Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

Preporučujemo

Sakrivena istorija ljudskog roda - sažeto izdanje Zabranjene arheologije

Sakrivena istorija ljudskog roda - sažeto izdanje Zabranjene arheologije

Ratni ciljevi Srbije 1914

Ratni ciljevi Srbije 1914

Na današnji dan, 30. juna

Pregleda (30 dana / ukupno): 5 / 3241

1470. - Rođen je Šarl VIII, kralj Francuske.

1520. - Tokom španskog osvajanja Meksika, u Tenočtitlanu, gde je kasnije izgrađen Sijudad Meksiko, ubijen poslednji car Asteškog carstva Montezuma II Ksokojocin.

1559. - Povodom potpisivanja mira u Kato-Kambreziju organizovane su viteške igre u kojima je nesrećno nastradao francuski kralj Anri II.

1859. - Čarls Blondin pred 25.000 gledalaca preko razapetog konopca prešao iznad Nijagarinih vodopada, iz SAD u Kanadu.

1876. - Srbija i Crna Gora, u savezništvu s Rusijom, objavile rat Turskoj.

1893. - Rođen je Harold Leski, britanski političar i društveni teoretičar.

1893. - Rođen je Valter Ulbriht, lider nemačkih komunista.

1908. - U istočni Sibir pao meteorit od čije eksplozije se osetilo podrhtavanje tla i u centralnoj Evropi.

1911. Česlav Miloš (polj. Czesław Miłosz; Šetejnje, 30. jun 1911 — Krakov, 14. avgust 2004) je bio poljsko—američki pesnik, prozni književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji.  U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.  „Dolina reke Ise“ je autobiografsko delo u kome opisuje detinjstvo.

1913. - Naredbom bugarskog cara Ferdinanda izvršen prepad na srpsku i grčku vojsku u Makedoniji. Usledila bitka na Bregalnici kojom je počeo Drugi balkanski rat, u koji je 10. jula ušla i Rumunija, zaposevši severnu Bugarsku. Rat završen mirom u Bukureštu 10. avgusta iste godine.

1929. - Rođen je Vlastimir Đuza Stojiljković, srpski glumac.

1930. - Velika Britanija priznala nezavisnost Iraka, koji je na međunarodnoj konferenciji u San Remu 1920. proglašen za britansko mandatno područje.

1934. - Uz podršku vojnih krugova Hitler, pod optužbom da su pripremali zaveru, likvidirao na stotine bliskih saradnika, „Noć dugih noževa“, među njima Ernsta Rema i Gregora Štrasera.

1936. - Etiopski car Haile Selasije I uputio, u sedištu Lige naroda, apel za pomoć povodom invazije Italije na Etiopiju. Liga naroda odredila sankcije protiv Italije, ali one nisu poštovane.

1938. - Umro je Milan Rakić, srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata.

1941. - Na Belom Bregu u okolini Zaječara održano savetovanje OK KPJ za Timočku Krajinu na kom je doneta odluka o formiranju Boljevačkog, Timočko-Zaglavskog i Krajinskog partizanskog NOP odreda.

1943. - Američke trupe iskrcale se u Drugom svetskom ratu na ostrvo Nju Džordžija. Tokom operacije oboren 121 japanski avion.

1944. - Održano drugo zasjedanje Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine (ZAVNOBiH) u Sanskom Mostu.

1948. - Jugoslovenska štampa objavila Rezoluciju Informacionog biroa komunističkih i radničkih partija o stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije i odgovor Centralnog komiteta KPJ kojim se odbacuju optužbe iznete u Rezoluciji. Usledila hapšenja i zatvaranja članova KPJ koji su se opredeli za stavove Informbiroa.

1950. - Predsednik SAD Hari Truman izdao naređenje američkim trupama stacioniranim u Japanu da pomognu Republici Koreji da odbije napad Severne Koreje.

1960. - Republika Kongo proglasila nezavisnost od Belgije. Za prvog predsednika izabran Džozef Kasavubu, a za premijera Patris Lumumba.

1963. - Kardinal Đovani Batista Montini ustoličen kao papa Pavle VI, čiji je pontifikat obeležen sprovođenjem ideje o pomirenju sa ostalim hrišćanskim crkvama.

1966. - Rođen američki bokser Majk Tajson.

Dino Šarac: Boks za svakoga

Priručnik za sve koji žele biti u dobroj formi i pritom se zabavljati. LINK

 

1971. - Tri sovjetska astronauta poginula prilikom prizemljenja sovjetskog vasionskog broda Sojuz II, koji je u orbiti oko Zemlje proveo rekordnih 570 časova i 22 minuta.

1974. - Umrla je Alberta King, majka Martina Lutera Kinga.

1974. - Čuveni ruski baletski igrač Mihail Barišnjikov napustio, tokom turneje u Kanadi, ansambl baleta Boljšog teatra i ostao da živi na Zapadu.

1975. - Rođen nemački automobilista Ralf Šumaher.

1983. - Umro je Boro Andov, makedonski pisac (* 1920.)

1989. - Sudanski general Omar Hasan al Bašir u državnom udaru oborio vladu Sadeka al Mahdija.

1995. - Vlada u Sarajevu prekinula sve kontakte sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenih nacija Jasušijem Akašijem optužujući ga za popustljiv stav prema bosanskim Srbima.

1996. - Pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice i predsednika Srbije Slobodana Miloševića predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić preneo predsednička ovlašćenja na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić.

1997. - Kina zvanično preuzela kontrolu nad Hong Kongom posle 156 godina britanske kolonijalne uprave.

1999. - Škotska posle skoro 300 godina ponovo dobila svoj parlament.

2001. - Umro je Čet Atkins, legendarni kantri-gitarista.

2001. - Grupa huligana i političkih ekstremista pretukla, na Trgu Republike u Beogradu, nekoliko homoseksualaca i sprečila održavanje prve "Gej parade" u Srbiji.

2001. - Jugoslovenska glumica Tijana Kondić na filmskom festivalu u Puli, u Hrvatskoj, dobila Zlatnu arenu za najbolju žensku ulogu, za film "Nataša". To je bilo prvo učešće filma iz Jugoslavije na tom festivalu od raspada SFRJ.

2001. - Premijer Belgije Gaj Verhofštad posetio Kongo. To je prva poseta nekog belgijskog zvaničnika toj afričkoj zemlji posle „Hladnog rata“ i prekida odnosa koji su trajali 20 godina.

2003. - Bosanski Srbin Željko Meakić, optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine u logoru Omarska kod Prijedora, predao se vlastima RS, a potom izručen tom sudu.

2004. - Predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedi Ešdaun smenio predednika parlamenta Republike Srpske Dragana Kalinića i zabranio mu svaki javni i politički rad. Sa dužnosti u RS smenjeno još 60 osoba, zbog nesaradnje s Haškim tribunalom.

IZVOR

 

         
Twitter Facebook Linkedin Pinterest Email
         

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar

 

 

 

Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272