Avganistanu uništile su dva najveća kipa Bude u svetu stara nekoliko hiljada godina.

2002. - Savet bezbednosti UN je, na predlog SAD, usvojio rezoluciju u kojoj se po prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored Izraela.

2003. - U atentatu u Beogradu, ispred sedišta Vlade, ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić (51). Bio je prvi demokratski premijer Srbije. Njegova vlada izabrana je 21. januara 2001. nakon demokratskih promena i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Za vreme njegovog mandata SR Jugoslaviji su ukinute sankcije uvedene za vreme režima Slobodana Miloševića, otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, a Srbija se otvorila prema svetu.

IZVOR.

2013. Iz štampe je izašla knjiga

Naučite kako da koristite nove, interesantne alate i kreirate aplikacije za Windows 8 operativni sistem.

Naručite knjigu .