Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

 

Access

Alternativna učenja

Android

Animacija

Antropologija

Apple - MAC OS X

Arheologija

Arhitektura

Astrologija

Astronomija

Audio kursevi + knjige

Audio, Multimedia, Video

Autobiografija

AutoCad, ArchiCAD, SolidWorks, Catia, Pro/Engineer

Automobili

Bajke

Baze podataka

Biografija

Biološke nauke

Botanika

C++ Visual C++ C#

Cloud

CSS

Dečije knjige

Delphi

Digitalna fotografija

Dizajn

Django

Domaće pripovetke

Domaći roman

Drama

E-knjiga

E-komerc

ECDL

Ekologija

Ekonomija

Elektrotehnika

Enciklopedija

Esejistika

Etika

Fantastika

Film

Filologija

Filozofija

Fizika

Fotografija

FULL STACK DEVELOPMENT

Geografija

Geologija

GOOGLE

Grafika, Dizajn, Štampa

Građevinarstvo

Hardver

Hemija

Hidrotehnika

Hobi

Horor

Humor

Internet

Intervju

Istorija

Istorija i teorija književnosti

Istorija umetnosti

Istorijski roman

Java, JavaScript, JScript, Perl

Joomla

jQuery

Knjiga posle posla - Beletristika i ostala izdanja

Knjižare i naše knjige

Književna kritika

Kuvari, hrana i piće

Leksikografija

Lingvistika

Ljubavni roman

logo

Magija

Marketing

Mašinsko učenje

Mašinstvo

Matematika

Medicina

Memoari

Menadžment

Modeliranje podataka

Monografija

Mreže

MS Office

Muzika

Nagrađivanje knjige

Naučna fantastika

Obrada teksta

OFFICE 2013

OpenOffice.org

Operativni sistemi

Oracle

Organizacione nauke

Pedagogija

PHP I MYSQL

Pisci u medijima

Ples

Poezija

Politika

Poljoprivreda

Popularna medicina

Popularna nauka

Popularna psihologija

Posao

Pozorište

Pravo

Pravoslavlje

Primenjene nauke

Pripovetke

Prirodne nauke

Priručnik

Programiranje

Psihologija

Publicistika

Putopis

Python programiranje

Raspberry PI

Rečnici

Religija

Robotika

Roman

Ruby i Ruby on Rails

Satira

Saveti

Sertifikati

Slikarstvo

Socijalna mreža - Facebook

Sociologija

Sport

Sport i hobi

SQL Server

Statistika

Strip

Tabele

Tableti

Tehnologija

Telekomunikacije

Triler

Turizam

Twitter

Udžbenici

Umetnost

Unix, Linux

Urbanizam

UX DIZAJN

Visual Basic .NET, VBA, V. Studio

Web design

Windows

Windows 7

Windows 8

WordPress

Zaštita i sigurnost

Zoologija

 

Vesti – Mreže

Ukupno: 49, strana 2 od 3

Informacione tehnologije u 21. veku

 

 

 

Informacione tehnologije (IT) su vodeća sila promena i vode nas u „magičnu” budućnost 21 veka. U poslednjem stoleću naučili smo mnogo o tome kako nauka i tehnologija kontrolišu naš svet. Danas tek počinjemo da koristimo ovo znanje, a postoji i još mnogo toga da se otkrije. U ovom veku naučna i tehnološka unapređenja će nas voditi zadivljujućim brzinama. Od 2015, jeftini čipovi i napredne mreže eliminisaće kablove, satelite, VCR i DVR kutije i spojiće sve naše komunikacione potrebe – TV, telefon, radio i internet – u jedan nevidljiv uređaj koji će reagovati na naš glas i koji će razumeti naše misli. Posmatraćemo slike iz ovog sistema na kućnim ekranima koji se prostiru preko celog zida, ili direktno ma mrežnjači svog oka uz pomoć aktivnih kontaktnih sočiva. Ovo futurističko čudo će nam biti dostupno svuda i u svakom trenutku. Koristeći misli ili govor za upravljanje sistemom, moći ćemo razgovarati sa poslovnim partnerima, prijateljima ili rođacima širom planete, gledati bilo koji TV program ikada produciran, ili zadovoljiti glad za zabavom uz pomoć kompjuterski generisane virtualne realnosti koja se ne može razlikovati od stvarnosti. Ceo tekst Izvor: memebox. com/futureblogger Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Integrisanje digitalnog videa i najnovije IP mrežne tehnologije

 

 

 

U ovom članku ćemo pokušati da opišemo izazove sa kojima se susreće IP arhitektura napravljena za video i da predstavimo neka od najoptimalnijih rešenja. Kao što ćete videti, zahtevi za komprimovanim videom se razlikuju od namena arhitekture IP mreže. To dovodi do problema sa videom koji standardni IP komutatori i ruteri ne mogu da podrže. Tradicionalna isporuka digitalnog videaDigitalni video se tradicionalno distribuira preko sistema kablova. Video emisija se prima sa satelita, zatim se sakuplja i prevodi u kanale konstantne brzine prenosa (CBR – constant bit rate), odgovarajuće za kvadraturnu modulaciju amplitude (QAM), pre prenosa preko analognog prenosnika do distribucionog razvodnog uređaja, a nakon toga preko HFC-a do pretplatnika. Ovaj jednostavni mehanizam prenosa od jedne do više tačaka osigurava da će kvalitet videa na zadnjem kraju biti identičana kvalitetu na prednjem kraju. Tradicionalni mehanizam prenosa videa savršeno izvršava zadatak za koji je namenjen. Međutim, fiksna arhitektura prenosa od jedne do više tačaka predstavlja problem kada se uvedu nove aplikacije i tehnologije. Tradicionalni pristup video prenosa ne može da vrši lokalizaciju sadržaja ili prenos bilo čega drugog osim video signala. Pored toga, svi signali mogu da potiču samo sa glavnog prednjeg kraja, a priroda analognog transporta nameće stroga ograničenja razdaljine. Da bi se ovi problemi prevazišli, svaki novi servis obično zahteva dodavanje nove mreže. Bilo da se radi o ATM i Sonet rešenjima prenosa podataka velikim brzinama (HSD – high speed data) ili pomeranjem servera što bliže kraju mreže da bi se primenilo rešenje videa na zahtev (VOD – video-on-demand), kablovski operateri su se suočili sa ogromnim troškovima za angažovanje novih servisa. IP isporuka digitalnog videaOperateri su već usvojili IP kao središte mrežne arhitekture. Zapravo, IP je u opticaju već godinama kao dobro ustanovljena, relativno jeftina i veoma pouzdana tehnologija. IP omogućava pružanje usluge svakome, bilo gde, bilo kada i na gotovo svakom uređaju. IP preko Gigabit Etherneta (GigE) pruža mogućnosti i mrežnu fleksibilnost što tradicionalnom pristupu nedostaje. IP mrežna infrastruktura, zajedno sa relativno niskom cenom IP komutatora i rutera, nudi otvoreno, konkurentno i jeftino rešenje za pravljenje mreža velikih kapaciteta. To je tehnologija koja, za razliku od tradicionalnog pristupa, nije rešenje od kraja do kraja. To je mnogo efikasnije rešenje za prenos videa od velikih i skupih mreža. Rešenja prenosa videa preko IP mreže čini programiranje dostupnim od svakog mesta do svakog mesta, dopuštajući konsolidaciju nekih funkcija u sentralizovani, “super” prednji kraj. Jedna IP mreža podržava HDS, glas preko IP-a (VoIP – voice-over-IP) i video servise, uključujući analognou i digitalnu emisiju, digitalnu simultanu emisiju analognih kanala, kao i VOD emisiju. Dobre i loše vestiIP mreža pruža neprekidnu konektivnost između uređaja u mreži. Dizajnirana je da bude transparentna – IP prosto isporučuje pakete informacija bez obzira na sadržaj. Kako se razvijaju nove vrste podataka (glas, digitalni video), IP im se transparentno prilagođava. Jednostavnost IP-a omogućava mreži da se neprekidno širi bez potrebe nadogradnje ili zamene hardvera radi angažovanja novih vrsta podataka. Mreža idealno koristi i pre i post obradu video podataka kako bi se osigurao kvalitet videa u prenosu preko IP mreže. IP nije magični lek koji rešava sve probleme u prenosu videa, glasa i podataka. To je prosto efikasna i relativno jeftina metoda za neprekidni prenos bilo čega do bilo čega, bilo gde. Dobra vest je snaga i fleksibilnost IP-a. Loša vest je da se video razlikuje od svih ostalih vrsta podataka na IP mreži, a to može da dovede do problema. Bitovi nisu uvek istiČesto se kaže da su podaci podaci i da su to “samo bitovi”. Međutim, isporuka video bitova preko IP mreže – zadržavajući kvalitet slike – se značajno razlikuje od isporuke bitova podataka. Šeme video kodiranja prave specijalne pretpostavke o putanji prenosa. Kada Motion Picture Experts Group (MPEG) definiše slojeve sistema za prenos komprimovanog videa i ausio strimova preko transimsionog medija, oni razvijaju standard prvenstveno za broadcast aplikacije koje su bit-sinhronizovane. Drugim rečima, svaki bit se isporučuje konstantnom brzinom sa konstantnim kašnjenjem i sa vrlo niskom mogućnočću greške u brzini prenosa. Karakteristike digitalnog komprimovanog videaKao osiguranje da će slika i pokret biti istog kvaliteta na jednom i drugom kraju, MPEG su razvili hijerarhiju u komprimovanju videa. Jednočasovni film, na primer, je jedna MPEG sekvenca. Grupa slika (GOP) je susedni skup slika (I, B ili P). Svaka slika je sačinjena od isečaka koji predstavljaju jedinicu resinhrnonizacije. Svaki isečak je sačinjen od makro blokova, jedinice kompenzacije pokreta (16x16 piksela). Konačno, svaki makro blok je sačinjen od blokova, jedinice transformacije frekvencije (8x8 piksela). Svaki sloj hijerarhije kompenzacije sadrži zaglavlje sa informacijama o tom sloju; na primer, početak sekvence, početak slike i početak isečka slike. Gledalac ne može da primeti gubitak zaglavlja makro bloka. Gubitak zaglavlja slike može da dovede do zamrzavanja gornjeg dela. Ako izgubite GOP zaglavlje, izgubićete do jedne sekunde videa, što će dovesti do lošeg kvaliteta slike. Tajming znači najvišeMPEG sintaksa sadrži dekodirajuću vremensku oznaku (DTS – decoding timestamp), prezentacionu vremensku oznaku (PTS) i programsku satnu referencu (PCR). Ove parametre koristi MPEG-2 bafer model T-STD. Bafer model T-STD je hipotetički skup bafera u koderu, koji modeluje ponašanje dekodera sa ciljem dekodiranja niza bitova. Jedinica prisupa videu je definisana kao kodirana predstava video okvira. Slično tome, jedinica pristupa zvuku je kodirana predstava audio okvira. Veličina svake pristupne jedinice za video se razlikuje u zavisnosti od kompleksnosti scene datog okvira videa i razlikuje se u zavisnosti od vrste okvira. Pored toga, odgovarajuće pristupne jedinice za audio i video se ne podudaraju u vremenu. MPEG koristi Packetized Elementary Stream (PES) za pripajanje vremenskih informacija o dekodiranju i predstavljanju pojedinačnim jedinicama za pristup videu. Dekode će pregledati vremenske informacije da bi dekodirao i prikazao video. Vremenske informacije obuhvaćene PES slojem svake pristupne jedinice se moraju upotrebiti za pravilnu reprodukciju audio i video uzoraka u izlazu dekodera.   Kašnjenje i pomeranjeMPEG transportna struktura je upakovana tako da se komprimovani video i audio mogu vrlo lako adaptirati za prenos preko IP mreže. Svaki MPEG-2 paket je fiksne veličine od 188 bajtova. User Datagram Protocol (UDP), koji koristi minimalnu veličinu dodatka paketu (8 bajtova), je najčešće korišćena metoda kapsulacije. MPEG transportni paketi su sakupljeni u grupe koje formiraju UDP vrstu podataka sa minimalnim dodatkom. Na žalost, ovaj proces dovodi do toga da transportni paketi imaju različito kašnjenje prilikom pakovanja. Zatim, dok se UDP paket kreće preko IP mreže, on postaje predmet dodatnog kašnjenja zbog toga što se prenos u mrežama zasnovanim na paketima odvija bez prekida, kako se baferi pune i prazne. Ovo dovodi do promena kašnjenja, poznatih kao pomeranje (jitter). Pomeranje se može rešiti povećanjem memorije prijemnog bafera, ali MPEG nije dizajniran da se prilagođava pomeranju. Na kraju, ako se baferi mreže prepune, paketi će biti odbačeni (izgubljeni). Protokoli za prenos podataka su dizajnirani tako da tolerišu ovu pojavu kroz ponovni prenos izgubljenih paketa. Ova tehnika ne funkcioniše dobro za prenos videa u realnom vremenu zato što se dodaje previše kašnjenja i dodatnih informacija. IP ograničenjaIP mreže zasnovane na prenosu paketa prosto nisu namenjene za upravljanje isporukom videa u realnom vremenu. MPEG komprimovanje videa je izuzetno osetljivo na pomeranje i gubitak paketa. Pošto ovi paketi sadrže kritične informacije za dekodiranje, svaka izgubljena informacija ili informacija primljena izvan sekvence će prouzrokovati ozbiljne probleme u kvalitetu slike. IP pobija MPEG pretpostavke o uniformnom prenosu bitova i stoga predstavlja ozbiljni izazov za MSO. Četiri moguća rešenjaEliminisanje IP mreže kao održivog mehanizma za transport videa nije odgovor. Evo četriri mogućih rešenja za probleme koji se javljaju u IP tehnologiji: Zadržite i bit sinhronizovanu mrežu. Mada je ovo održiva opcija, troškovi i složenost održavanja dve mreže (jedne za video, druge za glas i podatke) su suviše veliki. Dizajniranje IP mreže sa inteligentnijim komutatorima i ruterima. Moguće je ugraditi inteligentnost u rutere kako bi se nadoknadila kašnjenja i pomeranja duž transportne putanje. Ipak, ova opcija narušava osnovne principe transparentnosti na kojima je IP tehnologija izgrađena, a pored toga dosta košta. Angažovanje svih novih set-top okvira uz IP nadgledanje. MSO su izabrali ovu opciju, ali se najbolji rezultati postižu kroz dobro isplaniranu strategiju prelaska koja minimalizuje troškove i optimizuje profit i dostupnost servisa. Korišćenje uređaja koji prepoznaju vrste podataka i mogu da “ponovo naprave” originalni kvalitet signala pre finalnog prenosa do set-topa preko HFC-a. KvalitetStandardni IP uređaji kao što su komutatori i ruteri funkcionišu na nivou mreže, ali nisu namenjeni da proveravaju ili upravljaju video podacima. Međutim, uređaji koji prepoznaju vrstu podataka mogu to da rade kako bi ispravili greške i bez prekida implementirali video aplikacije preko IP mreže. Pored toga, ovi isti uređaji omogućavaju operaterima da angažuju aplikacije poput Digital Program Insertion (DPI). Pored upravljanja video aplikacijama, uređaji koji prepoznaju vrstu podataka mogu da izvršavaju sledeće najvažnije funkcije prenosa: IP kapsulaciju i vremensku korekciju, mrežnu redundansu, doterivanje i sakupljanje i oblikovanje brzine.   Kodiranje promenljive brizine prenosa i oblikovanje brzineKljučna karakteristika digitalnog videa je ta da je mediju svojstvena promenjiva brzina prenosa (VBR). MPEG-2 algoritamska struktura se više bavi interpolacijom između okvira nego predstavljanjem svakog završenog okvira u sekvenci. Iz toga sledi da kompleksna scena sa rezonantnim detaljima i akcijama zahteva znatan propusni opseg, dok statičnije scene zahtevaju manji propusni opseg. Rezultujući video ima uspone i padove u svojoj brzini prenosa, kako bi se održao konstantan kvalitet slike. Upotrebom VBR kodiranja, brzina prenosa MPEG niz podataka se može menjati u različite brzine prenosa. Ovaj proces se obično naziva “oblikovanje brzine'' (rate-shaping). Neki programi će zahtevati kapacitet iznad njihove prosečne brzine prenosa, a neki ispod. Proces oblikovanja brzine razmatra programe u multipleksu i u trenutku kada određeni multipleksi zahtevaju dodatni propusni opseg vrši se optimizacija. Oblikovanje brzine je atraktivno zato što zadržava sadržaj u MPEG-2 formatu, oslobađa operatere vršenja izmena u programskim izvorima, kablovima ili opremi. Oblikovanje brzine obuhvata mogućnost da operater odredi prioritete rekodiranja. Na primer, sportskom događaju koji se prenosi uživo će biti dodeljen visok prioritet i vrlo retko će biti podvrgnut agresivnom oblikovanju brzine ako deli isti multipleks sa programima nižeg prioriteta. OgraničenjaKvalitet video podataka se može samo održavati, što je najbolje, a može se i smanjiti nakon kodiranja i statičnog remultipleksiranja. Nikakvo oblikovanje brzine ili neka druga obrada ne mogu da poboljšaju lošu sliku. Statično ponašanje video podataka je određene brojnim činiocima, uključujući kvaltet ulaznog izvora, učestalost okvira, horizontalnu i vertikalnu rezoluciju i GOP sekvencu.  
 
   

Istovremeno dva korisnika na jednom računaru?

 

 

 

Jedan korisnik je postavio veoma interesantno pitanje. Njegov računar ima GX2 video karticu i interesuje ga da li je moguće da kupi drugi monitor, tastaturu i miš i da ima istovremeno dva prava desktopa na istom računaru, sa različitim korisnicima tako da oni budu nezavisni jedan od drugog. Za ovog korisnika (i sve ostale koje interesuje ista stvar) ima i dobrih vesti i loših vesti. Prvo dobre vesti: Da, to je moguće uraditi na PC-u. U stvari, slobodno možete da imate dva korisnika istovremeno, ako želite. Userful's Desktop Multiplier vam omogućava da uradite upravo ono što je gore pomenuti korisnik pitao. Uključite dva monitora, dve tastature, dva miša i dva čoveka mogu da koriste jedan PC isto kao što bi koristili odvojene računare. U stvari, Desktop Multiplier može da podrži do 10 korisnika istovremeno, ako imate dovoljno video kartica (ako vam ovo zvuči poznato, budite pažljivi: ovo nije isto kao da koristite jedan monitor/tastaturu/miš da biste kontrolisali više računara. To zahteva potpuno drugačije rešenje koje uključuje KVM svič, koji već predstavlja standardno dostupan proizvod). Sada loše vesti: Ovo je izvodljivo samo na Linuxu, i ne postoji ništa slično što sam ikada video za Windows. Želite li da instalirate potpuno novi operativni sistem samo da biste bili u mogućnosti da mogu dva korisnika da rade istovremeno na jednoj mašini? Ako je tako, potražite Desktop Server verziju Linuxa, koja uključuje Desktop Multiplier kao deo standardne instalacije. Da li vredi napraviti nešto ovakvo? Moram da priznam da ova tehnologije zvuči veoma elegantno i praktično, ali sa novim PC-jima koji su dostupni za 399 dolara ili čak za 299 dolara (a polovni još i jeftiniji), u čemu je poenta? I tako treba da kupite nov monitor. Zašto onda jednostavno ne kupite jedan jeftiniji PC koji može da se upotrebi za pretraživanje interneta, procesiranje reči i slično. Dva PC-ja takođe predstavljaju najjednostavnije rešenje za kreiranje rezervnih kopija, pošto možete da sinhronizujete fajlove između dva računara. Nadam se da će vam ova mala diskusija biti od koristi.
 
   

Kako IPv6 mreže donose revoluciju na Internet

 

 

 

How IPv6 will revolutionise the internetIPv6 is finally rolling out onto the internet. We’ve been waiting for this to happen for nearly ten years now. On 6 June 2012 we celebrated World IPv6 Day. This event marked a commitment by many major ISPs, home networking equipment manufacturers, and web companies around the world to permanently enable IPv6 for their products and services. In the very long-term, this will revolutionise the internet. The number of unique addresses available under IPv6 is difficult to express in non-mathematical terms. Wikipedia describes the number as 2^52 addresses for every observable star in the known universe. One of the nicest descriptions I have seen is that there are enough IPv6 addresses for every atom on the surface of the earth, and enough left over for another 100+ earth-sized planets. The idea that we could ever run out of IPv6 addresses is beyond imagining. So how did we get to this?For a long time now I have seen endless articles stating that we are rapidly running out of IPv4 addresses. Most of these articles rave on about how every device that connects to the internet needs a unique IP address. That’s not exactly true, and if it was the case, we would have run out of addresses years ago. The truth is a lot more subtle than that. In most businesses, and even on home networks, we take advantage of a technologies like Network Address Translation (NAT), IP forwarding and port forwarding in order to connect to the internet. Most of these devices use a private address range and rely on one or two internet connected devices (routers or gateways) to handle internet connectivity. That means that a single public IP address can be used to allow hundreds of people to connect to the internet at once. IPv4 has a total of 4 294 967 296 unique addresses. CEO ČLANAKSajt koji možda niste posetiliMEMEBURNDanas: Online advertising: Exorcising the business model ghost of media’s past How IPv6 will revolutionise the internet The quest for quality digital music in the age of iTunes and MP3s Reviewed: Galaxy S III — the only phone you will ever want The state of LinkedIn in 2012 [Infographic] Best of E3 2012: Gearburn Picks Check out Twitter’s first TV ads New Japanese webcam tech could be the future of CG, gaming [Video]
 
   

Kompanija "Extreme Networks" isporučila 20-milioniti eternet port - inteligentna i jednostavna rešenja za implementaciju računarskih mreža

 

 

 

"Extreme Networks" je popravio svoju stabilnu poziciju na polju konvergentnih osnovnih i perifernih mreža. Tokom 2007. godine "Extreme Networks" je proširio "Summit" porodicu aktivnih komponenti, novim modelima visokih performansi, koji podržavaju brzine od 10/100 do 10 Gbita. Novi Summit X150 i Summit X250 10/100 svičevi, Summit X350 i Summit X450 Gigabitni svičevi i Summit X650 10 Gigabitni svičevi, predstavljaju konzistentna rešenja kako sa stanovišta operativnog sistema tako i unificirane kontrole, konfiguracije i praćenja perfomansi. - Dostizanje granice od 20 miliona portova je značajno dostignuće koje pokazuje kako naša efikasna, pouzdana i potpuno sigurna rešenja za implementaciju računarskih mreža, inovativna po programskim rešenjima i visoko integrisana, nailaze na odličan prijem na svetskom tržištu- rekao je Paul Hooper, direktor marketina "Extreme Networks". "Extreme Networks" pojednostavljuje rešenja mrežne komunikacije kako bi svojim korisnicima omogućio da zadovolje rastuće potrebe računarskih kapaciteta i komunikacija, bilo u klasičnom ili bežičnom okruženju, preko baznih komunikacionih čvorova pa do širkog pojasa urbanih mreža. Rešenja kompanije "Extreme Networks" osvojila su mnoga priznanja, kao prva gama proizvoda LAN svičeva koja ima modularan i proširiv operativni sistem (ExtremeXOS), koji pojednostavljuje implementaciju i redovno održavanje sistema, pruža bezkompromisnu zaštitu, omogućuje dostupnost i efikasnu preraspodelu resursa prema zahtevima modernih konvegentnih mreža pri prenosu podataka, glasa i video materijala. Izvor: www. ekapija. com
 
   

Komunikacija sa mačkama - kako razumeti nekoga ko ti je tako dalek

 

 

 

Kada posmatram čoveka ispred sebe, ne mogu da dođem do njegovih zenica, on je već otišao. Kao i ljudi, sve mačke se dele na levake i dešnjake. Proporcionalno veličini svoje glave i tela, mačke imaju najveće oči od svih sisara. Pročitajte na Novosadski. net veoma interesantan članak, i primenite na ljude. Crna mačka u kolima Ako mačku posmatrate kao nešto što može da utiče na vašu sreću, ili nesreću, na primer, prelazak crne mačke preko puta, ona vam nikada neće preći ulicu, ako je držite u kolima: Mačka kao umetničko delo U Kijevu. Ako je za Leonarda da Vinčija svaka mačka umetničko delo, šta je onda čovek? Mačka na plaži Da li možete da je pronađete?   Mala i velika mačka Kada vidim veliku mačku, znam da je pored nje mala. Link. Kada vidim čoveka, u njemu je seme drugog čoveka. Vojnik je pomilovao mačku i nastavio dalje Svakog drugog mora preko nišana da gleda.  Mačke koje nemaju dom miluju vonici. Kako majmun može da komunicira, a ja ne mogu   Uvek u komunikaciji pokušavamo da nahranimo mačku (čoveka) banama, a ne znamo da li ih ona voli. Ako ih ne voli,
 
   

Korišćenje Samba servera, treće izdanje

 

 

 

Korišćenje Samba servera, treće izdanjeAutori: Robert Eckstein, Paul Andrew Watters, Jay Ts, Gerald CarterIzdavač: O'ReillyDatum izlaska iz štampe: 01. 01. 2007. ISBN- 10: 0-596-00769-8ISBN- 13: 978-0-596-00769-0Broj strana: 600 O knjizi Ova knjiga je sveobuhvatni vodič za administriranje Sambe koji je zvanično usvojen od strane Samba Team. Pitate se kako da integrišete Samba autentikaciju sa onom u Windows domenu? Kako da postignete da Samba opslužuje Microsoft Dfs deljene datoteke? Kako da delite datoteke u Mac OS X? Ova i desetine drugih pitanja važnih za administratore sistema su objašnjena u ovoj knjizi. Čitavo poglavlje je posvećeno rešavanju problema! Knjiga Korišćenje Samba servera vas vodi od osnovne instalacije i konfiguracije - kako na strani klijenta, tako i na strani servera za veliki broj sistema - do suptilnih detalja o bezbednosti, međuplatformskoj kompatibilnosti i otkrivanju resursa koji prave razliku između toga da li korisnici vide direktorijum koji očekuju ili šifrovanu poruku o grešci. Najnovije izdanje obuhvata napredne 3. x osobine kao što su: Integracija sa Active Directory i OpenLDAP Prelazak sa Windows NT 4. 0 domena na Sambu Delegiranje administritavnih zadataka običnim (non-root) korisnicima Centralno upravljanje štampačima Napredne osobine za opsluživanje datoteka, kao što je korišćenje Virtual File System (VFS) dodatnih modula. Samba je pravi međuplatformski trijumf: robustan, fleksibilan i brz, pretvara Unix ili Linux sistem u server za datoteke i štampanje za Microsoft Windows mrežne klijente. Ova knjiga će vam pomoći da deljenje datoteka i štampača učinite što efikasnijim. Autori su detaljno opisali suštinu Windows aktivnosti i protokola, objašnjavajući snagu i slabosti svake osobine u Windows domenima i samom Samba serveru. MOLIMO VAS ZA KOMENTAR
 
   

Kožni Iomega eGo drajv

 

 

 

Iomega eGo portabl hard drajv koji je presvučen braon kožom. U ovom luksuznom kožnom pakovanju nalazi se 2. 5 inčni drajv kapaciteta 250 GB koji korisiti DropGuard tehnologiju koja drajv štiti od oštećenja koja mogu nastati kao rezultat slučajnih padova sa visine do 130 cm. Drajv poseduje USB 2. 0 interfejs za povezivanje sa računarom i ne zahteva dodatni izvor napajanja. eGo drajv u kožnom kućištu se isporučuje sa jednogodišnjom garancijom i EMC-ovim Retrospect HD backup softverom. Pripremio: Milenko Kusurović
 
   

Kućni audio bez žica

 

 

 

Scott Rust, stariji inženjer za dizajn u firmi Neosonik, kao sumanut gura kolica sa LCD TV prijemnikom niz stazu. Usput prolazimo pored polu-završenog Mustang old-tajmera iz 1967. godine, prikolice za čamac i nekoliko nedovršenih kamioneta. Momci iz susednog skladišta zabrinuto razgovaraju o nadolazećoj oluji. Stižemo gotovo do glavne ulice i, tek tada, slika na ekranu počinje blago da treperi. U tom trenutku, TV prijemnik se nalazi na skoro 35 metara od bežične bazne stanice, koja sve vreme kroz etar emituje televizijske signale visoke definicije iz priključenog PC računara. “Jednom prilikom,” kaže on, “u San Mateo Marriott hotelu (u neposrednoj blizini San Mateo aerodroma u San Francisku – prim. prev. ), TV prijemnik smo natovarili na kolica koja samo pozajmili od sobarice i krenuli da ga vozimo po hodnicima. Udaljili smo se na nekih 60 metara, pri čemu nas je od bazne stanice delilo šest hotelskih soba i tri spoljna zida, pre no što je signal počeo lagano da slabi, a slika na ekranu da postaje sve zrnastija. Ljudi me često teraju da TV prijemnik isključim iz utičnice na zidu, kako bi se svojim očima uverili da se televizijski signal ne prenosi putem električne mreže za napajanje. ” El Granada, kalifornijska filijala kompanije Neosonik, samo je jedna u moru malih i velikih firmi koje nastoje da se ratosiljaju najstrašnijeg nedostatka kućne elektronike: kablova. Iako se bežična tehnologija već odomaćila u oblasti notebook računara i kućnih telefonskih aparata, za međusobno povezivanje TV prijemnika, zvučnika i stereo opreme i dalje je neophodna nepregledna šuma kablova. Za to, naravno, postoje veoma jaki razlozi. Naime, svima je poznato da video fajlovi mogu poprimiti ogromne dimenzije, što znači da je za njihov prenos neophodan znatno veći propusni opseg od onog koji je bežična tehnologija do sada mogla da ponudi, a problemi kao što su sinhronizacija i kvalitet zvuka u prošlosti su zadavali mnogo glavobolje proizvođačima u ovoj oblasti elektronske industrije. Pored toga, pregradni zidovi i međusobno rastojanje između uređaja takođe otežavaju bežični prenos podataka. “Svi se slažu da bežični zvučnici predstavljaju Sveti Gral,” kaže Ted Feldman, predsednik i osnivač firme Neosonik. “Ali, kada odete do bilo koje obližnje prodavnice elektronske opreme i zatražite ih od prodavca, on će vam verovatno reći: ’Ah, da. Sećam se da smo jedno vreme i mi držali to smeće. ’” Ovakva slika će, doduše, možda početi da se menja na bolje tokom narednih godina, kako se televizija, PC računari i Web budu sve više stapali u jednu celinu, a potrošači zahtevali da im se omogući još ređe ustajanje iz udobnih kaučeva i fotelja. Mada analitičari predviđaju postepen razvoj bežične opreme, proizvođači su ubeđeni da će na tržištu nastati prava jagma, čim potrošači vide opipljive rezultate. Firma Neosonik, koja za 2007. godinu priprema čitav asortiman bežičnih sistema “kućnih bioskopa” (home theatre systems), bežičnih prijemnika i zvučnika, planira promotivnu prezentaciju svojih proizvoda na Sajmu potrošačke elektronike (Consumer Electronics Show – CES), koji će se narednog meseca održati u Las Vegasu. Slične planove imaju i mnoge druge kompanije. Prema rečima IdaRose Sylvester, analitičara u konsultantskoj firmi IDC, nepregledna šuma različitih standarda i tehnologija razvijenih u “kućnoj radinosti” – svaka sa svojim prednostima i nedostacima – uveliko onemogućava svaki, iole ozbiljniji pokušaj procene o tome koja će od njih na kraju odneti prevagu. Jedno je, međutim, sigurno: očekivanja i zahtevi potrošača biće veoma strogi. “Ako pri prenosu izgubite makar i nekoliko sićušnih paketa podataka, potrošači će se žestoko razbesneti,” kaže IdaRose. “Lično smatram da će problem propusnog opsega i brzine prenosa biti rešen znatno pre rešenja problema kvaliteta. ” Što se Evrope tiče, telekomunikacione kompanije, kao što je Telefonica i neke druge, nastoje da u javnosti stvore pozitivnu sliku o umrežavanju putem električne mreže (power line networking), kod koje se podaci prenose istim onim kablovima koji služe za distribuciju električne struje. Mada se ovde, tehnički gledano, ne radi o bežičnom umrežavanju, činjenica je da se na ovaj način eliminiše potreba za dobrim delom postojećih kablova za povezivanje, recimo, televizora ili zvučnika. Zagovornici ove tehnologije tvrde da će uskoro biti u stanju da postignu brzine prenosa od čitavih 200 megabita u sekundi, pa i više, ali su zato, kaže Sylvester-ova, propusni opseg i prihvatanje od strane potrošača pod velikim znakom pitanja. Pioniri u ovoj oblasti, poput firme Quartics, čiji je vlasnik Safi Qureshey, ujedno i osnivač kompanije AST, tvrde da su već sada u stanju da proizvedu čipove koji preko Wi-Fi ili žičane mreže mogu da prenose 720p visoko-kvalitetne video signale, kao i audio signale koji se mogu uskladiti sa doslovno svim postojećim standardima. Ruku na srce, Wi-Fi signali imaju veliki domet, ali je zato njihov propusni opseg (bandwidth) relativno mali – kreće se u granicama od oko 54 megabita, pa do najviše 108 megabita u sekundi. Što je još gore, prenos signala se obavlja unutar javno dostupnog elektromagnetnog spektra, koji je već sada izuzetno zakrčen, što prema rečima Van Baker-a, analitičara u firmi Gartner, može umnogome narušiti performanse ovih uređaja. Kompanija po imenu Avega Systems, koja se na CES Sajmu za 2006. godinu neviđeno šepurila svojim novim Wi-Fi sistemom zvučnika, čvrsto je obećala da će sa njihovom serijskom proizvodnjom započeti u martu 2006. Do dan-danas ovi zvučnici se nisu pojavili u prodavnicama, a u kompaniji nisu voljni da daju bilo kakve komentare na tu temu.
 
   

Lak prenos podataka između PC-ja pomoću Tornada – bez dodatnog programa!

 

 

 

Kada je Data Drive Thru predstavio Tornado, uređaj za prenos podataka na CES Last Gadget Standing takmičenju, svi su bili skeptični. Evo o čemu se radi: priključite uobičajeni USB kabl na dva računara i možete da prenosite podatke između dva PC-ja bez instaliranja dodatnog programa. Do sada ja sam koristio alatke za sinhronizaciju zasnovane na mreži kao i LapLink, ali svi su oni zahtevali nešto ekstra. Međutim testiranje Tornada je promenilo moje mišljenje. Razvukao sam dva USB kabla i uključio svaki u PC. Na jednom računaru za par sekundi pojavio se Tornado sistem za prenos. Na drugom, mašina je zahtevala ponovno butovanje. Ponovo sam uključio Tornado kabl i odmah se pojavio sistem za prenos. Prenošenje fajlova je stvarno jednostavno. Tornado klijent je sličan situaciji kada imate dva istovremeno otvorena prozora Windows Explorera. Jedan PC će se pojaviti u vrhu ekrana a drugi u dnu. Možete kompletno da pretražite svaki PC, a zatim samo da prevučete i pustite fajlova sa jednog računara na drugi. Možete da napravite i kopije fajlova na bilo koji način. Prenos je izuzetno brz zahvaljujući USB 2. 0 interfejsu. Prenos preko Wi-Fi mreže je neverovatno spor u odnosu na ovu vrstu prenosa podataka. Sa izuzetkom onog jednog ponovnog butovanja, nisam uopšte imao problema sa proizvodom. Jedina zamerka koju imam je dužina kabla od oko pet stopa, što je udaljenost na kojoj je izuzetno teško pozicionirati dva računara i povezati ih pomoću USB kabla. Jedna dodatna stopa u dužini bi ovo promenila.
 
   

Mlazni avioni dovoljno mali da mogu da stanu u garažu

 

 

 

Kada vam neko spomene mlazne avione reč malo retko će vam pasti na pamet, osim, naravno ako ne pričate o XF-85 i BD-5. Ako imate garažu za dva automobila sa visokom tavanicom i ništa nemate parkirano unutra, ovi avioni će stati i nju bez ikakvih problema. Kliknite ovde da biste pogledali prvu sliku u galeriji. XF-85 Goblin McDonnell XF-85 Goblin se vodi kao najmanji borbeni avion na svetu i dugačak je samo 14. 8-feet-a. Prvi put je predstavljen u avijaciji SAD-a 1948 i dizajniran je specijalno da može da stane u spremište većeg bombardera. Goblin je trebao da bude deo prvog "programa parazitskih mlaznjaka", zato nije posedovao opremu za sletanje, već je koristio trapezasti sistem sletanja. Bede BD-5 Svoj debi je imao u Džejms Bondovom filmu Oktopus. U pitanju je Bede BD-5, najmanji mlaznjak na svetu. Ovaj mikro mlaznjak težak je samo 860 funti i pokreće ga jedan jedini TRS-18 mlazni motor koji mu omogućuje da se kreće brzinom od 320 milja na sat. On može da dostigne visinu od 30,000 feet-a, i može da leti 2 sata bez potrebe za punjenjem.
 
   

Mobilni telefoni budućnosti

 

 

 

Ponekad je teško setiti se da su prvi mobilni telefoni nastali pre samo 15 godina. Bili su veliki, masivni, skupi i ograničenih mogućnosti. Danas, prosečni telefon od 80 dolara pruža usluge telefoniranja, vođenja adresara, MP3/Video plejera, kamere, Internet pretraživača i video zapisa. Šta li će još moći da nam pruže u budućnosti? Mobilni telefoni budućnosti verovatno će služiti i kao pristupačni dijagnostičari koji vam mogu reći sve, od toga da imate loš zadah pa do toga da nivo polena dostiže granicu na kojoj se mogu javiti vaše alergije. Pored ovoga, mobilni telefoni će verovatno postati pouzdane sigurnosne naprave. Već pomažu u slučaju da vam se auto pokvari na otvorenom putu, ali dva skorašnja članka daju nagoveštaj kako bi telefoni mogli funkcionisati u skoroj budućnosti. Audi sada u svoje automobile ugrađuje mobilne telefone koji slikaju lopova prilikom krađe, a u Japanu žene preuzimaju snimke dizajnirane da odvrate napasnike. Ceo tekst Izvor: memebox. com/futureblogger Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Mreže: Potpisan Ugovor o umrežavanja javnih preduzeća, ustanova i mesnih zajednica sa područja apatinske opštine

 

 

 

Predstavnici svih javnih preduzeća, ustanova i mesnih zajednica sa područja apatinske opštine potpisali su Ugovor sa "Multimedia net", kako bi se umrežili i mogli delovati u okviru "Sistema 48", koji je uveden u rad opštinske uprave odmah posle prvomajskih praznika. Za sada su umrežene samo službe opštinske uprave, međutim, za koji dan će biti u mreži i svi ostali davaoci usluga, pa će građani na jednostavniji i efikasniji način dobiti sve potrebne dozvole, ali i odgovore vezane za sva ta preduzeća, ustanove i mesne zajednice. Sve troškove umrežavanja snosi opština. Izvor: www. ekapija. com
 
   

Na današnji dan (2. jul 1937.) – Amelija Еrhаrt nestala iznad Pacifika

 

 

 

Amelija Erhart je američki pilot, prva žena koja je preletela avionom Atlantski okean. Prvi put od 17. do 18. juna 1928. godine sa pilotom Vilmerom Šulcom kao putnik, a od 20. do 21. maja 1932. kao pilot. Jula 1935. letela je sama od Havaja do Kalifornije 18 sati i 16 minuta pri čemu je preletela 3860 kilometara. Poginula je u oblasti Pacifika prilikom leta oko sveta. Amelija Meri Erhart (engl. Amelia Mary Earhart) nestala je iznad Pacifika, 2. jula 1937. zajedno sa svojim navigatorom Fredom Nunanom. Poleteli sa avionom Elektra sa aerodroma u Leju 2. jula u 10:30 časova , sa gorivom za let od 6400 km a radio-stanica na Novoj Gvineji je u 17:20 časova uhvatila poruku da su preleteli već 1230 km . Nakon toga veza je jako oslabila , isprekidana velikim smetnjama . Vreme je bilo oblačno i Amelija je javila da je potrošnja goriva visoka i da se bore protiv čeonog vetra. Amelijina poslednja poruka uhvaćena je na ostrvu Houlend na brodu obalske straže Itaska . Ona je javila da su na 320 km od ostrva , ali veza je bila izuzetno slaba . U to vreme im je sigurno već nedostajalo gorivo i kako nakon više časova nije bilo traga od avijatičara , američka ratna mornarica je krenula u potragu . Potraga je bila temeljita, ali uzaludna. Sa nosača aviona Leksington poletelo je šezdeset aviona u detaljno pretraživanje 390. 000 kvadratnih kilometara okeana . Nakon šesnaest dana intenzivnog traganja nisu ništa pronašli. Proširile su se priče da su Amelija i Nunan kasnije, 1938. viđeni na japanskom ostrvu i da su pogubljeni kao špijuni. Međutim ovo nikada nije potvrđeno i njihov nestanak je i dan danas obavijen tajnom . Izvor: WIRED. Pripremio: Milenko Kusurović
 
   

Na današnji dan (22. maj 1973.): Uđite u Ethernet

 

 

 

1973: Bob Metkalf iz Xerox Palo Alto istraživačkog centra pravi zabelešku o tome kako povezati personalne računara na deljeni štampač. Ovaj projekat prevazilazi svoju prvobitnu namenu i dobija ima Ethernet. Metkalf je na MIT-u bio još uvek nediplomirani student, dok je na Harvardu već diplomirao i radio na umrežavanju računara. čak i pre nego što je završio svoj doktorat, počeo je da radi za Xerox PARC, koji mu je dodelio zadatak dizajniranja i pravljenja prve mreže PC računara. PARC je instalirao svoj Xerox Alto, prvi personalni računar, i EARS, prvi laserski štampač. Bio im je potreban sistem koji bi omogućio dodavanje dodatnih računara i štampača bez prethodne potrebe za podešavanjem ili gašenjem mreže. To je bio prvi put da su računari bili dovoljno mali da ih se stotine moglo naći u ustoj zgradi, i mreža je morala biti dovoljno brza za upravljanje štampačem. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Ne ostavljajte kućni ruter nezaštićen

 

 

 

Naišao sam na ovaj članak u PC World-u i pomislio da bih trebao da ga podelim sa vama. Kao što znate veoma je važno da promenite standardnu lozinku i ime administratora vaše mreže, zato što ako to ne uradite ona će biti ranjiva na napade. Istraživači u Symantecu i Indiana univerzitetu su objavili izveštaj koji nam daje malo više uvida u to kako hakeri mogu lako da preuzmu kućni ruter pomoću jednostavnog JavaScript koda. Ako ste zadržali standardnu lozinku na ruteru, i naleteli na web sajt koji sadrži ovaj zlonamerni kod, otvorili ste sebi kapiju u svet problema. Kada je jednom vaš ruter kompromitovan, vi možete vrlo lako da budete preusmereni na phishing sajtove koji mogu da vas prevarom navedu da preuzmete malware ili da otkrijete vaše lične informacije kriminalcima. To je još jedan od razloga da poslušate ovaj savet i uvek promenite standardnu lozinku rutera u nešto što napadači neće lako otkrili. Ali šta rade firme kao što su D-Link ili Cisco Systems da bi pomogli kupcima u sprečavanju ove vrste napada? PC World navodi sledeće: I Cisco i D-Link tvrde da su preduzeli korake u sprečavanje ove vrste bezbednosnih problema. U proteklih nekoliko godina oni su predstavili program, čarobnjaka koji vas vodi korak po korak kroz proces konfigurisanja njihovih rutera, i ovi proizvodi uvek traže od korisnika da kreira jedinstvenu lozinku. Problem je taj što će ruteri raditi čak i ako je lozinka ostala standardna. I to se verovatno neće promeniti u skorije vreme, tvrdi Michael Scotta, menadžer tehničkih medija u D-Link-u. Korisnici neće kupovati rutere koji traže od njih da unesu unikatnu lozinku. “To bi samo dovelo do toga da bi korisnici vratili naše proizvode i zatim bi kupili jedan od konkurentskih proizvoda”. Kao što vidite, bezbednost mreže je u vašim rukama. Nemojte da rizikujete, promenite lozinku!
 
   

Network Address Translation (NAT)

 

 

 

Mnogi od vas čuli su za NAT i kako on može da zaštiti vašu mrežu ili da jednostavno olakša povezivanje. Ali šta je tačno NAT? Za šta je to skraćenica? Kako radi? Malo njih može da odgovori na ova pitanja. Postoje različite definicije na webu ali mnoge od njih su neshvatljive za prosečnog korisnika. U suštini, NAT (Network Address Translation) se odnosi na LAN (Local Area Network) računare koji dele istu Internet konekciju. On omogućava da više računara u privatnoj mreži pristupe Internetu koristeći istu javnu IP adresu koju obezbeđuje ISP (Internet Service Provider). NAT takođe funkcioniše kao osnovni metod zaštite pošto ograničava eksterni kontakt sa lokalnom mrežom. Mašine van mreže će videti samo jednu IP adresu (javnu) dok možete da imate više računara iza NAT-a, kojima su dodeljene privatne IP adrese. Network Address Translation može da se nađe i u hardverskim uređajima kao što su različite vrste gejtvej uređaja i ruteri ili može potpuno da bude implementiran u softver (vidite Internet Connection Sharing od Microsofta). Korisnost programa Network Address Translation je evidentan i sa tačke gledišta mrežne administracije kao i sa tačke gledišta bezbednosti interne mreže; administrator može da podeli veliku mrežu bez potrebe da se rade neka specijalna podešavanja. Pošto svi računari kontaktiraju sa Internetom kroz jednu javnu IP adresu, mašine u mreži mogu da se dodaju ili brišu bez obaveštavanja eksterne mreže. Veoma korisna funkcija NAT-a je kreiranje logova saobraćaja. Sve komunikacije na i sa lokalne mreže treba da prođu kroz proces prevođenja mrežne adrese i to može da se snimi u log fajl. Na taj način možete da vidite svaki web sajt i konekciju koja je napravljena. Prednost NATa je ta što on podržava više internih (privatnih IP adresa) i eksternih (javnih IP adresa) adresa. A takođe podržava i statično i dinamičko mapiranje IP adresa. Statički NAT se sastoji od mapiranja privatne IP adrese na javnu IP adresu jedan na jedan. To znači da možete da mapirate IP adresu u lokalnoj mreži na IP adresu koju želite da učinite javnom. Ova vrsta NAT-a je posebno korisna ako imate server u LAN-u koji želite da bude pristupačan izvan mreže od strane javnih korisnika. Da bi javni korisnici bili u mogućnosti da pristupe serveru treba da kreirate NAT pravilo da biste mapirali adresu servera na javnu adresu. Na ovaj način, samo će javna adresa postati javna informacija a privatna informacija ostaje privatna i van dometa zlonamernih osoba. Sa druge strane dinamički NAT obezbeđuje LAN tako što maskira internu konfiguraciju mreže i tako otežava autsajderima da prate šablone upotrebe. Isto tako omogućava upotrebu lažnih IP adresa na Internetu unutar lokalne mreže. On se ponaša kao firewall između interne mreže i javne (spoljašnje) mreže. To znači da računarski deo spoljašnje mreže ne može da se poveže na vaš računar osim ako vi ne inicirate kontakt. Danas, svi širokopojasni ruteri koriste dinamički NAT, pošto su oni dizajnirani za kućnu upotrebu i nude poboljšanu zaštitu za vašu mrežu. Iako na prvi pogled nije vidljiv u podešavanjima rutera, statički NAT je takođe dostupan. Njemu možete da pristupite u DMZ podešavanjima (De-Militarized zone). Kada postavite računar u DMZ on će automatski biti uklonjen iza zida dinamičkog NATa i prikazaće portove WAN konekciji.  PAT (Port Address Translation) funkcioniše na veoma sličan način kao NAT ali se on bavi sa komunikacionim portovima koje koriste računari u mreži. PAT tehnologija prevodi TCP ili UDP između hosta i porta u spoljašnjoj mreži. Praktično, TCP/IP port računara iza rutera se menja u neki drugi koji je poznat samo unutar mreže. Takođe poznata kao NAT Overload (ili jednostavno “overloading”), PAT tehnologija omogućava NAT osposobljenom ruteru da dozvoli računarima u mreži pristup Internetu kroz javnu IP adresu koju je ISP dao. Kada se pokuša komunikacija sa spoljašnjom mrežom sa ne-rutabilne IP (privatne) adrese, ruter će automatski da snimi IP adresu i broj porta u tabelu za prevođenje adresa. Ruter sada ima mapu računara i kada se paketi vraćaju sa destinacije (van mreže) to je jednostavno stvar identifikacije pošiljaoca po IP adresi i portu koji je upotrebljen za komunikaciju. Ova operacija će se izvršavati sve dok lokalni računar komunicira sa eksternom mašinom. NAT osposobljeni ruter funkcioniše kao “srednji igrač” između lokalnih računara i eksternog sistema. Njegov posao je da prevede IP adrese u mreži i komunikacione portove koji se koriste za mapiranje lokalnih mašina. Na ovaj način, lokalna informacija nije vidljiva spolja i napadi se značajno smanjuju.
 
   

Novi Airgo čipovi

 

 

 

Airgo Networks je objavio da su razvili bežične čipove koji su više od četiri puta brži od Wi-Fi, bežične tehnologije koja isporučuje web sadržaje do prenosivih računara. Ovi čipovi mogu da unaprede bežične kućne mreže i vremenom dovedu do mogućnosti da korisnici povezuju televizore i šalju video iz sopstvenih domova. Analitičari tvrde da će Airgo otići daleko ispred svoje konkurecije, što se posebno odnosi na Atheros, zato što sada na tržištu imaju proizvod najviših performansi. Airgo, koji već prodaje najraniju generaciju svojih čipova preko Cisco Systems i drugih, je začetnik tehnologije poznate kao višestruki ulaz, višestruki izlaz (multiple input, multiple output – MIMO) koja je poboljšala brzinu podataka istovremenim slanjem radio signala sa tri antene. Očekuje se da će se ovi najnoviji čipovi, koji predstavljaju konkurenciju Wi-Fi, ali ipak mogu da rade u Wi-Fi mrežama, naći u prodaji pre kraja godine. Airgo predviđa da će čipove najviše tražiti korisnici koji koriste bežične računare, a žele bolju brzinu. Novi čipovi će možda omogućiti da neke bežične mreže radi čak i bolje od žičanih. Nekoliko proizvođača već planira da u svoje proizvode ugradi nove čipove. Novi MIMO čipovi mogu da postignu brzinu od 240 megabita po sekundi, dok najbrži Wi-Fi čipovi dostižu brzinu od 54 mbps. Smatra se da će brzina Airgo čipova postati još važnija kada proizvođači televizora počnu da podržavaju MIMO, a to će biti krajem 2006. i početkom 2007. godine. Procenjuje se da će ovi čipovi sniziti trenutnu cenu proizvoda za oko 20%.
 
   

nVidia nudi besplatne igre

 

 

 

nVidia je pokrenula specijalnu promotivnu ponudu za svoje kupce i sve one koji poseduju neku od grafičkih kartica ili matičnih ploča ove kompanije. vi korisnici će moći da dobiju besplatno neku od igara. Igre koje su u ponudi• Portal: The First Slice,• Half Life 2: Deathmatch• Half Life 2: Lost Coast• Peggle Extreme Da biste mogli da dobijete neku od besplatnih igara potrebno je da imate Steam nalog, ali pitanje je da li će vaš PC moći da pokrene ove igre Pripremio: Milenko Kusurović
 
   

Obratite pažnju – PILE!

 

 

 

Nikolas Lampert I Mihael O’Herlih napravili su očerupano pile visoko deset stopa od poliesterske pene, ofarbali ga i uglačali ga da se sija. U oktobru 2006. godine „Obratite pažnju – PILE!” je izloženo puno puta na javnim mestima bez prethodne najave. Na Bradford  plaži, u šumi, u Walmart, National Avwniji, itd. – pogledajte kako je to izgledalo. Izvor:http://machineanimalcollages. com/Pages/Installations/AttentionChicken. html Pripremio: Milenko Kusurović
 
   
Strane: 1 23

 

Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272