Vesti – Digitalna fotografija

Photography Tips  6 Ideas for More Creative Landscape Photography  Cull Your Photos Carefully – 5 Steps to Follow Before You Hit Delete  How to Use the Star Walk 2 App for Milky Way Photography  How To Shoot A Compelling Photo Essay  How to Tell a Story With Your Street Photography  7 Tips to Help You Start and Grow a Photography Business  Tips for Finding Potential in the Obsolete – Photographing Trash  How to Start a Side Business in Product Photography  How to Select a Subject for Long Exposure Photography  Tips for Doing a Successful Picture-a-Day Photography Project  18 Friendly Photos of Buddies Just Hanging Out Post-processing  4 Tips for Post-Processing Images on the Road  dPS Mid Year Sale - save 62% on Presets

Photography Tips  5 Simple Exercises to Improve your Photography  Tips for Light Painting (Including Common Pitfalls to Avoid)  How to See Light and Take Better Photos  10 Tips for Photographing Street Markets  4 Ways To Make Better Street Portraits While Traveling  Tips for Photographing Real Estate Interiors  5 Ways to Challenge Yourself as a Wildlife Photographer  Photographing Toddlers – 5 Tips for Keeping Your Sanity Gear  What is a Flash Bracket and Why Do You Need One?  Review of the Lensbaby Burnside 35 Special Effects Lens Post-Processing  How to Simulate Venetian Blinds Lighting Using Photoshop  How to Easily Watermark Your Images Using Lightroom

Jedan fokus je bolji od više Iako je na raspolaganju na novim digitalnim aparatima, dok portretne fotografije uvek treba izabrati samo jedan fokus. 10 saveta detaljno objašnjenih. Posebvno izdajamo: Oblačan dan je vaš veliki prijatelj kada snimate portretnu fotografiju.

Amerika noću Gibraltar Skandinavija zimi Svih 20 fantastičnih fotografija objavljenih u Environmental graffiti.

HDR fotografija kao drugačije gledanje na stvarnost. Wikipedija o HDR fotografiji. Ova plaža nikada nije bila ovakva:   Da li biste proveli letnji raspust u ovom mestu?   Sa ovim bagerom nije osvajana televizija:   I na kraju jedan MOTOR, ali ne bilo kakav, i ne bilo kakva fotografija: Link. Ako više volite video i prikaz načina kako se proizvodi visoko dinamičan raspon:  

Ako ovladate blendom imaćete pravu kreativnu kontrolu nad vašim fotoaparatom. Po mom mišljenju podešavanje blende je glavni krivac za mnoge prelepe fotografije i mesto gde nastaje razlika između jednodimenzionalne i višedimenzionalne slike. Šta je blenda? Blenda je veličina otvora objektiva u trenutku kada se pravi fotografija. Kada pritisnete okidač na fotoaparatu u objektivu se otvara rupa koja omogućuje senzoru fotoaparata da baci pogled na scenu koju fotografišete. Blenda koju podesite određuje veličinu tog otvora. Što je veća rupa tim će više svetla pasti na senzor fotoaparata. Blenda se meri u f-stopovima koji se definišu brojevima kao što su f-2. 8, f-4, f-5. 6, f-22 i tako dalje. Prelaûenje sa jednog f-stopa na drugi za duplo poveáava ili smanjuje veliéinu otvora na objektivu, a samim tim i koliéinu svetla koje ulazi u fotoaparat. Imajte na umu da promena u brzini zatvarača (brzina fotografisanja) takođe za duplo smanjuje ili povećava količinu svetla koja pada na senzor fotoaparata. To znači da ako povećate blendu a smanjite brzinu zatvarača ili obrnuto vi ćete pustiti istu količinu svetlosti - što može da se pokaže kao veoma praktično u radu na terenu. Jedna od stvari koja lako zbuni mnoge nove fotografe je da se velika blenda (gde puno svetla ulazi unutra) označava malim brojevima a mala blenda (gde ulazi malo svetla) se označava velikim brojevima. To znači da broj f/2. 8 označava mnogo veću blendu od broja f/22. Međutim nakon malo prakse navići ćete se na ovu nedoslednost. Dubina polja i blenda Promena blende na različite načine utiče na krajnji rezultat na vašoj fotografiji ali je svakako najbitnija promena dubine polja. Dubina polja (na engleskom Depth of Field, ili skraćeno DOF) određuje koliki deo snimka će biti u fokusu. Velika dubina polja znači da će veći deo vaše fotografije biti u fokusu bez obzira da li se nalazi blizu ili daleko od fotoaparata. Mala ili plitka dubina polja znači da će samo deo fotografije biti u fokusu a ostatak će biti mutan (kao na slici dole). Blenda ima veliki uticaj na dubinu polja. Velika blenda (to je manji broj) će smanjiti dubinu polja dok će mala blenda (to je veći broj) dati veću dubinu polja. Najlakše ćete izbeći zbunjivanje ako zapamtite da mali broj daje mali DOF (dubina polja) a veliki brojevi daju veliki DOF. Blenda i stilovi fotografija Neki stilovi fotografija zahtevaju veliku, tojest malu dubinu polja. Na primer, u većini fotografija pejzaža fotografi će izabrati mali otvor blende (veliki brojevi). To će obezbediti da sve, od prednjeg plana pa do horizonta, bude u fokusu (kao na slici dole). Sa druge strane u portretnoj fotografiji veoma lepo izgleda kada je subjekat u fokusu ali se iza njega nalazi lepa mutna pozadina (slika dole). Na taj način osigurali ste da se subjekat nalazi u glavnoj fokalnoj tački i da ga ostali elementi u fotografiji ne ometaju. U ovom slučaju izabrali biste veliku blendu (mali broj) kako biste dobili malu dubinu polja. Makro fotografija skoro po pravilu koristi velike blende koje obezbeđuju da subjekat u fotografiji potpuno zaokupi pažnju posmatrača dok je ostatak fotografije potpuno izbačen iz fokusa.

IZVOR

Fotografija: Hughes500 Brzina zatvarača je dužina vremena tokom kojeg je zatvarač fotoaparata otvoren. U filmskoj fotografiji to je dužina vremena tokom kojeg je film izložen sceni koju fotografišete, a u digitalnoj fotografiji to je dužina vremena tokom kojeg je senzor fototaparata izložen svetlu iz scene koju snimate. U nastavku teksta probaću da ovu temu razbijem na manje elemente koji će pomoći vlasnicima digitalnih fotoaparata da shvate šta se tačno podrazumeva pod brzinom zatvarača: Fotografija: konaboy Brzina zatvarača se meri u sekundama - ili u najvećem broju slučajeva u delićima sekundi. Što je veći broj tim je veća brzina zatvarača. Na primer 1/1000 je mnogo brže od 1/30. - U većini slučajeva koristićete brzine zatvarača od 1/60 sekunde ili brže. Osnovni razlog za to je što je na manjim brzinama zatvarača veoma teško toliko mirno držati fotoaparat da slika ne ispadne mutna usled pomeranja fotoaparata. Na manjim brzinama zatvarača senzor ima dovoljno vremena da registruje pomeranje fotoaparata što će za rezultat dati mutne fotografije. Ako koristite male brzine zatvarača (sve ispod 1/60) moraćete da koristite stativ ili neku drugu vrstu stabilizacije slike. Sve više fotoaparata dolazi sa ugrađenim rešenjima za stabilizaciju slike. Brzine zatvarača na vašem fotoaparatu će se obično (otprilike) duplirati sa svakim podešavanjem. To znači da ćete obično imati sledeća podešavanja za brzinu zatvarača - 1/500, 1/250, 1/125, 1/60, 1/30, 1/15, 1/8 i tako dalje. Ovo dupliranje je praktično ako imate na umu da i blenda duplira količinu svetla koje pada na senzor sa svakim svojim podešavanjem - što znači da povećanje brzine zatvarača za jedan stop i smanjenje vrednosti blende za jedan stop treba da vam da iste nivoe ekspozicije. Neki fotoaparati vam daju mogućnost da podesite fotoaparat na veoma male brzine zatvarača koje se mere u sekundama a ne u delovima sekunde (na primer, 1 sekunda, deset sekundi, trideset sekundi, i tako dalje. Ova podešavanje se koriste u scenama sa izuzetno malo svetla, gde vam je cilj da dobijete neke specijalne efekte. Neki fotoaparati vam daju mogućnost da fotografišete i u B (ili Bulb) režimu rada. Bulb režim rada vam omogućuje da držite zatvarač otvorenim sve dok ga držite pritisnutim. Kada birate odgovarajuću brzinu zatvarača uvek treba da se zapitate da li se nešto pomera u sceni i kako želite da uhvatite taj pokret. Ako u vašoj sceni ima pokreta, onda vi imate mogućnost da ga zamrznete (tako da bude nepokretan) ili da namerno dozvolite da objekat u pokretu bude zamućen (dajući mu osećaj pokreta). Da biste zamrzli pokret u slici (kao kod surfera na gornjoj slici) treba da izaberete velike brzine zatvarača a da bi pokret bio zamućen treba da izaberete male brzine zatvarača. Koju ćete tačno brzinu zatvarača izabrati zavisi od brzine subjekta u sceni i toga koliko želite da on bude zamućen. Fotografija: flamed Pokret nije uvek loš- Mnogi fotografi amateri koriste samo velike brzine zatvarača a mnogi ne razumeju zašto bi bilo ko hteo da koristi male brzine zatvarača. Ponekad je pokret dobar. Na primer, kada fotografišete vodopad i želite da prikažete koliko brzo teče voda, ili kada fotografišete trkačka kola i želite da dočarate osećaj brzine, ili kada fotografišete zvezdano nebo i hoćete da prikažete kako se zvezde pomeraju po nebu, i tako dalje. U svim navedenim situacijama biranje male brzine zatvarača predstavlja pravo rešenje. Međutim, u svim opisanim situacijama morate da koristite stativ da pomeranje fotoaparata ne bi upropastilo snimak. Fokalna dužina i brzina zatvarača - Još jedna stvar o kojoj treba da vodite računa kada birate brzinu zatvarača je fokalna dužina objektiva koji koristite. Veće fokalne dužine su osetljivije na pomeranje fotoaparata, što znači da ćete morati koristiti veće brzine zatvarača (osim ako imate ugrađenu stabilizaciju slike u vašem fotoaparatu. Osnovno pravilo kojeg treba da se držite u situaciji bez stabilizacije je da birate brzinu zatvarača u kojoj je drugi broj veći od fokalne dužine objektiva. Na primer, ako imate objektiv od 50 mm, 1/60 je najverovatnije odgovarajuća bezina zatvarača. ali ako imate objektiv od 200mm verovatno ćete trebati da upotrebite brzinu zatvarača od 1/250. Spajanje u celinu - Ne smete da razmišljate o brzini zatvarača odvojeno od ostala dva elementa koja su bitna za ekspoziciju (blenda i ISO). Dok menjate brzinu zatvarača moraćete da menjate jedan ili oba navedena elementa da biste kompenzovali promenu brzine zatvarača. Na primer, ako povećate brzinu zatvarača za jedan stop (na primer sa 1/125th na 1/250) vi u stvari smanjujete količinu svetla koja pada na senzor za pola. Da biste to kompenzovali najverovatnije ćete morati da povećate blendu za jedan stop (na primer sa f16 na f11). Druga alternativa je da izaberete veće ISO podešavanje (na primer sa ISO 100 na ISO 400).

"Rukes" sajt donosi fotografije. Drew Ressler vam donosi magiju na ekran. Oni koji imaju mašte i posećuju svirke, gledajući fotografije čuju moziku. Sajt "LimeLitePhoto" koji radi pod motom, fotografija je sve vam daje savete kako da napravite najbolje fotografije na venčanjima, kada pravite portrete ili slikate životne situacije. Darren Smith na blogu  poručuje da je njihov moto da trenutke vašeg života pretvore u fotografije za pamćenje. Venčanje, šta biste vi fotografisali, a šta je nekom drugom interesantno: Bob Gates, kao i vi ne morate da se bavite fotografijom od malih nogu. Strast može da nastane i kasnije. Ili, ukoliko godinama ne fotografišete, ne znači da više nikada nećete uzeti fotoapart u ruke.  Dobar snimak vam želimo danas, ukoliko vam je fotoaparat u ruci.

Geoffcordner - mali momenti u naši životima koji postaju fotografije za uživanje.   Njegovi skorašnji radovi. Proverite kako je definisao LA. Njegov blog. Uporedite svoju mačku sa Julijanom, naravno u jutarnjim satima: Mesta koja smo posetili, nakon što smo ga napustili su linkovi koje je preporučio: Art for Humans:   ScarletLetters:

Fotoaparati imaju mnogo sistema za merenje osvetljenja. . . oni mogu da mere prosek na celoj slici, mogu da mere osvetljenje samo u centru, zatim mogu da mere osvetljenje u području na koje ste se fokusirali i tako dalje. Većina fotografa koristi samo ugrađeni svetlomer za merenje osvetljenja scene. Međutim postoji i novi način koji nam omogućuje digitalna tehnika a to je pregled histograma u Photoshopu. Kako se pravilno čita histogram Zamislite da fotografiju pretvorite u crno-belu, tako da sadrži informaciju samo o osvetljenju. Zatim tačke podelite u 256 nijansi crno-bele: u prvoj tački su boje potpuno crne, u zadnjoj potpuno bele, a one između imaju različite intetnzitete sive boje (od najtamnije do najsvetlije). Zamislite sada da su te tačke nijansi postavljene u vertikalni položaj. Što je više tačaka u svakoj nijansi to je vertikalni stub višlji. Te stubce složite tako da se na levoj strani nalaze oni koji pripadaju crnim tačkama, a na desnoj oni koji pripadaju belim tačkama. Između, naravno imate stubiće koji predstavljaju sive tonove, složene po svetloći sa leva na desno. I dobili ste histogram! Recimo, da su svi stupci prazni, osim jednog u sredini, to bi znači da je slika potpuno siva, kao da ste slikali sivi list. Naravno u stvarnosti se to nikada neće dogoditi jer čak ni sivi list nije svuda podjednako siv da ne bi susedni stupci odstupali za neku minimalnu vrednost. Međutim može da se desi da su svi prazni osim skroz desnog ili skroz levog. Ako ste tako malo osvetlili senzor da nijedna tačka nije dobila dovoljno svetlosti da bi postala barem malo siva i sve točke su potpuno crne, onda će histogram da sadrži samo iz levi stubac. Ako je nekoliko tačkica uspelo da dobije malo sivog tona, histogram će se pomakne udesno iako će još uvek prevladavati crni ton. Nikakva računarska obrade nam neće omogućiti da dobijemo informacije o delovima slike koji su snimljeni sa potpuno crnim tačkama. Svaka informacija koja u histogramu dođe u prvi stupac je izgubljena. Isto, važi za sve informacije koje se nalaze u zadnjem stupcu, tojest koje su potpuno bele. Zato uvek trebate da fotografišete tako da su prvi i zadnji stupac prazni. Čak i ako je slika preeksponirana ili ili podeksponirana, dokle god histogram nema stupaca na samim krajevima, vi možete da je korigujete. Šta da radite ako ne možete da izbegnete prvi ili zadnji stupac? Kod vrlo kontrastnih motiva, gde se određeni delovi slike nalaze u senci i neki drugi delovi su izuzetno svetli, većina fotoaparata neće imati dovoljno veliki dinamički raspon da bi mogli da zapišu sve informacije u sceni. U tom slučaju moraćete da odlučite koji deo slike vam je najvažniji. Ako je najvažniji dio slike u senci, možete da žrtvujete deo najsvetlijih tonova. Dakle žrtvujte onaj deo slike koji je manje važan ili koji ćete lakše popraviti kasnijom obradom u Photoshopu. Naravno ovo ne važi za profesionalne digitalne fotoaparate koji imaju veliki dinamički raspon i koji će u većini scena moći da uhvate sve tonove u sceni, ili barem većinu. Pravilno osvjetljenje za maksimalno čuvanje informacijaUzmimo da scena nije previše kontrastna i da ste uspeli da snimite celokupnu dinamiku slike. Gde mora da bude postavljen histogram? Više ka levoj, više ka desnoj strani, ili na sredini? Ako ste spremni da fotografiju naknadno obrađujete, treba tako da je snimite da histogram bude pomeren do predzadnjeg stupca. Tako kada slikate sivi list, slikaćete ga tako da na slici bude beo, ali ne apsolutno beo. Razlog za to je način na koji senzor digitalnog fotoaparata beleži svetlo. On je drugačiji od načina na koji svetlost registruje naše oko. Oko, kao i većina ljudskih čula radi logaritamski. Ako upalite jednu sijalicu i potom upalite još jednu, primetićete veliku razliku. Mozak promene neće prepoznati kao "jedna sijalica više" već kao "dvostruko više sijalica". Ako upalite 50 sijalica i onda upalite još jednu, razliku skoro nećete ni primetiti. Zato što mozak nije prepoznao jednu sijalicu više već dva posto više. Mi zapravo ne prepoznajemo apsolutne iznose već odnose. Tako su podešeni i otvor blende i ekspozicija na fotoaparatu. Jedan korak svetlosti znači dvostruko više svetlosti. Senzor radi na drugačiji način. On razliku između jedne i dve sijalice prepoznaje isto kao i razliku između 100 i 101 sijalice. Zahvaljujući tome sivi list može vrlo precizno da se fotografiše i svaki i najmanji prelaz u osvjetljenosti može da se zapiše. Mnogo više nego što naše oko, monitor ili svetlomeri mogu da iskoriste. Recimo da ste slikali nešto tamno i da ste pravilno osvetlili sliku na klasičan način i dobili prazna prva četiri stupca. To znači da između najtamnije i najsvjetlije tačke ima najviše 64 međunivoa. To verovatno znači da je sivi list potpuno siv, bez ikakvog detalja, jer je potrebna dosta velika razlika tonova za prelazak sa jednog nivoa u drugi. Bolje bi bilo da smo sliku osvetlili tako da smo na histogramu zauzeli sve stupce osim zadnjeg. Slika bi bila veoma svetla, ali u naknadnoj obradi (po mogućnosti u RAW formatu) sliku možete da potamnite. Nakon pretvaranja slike u JPG format, imaćete još uvek 256 nivoa. Ako sliku iz RAW formata pretvorite u 16 bitni TIFF, još uvek imate svih 1024. I ako 10-bitni RAW format spustite i za čitavih 6 koraka, zadržaćete još uvek sve informacije o svetlosti. Veoma je važno da se pridržavate ovih pravila ako želite da kod dalje obrade određene tamne detalje izvučete iz senki, jer će u suprotnom svaki svetlosni prelaz ići gore za više nivoa, što će naše oko brzo primetiti. Živi histogram Neki kompaktni fotoaparati omogućavaju da histogram već vidite u tražilu, pre nego što fotografišete. To je vrlo korisna mogućnost koje za sad na profesionalnim DSLR fotoaparatima još nema. S' obzirom na to da je Olympus predstavio ogledalski refleksni fotoaparat kod kojeg možemo da gledamo sliku na ekranu kao i kod kompaktnih fotoaparata, siguran sam da će se takva vrsta histograma pojaviti i kod drugih modela. RGB ili Luminosity histogram? Ako vam fotoaparat omogućava obe mogućnosti, svakako se odlučite za RGB, pogotovo ako slikate pod veštačkim osvetljenjem. Ako slikate na koncertu na kojem su izvođači osvetljeni sa crvenom svetlošću, Luminosity histogram vam može pokazati da je slika podeksponirana, a u stvarnosti će crveni kanal biti preeksponiran. Histogram u Photoshopu CS2Da biste prikazali histogram bilo koje fotografije u Photoshopu CS2, otvorite fotografiju a zatim u liniji menija izaberite komandu Windows>Histogram. Otvoriće se Histogram paleta na kojoj možete da vidite detaljan prikaz distribucije tonova u vašoj fotografiji.

IZVOR

U tradicionalnoj filmskoj fotografiji ISO (ili ASA) je označavao koliko je film osetljiv na svetlo. Ova osetljivost se merila brojevima. Mogli ste da ih vidite na svakom filmu kao brojeve 100, 200, 400, 800 i tako dalje. Što je broj bio manji, tim je osetljivost filma na svetlost bila manja a i zrno u fotogafiji je takođe bilo manje. U digitalnoj fotografiji ISO meri osetljivost senzora fotoaparata na svetlo. Ovde važe isti principi kao i u tradicionalnoj filmskoj fotografiji - što je manji broj tim je fotoaparat manje osetljiv na svetlo i zrno u snimku je manje. Veća ISO podešavanja se generalno koriste u slabo osvetljenim scenama kako bi mogli da koristimo veće brzine zatvarača. Na primer ako fotografišemo sportski događaj u zatvorenom prostoru i želimo da zamrznemo akciju pod slabim svetlom. Međutim za to plaćate cenu sa većim šumom u fotografiji. ISO podešavanje od 100 se smatra normalnim i u većini slučajeva će vam dati prelepe i sjajne slike bez ili sa veoma malo šuma. Na slici dole možete da vidite fotografiju sa niskim ISO podešavanjem. Većina ljudi koristi svoje fotoaparate u ‘Auto Mode’ režimu rada u kojem fotoaparat sam određuje ISO osetljivost u zavisnosti od situacije u kojoj fotografišete. Pri tom fotoaparat će probati da drži ISO podešavanje na najmanjoj mogućoj vrednosti. Ako namerno sami izaberete odgovarajuće ISO podešavanje primetićete da to utiče na veličinu otvora blende i brzinu zatvarača koji su potrebni da biste dobili dobro eksponiranu fotografiju. Na primer, ako povećate ISO osetljivost sa 100 na 400 videćete da možete da koristite veće brzine zatvarača i manje otvore blende i da dobijete dobro eksponiranu fotografiju. Na slici dole možete da vidite fotografiju sa visokim ISO podešavanjem. Kada birate odgovarajuće ISO podešavanje postavite sebi sledeća pitanja: Svetlosni uslovi - Da li je subjekat koji fotografišem dobro osvetljen? Zrno - Da li želim fotografiju sa više šuma ili sa manje šuma? Stativ - Da li ću koristiti stativ ili ne? Aktivnost subjekta - Da li se subjekat pomera ili ne? Ako u sceni ima dovoljno svetla, a ja želim malo šuma, koristim stativ i moj subjekat se ne pomera, ja ću koristiti najniže moguće ISO podešavanje. Međutim, ako je mračno, ja namerno želim zrnastu fotografiju i nemam stativ i/ili subjekat se pomera, ja ću morati da povećam ISO osetljivost kako bih mogao da koristim veće brzine zatvarača i dobijem dobro eksponiranu fotografiju. Naravno, kao što sam već pomenuo, povećanje ISO osetljivosti dovodi do pojave više šuma u fotografijama. U situacije u kojima ćete morati da povećate IDO podešavanje spadaju: Sportski događaji u zatvorenom prostoru gde se vaš subjekat brzo pomera i svetlosni uslovi nisu najbolji. Koncerti koji su slabo osvetljeni i na kojima ne smete da kroistite blic. Umetničke galerije i crkve u kojima je zabranjeno koristiti blic i koje su generalno gledano slabo osvetljene. Rođendanske proslave na kojima fotografisanje pomoću blica scene gašenja sveća u prijatnom ambijentalnom svetlu može samo da uništi fotografiju. Povećanje ISO osetljivosti će vam omogućiti da savršeno uhvatite atmosferu događaja.

Sajt Jon Hart Gardey je odlično mesto na kom se fotografijom pokazuje zdrav, strastven odnos prema životu. Galerije, priče, a sve kroz fotografiju.  Portreti, i među njima Madona: Galerija mesta. Galerija prirode. Posetite galeriju, da vidite koliko je život lep i uzbudljiv. Link ka jednoj od galerija.

Julia Stotz i rame za glavu Dobra kuhinja. I dobar prijatelj. Posetite Juliju. LINK. Sajt koji možda niste otkrili - Pitch Link. Na čaj su došle Devojke iz Šangaja Link ka knjizi i korpi za naručivanje.  

Kišne fotografije       Pogledajte celu kolekciju: 25 primera kišne fotografije. Sajt koji možda niste posetili Vandelay Desing.

35 fotografija prorode koja sa oglada u vodi Kompletna kolekcija. malevi4 nam je popravio raspoloženje.       Pošaljite nam svoje fotografije. rado ćemo ih objaviti.

Igranje sa. . . Koliko je sati na Suncu, a koliko na Zemlji? Kod nas je tačno 9. Doneću ti Sunce na dar. Blago Romeu, njegova Julija je bila na prvom spratu. Za koji dan na sve dolazi moje "Sunce". Da li ti je vruće?

Upropaštene fotografije sa venčanja Naročito ako ste odgajivač ovaca. Niti su nam šta doneli, niti su došli obučeni. Ne, to ću ja da skinem. Ne znam što se smeje, kada je meni muka. Još primera. LINK. Photoshop briše i dodaje Da bi uklonili sve što nije u redu, morate da se poslužite Photoshopom. Naručite. LINK.

Fotograf Michael Hughes je eksperimentisao sa originalom i suvenirom. Tako je nastala kolekcija.         Link ka kolekciji.