Na današnji dan, 29. marta

 

 

  • Twitter
  • Facebook
  • Google plus
  • Linkedin
  • Pinterest
  • Email

 

Pregleda (30 dana / ukupno): 7 / 2397

1461. - U najkrvavijoj bici Rata dveju ruža u Engleskoj, oko 36.000 vojnika pod zastavom dinastije Jork (York) porazilo je kod Toutona, blizu Jorka snage od oko 40.000 vojnika dinastije Lankaster (Lancaster), osiguravši time engleski presto Edvardu IV (Edward).

1632. - Potpisan je Senžermenski ugovor kojim je pokrajina Kvebek u Kanadi vraćena pod francusku upravu, pošto je bila zauzeta od strane Engleza 1629. godine.

1638. - Švedski kolonisti, pioniri, osnovali su prvo naselje u Delaveru (Delaware) u SAD, i nazvali ga Nova Švedska (New Sweden).

1772. - Umro je švedski filozof i prirodnjak Emanuel Svedenborg (Swedenborg), autor mističko-teozofskog učenja o prirodi. Posle njegove smrti pojavila su se "Društva svedenborgista", iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima.

1799. - Američka savezna država Njujork (New York) je donela zakon o postepenom ukudanju robovlasništva.

1809. - Švedski kralj Gustav IV (Gustaf) prisiljen je da abdicira posle više poraza švedskih trupa u ratu s Danskom.

1848. - Počeo je trogodišnji rat Danske s Pruskom u kojem su Danci pretrpeli poraz i izgubili veliki deo teritorije na jugu poluostrva Jitland.

1849. - Velika Britanija je na osnovu sporazuma s maharadžom od Lahorea anektirala Pendžab i pripojila ga Indiji.

1864. - Grčka je povratila suverenitet nad ostrvima u Jonskom moru, koja su bila pod kolonijalnom upravom Velike Britanije.

1867. - Velika Britanija je od Kvebeka, Ontarija, Nove Škotske i Nju Branzvika formirala dominion Kanadu, u koji su 1878. uključene ostale britanske teritorije severne Amerike izuzev Njufaundlenda. Vestminsterskim statutom Kanada je 1931. postala nezavisna država britanskog Komonvelta, a konačne granice je dobila 1949. priključenjem Njufaundlenda.

1945. - SSSR je zvanično priznao jugoslovensku vladu Josipa Broza Tita, koju su prethodno priznale Velika Britanija i SAD.

1946. - Novim ustavom, Zlatna Obala, sadašnja Gana, postala je prva britanska kolonija u Africi s afričkom većinom u parlamentu, ali je na punu nezavisnost čekala još 14 godina.

1974. - Američka vasionska letelica Mariner 10 je u prolasku napravila prve bliske fotografije planete Merkur.

1980. - Umro je Mantovani, (Annunzio Paolo Mantovani ) italijanski dirigent i muzički aranžer 'lake orkestarske muzike'. Rodjen je u Veneciji ali je odrastao i školovao se u Engleskoj gde je i ostvario najveći uspeh.

1981. - Održan je prvi londonski maraton. 

Bogomdani maratonac

Knjiga doajena sportskog novinarstva Vladete Nedeljkovića  donosi fascinantnu priču o jednoj blistavoj sportskoj karijeri i životu ovog velikog sportiste i sjajnog čoveka Franja Mihalića. Naručite

Najluđi maraton na svetu

Džeronimo Stilton uvek voli da istakne kako je on pre svega miš intelektualac, ali je sada pred izazovom da se dokaže i kao vrhunski miš sportista! U tome mu pomaže stari prijatelj, jedan od najslavnijih sportista Mišijatije, Mišaldo Rok, koji našeg junaka priprema baš za Najluđi maraton na svetu. Naručite

 

1982. - Film Vatrene kočije ('Chariots of Fire') je dobio nagradu 'Oskar' za najbolji film godine.

1988. - Objavljeni su prvi planovi za izgradnju najvišeg solitera u Evropi, u sklopu rekonstrukcije londonskih dokova Kanari Vorf (Canary Wharf).

1997. - Bežeći pred nasiljem koje je zahvatilo zemlju tokom krvavih nemira, više od 50 izbeglica iz Albanije utopilo se kada je njihov brod potonuo nakon sudara s italijanskim ratnim brodom u južnom Jadranu, u blizini italijanske obale.

2002. - Izraelske oklopne jedinice ušle su u Ramalu i blokirale sedište palestinskog lidera Jasera Arafata.

2002. - U Moskvi je predstavljen projekat prvog u svetu kosmičkog aparata "S-21" koji je namenjen kosmičkom turizmu.

2004. - Na svečanoj ceremoniji u Beloj kući Severnoatlanskoj alijansi (NATO) zvanično je pristupilo sedam istočnoevropskih država: Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija, čime je broj članica NATO povećan na 26.

2006. - Nigerijske vlasti uhapsile su bivšeg liberijskog predsednika Čarlsa Tejlora (Charles Taylor) i izručile ga tribunalu za Sijera Leone, pred kojim je optužen za ratne zločine tokom građanskog rata u toj zemlji i Liberiji od 1991. do 2001. godine. On je prvi afrički lider kome će se suditi za ratne zločine pred međunarodnim sudom.

IZVOR.

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar