Na današnji dan, 21. maja

987. - Umro je Luj V Lenji, francuski kralj.

1471. - Rođen je Albreht Direr, nemački slikar i graver. (†1528).

Albrecht Durer - La Vierge de la fête du Rosaire

1471. - U londonskom zatvoru „Tauer“ ubijen kralj Engleske Henri VI, poslednji monarh iz dinastije Lankaster, svrgnut u dinastičkim borbama, „Ratu dve ruže“. Njegov lik inspirisao Šekspira za dramu „Henri VI“. Presto preuzeo Edvard IV.

1502. - Portugalci otkrili nenastanjeno ostrvo u južnom Atlantiku i dali mu ime Sveta Jelena.

1527. - Rođen je Felipe II, španski kralj.

1639. - Umro je Tomazo Kampanela, italijanski filozof.

1817. - Rođen je Rudolf Herman Loce, nemački filozof. (†1881).

1844. - Rođen je Anri Ruso Carinik, francuski slikar.

1845. - Rođen je Toša Jovanović, srpski glumac.

1860. - Rođen je Vilem Ejnthoven, holandski lekar, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924.

1894. - Kralj Aleksandar Obrenović ukinuo liberalan ustav iz 1888. i vratio na snagu Ustav iz 1869.

1895. - Umro je Franc fon Supe, austrijski kompozitor i dirigent.

1904. - U Parizu osnovana Svetska fudbalska federacija.

1908. - U Čikagu je premijrno prikazan prvi horor film, Doktor Džekil i Mister Hajd.

1921. - Rođen je Andrej Saharov, ruski fizičar. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. (†1989).

1922. - Umro je Mihael Majr, austrijski političar. (*1864.)

1927. - Američki pilot Čarls Lindberg prvi preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelija Erhart kao prva žena preletela Atlantski okean.

1935 - Umrla je Džejn Adams, američka pacifistkinja i društveni reformator. Dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931.

1935. - Umro je Ugo de Fris, holandski botaničar.

1945. - Sirija i Liban prekinuli pregovore s Francuskom i zatražili punu nezavisnost.

1967. - Više od 300 ljudi stradalo u požaru u jednoj robnoj kući u Briselu.

1969. - Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija, brata predsednika SAD Džona Kenedija, takođe ubijenog u atentatu, 1963, osuđen na smrtnu kaznu. Kazna preinačena u doživotnu robiju.

1981. - Socijalista Fransoa Miteran postao predsednik Francuske, a Pjer Moroj premijer.

1982. - Britanske trupe se iskrcale na Foklandska ostrva, koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

1989. - Kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili zahtev Vlade da napuste trg.

1991. - Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam oboren sa vlasti posle 14 godina vladavine i otišao u izbeglištvo.

1991. - Premijer Indije Radživ Gandi ubijen bombom skrivenom u buket cveća, tokom predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.

1992. - Senat SAD doneo zakon kojim se Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u republikama SFRJ.

1993. - Senat Venecuele suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa zbog optužbe za korupciju.

1996. - Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo je tanzanijski trajekt. Od oko 1.000 ljudi spaslo se njih 114.

1997. - Poljska i Ukrajina potpisale sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.

1998. - Pod snažnim pritiskom masovnih demonstracija indonežanski predsednik Suharto podneo ostavku posle 32 godine diktatorske vladavine.

2001. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija proglasio reku Kongo ponovo otvorenom, posle dvoipogodišnjeg rata. Zatvaranje reke imalo za posledicu nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.

2002. - Državni sekretar SAD Kolin Pauel saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć Jugoslaviji.

2006.- Crna Gora je proglasila nezavisnost.

IZVOR