Na današnji dan, 29. januara Čehov, Jesenjin i Aragon

Na današnji dan, 29. januara 1988. godine, kompanija Spectrum Holobyte započela je distribuciju kompjuterske igre Tetris u Sjedinjenim Američkim Državama. Tetris je razvio ruski kompjuterski inženjer Aleksej Leonidovič Pajitnov dok je radio u Računarskom centru Dorodnicin pri Sovjetskoj akademiji nauka. Igra je odmah postala izuzetno popularna zbog svoje zarazne prirode, a univerzalna privlačnost igre se smatra faktorom koji je pomogao u rušenju barijera između SAD-a i Sovjetskog Saveza. Tetris je jednostavna, ali izazovna igra u kojoj igrači rotiraju i slažu padajuće geometrijske oblike, nazvane tetriminosi, kako bi formirali horizontalne linije bez praznina. Kada se formira takva linija, ona nestaje, oslobađajući prostor za nove oblike i omogućavajući igraču da nastavi igru. Cilj igre je spriječiti da se oblici nagomilaju do vrha ekrana. Pajitnov je inspiraciju za Tetris pronašao u tradicionalnoj igri pentomino, gde je cilj slagati geometrijske oblike u kutiju. Međutim, on je pojednostavio koncept koristeći oblike sačinjene od četiri kvadrata, što je dovelo do naziva "Tetris", kombinacije grčke numeričke prefikse "tetra" (koja označava broj četiri) i tenisa, Pajitnovljeve omiljene igre. Tetris je brzo stekao globalnu popularnost, prelazeći granice i kulture, što je doprinelo njegovom statusu kao jedne od najprodavanijih i najprepoznatljivijih video igara svih vremena. Njegova jednostavnost, univerzalna privlačnost i duboka igračka mehanika učinili su ga omiljenim među igračima svih uzrasta, a njegova sposobnost da poveže ljude preko kulturnih i političkih granica istaknula je moć video igara kao globalnog medija za komunikaciju i razumevanje.

----------------------

1226. - Umro je italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog franjevačkog reda.

1412. - U Novom Brdu izdat je "Zakon o rudnicima Despota Stefana" koji sadrži dragocene podatke o načinu života srpskog naroda na početku DžV veka. Zakonik je značajan dokument srpske pismenosti i srpskog pravnog sistema u srednjem veku.

1635. - Osnovana je Francuska akademija, jedna od najčuvenijih u Evropi. Akademiju je osnovao kardinal Rišelje (Richelieu), ministar kralja Luja XIII (Louis).

1796. - Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.

1824. - Skupština Meksika je usvojila ustav prema kojem je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.

1860. - Rođen je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, jedan od najistaknutijih predstavnika novelističkog žanra u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga, a njegove drame "Galeb", "Tri sestre" i "Višnjev sad" i danas su na repertoarima svetskih pozorišta.

Spomenik Čehovu, Opatija, Hrvatska.

1866. - Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat između Italije i Austrije, Italiji su pripali oblast Veneto i grad Venecija.

1872. - Rođen je Goce Delčev, vođa nacionalno-revolucionarnog pokreta u Makedoniji s kraja 19. i početka 20. veka. Poginuo je u borbi s Turcima u maju 1903, tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen.

1886. - Nemački inženjer Karl Benc (Benz) patentirao je prvi uspešan automobil na benzin.

1888. - Rođen je nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti su ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. je umro od posledica mučenja.

1889. - Austrougarski princ prestolonaslednik Rudolf, jedini sin Franca Josipa I nađen je mrtav zajedno s ljubavnicom Marijom Večerom u dvorcu Majerling kraj Beča.

1895. - Rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo pesničko delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesništvo ("Kafanska Moskva", "Povratak u zavičaj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija").

1896. - Američki lekar Emil Grab (Emile Grubbe) prvi je upotrebio terapiju zračenjem u lečenju raka pluća, primenivši je u Čikagu na pacijentkinji Rouz Li (Rose Lee).

1897. - Rođen je francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredeljuje se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata je, uz Elijara (Eluard), najznačajniji pesnik Pokreta otpora ("Vatra radosti", "Elzine oči", "Ura Ural", "Blanša ili zaborav').

1899. - Umro je francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle (Sisley) jedan od stvaralaca francuskog impresionizma. Izlagao je na njihovoj prvoj izložbi 1874. u Parizu.

1906. - Na Radio konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči "Save Our Souls". Konvecnija je stupila na snagu u julu 1908.

1916. - Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.

1929. - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila je naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija je podeljena na devet oblasti - banovina.

1932. - Irak je, nakon isteka britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.

1934. - Rođen je srpski pisac Branko Miljković, koji se prvom zbirkom pesama "Uzalud je budim" (1957) uvrstio među značajne srpske liričare druge polovine 20. veka ("Poreklo nade", "Vatra i ništa", "Smrću protiv smrti" - napisao zajedno s Blažom Šćepanovićem). Izvršio je samoubistvo 1961.

1941. - Umro je grčki general i državnik Joanis Metaksas (Ioannis Metaxas). Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio je parlament i uspostavio ličnu diktaturu. U Drugom svetskom ratu u oktobru 1940. odbio je ultimatum fašističke Italije i organizovao otpor italijanskoj agresiji.

1942. - Peru i Bolivija su potpisivanjem protokola u Rio de Žaneiru okončali rat započet 1941. godine zbog sporne pogranične teritorije između dveju zemalja u području amazonske džungle, ali sporno pitanje time nije rešeno.

1950. - Počela je prva u nizu pobuna u Johanesburgu, izazvanih rasističkom politikom vlade Južne Afrike.

1952. - Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.

1954. - Rođena je Opra Vinfri. Opra Gejl Vinfri (engl. Oprah Gail Winfrey; Kozijusko, 29. januar 1954) je američka TV-voditeljka, glumica i filmska producentkinja. Slavu je stekla kao voditeljka emisije Šou Opre Vinfri, koja je počela da se emituje 8. septembra 1986. Do sada je, u 24 sezone, prikazano više od 5.000 epizoda. Poslednja epizoda je bila emitovana u septembru 2011.[1] Vinfri je, po nekim publikacijama, najuticajnija žena na svijetu, a proglašavana je i najbogatijom afroamerikankom 20. vijeka.[2] Kao glumica, nominovana je za Oskara za najbolju žensku sporednu ulogu u filmu Stivena Spilberga Boja purpura iz 1985.

• Rekla je: "Orkužite sa samo onim ljudima koji mogu da vas uzdigu."

1959. - Danski putnički brod "Hans Hedtoft" udario je, ploveći pored obala Grenlanda u ledeni breg i potonuo. Život je izgubilo 95 ljudi.

1963. - Francuska je stavila veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu (Evropska unija).

1968. - Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren je sa vlasti u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast vojna hunta je nacionalizovala petrolejske izvore i počela da sprovodi sveobuhvatnu agrarnu reformu.

1977. - Umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.

1981. - Posle sedam meseci, irski nacionalisti su u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili protestni štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo deset štrajkača.

1989. - Posle sedam godina nesporazuma i međunarodne arbitraže, Izrael je vratio Egiptu grad Tabu na Crvenom moru, koji je okupirao u izraelsko-arapskom ratu 1967.

1989. - U okružnom sudu u Prištini počelo je suđenje Azemu Vlasiju i još trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za "kontrarevolucionarno" delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.

1990. - Istočna i Zapadna Nemačka su se, nakon 45 godina, zvanično ponovo ujedinile. Neformalno ujedinjenje počelo je 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.

1991. - Predsedništvo SFR Jugoslavije u nepotpunom sastavu odlučilo je da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali su samo članovi iz Srbije, Vojvodine, Kosova i Crne Gore, pa je popularno nazvano "krnje Predsedništvo".

1994. - Austrijanka Ulrike Majer (Maier), dvostruka svetska prvakinja u smučanju, umrla je od povreda zadobijenih prilikom pada u takmičenju u spustu za Svetski kup.

1995. - Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov ranjen je u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan slučajni prolaznik su poginuli.

1996. - Venecijanska operska kuća "La Feniče" izgorela je u požaru, drugi put u 204 godine svoje istorije.

1997. - Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.

1999. - Kontakt grupa je pozvala srpske vlasti i predstavnike kosovskih Albanaca da do 6. februara pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje u blizini Pariza.

1999. - Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jorga Hajdera osvojila je drugo mesto u parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju vlade.

1999. - U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula su četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik stranke Vuk Drašković, koji je tom prilikom lakše povređen, optužio je srpske vlasti za ubistvo i atentat na njega.

2001. - U Sen Tropeu, na Azurnoj obali, u 91. godini umro je istaknuti francuski pozorišni i filmski glumac Žan-Pjer Omon (Jean-Pierre Aumont). Uz Šarla Boajea (Ćarles Boyer) bio je jedan od retkih francuskih glumaca koji je napravio karijeru i u Holivudu ("Američka noć", "Mačka i miš").

2001. - Američki senat je odobrio sporazum o trgovinskoj saradnji sa Vijetnamom, koji je toj zemlji obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.

2002. - U Kabulu se zavijorila stara avganistanska zastava, po prvi put od komunističkog prevrata 1978. godine koji je označio početak 23-godišnjeg period ratova i kriza u zemlji.

2002. - Predsednik SAD Džordž Buš (George Bush) izjavio je u američkom Kongresu da počinje rat protiv terorizma i upozorio da "osovina zla" koju čine Iran, Irak i Severna Koreja preti miru u svetu.

2003. - Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) najavio da će 15 milijardi dolara u narednih pet godina biti iskorišćeno za lečenje AIDS-a i prevenciju u 12 afričkih i dve karibske zemlje.

2003. - Pakistan je uspešno izvršio testiranje nuklearnog projektila Hatf-III sa dometom od 290 kilometara.

2005. - Umro je Živorad Žika Mitrović (Beograd, 3. septembar 1921 — Beograd, 29. januar 2005) je bio srpski i jugoslovenski filmski reditelj, autor stripova i scenarista. Mitrović je pripadao naraštaju reditelja koji su, neposredno posle Drugog svetskog rata, postavili temelje profesionalno organizovane filmske produkcije u Srbiji i Jugoslaviji.

2005. - Umro je Efraim Kišon (81) Jevrejin, koji je preživeo holokaust i postao jedan od najpoznatijih i najprevođenijih izraeskih pisaca. Među najpoznatijim knjigama su "Nije fer Davide", "Kita boli more", "Jabuka je svemu kriva", "Knjiga za poreske obvesnike", "Kod kuće je najgore" i "Pomozite svetu na svoju štetu".

KNJIGA - KIŠON ZA ZALJUBLJENE

Naručite danas.

KNJIGA - KOD KUĆE JE NAJGORE

Naručite danas.

KNJIGA - NIJE FER, DAVIDE

Naručite danas.

2006. - Umro je Piter Norman, australijski trkač, koji je na Olimpijadi u Meksiku 1968. osvojio srebrnu medalju u trci na 200 metara.

IZVOR.