Vesti – Mreže

Na sajtu http://www. poslovi. net/ Pronađite posao iz naše baze poslova. Pretražite našu bazu poslova koje Vam trenutno nudimo. Postavite svoj CV na našem sajtu. Opišite svoje iskustvo, znanje i sposobnosti kao i posao koji tražite. Pronađite zaposlenje po vašoj meri. Budite pronađeni u najvećoj Berzi Poslova i Kadrova na Internetu. Registrujte se Kreirajte CV Potražite posao Danas se nudi posao po: KATEGORIJE Administrativne Usluge (4) Bankarstvo i Osiguranje (4) Edukacija i Podučavanje (1) Finansije / Ekonomija (3) Građevinarstvo i Rudarstvo (4) Informacione Tehnologije (19) Instaliranje, Održavanje i Popravke (2) Inženjerstvo (1) Obezbeđenje i Bezbednost (1) Ostalo (5) Poljoprivreda, Šumarstvo i Ribarstvo (3) Prodaja i Trgovina (9) Proizvodnja (2) Računovodstvo i Revizorstvo (1) Reklamiranje, Marketing i PR (7) Restorani i Prehrambene Usluge (1) Telekomunikacije (3) Turizam (3) Zdravstvo, Zdr. Nega i Farmacija (3)  Danas se nudi posao po GRADOVI Beograd (48) Budva (5) Novi Sad (5) Cela Srbija (2) - (1) Beograd i Novi sad (1) Beograd i okolina (1) CIJELI SVIJET (1) Laktaši (1) Ljubljana (1) U bazi je trenutno 73 posla, 1499 poslodavaca i preko 20. 000 kandidata

Studentski park u Beogradu, zahvaljujući Telenoru, postaće prvo mesto na otvorenom u kome će svi posetioci moći da proveravaju mailove i besplatno surfuju putem brzog Telenorovog interneta. U sredu 11. juna u 11 časova, u Studenskom parku uz  podršku Telenora svečano će se otvoriti prvi Internet park u Srbiji, čime će se Beograd približiti svetskim metropolama, u kojima se već duže vreme primenjuju ovakvi koncepti. Na otvaranju prisutnima će se obratiti Goran Stupar, medija koordinator Telenora i Igor Ivanović, marketing menadžer za biznis usluge Telenora. Pripremio: Milenko Kusurović

wide area file services – fajl servisi širokog podru~ja – Fajl servisi širokog podru~ja, ili skra}eno WAFS, predstavljaju tehnologiju skladištenja podataka koja poslovnim firmama i preduze}ima omogu}ava pristup udaljenim centrima za obradu podataka na isti na~in kao da se oni nalaze unutar lokalne kompjuterske mre`e. WAFS omogu}ava upravljanje, arhiviranje podataka i razmenu fajlova od strane ve}eg broja agencija istovremeno. Pored toga, kombinacijom distribuiranih fajl sistema i tehnologije “keširanja” (caching), WAFS omogu}ava read-write pristup skladištima deljenih (shared) fajlova u realnom vremenu i sa bilo koje lokacije. Fajl servisi širokog podru~ja predstavljaju alternativu takozvanim mre`ama širokog podru~ja (wide-area network – WAN). WAFS sistemi se obi~no sastoje od tzv. edge file gateway (EFG) ure|aja, smeštenih u udaljenim kancelarijama, te jednog ili više centralnih servera (CS), koji omogu}avaju pristup uskladištenim resursima preko EFG ure|aja.

Potrebno je da preuzmete program. Jednostavno se registrujete, i zovete. Naravno da vas interesuje koje zemlje možete da zovete. Možete da date i sugestiju, ukoliko neka od zemalja nije na spisku. Link.      

Ako želite da povežete dva ili više računara u LAN mrežu trebaće vam mrežni kabl, mrežni hab, mrežni svič ili bežični svič. Pod pretpostavkom da imate kućnu mrežu, svaki PC koji želite da povežete na LAN će trebati da ima neku vrstu mrežnog adaptera, bilo da je to ethernet kartica, bežična kartica ili čak bluethoot adapter. Ovi računari treba da se kače na hab ili svič. Ova komponenta će tada da usmerava saobraćaj na svaki PC po potrebi. Postoje mnoge kompanije koje prave mrežne kartice i habove. Lično ja najviše volim Netgear zbog činjenice da ga je veoma lako postaviti za razliku od mnogih drugih. Kako da zaštitite kućnu mrežu od upada Da biste zaštitili kućnu mrežu od upada spolja najvažnije je da se uverite da imate uključen firewall na sviču koji se povezuje sa vašom DSL ili kablovskom konekcijom. Na ovaj način barem je vaša mreža zaštićena od spoljašnjih napada. Drugo, treba ispravno da upravljate PC-jima tako što ćete se uverite da imaju zaštitu od virusa, spyware i adware programe. Za bezbednu bežičnu mrežu trebaju vam iste stvari ali treba da se uverite da ste zaključali bežični svič tako što ste šifrovali bežični saobraćaj pomoću WPA. Na taj način napadači neće biti u mogućnosti da se povežu na vašu bežičnu mrežu niti da probiju vaš firewall.

TCP/IP je uveden u ARPANET mrežu sa malo otpora. Nisu svi sajtovi bili spremni da konvertuju svoje protokole, zato su Vinton Cerf, Jon Postel i TCP/IP tim isključili brojeve kanal NCP mreže na ARPANET IMP-u na čitav dan sredinom 1982, tako da su samo sajtovi koji koriste TCP/IP mogli da operišu. Da bi naglasili svoj stav, oni su ponovo isključili NPC na puna dva dana kasnije te jeseni. Potpuni prelazak je izveden 1. januara 1983. godine, bez većih problema, mada je nekolicini sajtova trebalo čak puna tri meseca da prepodese svoje sisteme. 1994. godine, US Department of Defense je proglasila TCP-IP stadnardom za sve vojne računarske mreže, što joj je dalo visok profil i stabilno finansiranje. 1985. godine, Dan Lynch i Intenret Architectire Board su održali trodnevnu radionicu za TCP/IP za računarsku industriju, kojoj je prisustvovalo 50 istraživača i 250 predstavnika proizvođača. Ovaj sastanak je pomogao u popularizaciji TCP/IP-a u računarskoj industriji i pokrenuo razvoj nekoliko TCP-IP mrežnih proizvoda od različitih kompanija, što je bio početak pretvaranja ovog protokola u komercijalni standard. Septembra 1998. godine Lynch je organizovao Internet konvenciju koja se kasnije pretvorila u Interop trgovački šou. Pedeset kompanija je pozvano na prvi šou kako bi demonstrirale interoperabilnost njihovih TCP/IP paketa, a prisustvovalo je i pet hiljada inženjera. Demonstracija interoperabilnosti je bila uspešna, i potvrdila je otvoreni dizajn mreže i potvrdila da ovaj standard može da postane odličan proizvod. Interop šou je porastao do neslućenih veličina u sledećih dvanaest godina, i održava se svake godine na novoj lokaciji po čitavom svetu. TCP-IP, koji je originalno razvijen za bežične pakete niske pouzdanosti u radio mrežama, sada je najpouzdanija i široko rasprostranjena mreža u svetu. IPv4 verzija razvijena 1970. godine je i danas standardni protokol u upotrebi. Ipv6 Zbog ogromnog rasta Interneta kroz 1990-te godine došlo je do naglog smanjenja broja slobodnih IP adresa pod IPv4 protokolom, koji nikada nije bio dizajniran da raste do ovog nivoa. Da bi se dobilo više adresa, treba vam više bitova, što znači duže IP adrese, što opet traži novu arhitekturu koja povlači za sobom promene u softveru za rutiranje. Drugim rečima, potrebna je radikalna promena u vezi koje svi treba da se slože, promena koja ne može brzo da se sprovede. Nakon razmatranja više predloga, IETF se odlučila za IPv6, koji je predložen januara 1995. godine u RFC 1752, i ponekad je poznat i pod imenom Next Generation Internet Protocol, ili IPng. Od tada, veliki broj organizacija, kao što je IPv6 Forum radi na njegovoj širokoj implementaciji. Do 2004. godine, IPv6 je bio široko dostupan u industriji i podržan od većine novih mrežnih oprema. Praktične informacije su počele da se dobijaju iz iskustva dobijenih u integraciji sa postojećim mrežama.

Da li ste virtuelni? Ili vas interesuje poslovanje na mreži. Socijalna mreža. Razvoj internet portala. Mobilna telefonija. Mesto održavanja je galerija O3ONE. Link.  

Kompanija Vollee od nedavno omogućava pristup 3D virtualnim Second Life svetovima. Pogledajte video njihovog novog servisa koji je trenutno u beta verziji. Možda ćemo u bliskoj budućnosti moći da posetimo neku prodavnicu koja je kilometrima daleko, da pronađemo posao koji može da se obavlja sa udaljenog mesta,  da surfujemo društvenom mrežom i da pogledamo šta rade naši prijatelji, da igramo virtualni igru umorni od svakodnevnog realnog života ili da pretražujemo svetsku mrežu u 3D režimu. . . itd. Izvor: Memebox. com/futureblogger Ceo tekst Pripremio: Milenko Kusurović

Ako kod kuće koristite 802. 11b/g/n ruter i osećate se ugodno i bezbedno sa WEP šifrovanjem, spremite se da se uplašite. Ja uvek govorim ljudima da uključen WEP na njihovim Wi-Fi baznim stanicama je bezbedan koliko i reza na vratima, ali novi izveštaji pokazuju da hakeri mogu da probiju WEB bezbednost  za nekoliko minuta. Po rečima Ars Technica, istraživači na Technische Universitat Darmstadt u Nemačkoj sada tvrde da mogu da ukradu ključ šifrovanja 104 bitne WEP zaštićene bežične mreže za samo dva minuta i sve to pomoću najobičnijeg Pentium-M sistema od 1. 7 GHz. To znači da svako ko se parkira ispred vaše kuće sa relativno skromnim laptopom jako lako može da se prikači na vašu kućnu mrežu. A evo i zastrašujućeg dela: Mnogi ljudi koji koriste WEP šifrovanje koriste slabije 40-bitne standarde, koji koriste kraće lozinke koje su lakše za pamćenje. Dakle, kako da zaštitite kućnu ili kancelarijsku mrežu? Lako. Ako ste bežični ruter kupili u proteklih nekoliko godina, on verovatno podržava mnogo tvrđi WPA mod šifrovanja. O WPA-u mislite kao o čuvaru WEP-ove reze na vratima – nije nemoguće provaliti je, ali ako se oni koji prave probleme na mreži suoče sa WPA šifrovanjem, postoji velika šansa da će preći na lakši plen.