Na današnji dan, 4. februara Prever i Fejsbuk

Na današnji dan, 4. februara 1948. godine, rođen je Kenet Tomson, poznat kao jedan od ključnih figura u razvoju UNIX operativnog sistema. U saradnji sa Denisom Ričijem i timom u AT&T Bell laboratorijama, Tomson je bio suštinski deo tima koji je stvorio UNIX, revolucionarni operativni sistem koji je bio značajan za razvoj računarstva.

UNIX je bio inspirisan i delimično zasnovan na idejama iz projekta Multics sredinom 1960-ih. Multics je bio jedan od prvih pokušaja da se napravi višekorisnički, višeprocesni operativni sistem, sa sofisticiranim mogućnostima upravljanja vremenom i fajlovima. Iako Multics nije postigao široko prihvatanje koje su njegovi tvorci očekivali, postavio je temelje i inspiraciju za UNIX.

UNIX je integrisao mnoge od naprednih karakteristika Multicsa, ali je bio dizajniran da bude fleksibilniji i pristupačniji. Odlike kao što su vremenska raspodela (timesharing) i efikasno upravljanje fajlovima omogućile su UNIX-u da postane popularan među inženjerima, naučnicima i akademskom zajednicom. Njegova modularnost i sposobnost prilagođavanja različitim hardverskim platformama doprinele su njegovoj širokoj primeni.

Jedna od najvažnijih karakteristika UNIX-a bila je njegova jednostavnost i elegancija, što je omogućilo razvoj brojnih varijanti i verzija, uključujući one koje su kasnije postale osnova za mnoge savremene operativne sisteme, poput Linuxa. UNIX filozofija, koja se fokusira na stvaranje malih, dobro definisanih alata koji obavljaju specifične zadatke i mogu se kombinovati na fleksibilne načine, imala je snažan uticaj na razvoj softvera.

Kenet Tomson i njegov rad na UNIX-u ostavili su neizbrisiv trag u istoriji računarstva, omogućivši razvoj tehnologija koje danas uzimamo zdravo za gotovo. 

869. - Rođen je Ćirilo, vizantijski misionar (apostol Slovena) i hrišćanski svetac (*827).

1536. - Francuski kralj Fransoa I ušao je u savez s turskim sultanom Sulejmanom I da bi se suprotstavio Habsburgovcima.

1746. - Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško (Tadeusz Kosciuszko), borac protiv podele Poljske i vođa ustanka protiv Rusa 1794. Učestvovao je u Američkom ratu za nezavisnost od 1776. i bio ađutant Džordža Vašingtona (George Washington).

1783. - Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789. - Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington (George Washington), koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina, i povukao se iz politike 1797. odbivši da se treći put kandiduje za šefa države.

1797. - Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard(Ludwig), zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, pobornik neoliberalne ekonomije i glavni tvorac nemačkog "privrednog čuda".

1804. - Seča knezova, pogubljenje srpskih narodnih glavara od strane dahija. Ona je bila neposredni povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka.

1900. - Rođen je francuski pisac Žak Prever (Jacques Prevert), "pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće", autor čuvene "Barbare", veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) "Obala u magli", "Hotel Sever", "Deca raja", "Ljubavnici iz Verone".

1901. - Umro je srpski političar, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je gradonačelnik Novog Sada (1861) i predvodnik liberalne struje na Blagoveštenskom saboru (1861). Pokrenuo je čuveni list "Zastava", vodeće glasilo vojvođanskih Srba.

1904. - Japanska ratna mornarica je blokirala rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je označilo početak rusko-japanskog rata.

1938. - Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata nacističke Nemačke, a za šefa diplomatije je imenovao Joahima fon Ribentropa (Joachim von Ribbentrop).

1945. - U mestu Jalta na Krimu sastali su se britanski premijer Čerčil (Churchill), predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt) i sovjetski lider Staljin da bi se dogovorili o akcijama za završetak Drugog svetskog rata i planovima u posleratnom periodu. Smatra se da je na toj konferenciji dogovorena podela "sfera uticaja" tadašnjih svetskih sila, što je kasnije dovelo do hladnog rata između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.

1946. - Bivši predsednik srpske vlade general Milan Nedić izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka. Nedić je bio optužen za izdaju i ratne zločine u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.

1961. - U Angoli je počeo ustanak protiv portugalske kolonijalne vlasti. Oslobodilački rat okončan je 1974, a u oktobru 1975. Angola je stekla nezavisnost.

1966. - Prilikom pada japanskog putničkog aviona "Boing 727" u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972. - Velika Britanija i devet drugih zemalja priznalo je Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974. - Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1976. - U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.

1976. - Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš je preimenovan u Maputo.

1980. - Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od vodećih umetnika srpskog slikarstva 20. veka.

1989. - U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Štresner (Stroešner), koji je vladao 35 godina. U pobuni je poginulo više od 300 ljudi, uglavnom vojnika. Novi predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodriges (Rodriguez).

1994. - Tokom bosanskog rata u sarajevskom predgrađu Dobrinja devet ljudi je poginulo i 15 ranjeno od artiljerijske granate. Među nastradalima, koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć, bilo je i troje dece.

1997. - U snažnoj oluji sudarila su se dva vojna izraelska transportna helikoptera tipa "CH-53 Sikorski" koji su prevozili elitne jedinice. Poginula su 73 vojnika.

1998. - U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.

2000. - Formiranje nove austrijske koalicione vlade sa ekstremno desničarskom Slobodarskom strankom Jerga Hajdera (Joerg Haider) izazvalo je proteste u Beču i drugim mestima u Austriji. Izraelski ambasador napustio je Beč, a Evropska unija je uvela političke sankcije Austriji.

2003. - Oba veća jugoslovenskog parlamenta izglasali su Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju, čime je prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Nova država dobila je ime Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

2004. - Pakistanski vrhunski nuklearni fizičar, Abdul Kadir Kan prihvatio je punu odgovornost za odavanje podataka o nuklearnoj tehnologiji Iranu, Libiji i Severnoj Koreji i zatražio od nacije da mu oprosti.

2004. - Nastao je Fejsbuk. „Fejsbuk“ (engl. Facebook) je internet stranica koja služi kao servis za socijalnu mrežu. Počeo je sa radom 4. februara 2004. Ova internet stranica, na koju se svako može učlaniti, nalazi se u vlasništvu istoimenog preduzeća (Facebook, Inc.) koje i upravlja njime. Njegovi korisnice se mogu pridruživati u mreže koje su organizovane po gradovima, radnim mestima, školama i regionima, kako bi se povezali i komunicirali sa drugim ljudima. Takođe, ljudi mogu dodavati prijatelje, slati im poruke, a mogu i ubabacivati nove podatke u svoje profile kako bi obavestili prijatelje o sebi.

Naručite danas.

2005. - Umro je američki glumac i borac za građanska prava Osi Dejvis (Ossie Davis), koji je srušio barijere afričko-američkim umetnicima i postao jedan od najpriznatijih karakternih glumaca u SAD.

IZVOR.