Na današnji dan, 27. maja

366. - Umro je Prokopije, rimski uzurpator (*326).

927. - Umro je Simeon, prvi bugarski car i najveći vladar srednjevekovne Bugarske.

1358. - Ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

Dubrovnik danas

1564. - Umro je Žan Kalvin, švajcarski teolog francuskog porekla.

1679. - Engleski parlament usvojio je „Habeas Korpus Akt“, zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.

1703. - Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.

1806. - Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka republika izgubila viševekovnu nezavisnost.

1840. - Umro je Nikolo Paganini, italijanski violinista i kompozitor. (*1782).

1860. - Đuzepe Garibaldi, u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.

1868. - Rođen je Aleksa Šantić, srpski pesnik. (†1924.)

1876. - Rođen je Petar Bajalović je bio srpski arhitekta

1878. - Rođena je Isidora Dankan, američka igračica irskog porekla.

Isidora Dankan

1897. - Rođen je Džon Kokroftov, engleski fizičar. (†1967.)

1905. - U rusko-japanskom ratu, ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.

1909. - Rođen je Svetozar Radojčić, srpski istoričar umetnosti.

1910. - Umro je Robert Koh, nemački bakteriolog.

1922. - Rođen je Kristofer Li, britanski glumac.

1923. - Rođen je Hajnc Alfred Kizinger, poznat kao Henri Kisindžer, američki diplomata nemačkog porekla.

1937. - U San Francisku je pušten u saobraćaj „Golden gejt“, jedan od najvećih mostova u svetu.

Izgradanja Golden gejta

1941. - Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod "Bizmark". Poginulo je oko 2.300 ljudi.

1942. - U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.

1960. - U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.

1964. - Umro je Džavaharlal Nehru, indijski državnik, prvi premijer nezavisne Indije.

1972. - Rođen je Ivet Sangalo, najpoznatija brazilska pevačica akse muzike

1988. - Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.

1992. - Osnovano Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana Vojske Republike Srpske.

1992. - U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene.

Sarajevska pijaca Markala

1993. - U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.

1997. - NATO i Rusija potpisali su „Osnivački akt o međusobnoj saradnji“, kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.

1997. - Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.

1999. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.

2001. - U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.

Japanska nuklearna postrojenja

2003. - Predsednik Perua Alehandro Toledo uveo je 30-dnevno vanredno stanje, zbog serije štrajkova i demonstracija širom zemlje, koje je pokrenuo sindikat učitelja štrajkom 12. maja.

2004. - Srpski biznismen Bogoljub Karić registrovao je u Beogradu stranku Pokret „Snaga Srbije“ i postao njen predsednik.

2015. Iz štampe je izašla naša knjiga broj 478

Kompjuterski rečnik - XIV izmenjeno i dopunjeno izdanje

Više o knjizi.

IZVOR