Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

 

Access

Alternativna učenja

Android

Animacija

Antropologija

Apple - MAC OS X

Arheologija

Arhitektura

Astrologija

Astronomija

Audio kursevi + knjige

Audio, Multimedia, Video

Autobiografija

AutoCad, ArchiCAD, SolidWorks, Catia, Pro/Engineer

Automobili

Bajke

Baze podataka

Biografija

Biološke nauke

Botanika

C++ Visual C++ C#

Cloud

CSS

Dečije knjige

Delphi

Digitalna fotografija

Dizajn

Django

Domaće pripovetke

Domaći roman

Drama

E-knjiga

E-komerc

ECDL

Ekologija

Ekonomija

Elektrotehnika

Enciklopedija

Esejistika

Etika

Fantastika

Film

Filologija

Filozofija

Fizika

Fotografija

FULL STACK DEVELOPMENT

Geografija

Geologija

GOOGLE

Grafika, Dizajn, Štampa

Građevinarstvo

Hardver

Hemija

Hidrotehnika

Hobi

Horor

Humor

Internet

Intervju

Istorija

Istorija i teorija književnosti

Istorija umetnosti

Istorijski roman

Java

JavaScript

Joomla

jQuery

Knjiga posle posla - Beletristika i ostala izdanja

Knjižare i naše knjige

Književna kritika

Kuvari, hrana i piće

Leksikografija

Lingvistika

Ljubavni roman

logo

Magija

Marketing

Mašinsko učenje

Mašinstvo

Matematika

Medicina

Memoari

Menadžment

Modeliranje podataka

Monografija

Mreže

MS Office

Muzika

Nagrađivanje knjige

Naučna fantastika

Obrada teksta

OFFICE 2013

OpenOffice.org

Operativni sistemi

Oracle

Organizacione nauke

Pedagogija

PHP I MYSQL

Pisci u medijima

Ples

Poezija

Politika

Poljoprivreda

Popularna medicina

Popularna nauka

Popularna psihologija

Posao

Pozorište

Pravo

Pravoslavlje

Primenjene nauke

Pripovetke

Prirodne nauke

Priručnik

Programiranje

Psihologija

Publicistika

Putopis

Python programiranje

Raspberry PI

Rečnici

Religija

Robotika

Roman

Ruby i Ruby on Rails

Satira

Saveti

Serija Roberta C. Martina

Sertifikati

Slikarstvo

Socijalna mreža - Facebook

Sociologija

Sport

Sport i hobi

SQL Server

Statistika

Strip

Tabele

Tableti

Tehnologija

Telekomunikacije

Triler

Turizam

Twitter

Udžbenici

Umetnost

Unix, Linux

Urbanizam

UX DIZAJN

Veštačka inteligencija

Visual Basic .NET, VBA, V. Studio

Web design

Windows

Windows 7

Windows 8

WordPress

Zaštita i sigurnost

Zoologija

 

Vesti – Unix, Linux

Ukupno: 62, strana 3 od 4

Ponovo u prodaji naslovi koje ste tražili

 

 

 

1. PROGRAMIRANJE IGARALINK2. Visio 2002 - OsnoveLINK3. C++ za Linux - Naučite za 21 danLINK4. UML osnove objektnog modeliranjaLINK5. . NET XML servisi naučite za 24 časaLINK6. i-NET+LINK7. Ekstremno programiranjeLINK8. Maksimalna sigurnost Apache ServeraLINK10. Office 2003 - do  krajaLINK11. Linux – Moćni alatiLINK12. Rečnik komunikacionih tehnologija - Heri NjutnLINK10% DODATNOG popusta za 2 ili više naručenih knjiga.
 
   

Preuzmite gOS, operativni sistem Wal-Mart-ovog PC-ja od 199 dolara

 

 

 

  Ove nedelje Wal-Mart počinje da prodaje svoj PC  po ceni od 199 dolara sa Linux zasnovanim operativnim sistemom poimenu gOS. Mnogo web sajtova je pogrešno izvestilo da "g" u imenu znači Gogole, zato što ovaj ogoljeni operativni sistem ima direktne linkove ka velikom broju Google servisa kao što su YouTube, Docs & Spreadsheets, i Blogger. Ali gOS je u stvari ogoljeni zeleni operativni sistem zasnovan na Ubuntu-u. Ono što je najlepše je da ne morate da kupite Wal-Mart-ov PC da biste ga instalirali. Vi možete odmah da daunlodujete gOS. Na žalost, sajt programera izgleda da trenutno nije dostupan, ali naći ćete gOS na nekoliko Torrent tracker-a. ISO je težak oko 728 MB, što znači da će taman stati na CD-R, ali će zato na DVD-R-u ostati mnogo mesta. I kao većina Ubuntu zasnovanih operativnih sistema, gOS dolazi kao LiveCD, što znači da možete da ga testirate bez instaliranja bilo čega. Samo butujte PC sa DVD-a. Kada ste završili, isključite ga, izvadite DVD i butujte u Windows, Linux, ili bilo šta što ste koristili do sada.
 
   

Prezentacija cp6Linux-a i sistema za upravljanje dokumentima

 

 

 

Ove projekte finansiralo je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo. Cp6Linux je distribucija Linuks operativnog sistema, koja bi trebalo da bude potpuno lokalizovana na srpski jezik i oba pisma i prilagođena upotrebi u kućnom, poslovnom i školskom okruženju. Cp6Linux distribucija je bazirana na popularnim Debian i Ubuntu distribucijama i dolazi u tri varijante: Cp6Linux 2008 edicija za kućne korisnike, Cp6Linux 2008 edicija za poslovne korisnike i Cp6Linux 2008 edicija za učenike i studente. Posao lokalizacije, koji je činio najveći deo rada na Cp6Linux distribuciji, nije ograničen samo na ovu distribuciju, već će prevodi moći da se koriste uz bilo koju drugu verziju Linuksa, kao i svuda gde mogu da se koriste lokalizovani paketi (razne BSD i Uniks verzije, open sors verzije softverskih paketa koji se izvršavaju na Majkrosoft Vindouz i Epl Mekintoš platformama). Projektni tim Cp6Linux prezentovaće šta je urađeno na poslu pravljenja ove distribucije, kao i prikaz svih varijanti distribucije. Takođe će biti razgovora o uključivanju šire zajednice u dalje planove lokalizacije, kao i izrade sledeće verzije Cp6Linux distribucije (planirane za početak 2009. godine). Sistem za upravljanje dokumentima baziran na Alfresko platformi uspešno je implementiran u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo. Implementaciju sistema i nadogradnju Alfresko platforme izveo je Računski centar Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sistem za upravljanje dokumentima je izrađen u najpoznatijim tehnologijama otvorenog koda, potpuno proširljiv i prilagodljiv bilo kojim poslovnim tokovima. Alfresko je vodeća platforma zasnovana na otvorenom kodu za sisteme za upravljanje dokumentima. U okviru implementacije u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo, Alfresko platforma lokalizovana je na srpski jezik. Sistem omogućava automatizaciju poslovnih procesa i bespapirno poslovanje, štedeći vreme potrebno za obavljanje poslova i čineći korišćenje i kontrolu informacija efikasnijim. Sistem podržava pretraživanje dokumenta po atributima, kao i po slobodnom tekstu, kontrolu pristupa dokumentima, upravljanje životnim ciklusom dokumenta (verzioniranje), kao i korišćenje elektronskog potpisa. Sistem se uspešno integriše sa drugim sistemima kao što su ERP sistemi, GIS sistemi, portalski sistemi (Lajfrej, Džejbos Portal). Ulaz na prezentaciju je slobodan. Izvor: Ministarstvo za telekomunikacije
 
   

Prvi pogled na Ubuntu 8.10 "Intrepid Ibex" Beta

 

 

 

Lifehacker je objavio prikaz nekih novina. Pripremite svoj disk, i kako želite da izgleda posle particioniranja. Kernel. Još jedan ekran. Prevedite vest i osvojite knjigu: Ubuntu 8 za svakog
 
   

Puppy Linux 3.0 - sićušna distribucija koja ima sve što je bitno

 

 

 

Puppy Linux 3. 0 je izašao prošle nedelje i kao i ranije verzije Puppy Linux-a, to je minijaturna distribucija, teška samo 100MB. Ali je zato puna funkcija i mogućnosti, što je čini savršenom za starije računare sa malim hard diskovima i sporim procesorima. Vi takođe možete da pokrenete Puppy Linux sa LiveCD-a ili ga nabacite na fleš drajv i pokrećete ga sa bilo kog računara koji može da butuje sa USB drajva. Oštrooki čitaoci će konstatovati da je sam OpenOffice težak više od 100MB, pa koje onda vrste aplikacija sadrži? AbiWord za obradu reči Gnumeric za tabele SeaMonkey za web pretraživanje Pidgin za IM komunikaciju XFinans za upravljanje finansijama Naravno, ako želite da instalirate OpenOffice, Firefox, Thunderbird, ili neke druge programe na Puppy Linux vi to možete da uradite. Ali dobro razmislite šta ćete instalirati, jer što više programa instalirate, tim ćete više memorije da zauzimate, što poništava svrhu posedovanja tako lakog i nezahtevnog operativnog sistema. Izgleda da nekoliko Puppy web sajtova ne reaguje u ovom momentu, pa vam zato dajemo nekoliko alterantivnih linkova za preuzimanje.
 
   

Red Hat se fokusira na privredno tržište

 

 

 

Nekada, kada ste spomenuli Linux korisnicima koji ga ne koriste, prva stvar na koju bi pomislili je bio Red Hat. Red Hat je bio jedna od prvih i najuspešnijih kompanija koje su počele da prodaju desktop Linux. Međutim, Red Hat je objavio da u skorijoj budućnosti neće raditi na korisničkoj verziji njihovog Linux proizvoda, već će se fokusirati na poslovno tržište. Kompanija je zaključila da iako je Linux postao popularan kao operativni sistem za servere, veoma je teško napraviti poslovni model desktop Linux programa. Ako pogledate, na polju desktop operativnih sistema, Linux je počeo da se jača u odnosu na Windows i OS X, ali desktop Linux korisnici su i dalje u manjini ako se uporede sa korisnicima ove dve dominantnije platforme. A najpopularniji Linux desktop operativni sistemi nisu svi otvorenog koda. Fedora desktop Linux operativni sistem je zasnovan na Red Hat-u i nastaviće da se razvija. Ali svi komercijalni programi Red Hat-a će sada biti dizajnirani za serversko tržište i programe srednje klase.
 
   

Rezervišite knjigu po pretplatnoj ceni Kali Linux - Testiranje neprobojnosti veba

 

 

 

Kali Linux - Testiranje neprobojnosti veba - treće izdanje Najbolja kupovina je kupovina u pretplati Više od 30% naših kupaca kupuje knjige u pretplati, pre nego što izađu iz štampe. Knjiga u pretpati je 40% jeftinija od knjige u knjižarskoj podaji. LINK KA KNJIZI I KORPA ZA REZERVISANJE
 
   

Sajt koji možda niste otkrili - AlternativeTo - Ako su vam potrebna drugačija rešenja

 

 

 

Alternative To za pronalaženje alternativnog softvera i APPa   Za koju aplikaciju tražite alternativno rešenje. Upišite njeno ime. Na primer, kada smo otkucali Adobe Photoshop, sajt je ponudio: Link.
 
   

Skype za Linux sada ima i video pozive

 

 

 

Skype je u oktobru uveo video pozive visokog kvaliteta za Windows i Mac korisnike, dok su Linux koirsnici ostavljeni na suvom čak i bez osnovne podrške za video. Veliki broj korisnika Linuxa je bio mišljenja da Skype ignoriše Linux korisnike, i možda je baš zbog toga Skype poradio na novoj verziji za Linux. Nedavno Skype je pokrenuo Skype 2. 0 beta za Linux koji donosi velike promene u novoj verziji uključujući podršku za video pozive. Konačno, Linux korisnici imaju funkciju koju Windows korisnici imaju već jedno vreme! Nakon što sam pročitao na forumima mišljenja onih koji su isprobali video pozive na Linuxu, izgleda da su utisci prilično dobri jer preovlađuju komentari kao što su “I love it” ili “woo hoo!”. Ljudi nisu imali problema sa upotrebom video poziva, mada su se neki žalili da kamera neće sama da se uključi kada otvore Skype, tako da morate ručno da je uključite. Ako je to najveći problem sa novom verzijom, onda možemo da kažemo da to nije tako strašno. I naravno ova funkcija za video pozive je potpuno besplatna što je čini još privlačnijom. Ovaj najnoviji dodatak približava Linux verziju onim verzijama Skype-a koje Windows i Mac korisnici imaju već jedno vreme. Pre nego što isprobate ovu novu uslugu proverite da li zadovoljavate hardverske i softverske zahteve: Hardver 256 MB RAM Drajver video kartice sa Xv podrškom 1 Ghz procesor ili brži Softver QT 4. 2. 1+ D-Bus 1. 0. 0 libasound2 1. 0. 12 Ako zadovoljavate navedene uslove, krenite na Skype i preuzmite verziju 2. 0.
 
   

Slika dana - Kada bi Microsoft razvijao Linux

 

 

 

veoma korpulentni. I ne bi mogli da se kreću. A, kad bi krenuli nikad ne bi stigli. Ponovo preporučujemo Worth1000. com.   Može li i jedan animirani film Linux protiv B. G. ?   Ili kako reče jedan Linux korisnik: Kad god Windows pronađe neki ključ kao rešenje, neko promeni bravu. Nije ovo jabuka koja je pojela malog pingvina.
 
   

Softver otvorenog koda dobija podršku Evrope

 

 

 

Evropska Komisija se pridružila debati oko upotrebe “open source” softvera U izveštaju čiju je izradu finansirala Evropska Komisija, zaključuje se da bi upotreba softvera sa otvornim kodom mogla doneti značajne uštede organizacijama, uz veoma malo negativnih efekata na njihovo poslovanje. Kreatori izveštaja su ustanovili da bi, “u gotovo svim” slučajevima, prelaskom sa vlasničkog (proprietary) softvera, proizvedenog od strane kompanija kao što je Microsoft, na “open source” softver, moglo doći do bitnog smanjenja dugoročnih troškova. Doduše, ova tranzicija bi istovremeno mogla prouzrokovati povećanje kratkoročnih troškova, prvenstveno usled neophodnog obučavanja korisnika za upotrebu novog softvera. Sa druge strane, neki proizvođači komercijanog softvera, poput već pomenutog Microsoft-a, tvrde da softver sa otvorenim kodom ne mora baš uvek predstavljati jeftinije rešenje. Još davne 2004. godine, ova kompanija je pokrenula kampanju pod nazivom Get The Facts (“Činjenice na sunce!”), tokom koje su nastojali da na praktičnim primerima ilustruju u kojim se sve oblastima primene njihov softver pokazao kao jeftiniji i pouzdaniji od open source proizvoda. Dobrovoljni prilozi Pod terminom “open source” podrazumevaju se softverski programi čiji je programski kôd dostupan korisnicima na uvid, modifikaciju i svakovrsna poboljšanja. Stvari stoje dijametralno suprotno kod takozvanog vlasničkog softvera, čiji proizvođači imaju potpunu kontrolu nad izvornim kodom, u cilju sprečavanja njegove modifikacije od strane korisnika. “Open source” softver najvećim delom proizvode i besplatno distribuiraju programeri-dobrovoljci, mada se i neke poslovne kompanije, kao što je na primer Rad Hat, bave proizvodnjom i prodajom softvera sa otvorenim kodom i odgovarajućih servisa za njegovo instaliranje i održavanje. U pomenutoj studiji se procenjuje da je, na području Evrope, svega jedna trećina programa sa otvorenim kodom proizvedena od strane poslovnih kompanija. Među softverskim programima koje su napravili dobrovoljci ima operativnih sistema, kao što je Linux, te programskih paketa sličnih Microsoft Office-u, kao što je OpenOffice. Open source programe već koriste brojne kompanije, naročito za rad web servera, odnosno računara na kojima se čuvaju i objavljuju web stranice. Prema rezultatima ove studije, za proizvodnju već postojećih open source programa firme bi morale da potroše oko 12 milijardi evra. Nadalje, procenjuje se da su danas raspoloživi programi ove vrste ekvivalentni neprekidnom radu programera u trajanju od 131,000 godina. “To predstavlja vrednost od najmanje 800 miliona evra godišnje, ostvarenu dobrovoljnim učešćem programera,” kaže se u izveštaju. U ovom trenutku, najveći korisnici ovih programa su različite javne organizacije i institucije. Da bi se ovakav razvoj nastavio i u budućnosti, autori izveštaja preporučuju “temeljnu izmenu trenutno važećih propisa koji, implicitno ili eksplicitno, favorizuju upotrebu vlasničkog softvera. ” Pored pružanja adekvatnih beneficija proizvođačima open source softvera, u izveštaju se preporučuje intenzivnije uvođenje ovog softvera u škole i druge obrazovne institucije. To bi, kako kažu autori izveštaja, dovelo do kreiranja “pozitivnog stava prema informacionoj tehnologiji koja favorizuje aktivno učešće u stvaranju novih vrednosti, umesto prostog konzumiranja gotovih proizvoda. ” Ovakav stav podržava i 111 članova britanskog parlamenta, koji su u decembru prošle godine potpisali dokument kojim se podržava promovisanje upotrebe open source softvera u školama. Ovim dokumentom se, pored ostalog, kritikuje dosadašnja primena “zastarelih metoda” kupovine softvera, kojima se škole ugovorima obavezuju da i u budućnosti nastave sa upotrebom vlasničkog softvera.
 
   

Splashtop Linux interfejs će uskoro biti u svakoj Asusovoj matičnoj ploči

 

 

 

Želite PC koji će za par sekundi moći da se koristi? Samo nastavite da sanjate. Ali to što vašem desktopu treba dva minuta da se digne ne znači da vi ne možete da počnete da surfujete za par sekundi nakon što ste pritisnuli dugme za uključivanje. Prošle godine Asus je počeo da ugrađuje Splashtop Linux operativni sistem u neke svoje vrhunske modele matičnih ploča. Ovaj OS se butuje skoro trenutno i omogućuje vam da pristupite aplikacijama kao što su Firefox i Skype bez potrebe da čekate da se učita vaš Windows, Ubuntu, ili neki drugi glomazni operativni sistem. Sada DeviceVM, kompanija koja stoji iza Splashtop-a, kaže da je Asus odlučio da ovaj softver doda u sve Asusove matične ploče, što znači da će kompanija izbaciti milion matičnih sa Splashtop interfejsom. Neće svi modeli matičnih ploča odmah dolaziti sa njim, ali Asus je već povećao broj matičnih ploča sa Splashtop-om na 12 tako što će ga ugraditi u svoju novu P5Q liniju matičnih ploča.
 
   

Šta obuhvata knjiga Administriranje Linux sistema

 

 

 

  Šta obuhvata ova knjiga? U Poglavlju 1, „Uvod i podešavanje okruženja“, objašnjeno je kako treba da podesite jednostavno okruženje da biste razumeli šta Vagrant radi „iza scene“, i zašto radimo ono što radimo kada je reč o instalaciji. U Poglavlju 2, „Udaljena administracija pomoću SSH-a“, ćemo vam pomoći da razumete SSH i kako vam on može olakšati život i znatno ga poboljšati. U Poglavlju 3, „Umrežavanje i zaštitne barijere“, opisana je tema koju ja smatram mnogo težom od ostalih - umrežavanje i zaštitne barijere. Objasnićemo njihovu važnost. U Poglavlju 4, „Servisi i sistemski servisi“, istražuemo sistemske servise, „lovimo“ ih i „ubijamo“ kada postanu previše gladni moći. Servisi su takođe opisani u ovom poglavlju. U Poglavlju 5, „Hardver i diskovi“, opisan je hardver, najvarljiviji deo svakog sistema. Govorićemo o manama diskova i kako možete da rešite probleme fizičkog sistema. U Poglavlju 6, „Bezbednost, ažuriranje i upravljanje paketima“, opisano je ono što servere čini korisnim. Paketi treba da stignu do sistema na neki način, u nekom obliku ili formi, i u ovom poglavlju ćemo istražiti kako oni to rade. U Poglavlju 7, „Nadgledanje i evidentiranje“, istražujemo dve teme nad kojima većina administratori sistema uzdiše, znajući da su i veoma važne. Opisaćemo zašto su potrebni razumno nadgledanje i robusno evidentiranje. U Poglavlju 8, „Dozvole, SELinux i AppArmor“, opisani su bezbednosni sistemi ugrađeni na mnogo servera, bez obzira koliko su teški za upotrebu i konfigurisanje. Govorićemo o njihovoj važnosti. U Poglavlju 9, „Kontejneri i virtuelizacija“, istražićemo moju omiljenu temu - segmentaciju operativnih sistema. U Poglavlju 10, „Git, upravljanje konfiguracijom i Infrastructure as Code“, opisano je zašto je važno da ne izgubite konfiguraciju kada se računar iznenada pokvari i sa kojom lakoćom rešenja mogu da budu pokrenuta ili srušena. U Poglavlju 11, „Veb serveri, baze podataka i serveri za e-poštu“, biće reči o nekim osnovnim funkcionalnostima koje server može da obezbedi, podupiranjem onoga za šta je Internet osmišljen da postigne, a to je komunikacija. Poglavlje 12, „Rešavanje problema i diplomatija na radnom mestu“, sadrži objašnjenje nekih od osnovnih tehnika za rešavanje problema i filozofsku diskusiju kako da ostanete prisebni u stresnim situacijama. Poglavlje 13, „BSD-ovi, Solaris, Windows, IaaS i PaaS i DevOps“, veoma je zanimljivo, jer ćemo predstaviti polusrodne sisteme u Linux svetu; sa nekima od njih ćete se sigurno susresti, a neki bi trebalo da budu mnogo bolji nego što jesu. Više o knjizi i korpa za naručivanje
 
   

Thermaltake kuler

 

 

 

Kompanija Thermaltake je predstavila novi kuler koji pripada Orb seriji. X5 Orb FXII, novi kuler za procesor je dimenzija 140 x 84mm i težak je 591 gram. Izrađen je od aluminijumskog hladnjaka koji ima 141 perce i velikog ventilatora prečnika 112 mm. Ventilator se obrće brzinom od 1800 o/min i  može da obezbedi podatke o temperaturi preko LCD ekrana. Ovaj kuler se može postaviti i na procesore kompanije Intel sa LGA775 socket-ima i na AMD-ove AM2/AM2+ sockete. Pripremio: Milenko Kusurović
 
   

Ubuntu 6.10 završava svoje postojanje

 

 

 

Ubuntu je izdao verziju 6. 10 skoro pre 18 meseci, 26. oktobra 2006. godine. Kao i kod ranijih izdanja, Ubuntu se obavezao da će sprovoditi bezbednosna i druga ažuriranja u periodu od 18 meseci. Ovaj period podrške se polako približava kraju i zvanično će da nastupi u petak 25. aprila 2008. godine. Od tog trenutka, Ubuntu Security Notices više neće uključivati informacije niti pakete ažuriranja za Ubuntu 6. 10. Od svog lansiranja u oktobru 2004. godine Ubuntu je postao jedna od najcenjenijih Linux distribucija sa milionima korisnika kod kuća, u školama, na raznim poslovima  i u upravama i vladama širom sveta. Ubuntu je softver otvorenog koda koji ne košta ništa i besplatno se može preuzeti sa Interneta, a korisnici ga mogu slobodno prilagođavati tako da odgovara njihovim potrebama.
 
   

Ubuntu 7.10 Gutsy Gibbon je došao do bete

 

 

 

Sa Ubuntu 7. 10 Gutsy Gibbon-om koji treba da izađe za samo nekoliko nedelja, Canonical je izdao prvu beta verziju sledeće generacije popularne Linux distribucije. Mi smo već dosta pisali o ovoj distribuciji kada je još bila u alfa fazi. Ali beta verzija znači da je Gutsy sada stabilniji, kao i da ima nekoliko novih poboljšanja. Evo nekoliko ažuriranja koja su napravljena do izdavanja Ubuntu 7. 04 Feisty Fawn: Podrška za čitanje i pisanje NTFS particija Manja potrošnja struje Poboljšana thin-klijentska podrška Grafički interfejs za podešavanje monitora Automatska instalacija štampača Poboljšani pronalazač Firefox plug-in-ova Desktop pretraživanje Vi možete da preuzmete Ubuntu 7. 10 kao LiveCD ili možete da ažurirate sa Ubuntu 7. 04. Mi vam ipak preporučujemo da sačekate do izdavanja kompletne verzije koja izlazi oko 18. oktobra.
 
   

Ubuntu Hardy Heron 8.04 je dostupan za preuzimanje

 

 

 

Nemojte da se pravite kao da niste zaokružili 24. april u vašem kalendaru - čak šta, najverovatnije ste celu noć uoči 24-tog bili budni nadajući se da će Hardy Heron 8. 04 biti lansiran čim prođe ponoć u Australiji. Bez obzira na vaš nivo fanatizma prema ovoj Linux distribuciji, najnovija verzija Ubuntu-a je konačno spremna za masovno komzumiranje. Znate koji je sledeći zadatak vašeg programa za skidanje torenata, pa zašto onda kog đavola još čitate ovo baljezganje umesto što daunlodujete Ubuntu? Kreni!
 
   

Ubuntu je osvojio nagradu za najbolju Linux distribuciju

 

 

 

Nagrada "Najbolja Linux distribucija" koju dodeljuju čitaoci Enterprise Open Source časopisa je ove godine pripala Canonical-ovom Ubuntu-u. Ovo je objavljeno na 2007 Enterprise Open Source konferenciji. 11-a International SOA World Conference & Expo 2007, zajedno sa Second Annual Enterprise Open Source Conference, se održala u NjuJorku, u Ruzvelt hotelu, u periodu od 25-27. juna 2007. godine. “Ubuntu zajednica i naši krajnji korisnici nastoje da kreiraju i rade sa verzijom Linuxa koja je jednostavna, elegantna i laka za upotrebu. “The Readers’ Choice Award” je još jedan dokaz da smo postigli zacrtane ciljeve i da smo odgovorili potrebama većeg dela računarske zajednice” komentarisala je Jane Silber, Direktor operacija u Canonical Ltd-u. Ubuntu Linux koji je razvio Canonical Ltd, je Debian/GNU zasnovana distribucija koja je usmerena ka ciljevima kao što su upotrebljivost, regularno ažuriranje i laka instalacija. Ime distribucije potiče od afričke reči ubuntu što grubo može da se prevede kao “humanost prema drugima”. To je veoma prijateljska distribucija, i dolazi sa kompletom preinstaliranih aplikacija kao što je Open Office. org, Firefox web pretraživač i Gimp grafički editor. Ubuntu paketi su generalno gledano zasnovani na paketima od Debian-ovih nestabilnih ogranaka: obe distribucije koriste Debian-ov deb format paketa i APT/Synaptic za upravljanje instaliranim paketima. Najnovija verzija Ubuntu 7. 04 je izdata aprila ove godine. Verzija 7. 10 (kodno ime Gutsy Gibbon) je planirana da izađe 18. oktobra 2007. godine.
 
   

Ubuntu Netbook Remix

 

 

 

Ove nedelje na Computex sajmu u Tajvanu, Canonical je najavio specijalnu verziju Ubuntua, koji se skraćeno zove UNR, odnosno Ubuntu Netbook Remix. To je verzija koja je prilagođena za "netbook" računare (mini prenosne računare namenjene surfovanju koji su izrađeni na Intelovoj novoj Atom arhitekturi). Canonical već sada sarađuje sa većim brojem OEM proizvođača, a cena samog sistema još uvek nije poznata. Prve uređaje sa UNR-om možemo da očekujemo kasnije ove godine. Kompletan članak zajedno sa skrinšotovima možete da pogledate na ovome linku.
 
   

Ubuntu u Kragujevcu

 

 

 

Srpski Ubuntu LoCo Tim održao je predavanje o Ubuntu GNU/Linuxu u Kragujevcu. Predavanju koje je održano u subotu, 22. marta u prostorijama Mašinskog fakulteta u Kragujevcu prisustvovalo je više od 100 akademskih građana sa kragujevačkih fakulteta, kao i drugih Kragujevčana zainteresovanih za Ubuntu besplatni operativni sistem. Svi prisutni posetioci imali su priliku da se iz prve ruke upoznaju sa Linux operativnim sistemom, a predavači su održali niz predavanja koja su pokazala koliko je Ubuntu GNU Linux dostupan, jednostavan za korišćenje, siguran i koliko je laka njegova primena kako u kućnim tako i u profesionalnim uslovima rada. Svi posetioci predavanja su dobili disk sa svojom besplatnom kopijom Ubuntu Linuxa, kao i brojne promotivne materijale poput nalepnica sa popularnim simbolima Linux sveta. Skup u Kragujevcu se istakao velikim interesovanjem publike koja je predavačima postavila i brojna zanimljiva pitanja, a pohvalu zaslužuju i organizatori koji su obezbedili prostor, odličnu opremu za predavanja, i postarali se da operativni deo promocije besplatnog operativnog sistema Ubuntu GNU/Linuxa u Kragujevcu protekne u najboljem redu. IZVOR> www. ubuntu-rs. org  
 
   
Strane: 1 2 34

 

Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272