1504. - umrla je Isabela I Katolička, kraljica Kastilje od 1474.
1703. — U dvodnevnoj „Velikoj oluji“ u južnoj Engleskoj poginulo je najmanje 8.000 ljudi.
1744. - umro je Đuzepe Gvarneri, italijanski graditelj violina.
1787. - rođen je Vuk Stefanović Karadžić, srpski filolog i reformator srpskog jezika. (†1864)[1].
1855. - umro je Adam Mickijevič, poljski pisac.
1865. — Objavljena je knjiga Luisa Kerola „Alisa u zemlji čuda“
1880. — Velike sile su prisilile Tursku da Crnoj Gori preda Ulcinj, koji su Crnogorci zauzeli u ratu od 1876. do 1878.
1888. - umro je German Anđelić, patrijarh srpske pravoslavne crkve. (* 1822.)
1894. - rođen je Norbert Viner, američki matematičar i osnivač kibernetike.
1914. — U Prvom svetskom ratu eksplodirao je britanski ratni brod „Bulvork“, dok je u njega ukrcavana municija. Od 750 članova posade preživelo je samo njih 12.
1918. - Velika narodna skupština u Podgorici je odlučila da se sa prestola zbace Petrović-Njegoši i da se kraljevina Crna Gora prisjedini sa kraljevinom Srbijom.
1922. — Otvorena je grobnica faraona Tutankamona, koju je u Dolini kraljeva kod Luksora otkrio engleski arheolog Hauard Karter. Karter i lord Karnavon bili su prvi ljudi koji su ušli u grobnicu posle više od 3.000 godina, kada je u nju položen faraon.
1940. — Nemci su u okupiranoj Varšavi u Drugom svetskom ratu počeli da ograđuju deo grada od kojeg su napravili geto za oko pola miliona poljskih Jevreja.
1941. — Šest japanskih nosača aviona u velikoj tajnosti isplovilo ka američkoj luci Perl Harbur.
1942. — U Bihaću je u Drugom svetskom ratu osnovano Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije, a 54 delegata su izabrala Izvršni odbor AVNOJ-a sa dr Ivanom Ribarom na čelu.
1949. — U Indiji je prihvaćen ustav kojim je Indijska Unija postala republika u okviru britanskog Komonvelta. Ustav je stupio na snagu u januaru 1950.
1965. — Francuska je lansirala prvi veštački satelit.
1967. — Narodni oslobodilački front proglasio je u Adenu Narodnu Republiku Jemen (Južni Jemen), nakon 128 godina britanske kolonijalne vladavine.
1968. - umro je Arnold Cvajg, nemački pisac.
1978. — Iranski verski lideri i političari, u nastojanju da obore šaha Rezu Pahlavija, proglasili su generalni štrajk koji je paralizovao život u Iranu.
1979. — Međunarodni olimpijski komitet glasao je da se, posle 21 godine odsustva, Kini obnovi članstvo u toj organizaciji.
1986. — Od iranske rakete koja je pala u irački glavni grad Bagdad poginulo je 48 čivila.
1987. — Tajfun je na Filipinima razorio oko 14.000 kuća, poginulo je 270 ljudi.
1990. — Savet bezbednosti UN je odobrio mirovni plan za Kambodžu.
1993. — Prvi generalni štrajk u Belgiji posle gotovo pola veka paralizovao je privredu i saobraćaj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima.
1998. — U zajedničkoj deklaraciji tokom posete kineskog predsednika Đanga Cemina, Japan je izrazio duboko kajanje zbog akcija koje je preduzeo u Kini u Drugom svetskom ratu.
2000. — Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević je na vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije ponovo izabran za predsednika partije. Milošević je u junu naredne godine izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.
2001. — Nepalski kralj Đanendra objavio je vanredno stanje u zemlji nakon trodnevnih nemira, tokom kojih je ubijeno najmanje sto ljudi, a koje su izazvali pripadnici maoističkog gerilskog pokreta u pokušaju da svrgnu monarhiju sa vlasti.
2009. - Radikalka Gordana Pop Lazić na sednici skupštine Srbije gađala cipelom predsedavajuću Gordanu Čomić.
IZVOR
