Na današnji dan, 8. juna

518.- Umro je Anastasije I, istočnorimski (vizantijski) car, veliki reformator vizantijskog novčanog i fiskalnog sistema.

632. - Umro je Abul Kasim Muhamed, osnivač islama.

1695. - Umro je Kristijan Hajgens, holandski astronom, matematičar i fizičar.

 

Žak Le Gof: Da li je Evropa stvorena u Srednjem veku

Najbolji savremeni istoričari obradili su u svojim esejima ključne teme evropske istorije u ekonomskoj, političkoj, socijalnoj, verskoj i kulturnoj sferi, oslanjajući se pri tom na dugu istoriografsku tradiciju, ali i na nove naučne koncepcije. LINK

 

1809. - Umro je Tomas Pejn, engleski političar i pisac.

1810. - Rođen je Robert Šuman, nemački kompozitor.

1869. - Rođen je Frenk Lojd Rajt, američki arhitekta.

1871. - Austrougarski car Franc Jozef I objavio odluku o ukidanju Vojne krajine. Odluka sprovedena 1873. Krajina bila austrijski granični pojas prema Turskoj, po uspostavljanju Austro-Ugarske monarhije. Po uvođenju opšte vojne obaveze izgubila vojni značaj.

 

1876. - Umrla je Žorž Sand, francuska književnica

Žorž Sand: Leone Leoni

Strasni zanos i žudnja nagone mladu Žilijetu da sa svojim ljubavnikom Leone Leonijem pobegne iz kuće svoga oca, bogatog draguljara. LINK

 

Žorž Sand: Kraljica Kvak

Bajke, pustolovine, najveci lažovi na svetu, nepostojeci decji prijatelji - sve to nudi svet mašte kojem nekada i odrasli pribegavaju. LINK

 

1883. - Francuska uspostavila kontrolu nad Tunisom, svojim protektoratom od 1881. Tunis stekao nezavisnost 1956.

1903. - Margerit Jursenar (fr. Marguerite Yourcenar, 8. jun 1903 — 17. decembar 1987), francuska romansijerka, pripovedateljka i esejistkinja, stekla je svetsku slavu svojim istorijskim i metafizičkim romanima, u kojima dominiraju likovi iz daleke prošlosti.  

Rodila se u Briselu, u mešovitoj francusko-belgijskoj porodici. Majka joj je umrla deset dana posle porođaja, te se o njenom vaspitanju brinula baka. Otac ju je još u detinjstvu uputio u grčko-rimsku kulturu, a Margerit je počela da piše već u ranoj mladosti. Prvi roman „Aleksis ili sporazum o beznadežnoj borbi“ objavila je 1929. Njeno interesovanje za orijent i stari svet rezultirao je nizom dela u međuratnom periodu, od kojih su posebno zanimljive „Orjentalne priče“ (1938), sa tri teme iz srpske epske tradicije („Osmeh Kraljevića Marka“, „Zidanje Skadra“ i „Smrt Kraljevića Marka“). Svetsku slavu stekla je romanima „Hadrijanovi memoari“ (1951) i „Crna mena“ (1968). Najveći deo života proživela je u Americi, u koju je otišla početkom Drugog svetskog rata, na poziv univerzitetske profesorke Grejs Frik, da bi njih dve ostale nerazdvojen zauvek. Margerit Jursenar je prva žena koja je izabrana u Francusku akademiju (1980). I druga njena književna dela („Oproštajni udarac“, „Lavirint“, „Aleksis“, „Legente vekova“, „Venac i lira“...) zokružuju njen književni opus. Bila je član Francuske akademije, na poziciji 3, u periodu 1980-1987.

 

 

 

1916. - Umro je Fransis Krik, engleski biolog. (†2004).

1916. - Rođen je Frensis Henri Kompton Krik, engleski biohemičar. Dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962.

1921. - Rođen je Suharto, indonežanski general i diktator.

1929. - Margaret Bondfild postavljena za ministra rada, kao prva žena u vladi u istoriji Velike Britanije.

Milivoj Birmanac: Leto trideset devete

Bilo je vrlo toplo leto te godine kada su ljudi, barem nakratko, želeli da zaborave svakodnevne brige i sporenja velike politike. LINK

 

1940. - Nemačke krstarice Šarnhorst i Gnajsenau u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona Glorijus i razarače Ardent i Akasta. Poginulo više od 1.500 ljudi.

1941. - Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju na Siriju da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.

1942. - Japanske podmornice u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.

1943 - Umro je Mihailo Petrović Alas, profesor matematike na Beogradskom univerzitetu. (*1868.)

1946. - Umro je Gerhart Hauptman, nemački pisac. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912.

1953. - Rođen je Ivo Sanader, predsenik HDZa i premijer Republike Hrvatske.

1955. - Rođen je Tim Berners-Li (Tim Berners-Lee), engleski pionir interneta.

1965. - Armija SAD u Južnom Vijetnamu dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne operacije.

1983. - Rođen je Kim Klajsters, belgijska teniserka.

 

Kosta Nikolić: Bela knjiga - 1984

Kada je Bela knjiga, kao zvaničan dokument CK SK Hrvatske, bez ikakve izmene preštampana u Beogradu 1984. rukopis je bio zabranjen i spaljen. LINK

 

1986. - Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm izabran za predsednika Austrije. Bojkotovao ga gotovo ceo svet.

1989. - Pomorski areholog dr Robert Balard locirao je olupinu nemačkog bojnog broda Bizmark.

1993. - Umro je Rene Buske, šef francuske policije za vreme nacizma.

1995. - Grupa američkih marinaca uspešno okončala akciju spasavanja kapetana Skota O'Grejdija, čiji je avion F16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.

1998. - Umro je Sani Abača, nigerijski general.

2001. - Briselski sud proglasio krivim i zatražio doživotnu robiju za četiri osobe, među njima dve opatice, zbog zločina u Ruandi. Savet ministara Ruande u decembru saopštio da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.

2001. - U jednoj školi u Ikedi, u Japanu, duševno poremećen čovek nožem usmrtio osam učenika, a 15 nastavnika i učenika ranio.

2004. - Predsednik Kine Hu Đintao doputovao u posetu Poljskoj, prvu posetu nekog šefa kineske države Varšavi posle 55 godina.

 

Warszawa

2008. - Umro je Šaban Bajramović, najslavniji srpski romski pevač i kompozitor. Napisao je i komponovao oko 700 pesama, snimio 20 albuma i pedesetak singlova. (*1936.)

2018. Iz štampe je izašla naša knjiga broj 503 - Naučite Bootstrap 4

Prva knjiga na srpskom za najpopularniji radni okvir za kreiranje veb sadržaja.

VIŠE O KNJIZI.

IZVOR