Na današnji dan (20. jun 1840.) – tačke i crtice

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

Pregleda (30 dana / ukupno): 5 / 1807

20. juna 1840. Semjuel Finli Briz Morze je patentirao telegrafski signal sa tačkama i crticama, koji je poznat kao Morzeova azbuka. Semjuel Finli Briz Morze (27. april, 1791. – 2. april, 1872.) bio je američki pronalazač, i slikar, najpoznatiji po svojim izumima, telegrafu i Morzeovoj azbuci.

Morzeova azbuka služi za prenos poruka na daljinu. Svako slovo je zamenjeno signalom koji se sastoji iz tačaka i crta odnosno dugih i kratkih zvučnih ili svetlosnih signala. Međunarodni znak za pomoć je SOS odnosno QRR Signal koji se šalje Morzeovom azbukom je SOS i treba ga slati kao jedno slovo. U planini se šalje tako da u toku jednog minuta bude 6 udaraca (čvrsim predmetom o čvrst predmet). Odziv spasioca je 3 udarca u jednom minutu. Sa zemlje signal u pomoć se šalje paljenjem tri vatre koje predstavljeju temena jednakostraničnog trougla .

Semjuel Morze je rođen u čarlstaunu, Masačusets, kao prvo dete geografa Pastora Džozefa Morzea, i Elizabete En Finli Morze. Pošto je kao dete pohađao Filips akademiju, upisao se na koledž sa 14 godina. Posvetio se umetnosti, i postao učenik Vašingtona Olstona (Washington Allston), poznatog američkog slikara. Dok je bio na Jejl univerzitetu, slušao je predavanja Bendžamina Silimana (Benjamin Silliman) i Džeremaje Deja (Jeremiah Day) o elektricitetu. Zarađivao je slikajući portrete. 1810. je diplomirao na Jejlu, a 1811. je pratio Olstona u Evropu.

Morze je izumeo mašinu za sečenje mermera, koja je mogla da pravi tro-dimenzionalne skulpture od mermera ili kamena. Nije mogao da patentira ovu mašinu, zbog pređašnjeg nacrta Tomasa Blančarda iz 1820. 1823, Morze je otvorio umetnički studio u Njujorku. 1825, je naslikao portret Markiza Lafajeta za 1000 dolara. 7. februara iste godine je iznenada umrla Morzeova žena, Lukrecija. Sahranjena je pre nego što se vratio u Nju Hejven.

1837, Morze je izumeo električni telegraf, baziran na otkriću Hansa Kristiana Ersteda iz 1820. o odnosu između elektriciteta i magnetizma. 1832, Morze je razvio ideju elektromagnetne telegrafije (tokom razgovora sa Dr. čarlsom T. Džeksonom; Kasnije je Dr. Džekson započeo sudski spor o pravima nad telegrafom (koji je izgubio)). Morze je nacrtao prototip elektromagnetskog snimajućeg telegrafa i Morzeove azbuke u svojoj svesci.

Tokom studija u Rimu 1830, upoznao se sa Danskim skulptorom Bertelom Torvaldsenom; dva umetnika su često noću zajedno šetala po antičkim ruševinama. Morze je takođe naslikao Torvaldsenov portret. Na jesen 1835, Morze je napravio i demonstrirao snimajući telegraf sa pokretnom papirnom trakom. Početkom 1836, je demonstrirao svoj snimajući telegraf doktoru Leonardu Gejlu (Leonard Gale). Takođe se 1836, kandidovao za gradonačelnika Njujorka i osvojio 1496 glasova (izgubivši).

1837, Morze je pokazao Gejlu svoje planove za „releje”. Septembra iste godine, Alfred Vejl je prisustvovao demonstraciji telegrafa.

1838, Morze je promenio telegrafsku šifru, od telegrafskog rečnika sa numeričkim kodom, u kod za svako slovo. 24. januara, Morze je demonstrirao telegraf svojim kolegama. 8. februara, 1838, Morze je prvi put javno demonstirao rad električnog telegrafa naučnom komitetu na Frenklin Institutu u Filadelfiji, Pensilvanija (prvi put je radio 6. januara). 21. februara, Morze je demonstrirao telegraf predsedniku Martinu Van Burenu i njegovom kabinetu. Ubrzo potom predsednik komisije za trgovinu Predstavničkog doma SAD, F. O. J. Smit (Mejn) je postao Morzeov partner (i predložio kongresu zakon koji nije izglasan) za projekat od 30000 dolara za izgradnju telegrafske linije.

1839, Morze je (iz Pariza) objavio prvi američki opis dagerotip fotografije od Luja Dagera (Louis Daguerre). Morze je bio pionir američkih dagerotipa. 1844 Morze je poslao telegrafsku poruku „What hath God wrought?” (Šta je bog radio?) (Biblija, Knjiga brojeva 23:23) iz Vašingtona u Baltimor, Merilend.

1850-ih, Morze je otišao u Kopenhagen i posetio Muzej Torvaldsen, sa vajarovim grobom u atrijumu. Primio ga je kralj Frederik VII od Danske, i Morze je izrazio želju da pokloni portret iz 1830. kralju. Torvaldsenov portret danas pripada kraljici Margareti II od Danske.

Pripremio: Milenko Kusurović

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar