Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

 

Access

Alternativna učenja

Android

Animacija

Antropologija

Apple - MAC OS X

Arheologija

Arhitektura

Astrologija

Astronomija

Audio kursevi + knjige

Audio, Multimedia, Video

Autobiografija

AutoCad, ArchiCAD, SolidWorks, Catia, Pro/Engineer

Automobili

Bajke

Baze podataka

Biografija

Biološke nauke

Botanika

C++ Visual C++ C#

Cloud

CSS

Dečije knjige

Delphi

Digitalna fotografija

Dizajn

Django

Domaće pripovetke

Domaći roman

Drama

E-knjiga

E-komerc

ECDL

Ekologija

Ekonomija

Elektrotehnika

Enciklopedija

Esejistika

Etika

Fantastika

Film

Filologija

Filozofija

Fizika

Fotografija

FULL STACK DEVELOPMENT

Geografija

Geologija

GOOGLE

Grafika, Dizajn, Štampa

Građevinarstvo

Hardver

Hemija

Hidrotehnika

Hobi

Horor

Humor

Internet

Intervju

Istorija

Istorija i teorija književnosti

Istorija umetnosti

Istorijski roman

Java

JavaScript

Joomla

jQuery

Knjiga posle posla - Beletristika i ostala izdanja

Knjižare i naše knjige

Književna kritika

Kuvari, hrana i piće

Leksikografija

Lingvistika

Ljubavni roman

logo

Magija

Marketing

Mašinsko učenje

Mašinstvo

Matematika

Medicina

Memoari

Menadžment

Modeliranje podataka

Monografija

Mreže

MS Office

Muzika

Nagrađivanje knjige

Naučna fantastika

Obrada teksta

OFFICE 2013

OpenOffice.org

Operativni sistemi

Oracle

Organizacione nauke

Pedagogija

PHP I MYSQL

Pisci u medijima

Ples

Poezija

Politika

Poljoprivreda

Popularna medicina

Popularna nauka

Popularna psihologija

Posao

Pozorište

Pravo

Pravoslavlje

Primenjene nauke

Pripovetke

Prirodne nauke

Priručnik

Programiranje

Psihologija

Publicistika

Putopis

Python programiranje

Raspberry PI

Rečnici

Religija

Robotika

Roman

Ruby i Ruby on Rails

Satira

Saveti

Serija Roberta C. Martina

Sertifikati

Slikarstvo

Socijalna mreža - Facebook

Sociologija

Sport

Sport i hobi

SQL Server

Statistika

Strip

Tabele

Tableti

Tehnologija

Telekomunikacije

Triler

Turizam

Twitter

Udžbenici

Umetnost

Unix, Linux

Urbanizam

UX DIZAJN

Veštačka inteligencija

Visual Basic .NET, VBA, V. Studio

Web design

Windows

Windows 7

Windows 8

WordPress

Zaštita i sigurnost

Zoologija

 

Vesti – Zaštita i sigurnost

Ukupno: 121, strana 4 od 7

Kaspersky – jedan od najboljih

 

 

 

20. juna ove godine, Kaspersky Internet Security 7. 0 i Kaspersky Anti-Virus su primili Certified for Vista logo od Microsofta. To samo potvrđuje ono što većina korisnika Kaspersky programa već znaju: Kaspersky je jedan od najmoćnijih i najpouzdanijih antivirusnih programa na tržištu danas. Ovo novo priznanje će samo potvrditi reči direktora Kaspersky Lab-a, Nalalya Kasperskog: “Mi smo počastvovani što su eksperti u Microsoftu potvrdili superiorni kvalitet i stabilnost nove generacije Kaspersky Lab proizvoda. Pošto je razvijena sedma verzija proizvoda za kućne korisnike sa karakteristikama i novim funkcijama koje imaju u vidu Windows Vistu, bio je očekivano uspešan završetak Veritest testiranja – mada bez obzira na sve ovo su odlične vesti”. Nova verzija 7. 0 je dostupna od nedavno za javnost tako da će Kaspersky i Vista korisnici imati razloga da budu zadovoljni naročito nakon što je direktor Windows Client Product Management u Microsoft Corp. , Dave Wascha rekao da je “Microsoft zadovoljan što je Kaspersky Lab dobio Certified for Windows Vista software logo za svoje Kaspersky Internet Security 7. 0 i Kaspersky Anti-Virus 7. 0 programe". Prolazak na Veritest-u znači da su nove verzije popularnog antivirusnog programa potpuno kompatibilne sa Windows Vista operativnim sistemom i njegovim programima. Naravno korisnici Kaspersky 6. 0 programa će automatski primiti besplatnu nadgradnju; ostali koji su zainteresovani će trebati da plate oko 60 dolara za licencu nove verzije. Pošto je Kaspersky sertifikovan za Vista operativni sistem očekuje se da će broj njegovih korisnika dramatično da poraste, naročito zbog toga što izgleda da rešenje koje je Microsoft kreirao za eventualne probleme sa virusima koje bi Windows operativni sistem mogao da ima, OneCare, nije efikasno. Čak šta više Kaspersky je nedavno otvorio novu kancelariju u Stokholmu, Švedska. Cilj je da se proširi na severnu Evropu zbog toga što je on jedina verzija na engleskom jeziku Kaspersky Lab proizvoda koji je dostupan u ovom regionu. “Otvaranje kancelarije u severnoj Evropi je logičan sledeći korak u razvoju kompanije” rekao je šef Kaspersky Lab DACH-a, Andreas Lamm. "Do nedavno, Švedska, Norveška, Danska i Finska su ostale jedine evropske zemlje u kojima naši proizvodi nisu dovoljno predstavljeni – situacija koja će se brzo promeniti otvaranjem nove kancelarije”. Sa otvaranjem ove nove kancelarije, kažu da će švedksa i danska verzija Kaspersky Internet Security 7. 0 i Kaspersky Anti-Virus 7. 0 programa biti dostupna u septembru a izdanja norveške i finske verzije se planira za 2008. godinu. Izgleda da je Kaspersky još jednom dokazao da je savršeno sposoban da ponudi visokokvalitetnu zaštitu protiv pretnji čak i na najnovijim operativnim sistemima koji su danas dostupni na tržištu.
 
   

Koliko vrede vaši pokradeni podaci?

 

 

 

Mislite da su vaši lični podaci neprocenjivi? Naravno da mislite. Ali sve ima svoju cenu, čak i podaci o vašem ukradenom računu u banci. McAfee Avert Labs je otkrio cenovnik koij kriminalci koriste za kupovinu i prodaju brojeva kreditnih kartica, podataka za ulogovanje na bankarske račune i drugih podataka koji su ukradeni od naivnih korisnika Interneta. "Pre neki dan u Francuskoj moje istraživanje me je dovelo do web sajta koji nudi podatke najvišeg kvaliteta po većoj ceni nego što je uobičajeno," piše Francois Paget iz McAfee-ja. "ali kada sam pogledao podatke shvatio sam da i ovde, kao i bilo gde drugde, vi treba da platite za kvalitet. " Na primer, račun banke Washington Mutual Bank u SAD-z sa saldom od 14,400 dolara košta 600 evra (924 dolara), dok račun banke Citibank UK sa saldom od 10,044 funti košta 850 evra (1,310 dolara). Postoji čak i garancija da ako kupac ne može da se uloguje na račun u sledećih 24 sata, zato što je vlasnik ugasio račun ili iz nekog drugog razloga, kupac može da dobije drugi ukradeni račun. Neverovatno, ali istinito.
 
   

Koristite lozinku i mislite da je sigurna, ipak proverite

 

 

 

Svaka lozinka je manje ili više dobra. Zato su oni koji se bave zaštitom, polazeći od kombinatorike, kreirali kalkulator koji lako proverava koliko je vaša lozinka sigurna. Malo brojeva, slova, specijalnih znakova, fraza, slučajnih brojeva i slova znče i SLABU ZAŠTITU, jer je malo kombinacija koja treba probati da se lozinka probije. Na primer, ako koristite 2 mala slova, ima samo 676 kombinacija kojima se dolazi do probijanja lozinke. Ali, ako koristite 2 mala slova i 2 velika to je već 456976 kombinacija. Nije loše. Ako njima dodate još i 2 broja to je 45679600 kombinacija. Skoro, pa nemoguće. Proverite svoju lozinku na sajtu.
 
   

Mekdonaldov hamburger iz 1996. godine je još dobro

 

 

 

Ali, evo jedne priče o hamburgeru iz 1996. godine.  Hamburger sa desne strane, van papira je iz 2008. godine, dok je ovaj lepi, sa leve strane iz 1996. godine. Da dobro ste čuli. Meso je postalo malo tamnije. Šta to znači? Pogledajte i ovaj link - Boinicburger. Link.
 
   

Mesta na Zemlji koja izgledaju kao da su sa druge planete - Oddee

 

 

 

Oddee - 10 mesta na Zemlji gde ne stanuju vanzemaljci Antarktik. Ostrvo Socotra - Indijski okean. Pogledajte sva mesta na Oddee.
 
   

Microsoft je izdao dve sigurnosne zakrpe za Windows

 

 

 

Microsoft svaki mesec izdaje kolektivno sigurnosne zakrpe za Windows operativne sisteme. Nisam veliki pristalica ovakvog pristupa jer bih se osećao sigurnije i bezbednije ako bi izdavali zakrpe čim su spremne za izdavanje, što bi zaštitilo računare i skratilo vreme u kojem zlonamerni korisnici mogu da iskoriste ove ranjivosti. Dve sigurnosne zakrpe su izdate ovaj mesec. To su  kritični Microsoft Security Bulletin MS08-001 i ne manje važni Microsoft Security Bulletin MS08-002. Prva zakrpa ispravlja ranjivost u Windows TCP/IP-ju koja omogućuje izvršavanje koda na daljinu dok druga zakrpa rešava ranjivost u LSASS-u koja može da omogući napadaču promenu privilegija. Obe zakrpe su dostupne kroz Windows Updates ali i kao posebni daunlodi. Nekoliko operativnih sistema treba da se zakrpi uključujući Windows Vista (samo kritični), Windows 2000 i Windows XP. Daunlodi su dostupni ako kliknete na donje linkove. Adresa za kritičnu zakrpu: kritična zakrpaAdresa za važnu zakrpu: važna zakrpa
 
   

Microsoft nadgrađuje Windows Live OneCare

 

 

 

Microsoft je tiho predstavio nadgradnju za Windows Live OneCare. Nadgradnja je bila dostupna istovremeno sa Windows Vistom krajem januara 2007. godine. OneCare predstavlja Microsoftov mali korak u bezbednosnu industriju. I dok ide direktno protiv velikih imena kao što su Symantec, McAfee, Sophos i Kaspersky, kompanija iz Redmonda nije imala lak put. U stvari, od pvih koraka u novoj branši, njegova prisutnost i budući uticaj na tržište bezbednosti bilo je podcenjeno od strane starih antivirusnih vukova. Kaspersky je predvideo prosečnu performansu za Windows Live OneCare na osnovu “nebezbednosti” koja je tradicionalno povezan sa svim Microsoft proizvodima. A Symantec nije bio daleko iza Ruskog programera bezbednosnih programa tvrdeći da trgovac koji nudi i operativni sistem i bezbednosno rešenje ulazi u konflikt interesa. OneCare je ispunio prosečna očekivanja vezana za njega. Posle izdavanja januara 2007. godine, Version 1. 5 nije prošla nekoliko testova, uključujući VB100 i AV Comparatives. VB100 test je ukazao na greške koje OneCare isporučuje u Windows Visti. Ipak, Microsoft je poslao signal da će ostati na tržištu bezbednosti i to na duge staze. Sredinom maja, Microsoft je objavio da je OneCare ažuriran. West Coast Labs i ICSA, po rečima Microsofta, su ponovo sertifikovali OneCare. Kompanija sada nudi nadgradnju ovog bezbednosnog rešenja. Windows Live OneCare verzija 1. 6 je već dostupna za preuzimanje i služiće kao ažuriranje svim postojećim korisnicima OneCare-a 1. 5 tokom sledećih nedelja. OneCare 1. 6 donosi nekoliko poboljšanja, uglavnom ispod haube, ali takođe poboljšava upravljanje firewall-om i izveštajima. Međutim, Microsoft još ne nudi podršku za 64-bitna izdanja Windows Viste i Windows XP-a.  “Sophos pozdravlja Microsoftovu ulogu kao odgovornog novajlije na anti-virusnom tržištu. Izdavanje potrošačkog proizvoda Microsoft OneCare je označilo potrebu za “pravom” zaštitom među mnogim korisnicima koji su tradicionalno veoma slabo zaštićeni. Ne mislim da bi bilo pristojno od nas (kao konkurencije) da komentarišemo kvalitet Microsoftovog proizvoda za zaštitu bezbednosti. Ipak, očekivali biste od nas da kažemo da su inferiorni, zar ne? Međutim, to ljudima baš i neće biti od neke koristi”, nedavno je izjavio Graham Cluley, konsultant za tehnologije pri Sophosu.
 
   

Mokasine sa nacrtanim prstima

 

 

 

Ako ste umetnik, i mokasine treba da izgledaju drugačije. Kupite nove mokasine, patike, ili bilo koju drugu vrstu obuće, i malo je doradite. Ovo postaje posebno interesantno, u kišne dane, kada vam se malo blata navuče na cipele. Prvo se skicira. Nakon crtanja, rezultat je spreman za obuvanje. Možete napolje. Pozdravite umetnika.
 
   

MSN muzička prodavnica se gasi, a DRM muzika postaje neupotrebljiva

 

 

 

Microsoft je juče objavio da od 31. avgusta 2008. godine više neće izdavati ključeve za licenciranje pesama koje su kupljene od MSN Music niti će autorizovati dodatne računare. U prevodu to znači da nakon što ste aktivirali određeni broj računara za DRM muziku koju ste platili teško zarađenim novcem, vi možete da se oprostite od vaše muzike čim promenite računar ili operativni sistem. Da, vi i dalje možete da narežete muziku na DVD i reimportujete je u neki drugi format oslobođen od DRM zaštite. Ali glavno pitanje je zašto je to uopšte potrebno?Po ko zna koji put, DRM se pokazao ne samo kao potpuno neefikasnim sredstvom borbe protiv piraterije, već i kao metod koji tretira kupce muzike kao kriminalce zato što se drže zakona. Ako su kupci išta naučili na teži način onda je to da DRM kažnjava samo one koji ga kupe. Postavlja se samo pitanje koliko će kompanijama trebati vremena da shvate da je DRM dobrodošao u svet digitalne muzike koliko i Lynne Spears na dodeli nagrada za roditelja godine. . . .
 
   

Na današnji dan (14. maj 1796.) – Džener testirao vakcinaciju na ljudskim subjektima

 

 

 

1796: Edvard Džener daje injekciju kravljih boginja. Dečak se oporavlja od infekcije, Džener mu daje injekciju malih boginja, ali dečak ostaje zdrav. Vakcinacija je rođena. Pre Dženera, male boginje su bile ogromna nesreća i vodeći uzrok smrti, naročito među decom. Decu koju nisu ubijale ostavljale su unakaženih lica. Neke evropske familije prihvatile su turski način ubrizgavanja malih doza boginja svojoj deci u nadi da će izgraditi imunitet prema ovoj bolesti. Ovo je bilo popularizovano u Engleskoj od strane Lejdi Meri Vortli Montagu, koja je dala injekciju sopstvenom detetu. Kraljevska porodica je takođe vakcinisala dva deteta Princeze od Velsa 1723. godine. Ali proces je bio rizičan. Dramatični eksperiment 1796 koristio je tečnost uzetu iz rane, prouzrokovane kravljim boginjama, mlekarice Sare Nilms. Subjekt eksperimenta bio je osmogodišnji Džejms Pips, koji nije dobio male boginje uprkos Dženerovim učestalim pokušajima da ga inficira. Vođena je moralna debata oko toga da li bi ovakav eksperiment bio moguć danas. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (21. april 1878.) – vatrogasna klizeća šipka

 

 

 

21. april 1878. godine je rođendan vatrogasne klizeće šipke. Nije lako da gomila ljudi brzo siđe niz stepenice. Zbog toga su neke vatrogasne stanice dodale klizeću šipku kroz rupu na podu. Vatrogasci iz vatrogasne stanice „Engine Company 21” bilu su u senjaku na istovaru sena za konje koji su vukli njihova vatrogasna kola. Kada je zvono za uzbunu zazvonilo Ðordž Raid se nalazio na trećem spratu senjaka. Dugačka šipka koja je držala plast sena štrčala je visoko sve do trećeg sprata. Ðordž Raid je odlučio da ne silazi stepenicama i spustio se niz  šipku za seno. Njegovom kapetanu (David Kenyon) se svidela ova ideja i odlučio je da napravi rupu u podu i postavi šipku u sredinu rupe. Vatrogasci su mogli brzo da se spuste iz svojih prostorija za boravak do vatrogasnih kola. Izvor: Wired. com Pripremio: Milenko Kusurović
 
   

Na današnji dan (22. april 1915.) – Prvi put upotrebljen bojni otrov

 

 

 

1915: Prvi put je upotrebljen otrovni gas na zapadnom frontu. Iako je napad napravio prazninu od 8000 metara u liniji Saveznika, jer su Francuske i Alžirske trupe slomljenje, Nemci nisu uspeli da iskoriste uspeh jer je njihova pešadija ustuknula od napada na površinu na koju je ranije bio pušten gas. Nemci nisu bili prvi koji su koristili omamljujući gas kao oružje za vreme Prvog Svetskog rata. Francuzi su takođe koristili napade suzavcem protiv Nemaca u prvim mesecima borbe. Ali hlorni gas je predstavljao eskalaciju u hemijskoj borbi, i bio je nov u to vreme. Za razliku od suzavca, hlorni gas je mogao da ubije. Srećom po žrtve kojima je bio namenjen, napad ovim gasom je uzrokovao zeleni oblak i jak miris tako da se mogao lako primetiti. Kontra mere su bile jednostavne i efikasne. Stavljanje mokrog peškira preko usta i nosa bio je metod koji je korišćen – iako primitivan uglavnom je ublažavao najgore efekte gasa. Iako su Saveznici, naročito Britanci, protestvovali protiv novog tipa vođenja borbe (i koristili to u anti-Nemačkoj propagandi) oni su ga i sami prihvatili i unapredili. Francuzi su proizvodili fozgen, smrtonosniji gas od hlorina koji je bio bezbojan i teži za otkrivanje. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (23.maj 1962): Prva uspešna reimplantacija ruke

 

 

 

1962: Tim od 12 doktora u Glavnoj bolnici Masačusec u Bostonu je povezao ozbiljno povređenu ruku jednog dečaka. To je bilo prva uspešno operacija povezivanja ljudskog uda. Pegavi dečak Evert „Crveni” Nouls je pokušao da skoči na teretni voz u Samervilu u državi Masačusec. Bio je odbačen na kameni zid, koji mu je potpuno otkinuo desnu ruku u ramenu. Nouls je svojom levom rukom držao desnu unutar krvavog rukava. Ambulantna kola su prebacila dvanaestogodišnjaka u Boston, gde je osoblje  u sobi za hitne slučajeve otkrilo stepen njegove povrede. Posle satima duge operacije, doktori su uspeli da povežu krvne sudove, kožu i mišiće, ali su odlučili da sačekaju sa povezivanjem nerva. Na opšte oduševljenje, dečakova ruka je ponovo dobila normalnu boju i puls se vratio u podlakticu. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (24. april 1184 p.n.e.) – Trojanski konj nadmudrio Spartance

 

 

 

1184 p. n. e. : Za vreme Trojanskog Rata, Grci su opozvali svoje brodove, ostavivši za sobom velikog drvenog konja kao znak priznanja poraza. Konj je uvučen unutar zidova Troje, iste noći iz njega su izašli skriveni Grčki vojnici, ubili stražare i započeli uništavanje grada. Ne može se sa sigurnošću tvrditi  da se ovo stvarno dogodilo, ko ni da je naznačeni datum tačan, ali arheološki dokazi potvrđuju da se Trojanski Rat desio u Maloj Aziji oko 1200. godine pre nove ere. Rat je počeo kada je princ Troje pobegao sa ženom kralja Sparte, Helenom. Kristofer Marlou ju je nazvao „lice koje je porinulo hiljade brodova. ” Kasandra je bila proročica iz Troje koja je upozorila da ne treba prihvatiti poklon. Danas njeno ime se koristi da označi osobu čija se upozorenja ignorišu. Još jedan skeptik je bio Laokun koji je prvi rekao „Čuvajte se Grčkih poklona. ” Onda, naravno, ime Trojanski konj, Trojanac, se koristi za softver koji deluje kao da služi za jednu stvar ali u stvari izvršava neku drugu, uglavnom zlonamernu, akciju. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (3. jun 1657.) – umro Viliam Harvi

 

 

 

3. juna 1657. godine umro je Viliam Harvi engleski anatom i hirurg. Bio je profesor na King's koledžu u Londonu. Proučavao je funkciju srca a 1628. godine, u delu „Anatomska rasprava o cirkulaciji srca i krvi kod životinja", prvi je opisao cirkulaciju krvi, jedno do velikih medicinskih otkrića. Harvi je prvi dokazao da krv teče u krug, da je središte protoka krvi srce koje se steže i rasteže i da nema vazduha u arterijama a da venama teče krv prema srcu, a ne prema periferiji. U embriološkim studijama prvi je izneo tezu da sve živo nastaje iz jajeta (omne vivum ex ovo), dokazujući eksperimentalno u „Raspravama o rađanju životinja”. Umro je u  svojoj 79. godini . Uzrok smrti bio je srčani udar, za koji danas znamo da je oboljenje cirkulacije krvi. Ceo tekst Pripremio: Milenko Kusurović
 
   

Na današnji dan (9. maj 1941.) – Nemačka podmornica uhvaćena sa Enigmom

 

 

 

1941: Britanski razarači zarobili su nemačku podmornicu U-110, južno od Islanda. Britanci su tako pronašli pomorsku verziju tajne šifarske mašine poznate Saveznicima kao Enigma, a zatim su pustili podmornicu da potone – kako bi ovu činjenicu zadržali samo za sebe. Mašina Enigma, koju je nemačka mornarica koristila da kodira i dekodira poruke između komande na kopnu i brodova, odnešena je u Bličlej Park u Engleskoj, gde su kriptografi, uključujući i pionira računarstva Alana Tjuringa, uspeli da razbiju pomorske šifre. Nemci, pretpostavljajući da je U-110 potonula sa svojom tajnom, nisu uspeli da shvate da su njihove šifre razbijene. Informacije koje su razmenjivali Britancima pred očima bile su od ogromne pomoći Saveznicima u pomorskoj borbi. Postojalo je nekoliko verzija Enigma mašine, ali princip na kojima su radile – sistem rotora pokretan uz pomoć tastature – bio je isti. Mašina je postojala još od 1920. godine i bila je korišćena i od strane drugih nacija, iako je najbliže povezivana sa nacističkom Nemačkom. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Naučite sve što ste hteli da znate o virusima

 

 

 

U našim člancima vezanim za bezbednost mi pokušavamo da vas naučimo kako da se sami zaštitite od onlajn napada i upoznajemo vas sa novim rešenjima, trikovima i savetima. Ali vi, kao čitalac, nalazite se u položaju pasivnog primaoca informacija. Zato smo ovaj članak namenili onima među vama koji vole sami da istražuju i sami uče. Naravno, biće vam neophodno poznavanje engleskog jezika i puno strpljenja. A za ostalo smo se mi postarali. Istraživanje AV-Test. org (University of Magdeburg) European Institute for Computer Anti-Virus Research (EICAR) IBM AntiVirus Research ICSA Labs AntiVirus Library Peter Szor's Papers Sarah Gordon's Papers University of Hamburg Virus Test Center Onlajn baze podataka virusa CA's Virus Information Center F-Secure: Security Information Center McAfee AVERT Virus Information Library Sophos virus analyses Symantec Security Response Trend Micro Virus Encyclopedia VirusList. Com Proizvođači antivirusnih programa ALWIL Software AhnLab Aladdin Authentium Avira CA Cat Computer Services Central Command Software Cybersoft Doctor Web ESET F-Secure Fortinet Frisk Software G DATA GFI MailSecurity Ggreat Grisoft HAURI Hacksoft Ikarus Kaspersky Lab Leprechaun Software MKS McAfee, Inc. (formerly known as Network Associates) MessageLabs MicroWorld Software Microsoft New Technology Wave Inc. Norman Data Defense Systems Panda Software Per Systems Portcullis Computer Security Proland Software Reflex Magnetics Softwin Sophos Symantec Corporation Trend Micro Incorporated VDS Advanced Research Group VirusBuster Ltd. ZoneLabs iDefense Blogovi koji se bave bezbednošću Eset Threat Blog F-Secure Weblog Google Security Blog John Graham-Cumming's blog (spam & anti-spam) Microsoft Anti-Malware Engineering Team blog MoMusings SecuriTeam Blog SophosLabs Blog Sunbelt Blog Symantec Security Response Weblog TrendLabs Malware Blog Baze znanja Advisories, Alerts, and Warnings alt. comp. virus FAQ Anti-Virus Developer Index Anti-Virus Help Page Anti-Virus Web sites Antivirus Research Antivirus Resources, Antivirus Software AVERT (Anti-Virus Emergency Response Team)   AVP Virus Encyclopedia Computer Viruses Downloadable Technologies and their Risks to the User Dr Solomon's Virus Central   Eddy Willems Free Anti-Virus Consultancy Int. (WAVCI) eicar - European Institute for Computer Anti-Virus Research Anti-Virus Links of Interest (European Institute for Computer Anti-Virus) F-Secure Computer Virus Info Center Glossary of Terms HealthyPC. com AntiVirus Toolkit InoculateIT Virus Information Center J and A Virus Info Newsgroup: comp. virus Security Resource Center Symantec Anti-Virus Reference Center (SARC) Technical Papers (Anti-Virus)  VIRUS-L/comp. virus Frequently Asked Questions (FAQ) v2. 00 Virus Bulletin Virus FAQ Virus Information Library Virus Test Center, University of Hamburg Virus. com Viruses and the Macintosh FAQ Viruses, Worms and Security Holes VirusHelp - Virus Emergency Room Vmyths. com - Truth About Computer Virus Myths & HoaxesWildList Organization International News grupe i FAQ-ovi alt. comp. virus comp. virus FAQS - comp. virus Virus FAQ Časopisi i Ezine-ovi 1984 online 2600: The Hacker Quarterly Computers & Security Information Security Magazine InfoSecurity News Internet Security Review Secure Computing Magazine Security Advisor Magazine Security Management Online Virus Bulletin Home Page Bele stranice Systems Security White Paper links Organizacije i korisničke grupe eicar - European Institute for Computer Anti-Virus Research National Infrastruce Protection Center Vesti Anti Virus News Computer Security News Information Security News Internet Security News Događaji Computer Security Events
 
   

neSMS servis - Šaljite jeftino SMS poruke

 

 

 

Od 13. 3. 2007. u funkciji je neSMS servis čija je svrha jeftinija mobilna tekstualna komunikacija. neSMS servis funkcioniše preko GPRS-a (internet na mobilnim telefonima) a naravno radi i na 3G mreži. Da bi postali korisnik neSMS servisa dovoljno je da se registrujete pomoću nekoliko klikova i vaš nalog će biti spreman za korišćenje. Poruke možete da razmenjujete samo sa korisnicima servisa i to ako znate njihovo korisničko ime koje upisujete prilikom slanja poruke. U vašem inboxu vas čekaju sve poruke koje ste primili sa označenim datumom i satom prijema. U principu neSMS servis funkcioniše kao e-mail a prednost mu je to što je optimizovan za mobilne telefone a takođe je značajno i smanjenje troškova ovakve komunikacije. Cena korišćenja neSMS servisa po poruci zavisi od cene kilobajta u sklopu vašeg korisničkog paketa. Najskuplja opcija je 0,05 dinara +PDV za 1 KB a kada se to preračuna u 2 do 3 KB po poruci, maksimalna cena iznosi oko 0,15 dinara + PDV po poruci u kojoj niste ograničeni na 160 karaktera ako želite da platite samo jedan sms. Jedina mana servisa koja ga i razlikuje od običnog sms-a je to što na mobilni telefon ne stiže nikakvo obaveštenje za pristiglu poruku već je potrebno s vremena na vreme da proverite imate li poruka. Međutim to je zanemarivu u odnosu na slanje SMS poruka. Sve ostale detalje potrazite na www. neSMS. net
 
   

Neuspeh "najboljih" antivirusnih programa na VB100 testu!

 

 

 

Virus Bulletin je napravio još jedan test “u divljini” kako bi video koliko od postojećih antivirusnih rešenja može da uhvati sve poznate viruse koji su ih napali. U normalnoj situaciji, od više od trideset aplikacija 5 ili 6 bi bile neuspešne, ali ovog puta 50% programa za zaštitu od virusa je pokleklo pod napadima. Međutim, problem nije u tome što su na ovom testu pali nepoznati antivirusni programi, već se među njima nalaze i široko rasprostranjeniprogrami koji se uglavnom reklamiraju kao neprobojni. U nastavku teksta dali smo listu antivirusnih program koji su bili neuspešni. U ovoj neslavnoj listi našči su se Avast Avast!, AntiVir, Kaspersky, Norman, Sophos i Trend Micro. Sve su to velika imena na tržištu antivirusnih programa a nisu mogla da identifikuju viruse za koje ceo svet zna. Slede rezultati testiranja koji su urađeni na Windows 2000 mašinama. Antivirusne aplikacije koje su pale na VB100 testu AEC Trustport Antivirus - 7 promašaja Avast! - 2 lažna pozitiva Avira AntiVir - 4 lažna pozitiva CA Antivirus - 40 promašaja Doctor Web - 22 promašaja i 4 lažna pozitiva Fortinet Forticlient - 4 promašaja Frisk F-PROT Ikarus Virus Utilities - 18 promašaja i 26 lažna pozitiva Iolo Antivirus - 66 promašaja Kaspersky Anti-Virus - 1 promašaj Kingsoft AntiVirus - 120 promašaja Norman Virus Control - 14 promašaja i 6 lažna pozitiva PCTools Spyware Doctor - 2 lažna pozitiva Redstone Redprotect - 2 promašaja Rising Antivirus - 3 promašaja i 3 lažna pozitiva Sophos Anti-Virus - 8 promašaja Trend Micro - 4 promašaja Antivirusne aplikacije koje su uspešno prošle VB100 Agnitum Outpost BitDefender AntiVirus Bullguard CA eTrust ESET NOD32 F-Secure Anti-Virus 2008 GDATA Anti-virus Grisoft AVG McAfee VirusScan Microsoft Forefront MWTI eScan PCTools Anti-Virus Quick Heal Symantec VirusBuster Ako pogledamo istoriju testiranja i ko je sve dobio VB100 nagrade, vidimo da ESET NOD32 ima jedan od najboljih rezultata sa 47 uspešna testiranja i samo 3 neuspešna. (ovde nisu uzeti u obzir oni programi koji su testirani samo nekoliko puta). Sledi statistika antivirusnih aplikacija koje su testirane više od 40 puta: Avast! - 24 uspeha i 20 neuspeha (55% uspeha) CA eTrust - 32 uspeha i 13 neuspeha (71% uspeha) Doctor Web - 25 uspeha i 22 neuspeha (53% uspeha) ESET NOD32 - 47 uspeha i 3 promašaja (94% uspeha) F-Secure - 27 uspeha i 13 neuspeha (68% uspeha) Grisoft - 19 uspeha i 22 neuspeha (46% uspeha) Kaspersky - 40 uspeha i 15 neuspeha (73% uspeha) McAfee - 34 uspeha i 19 neuspeha (64% uspeha) Norman - 38 uspeha i 14 neuspeha (73% uspeha) Sophos - 39 uspeha i 14 neuspeha (74% uspeha) Symantec - 41 uspeha i 6 neuspeha (87% uspeha) Ako gledamo rezultate VB100 testa lako možemo da vidimo da su ESET NOD32 i Symantec najbolji u zaštiti od virusa koji već haraju Internetom.
 
   

Nezadovoljna radnica je izbrisala fajlove vredne 2.5 miliona dolara

 

 

 

JACKSONVILLE, FL - Možda se radi o "high-tech" događaju, ali emocije koje su uključene u njega su stare koliko i čovečanstvo. Mržnja, ljutnja, i osveta. . Policija kaže da je to ispunilo srce žene koja je pročitala oglas za posao. Kada je Marie Cooley naišla na oglas u kojem se traži radnik za posao čiji opis je bio identičan poslu koji ona obavlja, bila je sigurna da će uskoro dobiti otkaz. Zato je ona, kaže policija, kasno noću u nedelju ušla u Mandarin kancelarija gde radi u Steven E. Hutchins Architects. "Odlučila je da uđe i da napravi što je moguće veću štetu za sve i za svakoga", rekao je predstavnik šerifove kancelarije u Jacksonville-u Ken Jefferson. Jefferson kaže da je Cooley-jeva ušla u kompanijski server preko sopstvenog naloga. Pomoću samo nekloliko klika sa mišem ona je izbrisala sve arhitektonske crteže koji su kreirani u poslednjih 7 godina. 7 godina posla je nestalo za nekoliko sekundi. Oštećena kompanija je procenila da su izbrisani fajlovi u vrednosti od 2. 5 miliona dolara. "Ona je odlučila da se osveti i sabotira dokumente i arhitektonske crteže. I to je veoma uspešno uradila", rekao je Jefferson. Prema policiji, Cooley-jeva je priznala zločin. To što je ona uradila je drugostepeni prestup za koji može da dobije do 5 godina zatvora. Zaposleni u arhitektonskoj firmi nisu hteli da pričaju za televiziju o nesrećnom događaju. Vlasnik je ipak rekao časopisu First Coast News da je platio velike pare da se spasu izbrisani fajlovi i da su uspeli da povrate sve izbrisane crteže iz digitalne smrti. "Lekcija koju smo naučili je da ne možete da se oslanjate na samo jedan set kopija fajlova i da ne smete da date radnicima da imaju pristup osetljivim materijalima. Morate da imate neki rezervni plan i neki sistem za kreiranje rezervnih kopija", rekao je Jefferson. A evo najtužnijeg dela priče: vlasnik arhitektonske firme kaže da nije bilo u planu da Marie Cooley dobije otkaz. Konkurs za posao koji je ona pročitala je bio namenjen biznisu njegove žene - a ne njegovom.
 
   
Strane: 1 2 3 45 6 7

 

Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272