Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

 

Access

Alternativna učenja

Android

Animacija

Antropologija

Apple - MAC OS X

Arheologija

Arhitektura

Astrologija

Astronomija

Audio kursevi + knjige

Audio, Multimedia, Video

Autobiografija

AutoCad, ArchiCAD, SolidWorks, Catia, Pro/Engineer

Automobili

Bajke

Baze podataka

Biografija

Biološke nauke

Botanika

C++ Visual C++ C#

Cloud

CSS

Dečije knjige

Delphi

Digitalna fotografija

Dizajn

Django

Domaće pripovetke

Domaći roman

Drama

E-knjiga

E-komerc

ECDL

Ekologija

Ekonomija

Elektrotehnika

Enciklopedija

Esejistika

Etika

Fantastika

Film

Filologija

Filozofija

Fizika

Fotografija

FULL STACK DEVELOPMENT

Geografija

Geologija

GOOGLE

Grafika, Dizajn, Štampa

Građevinarstvo

Hardver

Hemija

Hidrotehnika

Hobi

Horor

Humor

Internet

Intervju

Istorija

Istorija i teorija književnosti

Istorija umetnosti

Istorijski roman

Java

JavaScript

Joomla

jQuery

Knjiga posle posla - Beletristika i ostala izdanja

Knjižare i naše knjige

Književna kritika

Kuvari, hrana i piće

Leksikografija

Lingvistika

Ljubavni roman

logo

Magija

Marketing

Mašinsko učenje

Mašinstvo

Matematika

Medicina

Memoari

Menadžment

Modeliranje podataka

Monografija

Mreže

MS Office

Muzika

Nagrađivanje knjige

Naučna fantastika

Obrada teksta

OFFICE 2013

OpenOffice.org

Operativni sistemi

Oracle

Organizacione nauke

Pedagogija

PHP I MYSQL

Pisci u medijima

Ples

Poezija

Politika

Poljoprivreda

Popularna medicina

Popularna nauka

Popularna psihologija

Posao

Pozorište

Pravo

Pravoslavlje

Primenjene nauke

Pripovetke

Prirodne nauke

Priručnik

Programiranje

Psihologija

Publicistika

Putopis

Python programiranje

Raspberry PI

Rečnici

Religija

Robotika

Roman

Ruby i Ruby on Rails

Satira

Saveti

Serija Roberta C. Martina

Sertifikati

Slikarstvo

Socijalna mreža - Facebook

Sociologija

Sport

Sport i hobi

SQL Server

Statistika

Strip

Tabele

Tableti

Tehnologija

Telekomunikacije

Triler

Turizam

Twitter

Udžbenici

Umetnost

Unix, Linux

Urbanizam

UX DIZAJN

Veštačka inteligencija

Visual Basic .NET, VBA, V. Studio

Web design

Windows

Windows 7

Windows 8

WordPress

Zaštita i sigurnost

Zoologija

 

Vesti – Istorija

Ukupno: 414, strana 12 od 21

Na današnji dan, 17. marta

 

 

 

45. p. n. e. - Julije Cezar je, u bici kod Munda u Španiji, teško porazio snage predvođene dvojicom sinova Gneja Pompeja Velikog, koji su izgubili više od 30. 000 vojnika. 180. - Umro je rimski filozof i car Marko Aurelije, koji je tokom vladavine od 161. suzbio germansku invaziju na Rimsko carstvo, pojačao kontrolu nad provincijama, sproveo reforme u građanskom pravu i osnivao škole. Po delu "Meditacije" svrstava se među najznačajnije predstavnike poznog stoičkog eklekticizma. Njegov bronzani konjanički spomenik na Kapitolu u Rimu jedno je od najmonumentalnijih dela rimske antičke skulpture. 1190. - U Jorku, u Engleskoj masakrirano je više od 500 Jevreja. 1526. - Francuski kralj Fransoa I (Francois) oslobođen je iz ropstva. Kralj je zarobljen u februaru 1525, kada je, kod italijanskog grada Pavije, španska armija predvođena markizom od Peskare pobedila francusko-švajcarske trupe pod njegovom komandom. 1649. - Engleski parlament raspustio je Dom lordova (Gornji dom) u vreme vladavine Olivera Kromvela (Cromwell), pobednika u građanskom ratu u kojem je 1648. poražen kralj Čarls I (Charles). 1861. - Parlament ujedinjene Italije proglasio je kraljevinu, a Vitorija Emanuela II (Vittorio) kraljem Italije. 1921. - U Poljskoj je proglašen ustav kojim je uvedena parlamentarna vladavina. 1938. - Rođen je ruski baletski igrač Rudolf Nurejev, jedna od najvećih zvezda svetske baletske scene 20. veka. Na Zapad je emigrirao posle gostovanja u Parizu u junu 1961. Upamćen je po glavnim ulogama u mnogim baletima, među kojima su i "Labudovo jezero", "Žizela" i "Petruška". 1944. - Napadom više od 200 bombardera na ciljeve u Beču počelo je savezničko bombardovanje Austrije u Drugom svetskom ratu. 1948. - Velika Britanija, Francuska i zemlje Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg) potpisali su Briselski ugovor o 50-godišnjem savezu protiv oružanih napada u Evropi i o ekonomskoj, socijalnoj i vojnoj saradnji, što se smatra zametkom Evropske unije. 1956. - Umrla je francuska naučnica, nuklearni fizičar i hemičar Irena Kiri (Irene Curie), ćerka nobelovaca Pjera (Pierre) i Marije Kiri (Maria). Sa suprugom Žanom Frederikom Žolio (Jean Frederic Joliot) 1935. podelila je Nobelovu nagradu za hemiju. Sa srpskim fizičarem Pavlom Savićem 1937. i 1938. otkrila je izotope poznatih elemenata bombardovanjem urana neutronima. 1958. - Iz Kejp Kaneverala SAD su lansirale u orbitu oko Zemlje "Vangard I", drugi američki satelit. 1963. - U erupciji vulkana Agung na indonežanskom ostrvu Bali život je izgubilo najmanje 11. 000 ljudi. 1968. - Ispred američke ambasade u Londonu izbio je sukog između policije i demonstranata koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata. Uhapšeno je 300 demonstranata, a 90 policajaca je povređeno. 1969. - Golda Meir, blizak saradnik Ben Guriona u borbi za stvaranje države Izrael, postala je prva žena premijer Izraela. Zbog nesuglasica u koalicionoj vladi 1974. je podnela ostavku. 1991. - Većina sovjetskih građana izjasnila se na referendumu za očuvanje saveza država pod novim imenom Zajednica Nezavisnih Država. 1992. - Eksplozija automobila-bombe raznela je zgradu izraelske amabasade u Buenos Ajresu. Poginulo je 29 ljudi, a ranjeno 252. 1992. - Na referendumu u Južnoj Africi belci su nadmoćnom većinom podržali reforme za okončanje sistema aparthejda. 1995. - Vojska Azerbejdžana je, nakon žestokih borbi, ugušila dvodnevnu policijsku pobunu u severnim predgrađima glavnog grada Bakua. Pobunu protiv protiv predsednika Gajdara Alijeva predvodio je zamenik munistra unutrašnjih poslova Rovšan Javadov. 1996. - Talas pljački i podmetnutih paljevina zahvatio je Grbavicu, dva dana pre nego što je to poslednje srpsko predgrađe u Sarajevu, u skladu s Dejtonskim sporazumom, predato policiji Federacije BiH. 1998. - Džu Rongđi (Zhu Rongji), vrhunski kineski ekonomista i reformator postao je premijer Kine. 1999. - Šest članova Međunarodnog olimpijskog komiteta izbačeno je iz te institucije zbog primanja mita za Zimsku olimpijadu 2002. 2000. - U Ugandi, 530 ljudi, članova sekte "Deset božijih zapovesti" izvršilo je kolektivno samoubistvo spaljivanjem u crkvi. 2002. - Umro je Van Tien Dung (84), komandant severno-vijetnamskih snaga koje su osvojile Sajgon, što je bila finalna pobeda i kraj tridesetogodišnjeg američko-vijetnamskog rata. i. 2003. - Predsednik Donjeg doma britanskog parlamenta Robin Kuk (Robin Cook) podneo je ostavku, izražavajući time protest protiv zahuktavanja rata u Iraku. 2003. - U 13-minutnom govoru iz Bele kuće Predsednik SAD Džordž Buš (George W. Rush) postavio je ultimatum iračkom predsedniku Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati napusti Irak sa svojim sinovima, ili će se u protivnom suočiti sa ratom. 2004. - Na Kosovu su izbile masovne demontracije Albanaca, povodom utapanja dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, kod sela Čabra, koje su potom prerasle u dvodnevno nasilje tokom kojeg je 19 lica ubijeno (11 Albanaca i osam Srba) a povređeno više od 900 osoba, među kojima su i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća na Kosovu, 34 crkve i manastira, a više hiljada Srba je napustilo svoje domove. Zbog napada na srpske enklave u gradovima u Srbiji izbili protesti više hiljada ljudi, a u centru Beograda i Niša zapaljene su džamije. 2004. - Bivši ministar unutrašnjih poslova Poljske Česlav Kiščak (Czeslaw Kiszczak) osuđen je na četiri godine zatvora, uslovno na dve, jer je, tokom sloma pokreta "Solidarnost" 1981. po njegovom naređenju policija otvorila vatru na rudare u katovičkom ugljenokopu "Vujek", što je izazvalo smrt devet i ranjavanje 25 rudara. On je prvi visoki funkcioner komunističkog doba osuđen za neki zločin. 2005.  Umro je Oleg Kasini (Cassini), čuveni modni kreator koji se proslavio kreacijama koje su Žaklinu Kenedi učinili najglamuroznijom prvom damom SAD. 2005. - U Madridu je uklonjena jedina preostala statua bivšeg španskog diktatora, generala Franciska Franka. On je 1936. pokrenuo oružanu pobunu protiv vlade republikanaca, a građanski rat u toj zemlji trajao je tri godine. Njegovom smrću 1975. stvorili su se uslovi za ponovno uspostavljanje demokratije u zemlji i povratak španskog kralja Huana Karlosa u zemlju. 2013. - Google obeležava Dan svetog Patrika: GOOGLE DOODLE. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 18. aprila

 

 

 

1480. - Rođena je Lukrecija Bordžija (Lucrezia Borgia), mecena umetnika i naučnika u vreme italijanske renesanse, vanbračna ćerka pape Aleksandra VI. 1797. - Rođen je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer (Louis Adolphe Thiers), osnivač i prvi predsednik Treće republike od 1871. do 1873. godine. 1820. - Rođen je austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Zupe (Franz von Suppe), autor više popularnih opereta - "Laka konjica", "Bokačo", "Lepa Galateja", "Fatinica". 1867. — Knez Mihailo Obrenović je preuzeo ključeve grada Beograda od Ali Riza-paše. 1871. — Umro je Omer-paša Latas. Bio turski paša srpskog porekla. 1882. - U Londonu je rođen američki dirigent poljskog porekla Leopold Stokovski (Stokowski), osnivač Američkog simfonijskog orkestra. 1906. - Od zemljotresa u San Francisku poginulo je više od hiljadu ljudi, a oko 200. 000 ostalo je bez kuća. 1909. - U Vatikanu je beatifikovana francuska heroina iz 15. veka Žana D'Ark (Jeanne d'Arc) - Jovanka Orleanka. Kanonizacija je izvršena 1920. 1922. - Umro je srpski pisac i političar Svetomir Nikolajević, profesor Velike škole, član Srpske kraljevske akademije, premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova (1894). Jedan je od osnivača Radikalne stranke. 1936. - Umro je italijanski kompozitor Otorino Respigi (Ottorino Respighi) ("Gregorijanski koncert" za violinu i orkestar, simfonijske poeme "Rimske pinije", "Rimske fontane", "Rimski praznici", više opera). 1942. - Američki avioni u Drugom svetskom ratu prvi put su bombardovali Tokio, Jokohamu i Nagoju. 1946. - SAD su priznale Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju pod vođstvom Josipa Broza Tita. 1946. - Zvanično je raspuštena Liga naroda, a njena imovina preneta je na novoosnovane Ujedinjene nacije. 1951. - U Parizu su Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija potpisale ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik. To je bio početak stvaranja Evropske ekonomske zajednice, odnosno Evropske unije. 1954. - Gamal Abdel Naser (Nasser), jedan od vođa udara kojim je 1953. svrgnut kralj Faruk I (Farouk), postao je premijer i vojni guverner Egipta. 1955. - Umro je nemački naučnik Albert Ajnštajn (Einstein), tvorac teorije relativiteta. Od dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. živeo je u SAD. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1921. godine. 1955. - U indonežanskom gradu Bandungu počela je afroazijska konferencija 29 zemalja, na kojoj su utvrđeni principi Pokreta nesvrstanih kao alternative vojnim blokovima - NATO-u i Varšavskom ugovoru. KNJIGA - AJNŠTAJN ZA NEUPUĆENE Naručite knjigu. 1956. - Raspušten je Informbiro, savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija, kojim su dominirali sovjetski komunisti. 1980. - Južna Rodezija je pod nazivom Zimbabve postala 50. nezavisna zemlja Afrike. Na dvogodišnjicu sticanja nezavisnosti, glavni grad Solzberi preimenovan je u Harare. 1983. - Bombaš samoubica uleteo je automobilom u Ambasadu SAD u Bejrutu. Od eksplozije su poginule najmanje 63 osobe, a više od stotinu je ranjeno. 1992. Alfred Hotorn „Beni“ Hil (engl. Alfred Hawthorne "Benny" Hill; Sauthempton, 21. januar 1924 — Tedington, 19. april 1992) bio je engleski komičar, glumac i pevač, najpoznatiji po nastupu u popularnoj humorističkoj seriji Beni Hil šou (engl. The Benny Hill Show). 1994. - Počeo je građanski rat u Ruandi. 1996. - U Kairu je poginulo 18 grčkih turista kada su islamski teroristi otvorili vatru na turistički autobus. 1996. - Više od 100 libanskih izbeglica ubijeno je kada je izraelska artiljerija otvorila vatru na izbeglički logor. 1999. - SR Jugoslavija je, u vreme vazdušne intervencije NATO-a na SRJ, prekinula diplomatske odnose sa Albanijom zbog situacije na Kosovu. 2004. - Umro je Ratu Sir Kamisese Mara (83), osnivač države Fidži. 2011. - Hrvatski pozorišni i filmski glumac Ivica Vidović preminuo je u Zagrebu u 72. godini, posle duge i teške bolesti, saopštilo je Dramsko kazalište “Gavella”, čiji je bio dugogodišnji član. 2013. Preminuo je Storm Elvin Thorgerson (28. februara 1944. – 18 April 2013)[1] je bio engleski grafički dizajner, najviše poznat po radovima za omote albuma rok sastava Pink Floyd, Led Zeppelin, Black Sabbath, Scorpions, Genesis, Europe, Dream Theater, The Cranberries, Yourcodenameis:milo, The Mars Volta, Muse and Biffy Clyro.   IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 18. februara Mikelanđelo i Forman

 

 

 

1405. - Tokom pohoda na Kinu umro je tatarski emir Timur Lenk (Tamerlan), osvajač Persije, Indije, Mesopotamije i većeg dela Male Azije. 1455. - Umro je italijanski slikar fra Anđeliko (Angelico), dominikanski kaluđer, jedan od najznačajnijih predstavnika rane renesanse. Njegovi najvažniji radovi su freske u manastiru Svetog Marka u Firenci i u Vatikanu. 1478. - Brat engleskog kralja Eduarda IV (Edward), Džordž, vojvoda od Klarensa (George, Clarence), osuđen zbog izdaje, ubijen je u Taueru u Londonu tako što je udavljen u buretu vina. 1546. - Umro je nemački verski reformator Martin Luter (Luther), avgustinski monah, osnivač protestantizma u Nemačkoj, najznačajniji vođa evropske crkvene reformacije. Luter je 1517. prikovao na vrata katedarale u Vitenbergu 95 teza o reformi crkve i pozvao na javnu raspravu, zbog čega je ekskomuniciran iz katoličke crkve. 1556. - Umro je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pesnik Mikelanđelo Buonaroti (Michelangelo Buonarotti), uz Leonarda i Rafaela najveći umetnik visoke renesanse. Tvorac čuvenih fresaka u Sikstinskoj kapeli i monumentalnih skulptura "Pjeta", "David", "Mojsije", sahranjen je uz najveće počasti u crkvi Santa Kroće u Firenci. 1561. - Prvi parlament ujedinjene Italije proglasio je sardinskog kralja Vitorija Emanuela II (Vittorio Emanuele) za kralja Italije. 1565. - Flota Unije je u Američkom građanskom ratu zauzela grad Čarlston u Južnoj Karolini, jedno od najvažnijih uporišta južnjačkih snaga. 1900. - Počela je bitka kod Pardeberga u kojoj su Buri pretrpeli prvi veliki poraz u ratu s Britancima. Krajem februara 4. 000 burskih vojnika predalo se britanskim trupama koje su krajem maja ušli u Johanesburg, a u junu u Pretoriju. 1915. - Umro je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača Napredne stranke 1880. Kao ministar prosvete sproveo je reforme u školstvu i pokrenuo osnivanje Narodne biblioteke, muzeja i Državne štamparije. Napisao je "Srpsku bibliografiju" sa popisom svih srpskih knjiga objavljenih 1741-1861 i 1868-76 i više zapaženih radova iz srednjovekovne istorije. 1932. - Rođen je češki filmski režiser Miloš Forman, naznačajniji predstavnik "novog talasa" u češkoj kinematografiji. Proslavio se filmovima "Let iznad kukavičjeg gnezda", snimljen po odlasku u SAD 1967, dobitnik pet Oskara, "Amadeus", za koji je takođe dobio Oskar, "Kosa", "Svlačenje", "Narod protiv Larija Flinta". Naručite danas. 1952. - Grčka i Turska su postale članice NATO-a. 1955. Rođena je američka književnica Liza Si, čiju smo knjigu Devojke iz Šangaja objavili u ediciji Zoin vrt 2010. godine: Više o knjizi. 1956. - Umro je francuski kompozitor Gistav Šarpantje (Gustave Ćarpentier), koji je 1902. osnovao "Konzervatorijum Mimi Pinson", namenjen muzičkom obrazovanju radnika. Proslavio se operom "Lujza" (1900), kojom je pokušao stvoriti naturalistički izraz u operi. Poznate su i njegove solo pesme na stihove Bodlera (Baudelaire) i Verlena (Verlaine). 1960. - Argentina, Brazil, Meksiko, Paragvaj, Peru, Urugvaj i Čile postigli su dogovor o osnivanju Latinoameričkog udruženja slobodne trgovine. 1965. - Proglašena je nezavisnost afričke države Gambije u okviru Britanskog komonvelta. 1967. - Umro je američki atomski fizičar Robert Openhajmer (Oppenheimer), profesor Univerziteta u Kaliforniji, vodeći stručnjak u izradi prve nuklearne bombe u laboratoriji u Los Alamosu. Od 1953, u vreme "makartizma" bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima. Rehabilitovan je 1963, a Komisija za atomsku energiju SAD mu je dodelila Fermijevu nagradu. 1991. - U terorističkom napadu Irske republikanske armije (IRA) na železničkoj stanici Viktorija u Londonu, u eksploziji podmetnute bombe poginula je jedna, a ranjeno najmanje 40 osoba. 1997. - Centar za mine UN objavio je da se na teritoriji Bosne i Hercegovine nalazi oko milion nagaznih mina, a prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta od mina je u periodu 1992-97. stradalo oko 3200 osoba, od kojih 686 dece. 2000. - Na paralmentarnim izborima u Iranu ubedljivo su pobedili reformisti, bliski predsedniku Mohamedu Katamiju (Mohammad Khatami). 2002. - Iz štampe je izašla knjiga: Usvojite moćnu kombinaciju veština potrebnih za uspešno korišćenje Dreamweavera UltraDev 4. Knjiga "Dreamweaver UltraDev 4: vodič za početnike" obezbedjuje odličan pristup u obuci korisnika za izradu web sajtova, bez obzira na njihov nivo poznavanja rada sa Dreamweaverom, a pored toga daje i objašnjenje širokog spektra alata za rad i pretraživanje baza podataka koje ima Dreamweaver UltraDev 4. Koristite odlične tehnike za razvoj web aplikacija i koristite jezike kao što su: ASP, JSP i ColdFusion. VIŠE O KNJIZI. 2002. - Evropska unija odobrila je upućivanje policijskih snaga zemalja članica Unije u Bosnu i Hercegovinu. Te snage će naredne godine zameniti međunarodnu policiju Ujedinjenih nacija (IPFT) koja je delovala u BiH na osnovu Dejtonskog sporazuma iz 1995. 2002. - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počeo je dokazni postupak protiv Slobodana Miloševića po optužnici za zločine počinjene na Kosovu. Tokom ovog postupka, koji je završen 13. septembra, tužilaštvo je izvelo 145 svedoka. 2003. - U Sloveniji je uhapšen funkcioner Demokratske partije Kosova (DKP) Fatmir Ljimaj, bivši oficir Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a zatim izručen Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti nad Albancima i Srbima u logoru Lapušnik na Kosovu u leto 1998. Ljimaj je oslobođen 30. novembra 2005. u nedostatku dokaza. 2003. - U podmetnutom požaru u podžemnoj železnici u južnokorejskom gradu Tageu, poginule su najmanje 133 osobe, a više od 150 je povređeno. 2004. - U Iranu je u eksploziji voza koji je prevozio mešavinu nafte i hemijskih supstanci poginulo najmanje 200, a povređeno više od 400 osoba. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 18. januara

 

 

 

1520. - Kralj Danske i Norveške Kristijan II (Christian) pobedio je Šveđane i osvojio Švedsku. 1654. - Vođa zaporoških kozaka hetman Bogdan Hmeljnicki priznao je vrhovnu vlast moskovskog cara. Time se Ukrajina ujedinila s Rusijom, što je izazvalo rusko-poljski rat (1654-67). 1689. - Rođen je francuski filozof Šarl Luj de Sekonda Monteskje (Charles Louis, Secondat, Montescljuieu), autor kapitalnog dela "Duh zakona" u kojem je razvio teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku koja je postala temelj parlamentarne demokratije. 1778. - Engleski moreplovac Džejms Kuk (James Cook) otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvič ostrva po imenu lorda Sendviča (Sandnjić). 1778. - U dvorani ogledala palate u Versaju pruski kralj Vilhelm I (Wilhelm) proglašen je za prvog cara novostvorenog Nemačkog carstva. 1882. - Rođen je engleski pisac Alen Aleksander Miln (Alan Alexandre Milne), autor popularnih romana za decu "Kad smo bili vrlo mladi", "Vini Pu", "Kuća na Puovom uglu", "Sad nas je šestoro". 1904. - Rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič (Archibald Alexander Leać), poznat kao Keri Grant (Cary), sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa (Howard Hawks) i tumač karakternih uloga u filmovima Alfreda Hičkoka (Hitchcock) ("Strašna istina", "Filadelfijska priča", "Sever-severozapad", "Drž'te lopova!"). 1909. - Rođen je srpski i jugoslovenski pisac Oskar Davičo, koji je 50-ih i 60-ih godina 20. veka izvršio značajan uticaj na srpsku poeziju. U tom periodu Davičo je i jedna od najaktivnijih i najdinamičnijih ličnosti u književnom životu Beograda i Jugoslavije (zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", romani "Pesma", "Beton i svici"). Oskar Davičo, čačanska Gimnazija, poezija i ja. 1919. - Francuski premijer Žorž Klemanso (Georges Clemenceau) otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju nakon okončanja Prvog svetskog rata. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna, Nemačka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj je naoružavanje. Stvorene su nove države Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. 1944. - Nakon sedmodnevnih žestokih borbi sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu okončale blokadu Lenjingrada, u kojem je tokom nemačke opsade od septembra 1941. od iscrpljenosti i gladi umrlo oko 620. 000 ljudi. 1974. - Posle sedmodnevnih pregovora Egipat i Izrael potpisali su sporazum o dezangažovanju vojnih snaga duž Sueckog kanala. 1977. - U najtežoj železničkoj nesreći u Australiji, oko 80 ljudi je poginulo kada je voz u Sidneju udario u betonski most. 1977. - U avionskoj nesreći blizu Sarajeva poginuli su predsednik vlade SFR Jugoslavije Džemal Bijedić, njegova supruga Razija i još šest putnika. 1989. - Četvrti dan zaredom hiljade Čehoslovaka slivalo se ka centralnom praškom trgu Vaclavske namesti pevajući "sloboda", "istina" i "ljudska prava" u mirnom protestu protiv komunističkih vlasti. 1991. - Parlament Jordana je osudio vazdušne napade na Irak u operaciji "Pustinjska oluja" i pozvao arapske i islamske zemlje na akciju protiv SAD i njenih saveznika; Irak je lansirao osam raketa "skad" na Izrael, u pokušaju da jevrejsku državu uvuče u Zalivski rat. 1996. - Vladajuća socijalistička partija (PASOK) izabrala je Kostasa Simitisa (Costas) za premijera Grčke, nakon što je teško oboleli osnivač PASOK-a Andreas Papandreu (Papandeou) podneo ostavku. 1997. - Franc Vranicki (Franz Vranitzky) podneo je ostavku na položaj austrijskog kancelara na kojem je bio skoro 11 godina. 1999. - Odluka vlade SR Jugoslavije da predstavnika OEBS na Kosovu Vilijama Vokera (William Walker) proglasi "personom non grata" i da uskrati dozvolu glavnom tužiocu Međunarodnog suda za ratne zločine Luiz Arbur da uđe u zemlju, dodatno je zaoštrila jugoslovenske odnose s međunarodnom zajednicom. 2001. - SAD su ukinule sankcije SR Jugoslaviji uvedene početkom 1999. zbog politike režima Slobodana Miloševića prema Albancima na Kosovu. Američkim firmama tada je bilo zabranjeno da posluju sa Jugoslavijom. Pored skidanja te zabrane, ukidanje američkih sankcija otvorilo je vrata za ulazak stranih kredita u SR Jugoslaviju. 2002. - Vlada Sijera Leonea objavila je kraj građanskog rata tokom kojeg je ubijeno oko 50. 000 ljudi, mahom civila. Rat protiv vlade vodio je Ujedinjeni revolucionarni front (RUF) poznat po svojoj brutalnosti. 2003. - Na Šestom vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije (SPS) za predsednika partije ponovo je izabran haški zatvorenik Slobodan Milšević. 2005. - Evropski proizvođač aviona "Erbas" predstavio je u Tuluzu (Francuska) svoj novi avion A380, najveći putnički mlaznjak koji je ikad napravljen. Novi dvospratni avion ima raspon krila od 80 metara, rep visok kao sedmospratnica i preko 550 sedišta. U njegov razvoj uloženo je 13 milijardi dolara.   IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 18. jula Neron

 

 

 

64. Dve trećine Rima izgorelo je u požaru. Car Neron optužio je hrišćane da su podmetnuli požar i prognao ih iz Rima. Danas se ne vidi da je Rim bio spaljen, ali se i dalje vidi da je Beograd porušen u bombardovanju 1999. 1290. Kralj Edvard I proterao je Jevreje iz Engleske. 1374.  Frančesko Petrarka (ital. Francesco Petrarca; Areco, 20. juli 1304 — Arkva Petrarka, 18. juli 1374) bio je italijanski pesnik na narodnom i latinskom jeziku, humanista, autor Kanconijera. 1536. Engleski parlament doneo je odluku o nepriznavanju papske vlasti u Engleskoj. Engleskom je tada vladao Henri VIII. 1610. Umro je italijanski slikar Mikelanđelo Merizi da Karavađo, koji je već u ranoj fazi prekinuo sa manirizmom i naturalističkim realizmom slikao likove iz svakodnevnog života, koristeći svetlost kao glavni elemenat kompozicije. 1635. Rođen je engleski fizičar Robert Huk. Usavršio je mikroskop i eksperimentalno dokazao da se centar težišta Zemlje i Meseca kreće oko Sunca u elipsi. Formulisao je osnovni zakon teorije elastičnosti ("Hukov zakon"). 1721. Umro je francuski barokni slikar Žan Antoan Vato, dominantna ličnost francuskog slikarstva početkom 18. veka ("Polazak na Kiteru", "Parisov sud"). 1811. Rođen je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, jedan od najznačajnijih satiričara 19. veka ("Vašar taštine"). Vilijam Mejkpis Tekeri: Ruža i prsten Priča o kraljeviću koji se zvao Điljo i o kraljeviću kome je je bilo ime Balbo (domaća predstava za veliku i malu decu). Naručite knjigu. 1870. Prvi vatikanski koncil proglasio je dogmu o papinoj nepogrešivosti (infalibilitet) o pitanju vere i morala svih vernika. 1872. Umro je meksički državnik i nacionalni heroj Benito Pablo Huarez. Kao predsednik Meksika (tri puta, 1858, 1867, 1871) odvojio je crkvu od države i sproveo niz reformi kojima je smanjio moć crkve i vojske. 1887. Rođen je norveški oficir Vidkun Kvisling, premijer marionetske pronacističke vlade u Drugom svetskom ratu (1942-45). Po završetku rata osuđen je na smrt i streljan, a njegovo ime postalo je simbol nacionalne izdaje. 1918. Rođen je južnoafrički političar Nelson Mandela, lider Afričkog nacionalnog kongresa i borac protiv aparthejda. Nakon 28 godina provedenih u zatvoru, postao je 1994. prvi crnac predsednik Južne Afrike. 1921. Rođen je američki astronaut Džon Glen, prvi Amerikanac koji je 1962. obleteo Zemlju u kosmičkom brodu "Merkjuri-Atlas 6". 1925. Budući nacistički lider Nemačke Adolf Hitler je objavio prvi tom svog ličnog manifesta "Majn kampf". 1933. Rođen je Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, predvodnik post staljinističke generacije ruskih pesnika ("Padaju beli snegovi", "Obećanje", "Hidrocentrala u Bratsku", "Autobiografija"). 1936. Pobunom u Melilji, u španskom Maroku, protiv vlade Narodnog fronta premijera Manuela Asanje, počeo je građanski rat u Španiji. 1942. Nemci su, u Drugom svetskom ratu, uz pomoć domobrana, nakon više od mesec dana borbi pobedili partizanske snage na planini Kozari, u severozapadnoj Bosni. Spaljena su sela, a oko 50. 000 ljudi odvedeno je u logore. 1942. SAD su u Drugom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji. 1944. - Rođena je Milka Canić, lektor i supervizor popularnog srpskog kviza „TV Slagalica“. „Glas javnosti“ ju je u jednom svom intervjuu opisao kao jednu od najpopularnijih televizijskih ličnosti u Srbiji. Po zanimanju je diplomirani filolog. Radila je kao profesor u Prištinskoj gimnaziji, zatim u Vojnoj gimnaziji u Beogradu a kasnije kao lektor. Trenutno ima duplo više fanova na Fejsbuku, od Predsednika Srbije Borisa Tadića. 1971. Šest emirata u Persijskom zalivu - Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um-al-Kajvajn i Fudžajra - sklopilo je sporazum o osnivanju federacije Ujedinjeni Arapski Emirati. Sporazum je stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. federaciji se priključio i Ras-al-Kajma. 1972. Egipat je zatražio od SSR-a da povuče svih 20. 000 vojnih savetnika, optuživši Moskvu da nije poslala obećano oružje. 1991. Predsedništvo SFRJ u Beogradu donelo je odluku o povlačenju Jugoslovenske narodne armije iz Slovenije, nakon što je ta jugoslovenska republika 25. juna proglasila samostalnost. 1992. Ratni brodovi NATO-a uplovili su u Jadransko more radi kontrole sprovođenja sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata. 1994. U eksploziji podmetnute bombe u centru jevrejske zajednice u Buenos Ajresu poginulo je 96 ljudi. 2001. Skupština Srbije usvojila je zakone o radio-difuziji, o borbi protiv organizovanog kriminala i mafije, kao i zakon kojim se Resor državne bezbednosti MUP-a Srbije transformiše u samostalnu Bezbednosno-informativnu agenciju. 2002. A. J. P. Abdul Kalam, etnički Tamil, postao je 12. po redu predsednik Indije i treći je Musliman izabran na tu visoku državnu funkciju. Kalam je naučnik i tvorac indijskog nuklearnog programa. 2003. Britanska policija pronašla je telo naučnika Dejvida Kelija, stručnjaka za naoružanje u Ministarstvu odbrane, koji je bio glavni izvor britanskog BBC za tvrdnju o navodnom vladinom falsifikovanju podataka o iračkom oružju za masovno uništenje. Prema izveštaju policije Keli je izvršio samoubistvo. 2005. Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek, zvani Legija i još trojica pripadnika JSO osuđeni su na po 40 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i pokušaj ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi. Maksimalne kazne zatvora potvrdio je Vrhovni sud Srbije 28. juna 2006. 2005. Umro je general Vilijam Vestmorlend, komandant američkih vojnih operacija u Vijetnamu. 2014. - Gugl slavi Mendelu. LINK.
 
   

Na današnji dan, 18. juna

 

 

 

1155. - Papa Adrijan IV krunisao nemačkog kralja Fridriha I Barbarosu za rimsko-nemačkog cara. 1429. - Odigrala se Bitka kod Pataja, jedna od bitaka Stogodišnjeg rata. Francuska vojska, pod vođstvom Jovanke Orleanke i vojvode od Alensona, napala i potukla engleske trupe koje su se povlačile posle neuspele opsade Orleana. 1583. - U Londonu izdata prva polisa životnog osiguranja u svetu. 1629. - Umro je Pit Piterzon Hajn, holandski mornarski oficir (* 1577. ). 1769. - Rođen je Robert Stjuart, vikont Kaslrej, britanski političar. 1812. - Rođen je Ivan Aleksandrovič Gončarov, ruski pisac, autor romana „Oblomov“. 1812. - Kongres SAD usvojio deklaraciju o objavi rata Velikoj Britaniji. 1815. - U bici kod Vaterloa u Belgiji udružene britanske i pruske trupe pod komandom britanskog i pruskog vojskovođe Velingtona i Blihera potukle Napoleona Bonapartu. 1817. - U Londonu otvoren most Vaterlo preko reke Temze. 1839. - osnovana Prva beogradska gimnazija. 1853. - Umro je Branko Radičević, pesnik romantičar. Branko Radičević: Đački rastanak i druge pesme   Veliki datum naše nove poezije i Vukove epohe predstavljaju Brankove pesme.   LINK   1868. - Rođen je Mikloš Horti de Nađbanja, mađarski admiral i državnik. 1881. - Rusija, Austrija i Nemačka potpisale tajni savez „Liga tri cara“ na tri godine. 1882. - Rođen je Georgi Dimitrov, bugarski revolucionar i državnik. 1884. - Rođen je Eduar Daladje, francuski političar. (†1970). 1916. - Umro je Helmut fon Moltke Mlađi, nemački general, načelnik nemačkog generalštaba. 1928. - Umro je Roald Amundsen, norveški istraživač. (* 1872. ) 1936. - Umro je Aleksej Maksimovič Pješkov, Maksim Gorki, ruski pisac, utemeljivač socijalističkog realizma. 1940. - Francuski general Šarl de Gol iz Londona uputio čuvenu radio poruku Francuzima u kojoj je sebe proglasio liderom Slobodne Francuske, a Francuze pozvao na otpor nemačkoj okupaciji. 1940. - Nemci u Drugom svetskom ratu zauzeli francusku luku Šerbur. 1942. - Rođen je Pol Makartni, britanski pevač, muzičar i tekstopisac, član grupe Bitls. Rekao  je: "Na kraju, ljubav koju dobijete jednaka je ljubavi koju date. ""Postoje samo 4 čoveka koji znaju šta su stvarno bili Bitlsi. " 1946. - Rođen je Fabio Kapelo, italijanski fudbalski trener. Sajmon Kuper: Fudbalom protiv neprijatelja Fudbal je mnogo više od najpopularnije igre na svetu. LINK Eduardo Gaelano: Fudbal Niz mini-eseja o istoriji fudbala, fudbalskim zvezdama, magiji lopte, driblingu, ali i diktaturama južnoameričkih zemalja, favelama, politici. LINK   1953. - Proglašena Republika Egipat, za predsednika izabran general Mohamed Nagib, vođa pobune kojom je 1952. zbačen kralj Faruk. 1968. - Britanski Dom lordova odbacio odluku laburističke vlade o sankcijama protiv režima bele manjine u Rodeziji. 1969. - Rođena je Milka Forcan, poslovna žena. 1975. - Princ Fejsal Musaid javno pogubljen u Rijadu zbog ubistva kralja Saudijske Arabije Fejsala, u martu 1975. 1978. - Rođena je Snežana Perić, srpska karatiskinja. 1979. - Lider SSSR Leonid Brežnjev i predsednik SAD Džimi Karter u Beču potpisali sporazum o ograničenju strateškog nuklearnog naoružanja, SALT 2. 1983. - Prva Amerikanka poletela u svemir, kao član posade šatla Čelendžer. Sally Ride, prva amerikanka u svemiru 1993. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio slanje 7. 600 pripadnika mirovnih snaga u šest gradova u Bosni i Hercegovini. 1995. - Snage bosanskih Srba oslobodile poslednje od 372 pripadnika mirovnih snaga u Bosni koje su držale kao taoce od kraja maja, posle napada aviona NATO na srpske položaje u okolini Pala. 1996. - Benjamin Netanjahu postao najmlađi premijer u istoriji Izraela, posle izborne pobede desne koalicije. 1996. - Savet bezbednosti UN ukinuo zabranu izvoza teškog naoružanja bivšim jugoslovenskim republikama. Embargo na izvoz uveden u septembru 1991. 1997. - Lidera Crvenih Kmera Pola Pota zarobila grupa njegovih bivših sledbenika i osudila na doživotnu robiju. Smatra se da je Pol Pot odgovoran za smrt više od dva miliona kambodžanskih civila. 2000. - Eritreja i Etiopija u Alžiru potpisale sporazum o prekidu vatre kojim je okončan dvogodišnji rat te dve zemlje. 2000. - Savet bezbednosti UN potvrdio da je Izrael okončao dvadesetdvogodišnju okupaciju južnog Libana. 2001. - Oko 30. 000 pripadnika sirijske vojske napustilo Bejrut, posle 25 godina prisustva u Libanu. Sirija pozvana u Liban 1976. u sklopu arapskih mirovnih snaga koje su imale zadatak da uguše građanski rat u toj zemlji. 2002. - Premijer Slovenije Janez Drnovšek posetio Jugoslaviju, kao prvi funkcioner te države u poseti Jugoslaviji posle raspada SFRJ. 2002. - U eksploziji bombe koju je aktivirao palestinski bombaš-samoubica, u prepunom autobusu u Jerusalimu, poginulo 19, povređeno više od 50 osoba. 2004. - Evropski savet odlučio da Hrvatskoj dodeli status zvaničnog kandidata za članstvo u EU. 2010 - Umro je Žoze Saramago, portugalski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za 1998. godinu. (* 1922) Žoze Saramago: Slepilo  U neimenovanom gradu neimenovane države, iznenada oslepi čovek koji u kolima čeka da se promeni svetlo na semaforu. LINK Rekao je: "Ja samo postavljam dva pitanja: Koliko zemalja ima vojne baze u SAD i u koliko zemalja nema baza SAD. " 2010. - Umro je Drago Ćupić, srpski lingvista. 2010. - Umro je Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922. — Beč, 18. jun 2010). Bio je bio srpski arhitekta, graditelj, umetnik i filozof, profesor Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture, spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini dvadesetog veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu, Jasenovcu, Garavicama, Prilepu, Mostaru i Kruševcu. IZVOR
 
   

Na današnji dan, 18. maja

 

 

 

Ruđer Josip Bošković (18. maj 1711 – 13. februar 1787) je najveći matematičar i astronom Dubrovnika, jedan od najznačajnijih naučnika svoga vremena, uvršćen među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Bio je profesor univerziteta, osnivač Milanske opservatorije i direktor Optičkog instituta Francuske mornarice. Bio je univerzalan stvaralac: filozof, matematičar, astronom, fizičar, inženjer, pedagog, geolog, arhitekta, arheolog, konstruktor, optičar, diplomata, putopisac, profesor, isusovac, najbolji pesnik na latinskom jeziku osamnaestog veka i prevodilac-poliglota. Rođen je 18. maja 1711. godine kao sedmo dete trgovca Nikole Boškovića (Srbina iz Orahova Dola kod Trebinja u Hercegovini) i majke Pavle (italijanskog porekla, iz porodice Bara Betere, poznatog dubrovačkog pesnika). Ceo radni vek proveo je u tuđini, gde je stekao i svetsku slavu, a samo jednom svratio u svoj zavičajni Dubrovnik, 1747. godine. 1781. - Umro je Tupak Amaru II, peruanski revolucionar. 1799. - Umro je Pjer Bomarše, francuski dramski pisac. 1800. - Umro je Aleksandar Suvorov, ruski vojskovođa i strateg. 1803. - Britanija objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj. 1804. - Napoleon Bonaparta proglašen za cara Francuske. U decembru krunisan kao Napoleon I. 1810. - Rođen je Johan Piter Hazenklever, nemački slikar. (†1853. ) 1836. - Rođen je Vilhelm Štajnic, austrijski šahovski velemajstor. Prvi zvaničan svetski šampion. (†1900) 1868. - Rođen je Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, ruski car. 1872. - Rođen je Bertrand Rasel, britanski filozof i matematičar. (†1970). 1883. - Rođen je Valter Adolf Gropijus, nemački arhitekta. 1897. - Rođen je Frenk Kapra, filmski reditelj. 1911. - Umro je Gustav Maler, austrijski kompozitor i dirigent. 1912. - Rođen je Peri Komo, američki pevač. 1919. - Rođena je Margot Fontejn, britanska primabalerina. 1920. - Rođen je Karol Vojtila, 1978. postao papa Jovan Pavle II. (†2005). 1932. - Rođen je Jovan Janićijević Burduš, srpski glumac (†1992). 1934. - Rođen je Nikola Simić, srpski glumac. 1944. - U Sovjetskom Savezu počelo proterivanje više od 200. 000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali s Nemcima. 1954. - Na snagu stupila Evropska konvencija o ljudskim pravima. 1955. - Rođen je Čau Jun-Fat, kineski glumac. 1973. - Umrla je Dženet Renkin, američka političarka. 1974. - Indija izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju. 1981. - Umro je Vilijam Sarojan, američki književnik. (*1908. ) 1987. - Rođena je Luisana Lopilato, argentinska glumica, model i pevačica. 1988. - Počelo povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana. 1992. - Komesarijat Ujednijenih nacija za izbeglice saopštio da je iz SFRJ zbog rata izbeglo 1,3 miliona ljudi, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata. 1995. - Umro je Aleksandar Godunov, ruski baletski igrač. 1996. - Pod pritiskom međunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela potpredsednica Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu u novembru 1995. optužio Karadžića za ratne zločine i genocid. 1996. - Romano Prodi postao premijer 55. saziva Vlade Italije od Drugog svetskog rata. 1998. - Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv korporacije "Majkrosoft", najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola. 1999. - Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili prekid vatre, okončane sedmogodišnje borbe. 2000. - Savet bezbednosti UN jednoglasno usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata. 2014. — Dobrica Ćosić, srpski književnik, član SANU, prvi predsednik SR Jugoslavije.  Dobrosav Dobrica Ćosić (Velika Drenova, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar i redovni član SANU. Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. godine.  Ranije je bio narodni poslanik u skupštinama NR Srbije i SFRJ od 1945. do 1957. godine. Ćosić je ponekad nazivan „ocem nacije“. Dobrica Ćosić se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina. [5] Ćosić se u svojoj knjizi „Kosovo“ (2004) bavi ovom temom. Ovaj predlog je podržao i Noam Čomski u maju 2006. godine. [6]  Povodom Ćosićevog 80. rođendana čestitke su mu uputili premijer Srbije Zoran Đinđić (nazvavši ga pritom „Srpskim Tomasom Manom“) i predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica. Predsednik Srbije Boris Tadić je decembra 2005. izjavio da se često konsultuje sa Dobricom. Slobodan Milošević je na suđenju u Hagu nazvao Ćosića „najvećim srpskim živim piscem“.   IZVOR
 
   

Na današnji dan, 18. marta

 

 

 

1229. - Rimsko-nemački car Fridrih II krunisao se za kralja Jerusalima, tokom Šestog krstaškog rata. 1584. - Umro je ruski car Ivan IV (Grozni), prvi ruski vladar koji je krunisan za cara (1547). Uspešno je ratovao protiv Tatara i sproveo unutrašnje reforme, ali je zbog okrutnosti prema bojarima dobio nadimak Grozni. Podigao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio je grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more. 1768. - Umro je engleski književnik irskog porekla Lorens Stern (Laurence Sterne), koji je romanima "Sentimentalno putovanje" i "Tristram Šendi" znatno uticao na razvoj evropske književnosti. Prikazujući "tok misli" svojih junaka anticipirao je neke oblike proze 20. veka, pa se smatra i prethodnikom Džejmsa Džojsa (James Joyce) i Virdžinije Vulf (Virginija Woolf). Nikolas A. Farnjoli, Majkl P. Gilespi: Džejms Džojs od A do Ž Knjiga u enciklopedijski konciznom obliku daje osnovne informacije koje su potrebne da se razume i uživa u čitanju Džojsa i to ne samo o određenim aspektima njegovog književnog dela, već i o kulturi, istoriji, biografiji i kritici, koje čine njegov okvir. PORUČITE Aleksandra Lemason: Virdžinija Vulf   Knjiga Aleksandre Lemason daje nove uvide zasnovane na brižljivom istraživačkom radu autorke, biografskim podacima velike spisateljice i njenim delima. Pokušavajući da rasplete niti Virdžinijine duše, autorka nam nudi mogućnost povezivanja i boljeg razumevanja ove književnice. PORUČITE   1780. - Rođen je Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, obnovitelj državnosti Srbije. Srpski knez od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860, izborio je Srbiji autonomiju u okviru Otomanskog carstva (1830), a za sebe naslednu titulu kneza. Nakon ustanka, borbu za autonomiju vodio je diplomatskim sredstvima, u sporazumu s Rusijom i Turcima. Monopolom nad izvozom postao je jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu. Beograd u doba kneza Miloša Obrenovića   Saznajte kako se živelo u Beogradu nakon Drugog srpskog ustanka, koja su velika zdanja podignuta u Beogradu, u čijim kućama se prvo pojavio evropski nameštaj, kada je u Srbiji odštampana prva školska knjiga, šta je sve bila dužnost policije, šta se koristilo kao lek protiv kolere, šta se sve moglo naći na kneževoj trpezi. . . PORUČITE   1848. - U Milanu je izbila pobuna protiv Austrije i austrijski feldmaršal Johan Jozef Radecki (Johann Joseph Radetzky) je morao da povuče trupe iz grada. 1871. - Radnici Pariza počeli su prvu proletersku revoluciju, poznatu kao Pariska komuna, čiji je neposredni povod bio francusko-pruski rat. Naoružani radnici, nazvani "komunari", stvorili su Nacionalnu gardu, Centralni komitet kao vrhovno telo, raspisali izbore i proglasili komunu. Pobuna je ugušena krajem maja. 1913. - U Solunu je ubijen grčki kralj danskog porekla Đorđe I, koji je vladao Grčkom od 1863. 1921. - Boljševici su vojnom intervencijom okončali pobunumornara u Kronštatu, glavnoj bazi ruske Baltičke flote. Kronštatski mornari i lučki radnici, koji su 1917. snažno podržali Oktobarsku revoluciju, pobunili su se krajem februara 1921. protiv boljševičke vlasti zahtevajući ekonomske reforme. 1922. - Britanske kolonijalne vlasti osudile su vođu indijskog pokreta za nezavisnost Mahatmu Gandija na šest godina zatvora, zbog kampanje građanske neposlušnosti. 1948. - Sovjetska vlada je opozvala vojne stručnjake iz Jugoslavije, a narednog dana i civilne, što je bio prvi javni znak razilaženja između jugoslovenskog komunističkog lidera Josipa Broza Tita i sovjetskog lidera Josifa Staljina. 1956. - U emigraciji u SAD umro je Nikolaj Velimirović, vladika ohridski i žički, jedan od vodećih teologa Srpske pravoslavne crkve. Njegove mošti prenete su u Srbiju 1991. Vladika Nikolaj Velimirović: Molitve na jezeru   Nikolaj je rođen 23. decembra 1880. godine. Rodio se u selu Leliću, nedaleko od Valjeva, na padinama planine Povlena. Njegovi roditelji, Dragomir i Katarina, bili su prosti zemljoradnici i pobožni hrišćani, naročito majka. Na krštenju je dobio ime Nikola. PORUČITE   1962. - Potpisan je Evijanski mirovni sporazum kojim je okončan osmogodišnji rat za nezavisnost Alžira od francuske kolonijalne vlasti. 1965. - U Rimu je umro bivši egipatski kralj Faruk I (Farouk), poslednji monarh Egipta, koji je zbačen s vlasti 1952. u oficirskoj pobuni. 1965. - Tokom leta vasionskog broda "Vashod 2" sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov izašao je iz letelice i postao prvi čovek koji je "prošetao" svemirom. 1967. - Brod "Tori kanjon" ispustio je 80. 000 tona nafte u blizini obale Velike Britanije. 1970. - General Lon Nol izveo je državni udar u Kambodži dokje šef države princ Norodom Sihanuk (Sihanouk) bio u poseti Moskvi. 1980. - Umro je nemački filozof Erih From (Erick Fromm), čijedelo se zasniva na humanističkim tradicijama marksizma i koji je, analizom uzroka ljudskog samootuđenja stekao široku popularnost psihoanalitičara i humaniste. Posećivao je Jugoslaviju i u svetu popularisao "jugoslovenski put u socijalizam" ("Bekstvo od slobode", "Čovek za sebe", "Zdravo društvo", "Marksova koncepcija čoveka"). 1983. - U egzilu u Švajcarskoj umro je bivši italijanski kralj Umberto II, poslednji monarh Italije, koji je na prestolu proveo samo mesec dana. Postao je kralj u maju 1946, posle abdikacije oca Vitorija Emanuela III (Vittorio Emenuele), a abdicirao u junu 1946, nakon što su se Italijani na referendumu izjasnilio za republiku. 1993. - Srpske snage su u bosanskom ratu blokirale humanitarne konvoje UN za Srebrenicu i izvršile jedan od najtežih artiljerijskih napada na opkoljeno Sarajevo. 1994. - Bosanska vlada i Hrvatska potpisale su u Vašingtonu uprisustvu predsednika SAD Bila Klintona (Bill Clinton) sporazum o muslimansko-hrvatskoj federaciji u BiH, koja je kasnije, Dejtonskim sporazumom, postala jedan od dva entiteta u bivšoj jugoslovenskoj republici BiH. 1999. - Kosovski Albanci potpisali su na pregovorima u Rambujeu kod Pariza mirovni sporazum, dok je srpska delegacija odbila vojni deo sporazuma. Šest dana kasnije NATO snage počele su vazdušne operacije nad SR Jugoslavijom. 2000. - U katastrofalnim poplavama u Mozambiku život je izgubilo 700 ljudi, a oko dva miliona je ostalo bez domova. 2004. - Haški tribunal osudio je penzionisanog admirala Jugoslovenske narodne armije (JNA) Miodraga Jokića na sedam godina zatvora, zbog granatiranja Dubrovnika u decembru 1991. godine. 2015. Gugl obeležava prvu šetnju svemirom: IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 19. aprila Bajron i Darvin

 

 

 

1587. - Engleski gusar, a kasnije i admiral, ser Fransis Drejk(Francis Drake), ušao je u luku Kadiz i potopio špansku flotu. 1588. - Umro je Paolo Veroneze (Veronese), jedan odnajznačajnijih slikara Venecijanske škole u 16. veku. 1689. - U Rimu je umrla švedska kraljica Kristina Augusta(Christina). Kraljica je postala 1632. u osmoj godini, a abdicirala je 1654. zbog tajnog prelaska u rimokatoličku veru koja je u Švedskoj bila zabranjena. 1713. - Rimsko-nemački car Karl VI (Charles) izdao je statutporodice Habzburg "Pragmatična sankcija" da bi osigurao presto za ćerku Mariju Tereziju. 1775. - Porazom britanske vojske kod Leksingtona i Konkorda počeoje američki rat za nezavisnost od Velike Britanije. Kongres SAD objavio je istog dana 1783. završetak rata. 1824. - Engleski pesnik Džordž Gordon Bajron (George, Byron),umro je od malarije u Grčkoj, gde je učestvovao u borbi Grka za oslobođenje od Turaka ("Čajld Herold", "Kain", "Manfred", "Don Žuan"). 1839. - Potpisan je Londonski sporazum kojim su evropske državepriznale nezavisnost Kraljevine Belgije. 1867. - Turski izaslanik predao je na Kalemegdanu knezu Mihailu Obrenoviću ključeve Beograda i drugih srpskih gradova iz kojih se povukla turska posada. Kao simbol osmanske suverenosti nad Srbijom ostala je turska zastava, uz srpsku, na zidinama Beogradske tvrđave. 1881. - Umro je engleski političar i državnik Bendžamin Dizraeli (Benjamin Disraeli). Bio je lider konzervativaca 1868. i premijer dva puta - 1868 i 1874-80. 1882. - Umro je engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin (Charles Darwin), autor teorije o evoluciji živih bića koju je objavio u knjizi "Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja". KNJIGA POSTANAK VRSTA Naručite knjigu. 1906. - Umro je francuski fizičar i hemičar Pjer Kiri (Pierre Curie), jedan od utemeljivača nauke o radioaktivnosti. Sa suprugom Marijom Kiri-Sklodovskom (Maria Sklodonjska) i Anrijem Bekerelom (Henri Becljuerel) podelio je 1903. Nobelovu nagradu za fiziku. 1911. - U Portugalu je odvojena crkva od države. 1921. - Stupio je na snagu zakon o podeli Irske na Republiku Irskui Severnu Irsku, koja je ostala pokrajina Velike Britanije. 1932. - Vlada Kraljevine Jugoslavije donela je Zakon o zaštitizemljoradnika kojim je proglašen šestomesečni moratorijum na dugove i obustavljena prisilna zaplena imovine. Oko 709. 000 seljaka dugovalo je sedam milijardi dinara, mahom lihvarima i trgovcima. 1943. - Počeo je ustanak Jevreja u Varšavi, koji je, uz višehiljada žrtava, ugušen 16. maja. Nemački nacisti su tokom borbi potpuno razorili i spalili Varšavski geto, a 58. 000 ljudi poslato je u koncentracione logore. 1945. - Američke trupe u Drugom svetskom ratu zauzele su nemačkigrad Lajpcig. 1951. - U Londonu je održano prvo takmičenje za mis sveta. Pobedila je mis Švedske. 1960. - Prvi predsednik Južne Koreje, Singman Ri (Syngman Rhee),povukao se sa vlasti pod pritiskom studentskih protesta širom zemlje zbog izbornih prevara. 1967. - Umro je nemački državnik Konrad Adenauer, jedan odosnivača i lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) posle Drugog svetskog rata, kancelar Zapadne Nemačke od 1949. do 1963. godine. 1975. - Indija je lansirala prvi veštački satelit. 1984. - Lansiran je prvi kineski telekomunikacioni satelit. 1993. - Više od 80 pripadnika jedne američke verske sekte,uključujući njihovog vođu Dejvida Koreša (David Koresh), ubili su federalni agenti kad su - posle 51 dana opsade - upali u sedište sekte u teksaškom gradu Vako. 1994. - U Francuskoj je na doživotnu robiju osuđen nacističkiratni zločinac iz Drugog svetskog rata Pol Tuvije (Paul Touvier). 1995. - Od eksplozije automobila bombe u devetospratnoj zgradifederalnih institucija u Oklahoma Sitiju (SAD) poginulo je 168, a više od 400 ljudi je ranjeno. Napad je izvršio bivši američki vojnik Timoti Mekvej (Timothy McVeigh) nad kojim je 2001. izvršena smrtna kazna. 2002. - U svojoj vili u Italiji umro je norveški antropolog,naučnik i istraživač Tor Hejerdal (Thor Heyerdal) koji se proslavio kada je na splavu Kon-Tiki 1947. prešao pacifik. 2003. - Somalijski predsednik Dahir Rijali (Riyale) Kahinproglašen je pobednikom prvih višestranačkih predsedničkih izbora u toj zemlji. On je dobio samo 80 glasova više od svog protivnika. 2004. - U 79. godini umro je Britanac Noris Makverter (NorrisMc Whirter) koji je sa svojim bratom blizancem Rosom (Roš) 1955. osnovao "Ginisovu knjigu rekorda". IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 19. decembra Mileva Marić-Ajnštajn

 

 

 

1154. - Na engleski presto je došao Henri II, prvi vladar dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom, koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171. 1741. - Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na dotad nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom. 1790. - Rodjen je Vilijem Edvard Peri (William Edward Parry), britanski istraživač Arktika. 1793. - General Napoleon Bonaparta dobio je prvu značajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon. 1842. - SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD. 1848. - Umrla je književnica Emili Bronte (Emily Bronte), od tuberkuloze, u 30. godini života. 1851. - Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Turner), jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste. 1863. - Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu podni prekrivač - linoleum. 1875. -Rođena je Mileva Marić-Ajnštajn (Titel, Austrougarska, 19. decembar 1875 — Cirih, Švajcarska, 4. avgust 1948) je bila srpska matematičarka, prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od najgenijalnijih ljudi 20. veka. Postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajnštajnovim radovima, ali je stepen njenog učešća u otkrićima nepoznat i predmet je brojnih polemika. Naručite knjigu. 1902. - Rođen je glumac Ralf Ričardson, jedna od najznačajnijih ličnosti engleskog pozorišta. S jednako velikim uspehom tumačio je uloge u Šekspirovim i modernim dramama, u komedijama i tagedijama, a proslavio se i na filmu ("Ričard III", "Naš čovek u Havani", "Dr Živago", "Kartum", "Ana Karenjina"). 1905. - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, "Nikoljdanski ustav", kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija. 1906. - Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1960, a nakon smenjivanja Nikite Hruščova 1964. generalni sekretar Komunističke partije SSSR i glavni protagonist sovjetske unutrašnje i spoljne politike do smrti 1982. 1915. - Rodjena je u Parizu, popularna francuska pevačica i filmska glumica, Edit Pjaf (Edith Piaf) pod pravim imenom Édith Giovanna Gassion. Francuska publika ju je obožavala, pretvorivši je u jedan od francuskih simbola. Zbog svog glasa i visine, zvali su je 'mali vrabac' (francuski: 'piaf'). 1941. - Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, Adolf Hitler je smenio komandanta nemačkih kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča (Walter von Brauchitsch) i lično preuzeo komandu nad armijom. 1946. - U Indokini je izbio rat između vojske pod vođstvom Ho Ši Mina i francuskih kolonijalnih trupa. 1950. - Savet NATO-a imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najznačajnijih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu i predsednik SAD 1952. i 1956. 1957. - Uvedena je putnička avionska linija London-Moskva. 1958. - Predsednik SAD Ajzenhauer uputio je, prvi put u svetu, božične čestitke preko satelita. 1965. - Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol je pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana. 1972. - Kapsula vasionskog broda "Apolo 17" spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program "Apolo" letova na Mesec sa ljudskom posadom. 1972. - Južnokorejski tanker "Južna zvezda" ispustio je više od sto hiljada tona nafte pored Omana. 1984. - Britanski i kineski premijeri Margaret Tačer i Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine. 1987. - U Sevilji, u Španiji, ruski šahovksi velemajstor Gari Kasparov je odbranio titulu svetskog šampiona u šahu, pobedivši izazivača, Anatolija Karpova. Naručite knjigu. 1991. - Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba - Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250. 000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju. 1995. - Prvi vojnici iz Rusije stigli su u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO. 1996. - Umro je Marčelo Mastrojani (Marcello Mastroianni), zvezda italijanske kinematografije ("Devojke sa Španskog trga", "Sladak život", "Osam i po", "Privatan život", Leo poslednji"). 1997. - Singapurski putnički avion "Boing 737-300" srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i članova posade. 2001. - U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strožije ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara. 2002. - Hrvatska vlada usvojila je Rezoluciju o pristupanju EU. 2002. - Slovenija je dobila novu vladu čiji je premijer Anton Rop. 2003. - U Zagrebu je umro profesor Ekonomskog fakulteta i poznati hrvatski ekonomista Branko Horvat (76). 2003. - Predsednik Libije Moamer Gadafi prihvatio je da njegova zemlja odustane od programa za razvoj oružja za masovne uništenje i pristao na poštovanje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja. 2004. - Umrla je slavna italijanska operska pevačica Renata Tebaldi (83) LINK.
 
   

Na današnji dan, 19. februara Kopernik i Hamsun

 

 

 

1473. Rođen je poljski naučnik Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i utemeljivač moderne astronomije. Njegovo učenje bilo je u suprotnosti s crkvenom naukom o Zemlji kao središtu sveta, zbog čega su mnogi njegovi sledbenici stradali kao žrtve katoličke inkvizicije. Katolička crkva je 1616. zabranila sva dela koja su se zasnivala na Kopernikovom učenju. Zabrana je skinuta 1757. 1674. Potpisan je Vestiminsterski ugovor kojim je okončanenglesko-holandski rat, a Nova Nizozemska (područje današnjeg Njujorka) pripala je Engleskoj. 1797. Papa Pije VI potpisao je Tolentinski ugovor s Napoleonom Bonapartom prema kojem su Bolonja, Romanja i Ferara pripale Francuskoj. 1807. Britanska flota prošla je kroz Dardanele da bi se potom pridružila ruskim snagama u ratu protiv Turske. 1861. Carskim manifestom i Zakonom o pravnom položaju seljaka car Aleksandar II ukinuo je kmetstvo u Rusiji. 1918. Sovjetski Centralni izvršni komitet izdao je dekret o zabrani privatnog vlasništva nad zemljom, vodama i prirodnim resursima. 1922. U Zagrebu je izašao prvi broj lista "Borba", iza kojeg jestajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List je zabranjen 13. janaura 1929. Ponovo je izlazio u Drugom svetskom ratu u Užicu krajm 1941. i u Bosanskoj krajini od oktobra 1942. do februara 1943. Posle rata nastavio je da izlazi u Beogradu kao dnevni list. 1940. Umro je srpski političar Ljubomir Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije do 1901. i jedan od osnivača Samostalne radikalne stranke 1902. Od 1919. bio je predsednik novoformirane Demokratske stranke, predsednik jugoslovenske vlade (1919. i 1924), a od 1929. lider Udružene opozicije. 1942. Japanski avioni su u prvom napadu na Australiju u Drugom svetskom ratu bombardovali grad Darvin i obližnju vojnu bazu. U napadu su poginula 243 Australijanca, potopljeno je osam brodova i uništena su 23 aviona. 1945. Američke snage iskrcale su se u Drugom svetskom ratu na pacifičko ostrvo Ivo Džima. U borbama koje su trajale do 26. marta, kada su se Japanaci predali, poginulo je više od 6. 800 Amerikanaca. 1951. Umro je francuski pisac Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti 20. veka. Romanopisac, esejist, kritičar, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1947, a 1952. njegova dela našla su se na spisku zabranjenih knjiga Vatikana ("Kovači lažnog novca", "Podrumi Vatikana", "Pastoralna simfonija"). 1952. Umro je norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislinga i nacističke Nemačke, izgubio je popularnost, a njegovi čitaoci vraćali su mu poštom knjige. Posle rata, već u dubokoj starosti, osuđen je na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom ("Glad", "Pan", "Plodovi zemlje"). 1959. Velika Britanija, Grčka i Turska potpisale su u Londonu sporazum o nezavisnosti Kipra, na kojem je godinama trajao ustanak protiv britanske kolonijalne vlasti. 1977. U Bukureštu je potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji hidrocentrale "Đerdap 2". 1991. Boris Jeljcin je zatražio ostavku predsednika SSR Mihaila Gorbačova, tvrdeći da je on žrtvovao reforme da bi povećao ličnu vlast. 1992. U Južnoj i Severnoj Koreji stupili su na snagu sporazumi o zabrani nuklearnog oružja na korejskom poluostrvu. 1993. Od 1. 500 putnika i članova posade feribota koji je potopljen u oluji pored obala Haitija, spašeno je 285. 1997. U 93. godini je umro kineski državnik Deng Sjaoping, koji je kao kineski lider od 1978. poveo zemlju u političke i privredne reforme. S vlasti se povukao 1990, ali je sve do smrti imao presudan uticaj u postmaoističkoj Kini. 1999. Ubijen je verski vođa iračkih šiita veliki ajatolah Mohamad Sadek al Sadr, zajedno s dva sina. 2002. Nakon ubistva šest izraelskih vojnika, izraelske snage napale su sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi. U tom napadu ubijeno je 15 Palestinaca. 2003. Međunarodni krivični sud za Ruandu osudio je adventističkog sveštenika Elizafana Ntakirutinama, na 10, a njegovog sina doktora Žirarda na 25 godina zatvora za genocid i zločine protiv čovečnosti u toj zemlji. To je prva presuda Tribunala jednom sveštenom licu. 2003. U Nemačkoj je osuđen na 15 godina zatvora Munir El Motasadeku, saučesnik u terorističkim napadima u Njujorku 11. septembra 2001. 2008. Kubanski predsednik Fidel Kastro, legenda kubanske revolucije i svetska politička figura, povukao se sa čelnih funkcija u zemlji na kojima je bio od 1959. godine. Kastro je iz zdravstvenih razloga bio odsutan iz javnosti od jula 2006. godine. Za šefa države izabran je njegov brat Raul Kastro. B92.
 
   

Na današnji dan, 19. januara

 

 

 

1419. - U Stogodišnjem ratu Francuske i Engleske grad Ruan predaose engleskom kralju Henriju V (Henry), koji je time okončao osvajanje Normandije. 1736. - Rođen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat (James Watt). Svojim pronalascima (1765) razvio je i usavršio konstrukciju parne mašine koja je postala glavni pokretač industrijske revolucije u drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka. 1785. - U Novom Sadu umro je Zaharija Stefanović Orfelin, pesnik,istoričar, naučnik, bogoslov, izdavač, kartograf, kaligraf prevodilac, leksikograf i farmaceut. Rođen je u Vukovaru 1726. i bio je jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Njegovo najznačajnije književno delo je "Život Petra Velikog", a delo "Kaligrafija" (1778) donela mu je članstvo u Bečkoj umetničkoj akademiji. 1809. - Rođen je američki pisac Edgar Alan Po (Allan Poe). Zaživota gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler (Baudelaire), Malarme (Mallarme) i Valeri (Valery). U spisu "Filozofija kompozicije" analizirao je pesnicki postupak najčuvenije poeme "Gavran". Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskog romana.   Da li ste dobili pismo sa markom Poa? Sve najbolje na jednom mestu. Naručite. 1853. - U Rimu je prvi put izvedena Verdijeva opera "Trubadur". 1878. - Srpska vojska je u srpsko-turskom ratu osvojila Vranje. 1902. - U Petrogradu je rođen vizantolog Georgije Ostrogorski. Dugogodišnji profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, jedno je od najvećih imena vizantologije u 20. veku. U mnogobrojnim delima proučavao je sve vidove života Vizantije, a njegova "Istorija Vizantije" prevedena je na više svetskih jezika. 1916. - Na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele su da stižuprve jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Do aprila na Krf je prebačeno oko 140. 000 srpskih vojnika. 1918. - Boljševici su u Petrogradu raspustili Ustav o tvornusku pštinu Rusije. 1919. - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Srbiji i Crnoj Gori zamenila Julijanski kalendar Gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva je zadržala Julijanski kalendar. 1945. - Sovjetska Crvena armija je u prodoru ka Berlinu u Drugomsvetskom ratu, zauzela poljski grad Krakov. 1966. - Indira Gandi (Gandhi) izabrana je za šefa vlade Indije,osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija (Shastri). Siki ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbeđenja ubili su je 31. novembra 1984. ispred rezidencije u Nju Delhiju. 1983 - Umro je srpski lekar i naučnik Aleksandar Kostić, autorprvih jugoslovenskih udžbenika "Osnove histologije" i "Osnove embriologije" i "Medicinskog rečnika" koji je preveden na više stranih jezika. 1983. - U Boliviji je uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi(Barbie), zloglasni nacistički šef Liona u Francuskoj pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu. 1993. - SSSR je saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deonuklearnih raketa kratkog dometa. 1993. - Prve američke jedinice napustile su Somaliju posleneuspele intervencije SAD u toj afričkoj zemlji. 1995. - Ruske trupe zauzele su predsedničku palatu u Groznom,glavnom gradu Čečenije. 2000. - U egzilu u Tunisu umro je bivši italijanski premijer Betino Kraksi (Bettino Craxi), koji je napustio Italiju 1994. nakon što je optužen za korupciju. 2002. - Umro je Marti Mietunen (94), koji je, kao član Partijecentra, od 50-tih do kasnih 70-tih bio član nekoliko vlada u Finskoj, a potom i premijer u više mandata. 2003 - Vlasti u Indiji su saopštile da je zbog izuzetno hladnogtalasa u delovima Indije, Bangladeša i Nepala, od decembra 2002. umrlo 1. 300 ljudi širom tog regiona. 2003. - Umro je veteran soula Vilson Piket (Wilson Pickett) poznatpo hitovima "Mustang Sallhy", "In the Midnight Hour" i "Fanky Broadnjay". 2003. - U 86. godini umrla je Fransoaz Žiru (Francoise Giroud),poznata novinarka, koja je pisala o politici, seksu i feminizmu. Bila je glavni i odgovorni urednik ženskog magazina "El", a potom i suosnivač vodećeg nedeljnika "L'Ekspres" - 1953. godine. Žiru je bila prvi francuski ministar za ženska pitanja.
 
   

Na današnji dan, 19. jula

 

 

 

1427 - Umro je Stefan Lazarević, srpski knez (1389-1402), sin kneza Lazara i kneginje Milice, vazal turskog sultana Bajazita I do 1402. godine, kada se povukao u Carigrad gde je od vizantijskog cara Jovana II Paleologa dobio titulu despota. Posle poraza Bajazita I kod Angore od Mongola, sklopio je sporazum sa ugarskim carem Žigmundom I od kojeg je 1403. dobio Mačvu i Beograd, koji je proglasio prestonicom, a 1421. je nasledio Zetu. Bavio se prevođenjem s grčkog, napisao je poslanicu "Slovo ljubve". Njegova je zadužbina manastir Manasija. 1545 - Brod "Meri Rouz", ponos ratne flote engleskog kralja Henrija VIII (Henry), potonuo je u kanalu Solent između obale južne Engleske i ostrva Vajt. Život je izgubilo više od 700 ljudi. 1553 - Marija Tjudor proglašena je za kraljicu Engleske. Udajom za španskog princa Filipa približila se Vatikanu i progonila protestante, zbog čega je nazvana Marija Krvava i Marija Katolička. Tokom njene vladavine, Engleska je izgubila Kale (1558), svoje poslednje uporište u Francuskoj. 1814 - Rođen je Semjuel Kolt (Samuel Colt), koji je napravio revolver nazvan po njegovom prezimenu. 1834 - Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega (Hilaire Germain, Degas), koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtača najbolje je iskazao slikajući telo u pokretu ("Balerina", "Kupačica", "Pralja"). 1870 - Francuski car Napoleon III objavio je rat Pruskoj, koji je imao teške posledice po francusko Drugo carstvo. Francuska vojska pretrpela je težak poraz u bici kod Sedana (2. septembra), car je zarobljen, a u Parizu je proglašena republika. 1877 - Održan je prvi teniski turnir u Vimbldonu. Pobedio je engleski teniser Spenser Gor (Spencer Gore). Miroslav-Miro Radojčić, doajen srpskog novinarstva i dugogodišnji novinar "Politike" poslat je u inostranstvo kao prvi dopisnik zemlje koja je, tada, želela da otkriva svet. VIŠE O KNJIZI. Zoin Mihailo: "Na Vinbldonu samo belo na terenu. " 1883 - Na brdu Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pesnika Branka Radičevića, nakon što su, 30 godina posle njegove smrti, preneti iz Beča. Branko Radičević: Učeni mačak Čudesna mašta ovog pisca stvara roman o tome šta se desilo kada je – ne dečak, nego njegov mačak – pošao u školu. . . Kakva se sve čuda, doživljaji, nesporazumi i vratolomije mogu desiti kad mačak prestane da bude običan, a postane – školovan. . . Knjiga za uživanje. LINK 1893 - Rođen je ruski pisac Vladimir Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma i vodeći pesnik u vreme Oktobarske revolucije i ranom sovjetskom periodu ("Pesme o revoluciji", "Oblak u pantalonama", "Rat i svet", "Lenjin"). Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama Zbirka pesama velikog ruskog pesnika koju smo naslovili po jednoj od njegovih najpoznatijih poema Oblak u pantalonama.  Naručite knjigu. 1900 - Otvorena je pariska podzemna železnica (metro). 1936 - Umro je srpski geolog i političar Jovan Žujović, osnivač geološke nauke u Srbiji. Napravio je prvu preglednu geološku kartu Srbije i napisao mnogobrojne radove iz geologije, paleontologije i antropologije. 1937 - U Beogradu je došlo do sukoba policije i demonstranata ("krvava litija") koji su protestovali zbog podnošenja skupštini na ratifikaciju konkordata između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. Konkordat je potpisan u julu 1935, ali zbog otpora javnog mnjenja nije stupio na snagu. 1941 - Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Churchill) počeo je kampanju pod nazivom "V for Victory" u Drugom svetskom ratu. 1943 - U nameri da oslabe italijanski fašistički režim, saveznici su u Drugom svetskom ratu iz 700 aviona zasuli bombama aerodrome i vojne poligone u blizini Rima. 1947 - Ubijeni su burmanski premijer Aung San i šest ministara. Atentat su izvršili politički protivnici tokom zasedanja vlade. 1956 - Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta - Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru (Javaharlal) i Gamal Abdel Naser (Nasher), potpisali su Brionsku deklaraciju o zajedničkj protivblokovskoj politici, što je označilo početak stvaranja Pokreta nesvrstanih zemalja. 1965 - Umro je korejski državnik Singman Ri (Syngman Rhee), prvi predsednik Južne Koreje 1948. Sa vlasti se povukao 1960. pod pritiskom studentskih protesta zbog izbornih prevara. 1974 - Španski diktator Fransisko Franko (Francisco Franco) zbog bolesti je privremeno predao vlast princu Huanu Karlosu (Juan Carlos), koji je 1975, posle Frankove smrti, postao kralj Španije. 1980 - U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre, koje je bojkotovalo više od 40 zemalja zbog sovjetske invazije na Avganistan. Dragan Malešević: Olimpijske igre - Antičke, letnje, zimske Sveobuhvatan i iscrpan vodič kroz igre koje već vekovima opstaju dajući nadahnuće novim generacijama širom sveta. Prema rečima autora, u ovoj knjizi izneta su najosnovnija saznanja o nastanku i razvoju igara u antička vremena, zatim njihovoj obnovi i kratak pregled modernih, kako letnjih, tako i zimskih igara. Poručite 1989 - Poljska Narodna skupština izabrala je generala Vojćeha Jaruzelskog (Wojciech) za predsednika Poljske. 1992 - U eksploziji automobila-bombe u Palermu ubijen je Paolo Borselino (Borsellino), vodeći italijanski sudija u borbi protiv mafije. 1994 - Narodna Skupština Republike Srpske odbila je Plan teritorijalnog razgraničenja u Bosni koji je početkom meseca Kontakt grupa ponudila zaraćenim stranama. SR Jugoslavija, od koje se očekivalo da utiče na bosanske Srbe da prihvate predloženi plan, kažnjena je poostravanjem međunarodnih sankcija, a u Bosni je nastavljen rat. 1996 - Na zahtev međunarodnih predstavnika u posleratnoj Bosni predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić podneo je ostavku na sve javne funkcije. 1997 - Irska republikanska armija objavila primirje u svojoj 28-godišnjoj kampanji protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj. 2000 - Rusija je predstavila svetskom tržištu novo protivtenkovsko oruzje montirano na prikolici kros-kantri motocikla. 2002 - Italija je pristala da vrati prastari obelisk koji su fašističke trupe iznele iz Etiopije, pre gotovo 65 godina, čime je okončan jedan od najvećih diplomatskih sukoba Rima. 2002 - Umro je Aleksander Ginzburg, pisac i jedan od najvećih disidenata tokom sovjetske ere. Bio je hapšen i upućivan u radne kampove, zbog osnivanja prvog nezavisnog magazina u Sovjetskom Savezu, u kome je kritikovao tadašnji pravosudni sistem. 2005 - Liban je dobio prvu vladu, nakon povlačenja sirijskih trupa iz te zemlje, posle 29 godina. U sastav novog kabineta prvi put su ušli članovi šiitske grupe Hezbolah, koju SAD smatraju terorističkom organizacijom. 2009 - Haški tribunal osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora, a njegovog brata Sredoja Lukića na 30 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima u Višegradu 1992-94. godine. 2013. - Izašlo je III izdanje knjige "Android 4 razvoj aplikacija". Naučite brzo kako da razvijate aplikacije za Android 4 telefone i tablet računare!  VIŠE O KNJIZI. LINK.
 
   

Na današnji dan, 19. juna

 

 

 

1566. - Rođen je Džejms I Stjuart, engleski kralj. 1623. - Rođen je Blez Paskal, francuski matematičar, fizičar i filozof. 1834. - Rođen je Edgar Dega, francuski slikar i kipar (†1917) 1846. - Prva bejzbol-utakmica sa uspostavljenim pravilima odigrana u Nju Džersiju. 1862. - Kongres SAD zabranio ropstvo na teritoriji SAD. 1867. - Republikanci, sledbenici Pabla Huaresa, pogubili Maksimilijana I Habzburga, koga je Luj Napoleon III 1864. proglasio za cara Meksika. 1885. - Rođen je Stevan Hristić, srpski kompozitor i dirigent. 1885. - U Njujork stigla Statua slobode, poklon Francuske. Zoin Mihailo: "Sloboda koju ti neko pokloni nikada nije ista kao sloboda koju osvojiš. " 1886. - Rođen je Jovan Bijelić, srpski slikar, član Srpske akademije nauka. 1897. - Umro engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot, kojem su 1880. zakupci imanja kojim je upravljao odbili saradnju. Takav vid otpora kasnije nazvan prema njegovom prezimenu. 1906. - Rođen je Ernst Boris Čejn, britanski fiziolog i biohemičar ruskog porekla, nobelovac. 1908. - Dolaskom broda „Kasato Maru“ u luku Santos sa 168 japanskih porodica počela imigracija Japanaca u Brazil. 1924. - Rođen je Rejmond Nurda, američki biznismen. 1937. - Umro je Džejms Metju Beri, škotski pisac, autor priča o Petru Panu. Džejms Metju Beri: Petar Pan Vendi, Džon i Majkl Darling žive mirno sa svojim roditeljima u uglednom delu Londona. Jedino što ih izdvaja od ostalih porodica jeste njihova dadilja, naime ona je pas, Nana. A onda, jedne noći u njihov dečji svet dolazi Petar Pan i odvodi ih u Nedođiju, zemlju iz mašte. Detaljnije Petar Pan - Skraćena verzija „Sva deca, osim jednog deteta, rastu. “ Tako počinje najpoznatiji i najčarobniji roman za decu – Petar Pan. Poručite 1944. - Američke snage u Drugom svetskom ratu zauzele ostrvo Sajpan u Pacifiku, jednu od najvećih vojno-pomorskih baza Japana. 1945. - Rođen je Radovan Karadžić, srpski političar i književnik, prvi predsjednik Republike Srpske, haški optuženik. 1947. - Rođen je Salman Ruždi, indijski pisac. Rekao je: A book is a version of the world. If you do not like it, ignore it; or offer your own version in return. A poet's work is to name the unnameable, to point at frauds, to take sides, start arguments, shape the world, and stop it going to sleep. Be sure that you go to the author to get at his meaning, not to find yours. Books choose their authors; the act of creation is not entirely a rational and conscious one. Doubt, it seems to me, is the central condition of a human being in the twentieth century. Salman Ruždi: Čarobnica iz Firence Čarobnica iz Firence priča je o ženi koja pokušava da upravlja sopstvenom sudbinom u muškom svetu. Detaljnije Salman Ruždi: Deca ponoći Godine 1993. ovo delo dobija nagradu Buker nad Bukerima", da bi 2008. godine bio izabran za najbolji roman koji je ikada dobio Bukerovu nagradu. Detaljnije 1949. - Umro je Vladimir Nazor, hrvatski pisac (*1876) 1951. - Rođen je Ajman al-Zavahri, jedan od vođa Al Kaide. 1953. - Džulijus i Etel Rozenberg, osuđeni za špijunažu u korist SSSR, pogubljeni na električnoj stolici u američkom zatvoru Sing Sing. 1961. - Kuvajt, pod protektoratom Velike Britanije od 1899, stekao punu nezavisnost. 1961. - Otkrivanjem natpisa sa imenom Pontija Pilata na iskopini rimskog hrama u Cezariji prvi put nađen dokaz da je on postojao. 1965. - General Huari Bumedijen vojnim udarom sa vlasti zbacio predsednika Alžira Ahmeda Ben Belu. 1970. - Sovjetski vasionski brod „Sojuz 9“ postigao novi rekord u dužini boravka u kosmosu, 17 dana, 16 časova i 59 minuta. 1975. - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kurt Valdhajm u Meksiko Sitiju otvorio prvu svetsku konferenciju o položaju žena. 1987. - U eksploziji u garaži robne kuće u Barseloni poginulo 12 i ranjeno više od 30 ljudi. Odgovornost preuzela baskijska separatistička organizacija ETA. 1988. - U indijskom gradu Kurukšetra poginulo 15, ranjeno 25 ljudi u eksploziji bombe koju su postavili ekstremisti Siki. 1993. - Umro je Vilijam Golding, engleski pisac, nobelovac. Vilijam Golding: Gospodar muva Klasični roman britanskog nobelovca o grupi engleskih učenika koji posle avionske nesreće završavaju na pustom ostrvu strašna je i aktuelna priča, danas kao i kada je prvi put objavljena 1954. Detaljnije 1994. - Umro je Pavle Bogatinčević, srpski glumac. 1995. - Čečenski pobunjenici oslobodili 1. 500 talaca koje su držali šest dana i napustili bolnicu u gradu Budjenovsk na jugu Rusije, pošto je s ruskim vlastima dogovoren prekid vatre i nastavak mirovnih pregovora o Čečeniji. 1999. - U Prištini, na zgradi komande Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, podignuta zastava UN pošto se VJ povukla, a mirovne snage UN preuzele kontrolu nad Kosovom i Metohijom. 2000. - Britanski carinici u luci Dover u kamionu-hladnjači otkrili 58 leševa Kineza, ilegalnih emigranata. 2003. - Parlament Turske usvojio paket reformi na planu ljudskih prava, poslednji u nizu zakona koji bi trebalo da povećaju šanse Turske za ulazak u Evropsku uniju. 2007. - Umro je Klausjirgen Vusov, nemački glumac (poznat po ulozi direktora "Švarcvald klinike") (*1929) IZVOR
 
   

Na današnji dan, 19. maja

 

 

 

530. - Kralja Vandala i Alana Hilderiha svrgnuo njegov sinovac Gelimer čime je izazvana vizantijska vojna intervencija i osvajanje severne Afrike od strane Justinijanovog vojskovođe Velizara 534. godine. 1635. - Francuska u Tridesetogodišnjem ratu objavila rat Španiji. 1649. - Prvi put upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku. 1762. - Rođen je Johan Gotlib Fihte, nemački filozof. 1802. - Napoleon Bonaparta ustanovio Orden legije časti za civilne i vojne zasluge. 1859. - Umro je Josip Jelačić ban hrvatsko-dalmatinsko-slavonski 1861. - Rođena je Neli Melba, australijska operska pevačica. 1866. - srušena Stambol kapija u Beogradu 1890. - Rođen je Ngujen Tat Tan, vijetnamski državnik, poznat kao Ho Ši Min. (†1969. ) 1890. - Rođen je Petar Pjer Križanić, jugoslovenski slikar i karikaturista. 1892. - Rođen je Milutin Bojić srpski pesnik, dramski pisac, književni kritičar i pozorišni recenzent 1898. - Umro je Vilijam Juert Gledston, engleski državnik. 1906. - Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično otvorili „Simplon“, tunel kroz Alpe kojim su povezane Italija i Švajcarska. 1909. - Rođen je Ser Nikolas Džordž Vinton. Britanski humanitarac koji je organizovao spasavanje 669 većinom jevreske dece iz Čehoslovačke koju su okupirali Nemci, za vreme II svetskog rata, u operaciji koja je nazvana Češki transport dece. Vinton im je pronašao domove i sproveo njihov siguran prevoz do Britanije. Štampa ga je prozvala “Britanskim Šindlerom”. 1925. - Rođen je Malkom Litl, poznat kao Malkom X, američki borac za građanska prava. (†1965. ) 1928. - Rođen je Salot Sar, poznat kao Pol Pot, kambodžanski diktator. 1930. - Belkinje u Južnoj Africi dobile pravo glasa. 1935. - Umro je Tomas Edvard Lorens, engleski pukovnik arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. 1945. - Više od 40 američkih bombardera napalo Tokio u Drugom svetskom ratu. 1974. - Tesnom većinom Valeri Žiskar Desten pobedio Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj. 1989. - Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. 1994. - Umla je Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa. 1997. - U Bangladešu u snažnom ciklonu život izgubilo najmanje 350 ljudi, a više od milion ostalo bez kuća. 1998. - Indonežanski studenti upali u zgradu Parlamenta u Džakarti, zahtevajući ostavku šefa države Suharta. 2000. - Kina i Evropska unija postigle sporazum o trgovini, Kini otvoren put u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina naredne godine primljena u STO. 2001. - Na sastanku u Egiptu ministri inostranih poslova arapskih zemalja predložili suspenziju političkih kontakata s Vladom Izraela do prestanka oružanih napada Izraela na Palestince. IZVOR
 
   

Na današnji dan, 19. marta

 

 

 

1563. - Mirom u Amboazu završen je prvi verski rat u Francuskoj nakon kojeg su hugenoti (protestanti) dobili ograničenu slobodu veroispovesti. Hugenotski ratovi razdirali su Francusku više od 30 godina. 1628. - Englezi su u Americi osnovali koloniju Masačusets. 1796. - Republika Francuska donela je Dekret o slobodi štampe, koji je po dolasku Napoleona na vlast dve godine kasnije prestao da važi, a štampa je podvrgnuta strogoj cenzuri. 1812. - Španski parlament je u Kadisu usvojio liberalni ustav,koji je postao ideal slobodoumnih težnji građanske klase u evropskim državama. Posle povratka na presto 1813. kralj Ferdinand VII je ukinuo ustav i obnovio feudalno-apsolutistički poredak, ali je posle izbijanja ustanka 1820. bio prisiljen da ga vrati na snagu. 1813. - Rođen je škotski misionar i istraživač Afrike Dejvid Livingston (David Livingstone), koji je 1855. otkrio Viktorijine vodopade. Prvi je istraživao pustinju Kalahari, basen reke Zambezi i izvorište reke Kongo. Kao najveći britanski istraživač Afrike, sahranjen je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu. 1861. - Englezi su, nakon višegodišnjih borbi, ugušili pobunu domorodačkog stanovništva Maora na Novom Zelandu i oni su se povukli u unutrašnjost ostrva. 1872. - Rođen je ruski baletski koreograf Sergej Pavlovič Đagiljev, osnivač čuvene grupe "Ruski balet", koja je s izuzetnim uspehom nastupala od 1909. do 1929. 1920. - SAD su odbile da potpišu Versajski ugovor posle Prvog svetskog rata i da se priključe Društvu naroda, zbog bojazni od uvlačenja u rat u slučaju napada na neku članicu Društva. 1945. - Velika Britanija je priznala vladu Demokratske Federativne Jugoslavije na čelu s Josipom Brozom Titom. Nakon Velike Britanije, DFJ su priznale i SAD (18. marta) i ŠSR (29. marta). 1950. - Šefovi vlada Istočne i Zapadne Nemačke Vili Brant(Willy Brandt) i Vili Štof (Willi Stoph) susreli su se u Erfurtu. To je bio prvi susret visokih zvaničnika dve zemlje od podele Nemačke 1949. 1950. - Umro je američki pisac Edgar Rajs Barouz (Rice Burroughs), poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu. 1977. - U predsedničkoj rezindenciji u Brazavilu ubijen jepredsednik Konga Marijen Nguabi (Marien Ngouabi). Za ubistvo je optužen i potom pogubljen bivši šef države Alfons Masamba Deba (Alphonse Mašabma Debat). Vlast je preuzela vojna hunta, a za predsednika je u aprilu 1977. proglašen pukovnik Joakim Jombi Opango (Joaćim Yhombi). 1978. - Izraelska vojska je okupirala veći deo juga Libana. 1991. - Narodna skupština Srbije preuzela je ovlašćenja raspuštene Skupštine Kosova i razrešila dužnosti Rizu Sapundžiju, člana Predsedništva SFR Jugoslavije sa Kosova. 1994. - Trupe vlade u Pnom Penu zauzele su grad Pailin na istokuKambodže, glavno uporište maoističkog gerilskog pokreta "Crvenih Kmera". 1994. - U eksploziji bombe podmetnute u podžemnu železnicu uglavnom gradu Azerbejždana Bakuu poginulo je 12 i ranjeno više od 50 ljudi. 1996. - Policija Federacije BiH ušla je u Grbavicu, poslednjusarajevsku opštinu koju su u bosanskom ratu držale srpske snage. Time je završen transfer vlasti u sarajevskim opštinama koje su prema Dejtonskom sporazumu pripale Federaciji BiH. Najveći deo srpskog stanovništva je dva dana ranije napustio Grbavicu, a prema podacima Ifora, tokom transfera vlasti iz Sarajeva se iselilo oko 60. 000 Srba. 1996. - U glavnom gradu Filipina Manili u požaru u jednoj diskoteci poginulo je najmanje 150 ljudi. 1997. - Umro je američki slikar holandskog porekla Vilem de Kuning (Willem, Kooning), utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je četrdesetih godina 20. veka preobrazio slikarstvo u SAD. 1999. - U eksploziji bombe koju su čečenski teroristi aktiviralina pijaci u južnom ruskom gradu Vladikavkaz, poginulo je više od 50 ljudi. 1999. - Nakon neuspelih pregovora Srba i kosovskih Albanaca u Parizu, predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) izjavio je da je "prag prekoračen" i da problem Kosova ugrožava američke nacionalne interese. Diplomate zapadnih zemalja počele su da napuštaju Beograd, a međunarodni verifikatori Kosovo. 2001. - Socijalista Bertran Delano (Bertrand Delanoe) je,pobedivši na izborima, postao prvi gradonačelnik Pariza iz redova levice. 2002. - Zimbabve je na godinu dana suspendovan iz Komonvelta. 2003. - Umro je Dragan Stojnić (Beograd, 10. novembar 1937 — Beograd, 19. mart 2003) Bio je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih šansonjera. 2006. - Hiljade demonstranata okupilo se na velikom trgu u glavnomgradu Belorusije, Minsku, odbijajući da priznaju rezultate predsedničkih izbora na kojima je po treći put pobedio Aleksander Lukašenko (Alexander Lukashenko) i time nastavio svoju 12 godišnju vladavinu. 2008. Umro je Ser Artur Čarls Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke; 16. decembar 1917, Majnhed, Somerset, Engleska — 19. mart 2008, Kolombo, Šri Lanka) Bio je britanski pisac i pronalazač. Uz Ajzaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike ali za razliku od njega Klark se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama. Poslednja teorema Randžit Sabramanijan, student astronomije u Šri Lanki, postaje opsednut tri stotine godina nerešenim problemom teoreme koja bi mogla otkriti tajnu univerzuma. PORUČITE Prvorođeni Čini se da je kraj neizbežan. Međutim, u trenutku kad čovečanstvo sagledava sasvim nove, iznenađujuće činjenice o prirodi Prvorođenih i njihovim zastrašujućim planovima u vezi s ljudskom rasom, iz sveta udaljenog mnogo svetlosnih godina pojavljuje se neočekivani saveznik. PORUČITE Oko vremena Posle senzacionalnog uspeha svog prvog tandemskog dela, romana Svetlost drugih dana, Artur Klark i Stiven Bakster ponovo su udružili spisateljske snage, podarivši nam Oko vremena – prvi deo u seriji Vremenska odiseja. PORUČITE Oluja sa sunca Drugi deo u ciklusu "Vremenska odiseja" PORUČITE Matica zemlja Kolonisti iz celog Sunčevog sistema okupljaju se na matičnoj planeti da bi proslavili 2276. godinu. Dankanu Mekenziju, naučniku-vođi iz podzemne kolonije Titan, jednog od najudaljenijih Saturnovih meseca, poveren je osetljiv zadatak presudan za njegov mesec, njegovu porodicu i njega samog. . . PORUČITE Susret sa Ramom Rama je ogromna vanzemaljska svemirska letilica koja ulazi u naš Sunčev sistem. Savršen cilindar dugačak nekih pedeset kilometara koji se brzo okreće i juri kroz svemir. Rama je tehnološko čudo, misteriozna i potpuno enigmatična vanzemaljska tvorevina. To je prvi posetilac ljudskoj vrsti sa zvezda i mora biti istražen…PORUČITE 2012. — Верица Бараћ, прва Председница Савета Владе Србије за борбу против корупције. (*1955). Verica Barać (1955-2012), žena koja se borila protiv dve stvari koje se ne mogu pobediti: opake bolesti i političkog lopovluka u Srbiji. Za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije imenovana je 23. maja 2003. godine. Savet je Vlada Srbije formirala decembra 2001, a do marta 2012. on je vladi dostavio više od 70 izveštaja, inicijativa, analiza i predloga. Rođena je u Čačku 14. juna 1955. a diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nakon završenih studija radila je nekoliko godina u PKB Beograd. Potom u Čačku radi u opštinskoj upravi, a od 1997. do 2001. je javni pravobranilac te opštine. Bila je jedan od lidera antiratnog protesta Građanskog parlamenta Čačka u vrema NATO bombardovanja 1999. godine.  Bila je takođe među osnivačima Građanskog parlamenta Srbije 2000. a do 2003. je i predsednica te organizacije. Barać, koja je ispoljila izuzetnu istrajnost i upornost u borbu protiv korupcije, odlikovana je posthumno, 15. februara ove 2014. godine povodom Dana državnosti Srbije, Zlatnom medaljom za zasluge zbog izuzetnih zasluga u borbi protiv korupcije i za afirmaciju principa ljudskih prava i pravne države. Krajem prošle godine su okončane istrage o sve 24 sporne privatizacije na koje su Barać i Savet za borbu protiv korupcije ukazali desetak godina ranije. Dobitnica je nagrade "Vitez poziva", koju nevladina organizacija Liga eksperata (LEKS) dodeljuje na Svetski dan ljudskih prava pojedincima koji su se istakli u svojim profesijama. Priredila je knjigu Građanskog parlamenta Srbije "Pravac promena" i tri zbornika izveštaja i inicijativa Saveta za borbu protiv korupcije. Povelju za građansku hrabrost "Dragoljub Stošić" dobila je 2008. godine od Unije sindikata i Kuće pravde Strazbur, a nagradu "Osvajanje slobode" Fonda Maja Maršićević -Tasić, 2010. godine. Preminula je 18. marta 2012, posle duge i teške bolesti. 2015. - Gugl slavi rođendan Brusa Vilisa. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 2. aprila bajke, Andersen i Emil Zola

 

 

 

742. - Rođen je franački kralj Karlo Veliki koji je od dolaska na presto 768. do smrti 814. proširio franačko carstvo od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Češke. Krunisan je za cara 800. godine. 1758. - Rođen je Džejms Monro (James Monroe), jedan od najaktivnijih političara u američkoj istoriji. Bio je predsednik SAD od 1817. do 1825. godine. Zajedno sa J. Lj. Adamsom formulisao je Monroovu doktrinu kojom je proklamovana američka izolacionistička politika. Sudelovanjem u dva svetska rata i ulaskom u UN, SAD su napustile Monroovu doktrinu. 1792. - Dolar je ozakonjen kao novčana jedinica SAD. 1805. - Rođen je danski pisac Hans Kristijan Andersen (Christian). Svetsku slavu donele su mu pripovetke za decu, bajke među kojima su najpoznatije "Carevo novo odelo", "Ružno pače", "Snežna kraljica", "Devojčica sa šibicama". KNJIGA ANDERSENOVE BAJKE Naručite knjigu. 1840. - Rođen je francuski pisac Emil Zola (Emile), predvodnik naturalističkog pokreta u francuskoj književnosti, autor "Tereze Raken", "Žerminala", "Nane". Značajnu ulogu Zola je imao u otkrivanju mahinacija najviših vojnih krugova u "Drajfusovoj aferi". Otvorenim pismom 1898. predsedniku Francuske pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror", doprineo je oslobađanju kapetana Alfreda Drajfusa, lažno optuženog za izdaju i osuđenog na doživotnu robiju. 1860. - U Torinu se sastao prvi italijanski parlament. 1872 - Umro je američki pronalazač i slikar Semjuel F. B. Morze (Samuel Morse), tvorac telegrafa i Morzeove azbuke. 1905. - Otvoren je železnički tunel ispod Alpa "Simplon" kojim je Švajcarska povezana sa Italijom. 1917. - Pred Vojnim sudom za oficire srpske vojske u Solunu je počeo sudski proces protiv grupe oficira na čelu sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem - Apisom, optuženih za pripremanje prevrata i pokušaj atentata na regenta Aleksandra. Nad Apisom i dvojicom njegovih sledbenika izvršena je smrtna kazna streljanjem 26. juna. Ostali su osuđeni na zatvorske kazne. Vrhovni sud Srbije rehabilitovao je Apisa i njegove sledbenike u obnovljenom procesu 2. juna 1953. 1917. - Američki Kongres objavio je rat carskoj Nemačkoj. 1940. - Nemačka vojska okupirala je Dansku i napala Norvešku. 1944. - Sovjetske trupe prešle su reku Prut u Drugom svetskom ratu i ušle u Rumuniju. 1960. - Francuska je potpisala sporazum sa Madagaskarom kojim je Madagaskar postao nezavisna država, nakon 64 godine francuske kolonijalne vladavine. 1965. - Umro je srpski fiziolog Ilija Đuričić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1960. do 1965. i rektor Beogradskog univerziteta od 1950. do 1952. i od 1954. do 1956. Napisao je veći broj eksperimentalnih naučnih radova iz oblasti fiziologije mišića, endokrinih žlezda, krvi, anafilaksije. 1974. - U Parizu je umro francuski političar i državnik Žorž Pompidu (Georges Pompidou). Bio je predsednik vlade od 1962. do 1968. godine. U junu 1969. izabran je za predsednika Francuske, nakon što je Šarl de Gol (Charles de Gaulle) podneo ostavku. 1974. - U Titogradu (Podgorica) osnovan je Univerzitet Crne Gore. 1979. - Zatvaranjem britanske vojne baze Malta je stekla punu nezavisnost, čime je okončano gotovo 80 godina dugo britansko prisustvo na tom ostrvu. 1982. - Argentinske vojne snage iskrcale su se na Foklandska ostrva, britansku koloniju u Južnom Pacifiku koju su čuvala 84 britanska marinca. Vojnom intervencijom Britanija je polovinom juna ponovo preuzela Foklandska ostrva. 1999. - Vlasti u Beogradu preuzele su nezavisni radio B92. 2003. - Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Mirko Šarović podneo je ostavku zbog afere izvoza oružja Vazduhoplovnog zavoda "Orao" iz Bijeljine Iraku, koji je bio pod sankcijama UN, i "špijunske afere u Republici Srpskoj". 2004. - Haški tribunal obelodanio je optužnice protiv šestorice hrvatskih oficira i bivših zvaničnika u samoproklamovanoj hrvatskoj republici Herceg-Bosni. Za zločine protiv čovečnosti u zapadnoj Hercegovini 1992-1993. optuženi su: Jadranko Prlić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Bruno Stojić, Valentin Ćorić i Berislav Pušić. Tri dana kasnije svi optuženi su se dobrovoljno predali tribunalu u Hagu. 2005. - U Vatikanu je preminuo poglavar rimokatoličke crkve papa Jovan Pavle drugi (85). Nemački kardinal Jozef Racinger (Joseph Ratzinger), koji je uzeo ime Benedikt Šesnaesti, izabran je za novog poglavara rimokatoličke crkve. 2015. Gugl obeležava Međunarodni dan dečije knjige: IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 2. februara Džojs i Šantić

 

 

 

1509. - Portugalci su pod komandom Fransiska de Almejde (Francisco de Almeida) uništili muslimansku flotu u bici kod grada Diu u Indijskom okeanu i uspostavili kontrolu u indijskim vodama. 1536. - Španski istraživač Pedro de Mendosa (Mendoza) osnovao je na ušću reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880. 1709. - Škotski mornar Aleksander Selkrik (Alexander) izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova priča inspirisala je Danijela Defoa (Daniel Defoe) da napiše roman "Robinson Kruso". 1808. - Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon što je papa Pije VII odbio da prizna Napuljsko kraljevstvo pod francuskom vlašću i da se pridruži alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zatočeništvo u Fontenblo. Papska država restaurisana je posle Napoleonovog pada 1814. 1834. - Srpski knez Miloš Obrenović objavio je treći hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim je uobličen politički status i pravni karakter Kneževine Srbije. Tim dokumentom Srbiji je pripojeno šest nahija, a posebnim beratom knez Miloš je dobio dostojanstvo srpskog i naslednog kneza. 1836. - U Londonu, u Engleskoj, pušten u saobraćaj prvi voz za javni prevoz. 1848. - Mirom u gradu Gvadelupe Idalgo okončan je dvogodišnji rat između Meksika i SAD. Poraženi Meksiko ustupio je SAD Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju. 1878. - Grčka je objavila rat Turskoj. 1882. - Rodjen je u Irskoj Džejms Džojs (James Joyce), književnik. Naručite danas. 1895. - Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, koji se ubraja među najčitanije srpske pisce u drugoj polovini 19. veka. Rođen u jednoj od najistaknutijih porodica u Srbiji pripadao je prvoj generaciji srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu. U njegovom književnom opusu najvrednijim se smatraju putopisi ("Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Italije", "O Crnogorcima"). 1907. - Umro je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, koji se uvrstio među najistaknutije naučnike svoga vremena otkrićem periodičnog sistema hemijskih elemenata (1869), prema kojem svojstva hemijskih elemenata zavise od njihove atomske težine. 1920. - Mirovnim ugovorom u Dorpatu (Tart) Sovjetska Rusija priznala je nezavisnost Estonije, koja je od 1721. bila pod ruskim suverenitetom. Sovjetske trupe zaposele su tu zemlju u junu 1940, posle čega je Estonija postala sastavni deo SSSR-a. 1924. - Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. 1943. - Kod Staljingrada (današnji Volgograd) sovjetska Crvena armija je posle šestomesečnih borbi prisilila nemačku Šestu armiju na kapitulaciju. Time je završena jedna od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu. 1964. - Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Celokupna njegova dela objavljena su u pet knjiga pod nazivom "Stari i novi". 1970. - U 97. godini umro je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel (Russell), jedan od rodonačelnika analitičke filozofije, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamskom ratu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950. 1978. - Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda "Saljut" su u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmičkih letova, obavila operaciju dopune goriva. 1986. - U kneževini Lihtenštajn žene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima. 1990. - Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk je ukinuo zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele. 1996. - Umro je američki filmski glumac i igrač Džin Keli (Gene Kelly), zvezda holivudskog mjuzikla ("Amerikanac u Parizu", "Ples na kiši"). 1997. - U Beogradu, policija je grubom silom, koristeći vodene topove, rasterala mirne demonstracije građana koji su od novembra 1996. svakodnevno protestovali zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima u Srbiji. 2002. - Holandski princ Vilem-Aleksander (Willem-Alexander) oženio se Maksimom Zoreguietom, Argentinkom, čiji je otac bio pripadnik hunte, i time oživeo tradiciju kontroverznih brakova holandske kraljevske porodice. 2003. - U snažnoj eksploziji u Lagosu uništena je Nigerijska banka, a najmanje 33 osobe su poginule. Nakon toga su izbili veliki neredi, jer se više stotina ljudi potuklo kako bi uzelo novac iz srušene banke. 2004. - U 89. godini umro je britanski istoričar Alan Bulok (Bullock), autor biografije nacističkog lidera Adolfa Hitlera: "Hitler: studija tiranije" (Hitler: a study in tyranny). 2016. Iz štampe je izlašla knjiga broj 482, "Uvod u Python, automatizovanje svakodnevnih poslova. Počeli smo saradnju sa izdavačem No Starch Press.   Više o knjizi. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 2. januara

 

 

 

1492. - Španija, pod kraljem Ferdinandom Aragonskim, preuzela od Mavara grad Granadu, poslednje mavarsko uporište na Pirinejskom poluostrvu. 1635. - Francuski kardinal Rišelje (Richelieu) osnovao je Francusku Akademiju. 1727. - Rodjen je Džejms Volf (James Wolfe), general koji je osvojio grad Kvebek, u Kanadi 1799. - Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte ušle u Siriju. 1837. - Rođen ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Balakirjev, pokretač i idejni vođa kompozitorske grupe Balakirjevljev kružok ili Velika petorica, koju su činili i Kjuj, Musorgski, Rimski-Korsakov i Borodin. U muzička dela unosio elemente ruskog i orijentalnog folklora. 1839. - Francuski izumitelj i začetnik fotografije Luj Dager (Louis Daguerre) snimio prvu fotografiju Meseca. 1898. - Rođena srpska glumica Ljubinka Bobić, članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 1920. Tokom duge karijere tumačila najrazličitije likove, a nenadmašnom se smatra njena interpretacija Živke u komediji "Gospođa ministarka" Branislava Nušića. 1905. - Rusija u rusko-japanskom ratu prinuđena da Japanu preda lučki grad Port Artur. Japanci zarobili rusku flotu u luci tako što su potopili trgovačke brodove i zatvorili ulaz u luku. 1915. - Okončana petodnevna bitka kod Sarikamisa u I svetskom ratu, tokom koje je ruska vojska nanela težak poraz vojsci Ahmet-paše. Turci izgubili 77. 000 od 95. 000 vojnika. 1918. - Umro francuski pisac Edmon Rostan. U jeku naturalizma oživeo romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj. Njegov "Sirano de Beržerak" osvojio publiku i održao se na pozorišnim repertoarima do danas. 1920. - Rođen Isak Asimov (Issac Asimov), američki pisac naučno-fantastične proze. Ciklusom pripovedaka o robotima i nizom knjiga značajno uticao na razvoj naučne fantastike kao književnog žanra. 1942. - Japanci u II svetskom ratu zauzeli glavni grad Filipina Manilu. 1943. - Odstupajući pred sovjetskom Crvenom armijom Nemci u II svetskom ratu počeli povlačenje sa Kavkaza. 1955. - U Panami ubijen predsednik, pukovnik Hose Antonio Remon. Nasledio ga prvi potpredsednik Hose Ramon Gisado, koji je bio na vlasti manje od dve sedmice, oboren pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen Remon. 1959. - Lansiran prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska Luna I, bez ljudske posade. 1967. - Ronald Regan postao guverner Kalifornije, SAD 1968. - Izvršena prva transplantacija srca u svetu. 1971. - Na fudbalskom stadionu Ajbroks park u Glazgovu poginulo 66 navijača kada se, tokom utakmice Seltika i Rendžersa, srušio deo tribine. 1980. - U Velikoj Britaniji počeo štrajk radnika u čeličanama, prvi od 1926. Štrajk prekinut 2. aprila. 1992. - Predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman prihvatili Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji, Vensov plan, kojim je prediviđena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu Ujedinjenih nacija. Vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili prekid vatre radi raspoređivanja 10. 000 pripadnika mirovnih snaga UN. 1994. - Više od 70 ljudi poginulo, najmanje 670 povređeno tokom dvodnevnih borbi sukobljenih islamskih frakcija u glavnom gradu Avganistana Kabulu. 1995. - Bivši predsednik Somalije Mohamed Sijad Bare, koji je na vlast došao pučem 1969. i na isti način zbačen 1991, umro u izbeglištvu u Nigeriji. 1998. - Vlasti Nigera uhapsile bivšeg premijera Hamu Amadua pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen šef države Ibrahim Bare Mainasara. 2002. - Peronista Eduardo Dualde postao predsednik Argentine preuzevši težak zadatak da izvuče zemlju iz najveće ekonomske i finansijske krize u istoriji zemlje. Peti izbor predsednika države u periodu od dve nedelje. 2003. - Komitet za zaštitu novinara objavio da je 2002. u svetu ubijeno 19 novinara, najmanje od 1985, otkada se beleže stradanja novinara. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 2. jula

 

 

 

419. - Rođen je Valentinijan III, zapadnorimski car (425. -455. ). Solid koji je iskovan u Solunu povodom ženidbe Valentijana III i Licinije Evdoksije, ćerke Teodosija II, cara Istorčnog Rimskog carstva.   936. - Umro je Henrik I Ptičar, nemački kralj (* 876. ) 1489. - Rođen je Tomas Krenmer, engleski verski reformator. 1566. - Umro je Nostradamus, francuski astrolog. (*1503. ) 1714. - Rođen je Kristof Vilibald Gluk, nemački kompozitor i dirigent. (†1787. ) 1778. - Umro je Žan Žak Ruso, filozof i pisac. (*1712. ) 1798. - Napoleon Bonaparta zauzeo je Aleksandriju. Nakon nekoliko pobeda nad Mamelucima ušao je u Kairo i nastavio pohod u dolinu Nila i Siriju. Francuska vojska povukla se iz Egipta 1801. 1819. - Velika Britanija je donela zakon kojim se zabranjuje rad dece ispod devet godina u tekstilnoj industriji, a rad dece mlađe od 16 godina ograničava na 12 časova dnevno. 1850. - Umro je Robert Pil, britanski premijer. 1860. - Rusi su osnovali grad Vladivostok na obali Amurskog zaliva, koji je kasnije postao najznačajnija sovjetska luka (pomorska i vazdušna baza) na sovjetskom Dalekom istoku. 1877. - Rođen je Herman Hese, nemačko-švajcarski pisac. (†1962. ) Ljubavne priče Smisao života se može pronaći jedino u ljubavi. . . Najobimnij izbor ljubavnih priča velikog umetnika svetske književnosti. LINK Male radosti U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. LINK 1881. - U Vašingtonu je izvršen atentat na predsednika SAD Džejmsa Ejbrama Garfilda. Od posledica ranjavanja umro je 19. septembra. 1884. - Osnovana je Narodna banka Srbije čiji je pun naziv u vreme osnivanja glasio Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. 1892. - Rođen je Boris Hagelin, švedski pronalač i šifrant († 1983) 1900. - Grof Ferdinand fon Cepelin izvršio je prvi let vazdušnim brodom (dirižabl) nad Bodenskim jezerom u južnoj Nemačkoj. Kasnije je konstruisao nekoliko takvih vazduhoplova koji su po njemu dobili naziv Cepelin. 1915. - Umro je Porfirio Dijas, meksički general i predsednik. 1916. - Rođen je Hans Ulrih Rudel, nemački avijatičar u Drugom svetskom ratu. (†1982. ) 1925. - Rođen je Patris Lumumba, kongoanski političar. 1940. - Pogođen torpedom s nemačke podmornice, potonuo je brod „Arandora star“ koji je prevozio nemačke i italijanske zarobljenike u Kanadu. Nastradalo je više od 750 zarobljenika i članova posade. 1949. - Umro je Georgi Mihajlovič Dimitrov, bugarski revolucionar i državnik.   1961. - Američki pisac Ernest Hemingvej izvršio je samoubistvo. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1954. („Zbogom oružje“, „Za kim zvona zvone“, „Starac i more“). Starac i more Čovek može da bude uništen, ali nikada poražen. Ernest Hemingvej LINK   1964. - Predsednik SAD Lindon Džonson potpisao je „Akt o građanskim pravima“, kojim je zabranjena rasna diskriminacija. 1966. - Francuska je izvršila prvu od šest proba atomske bombe na pacifičkom atolu. 1976. - Proglašeno je ujedinjenje Severnog i Južnog Vijetnama u jednu državu sa glavnim gradom Hanojem. 1977. - Umro je Vladimir Nabokov, ruski književnik (* 1899. ) Očajanje Roman je napisan tridesetih godina, kada je i sam Nabokov već prešao u emigraciju, a 1978. godine ekranizovao ga je čuveni nemački reditelj Rajner Verner Fasbinder.   LINK   1989. - Umro je Andrej Andrejevič Gromiko, ruski političar. 1990. - Ne prihvatajući ustavne promene u Srbiji, albanski delegati pokrajinske Skupštine Kosova usvojili su Ustavnu deklaraciju i proglasili odvajanje Kosova od Srbije. Skupština Srbije je 5. jula raspustila pokrajinsku Skupštinu, nakon čega su usledili štrajkovi i protesti kosovskih Albanaca. 1992. - Borislav V. Pekić (Podgorica, 4. februar 1930 — London, 2. jul 1992[1]) bio je jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka, romansijer, dramski pisac, filmski scenarista, akademik i jedan od trinaest intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke. [2] Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman Hodočašće Aresenija Njegovana iz 1970. godine. Posle Pekićeve smrti, u julu 1993, u Beogradu, je osnovan Fond „Borislav Pekić“, čiji su osnivači srpski PEN-centar, Srpska akademija nauka i umetnosti, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Branko Dragaš, Udruženje književnika Srbije i Ljiljana Pekić, koja je i direktor Fonda. Cilj Fonda je promocija i publikovanje Pekićevih dela, staranje o piščevoj zaostavštini, kao i projekti „Borislav Pekić našoj deci“ i godišnja dodela nagrade „Borislav Pekić“ za književna dela u nastajanju. Hodočašće Arsenija Njegovana Ovaj roman predstavlja samo zglob u kičmi njegovanskog rodoslova. Pošto raspolaže “tuđim” tekstovima - zaveštanjem i Arsenijevom predsmrtnom ispovešću, Borislav Pekić je mogao da postane “priređivač rukopisa”, a zatim i samozvani “hroničar klana Njegovan-Turjaški”, kako to potvrđuje “Post scriptum” u romanu. LINK   1997. - Umro je Džejms Stjuart, američki filmski glumac. 1999. - Umro je Mario Puzo, autor bestselera „Kum“. 2000. - Kandidat Narodne partije akcije i Zelene stranke Visente Foks pobedio je na predsedničkim izborima u Meksiku, čime je okončana vladavina Institucionalne revolucionarne partije, koja je bila na vlasti od 1929. godine. 2001. - Prvo usađivanje mehaničkog srca izvršeno je u SAD. Sedmočasovnu operaciju izveli su hirurzi Univerziteta Luizvila Leman Grej i Robert Dauling. 2004. - Umro je Marlon Brando, američki glumac (* 1924. ) 2011. - Umrla je Olivera Marković. Olivera Marković (Beograd, 3. maj 1925 — Beograd, 2. jul 2011) je bila srpska glumica. Pored pozorišta i filma, bavila se i pevanjem - naročito romansi. Igrala je u svim žanrovima. Prema anketi „Večernjih novosti“ nalazi se na petom mestu najvećih srpskih glumica 20. veka. Rođena je kao Olivera Đorđević. Imala je samo devet godina kada je u Niškoj Banji osnovala „pozorišnu grupu“ u kojoj je bila glavna glumica, rediteljka, autor tekstova i upravnica. IZVOR
 
   
Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272