Vesti – Istorija

41. - U zaveri Senata, vojske i pretorijanaca, pripadnici pretorijanske garde ubili su rimskog cara Kaligulu. Omražen zbog rasipnosti, megalomanije i despotizma u svoje vreme, u istoriju je ušao kao jedna od najgrotesknijih carskih ličnosti. 76. - Rođen je rimski car Hadrijan, koji je tokom vladavine od 117. do smrti 138, konsolidovao prostrano carstvo i utvrdio granice u Britaniji (Hadrijanov bedem) i Germaniji. Ugušio je ustanak u Judeji, a Jerusalem je pretvorio u rimsku vojnu koloniju. Podigao je veći broj gradova, među kojima i Hadrijanov grad u Trakiji (Jedrene). Bio je veliki poštovalac grčke kulture i pokrovitelj umetnosti. 1556. - U snažnom zemljotresu u kineskoj provinciji Šensi poginulo je oko 850. 000 ljudi, a stotine naselja je uništeno. To je po broju žrtava bila jedna od najvećih prirodnih katastrofa u istoriji čvečanstva. 1712. - Rođen je pruski kralj Fridrih II Veliki (Frederick), koji je po dolasku na presto 1740. u duhu prosvećenog apsolutizma reformisao zakonodavstvo i sudski postupak. U dvorcu "Sansusi" okupljao je filozofe, pisce i umetnike, među kojima i Voltera (Voltaire). Teritorijalno proširena i vojno ojačana, Pruska je za njegove vladavine bila jedna od najvećih evropskih sila. 1847. - Rođen je srpski vojvoda Radomir Putnik, veliki vojskovođa i strateg, načelnik štaba Vrhovne komande (1912-1916), zaslužan za srpske pobede u Balkanskim ratovima. Uspešno je organizovao odbranu zemlje 1914, a posle sloma srpske vojske u zimu 1915, zbog bolesti je smenjen. Umro je na lečenju u Nici 1917. 1859. - U gradu Fokšan, Skupština narodnih predstavnika donela je odluku o ujedinjenju rumunskih kneževina Vlaške i Moldavije, čime su postavljeni temelji rumunske države. Za zajedničkog vladara izabran je moldavski knez Aleksandar Kuza. 1915. - Britanski ratni brodovi su u Prvom svetskom ratu u Severnom moru potopili nemačku krstaricu "Bliher" na kojoj je poginulo 870 ljudi. 1924. - Nekadašnja prestonica carske Rusije, Petrograd, dobila je novo ime - Lenjingrad, u znak sećanja na vođu Oktobarske revolucije Vladimira Iliča Lenjina. 1937. - Kraljevina Jugoslavija i Bugarska potpisale su pakt o večnom prijateljstvu. 1946. - Na osnovu rezolucije Generalne skupštine UN, koju su inicirale SAD, Velika Britanija i Kanada, osnovana je Komisija za atomsku energiju. 1965. - Umro je engleski državnik i pisac Vinston Čerčil (Winston Churchill), premijer Velike Britanije 1940-45. i 1951-55, jedna od najmarkantnijih političkih ličnosti 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. godine za memoare iz Drugog svetskog rata. 1972. - Japanski vojnik Šjoići Jokoi (Shoicci Yokoi) otkriven je na pacifičkom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u džungli, ubeđen da Drugi svetski rat još traje. 1983. - Umro je američki filmski režiser Džordž Kjukor (George Cukor), dobitnik Oskara za film "My Fair Ledy". Snimio je više od 50 filmova od kojih su najpoznatiji "Male žene", "Filadelfijske priče", "Plinsko svetlo", "Zvezda je rođena" i "Bogati i slavni", poslednji film je snimio 1981. u dubokoj starosti. 1983. - U Italiji su uhapšena 32 člana terorističke organizacije "Crvene brigade" pod sumnjom da su izvršioci kriminalnih dela, uključujući i ubistvo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora. 1984. - Američka firma Epl (Apple) je 24. januara 1984. godine napravila je revoluciju u oblasti informatike, tako što je proizvela kompjuter "Mekintoš", koji je i danas ostao simbol legedarnog rivalstva između Epla i Majkrosofta. - Mekintoš je bio veliki korak napred. Sve smo smislili i napravili da bude svima dostupan i lak za rad. To je prvi kompjuter na kojem su ljudi mogli da se igraju i da kažu kako je dobar - rekao je Rendi Viginton, jedan od prvih zaposlenih u Eplu. Pre predstavljanja Mekintoša, 24. januara 1984. godine, računari su bili veoma skupi , sa komandama na jeziku koji je bio gotovo u potpunosti nerazumljiv za one koji nisu programeri. Novi računar Epla je to promenio i otvorio put ka upotrebi kompjutera široj javnosti, zahvaljujući grafičkom prikazu koji je predlagao da se mišom upravljaju ikone. To je izmislio još 60-ih godina inženjer Dag Engelbart sa Instituta za istraživanje. Engelbart je prošle godine preminuo. Kada su cene računara bile do 10. 000 dolara, Mekintoš je koštao 2. 500 dolara.   1986. - Armija nacionalnog otpora bivšeg ministra odbrane Ugande Žoverija Musevenija (Yonjeri) ušla je u glavni grad Kampalu i zbacila vladu generala Tita Okela (Okello). Museveni je 29. januara proglašen novim šefom države. 1998. - U eksploziji koja je izazvala požar u oknu rudnika uglja Vangđiajing u kineskoj provinciji Liaoning poginulo je 77 ljudi. 1999. - Jordanski kralj Husein (Hussein) potpisao je dekret kojim je starijeg sina Abdulaha (Abdullah) odredio za naslednika na prestolu. 2000. - U Hrvatskoj su održani prvi predsednički izbori posle smrti Franje Tuđmana u decembru 1999. Pobedom nad Draženom Budišom u drugom izbornom krugu 7. februara, predsednik Hrvatske postao je Stjepan Mesić. 2001. - Za direktora Britanske berze, stare 200 godina, prvi put je imenovana žena, bivša bankarka Klara Furs (Furse). 2002. - U Bejrutu je ubijen bivši libanski ministar Eli Hobeika (Elie), koji se smatra jednim od odgovornih za masakre u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila 1982. 2003. - Vlada Republike Srpske pozvala je sve osumnjičene za ratne zločine, uključujući i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, da se dobrovoljno predaju Haškom tribunalu. 2004. - Svemirsko vozilo NASE, Oportjuniti, bezbedno je sletelo na Mars i posle četiri sata poslalo je prve snimke te planete na zemlju. 2005. - Generalna skupština UN održala je prvu komemorativnu sednicu u znak sećanja na oslobađanje nacističkih koncentracionih logora i tako podsetila da masovna ubistva i genocidi još uvek predstavljaju pretnju u svetu. 2006. - Umro je jedan od najznačajnijih nemačkih posleratnih producenata i scenarista, Franc Zajc (Franz Seitz). Bio je producent oko 80 filmova, među kojima je i "Limeni doboš, iz 1979. koji je dobio Oskara za najbolji strani film. IZVOR.

1567 - Škotska kraljica Marija Stjuart (Mary Stuart) primorana je da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla je u Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optužena je za učestvovanje u izdaji i pogubljena. 1701 - Antoan da la Mot Kadilac (Antoine, Mothe Cadillac) osnovao je na obali reke Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit. 1704 - Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka (George Rooke) preuzele su Gibraltar od Španaca. 1783 - Rođen je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Oslobodio je najveći deo Južne Amerike od španske vlasti i bio prvi predsednik Kolumbije i Gornjeg Perua, koji je po njemu nazvan Bolivija. 1799 - Napoleon je izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavši tursku vojsku kod Abukira. 1802 - Rođen je francuski pisac Aleksandar Dima Otac (Alexandre Duma s Pere), koji se proslavio avanturističkim romanima sa sadržajem iz francuske istorije ("Tri musketara", "Grof od Monte Krista", "Kraljica Margo"). Naručite. 1804 - Srpska potera predvođena Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića. 1824 - Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni su u američkoj državi Delaver uoči predsedničih izbora u SAD. 1828 - Rođen je ruski pisac, književni kritičar i revolucionar Nikolaj Černiševski. Njegovo političko delovanje u carskoj Rusiji prekinuto je progonom u Sibir. Zalagao se da književnost bude oruđe društvene kritike, a u delu "Šta da se radi" izneo je svoje socijalističko-utopijske poglede na društvo. 1883 - Metju Veb (Matthew Webb), prvi čovek koji je 1875. preplivao kanal Lamanš, utopio se prilikom pokušaja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada. 1906 - Umro je Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze ("Ivkova slava", "Zona Zamfirova", "Pop Ćira i pop Spira"). Naručite. 1923 - U Lozani je potpisan mirovni ugovor između Turske i savezničkih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i istočnu Trakiju, čime su definitivno određene granice evropskog dela turske države. 1943 - Bombardovanjem Hamburga, savezničko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo operaciju "Gomora". 1946 - SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskimostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku. 1967 - Francuski predsednik Šarl de Gol (Charles, Gaulle) završio je svoj govor u Montrealu usklikom "Živeo slobodni Kvebek", što je izazvalo oštar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona (Pearson). De Gol je bio primoran da skrati posetu Kanadi. 1974 - Konstantin Karamanlis (Constantine) je, posle sedmogodišnje vladavine vojne hunte, obrazovao u Grčkoj prvu civilnu vladu i proglasio opštu amnestiju za sve političke zatvorenike. 1974 - Umro je britanski fizičar Džejms Čedvik (James Chadwick), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, koji je 1932. otkrio neutron, a kasnije (1943-45) radio na "Menhetn projektu" razvoja atomske bombe u Los Alamosu, SAD. 1976 - Američki svemirski brod "Viking 1" spustio se na Mars da ispita da li postoje mogućnosti za život na toj planeti. 1980 - Umro je britanski filmski glumac komičar Piter Selers (Peter Sellers), koji se proslavio filmom "Dr Strendžlav" i serijom filmova o detektivu Kluzou (Pink Panter). 1981 - U kineskoj provinciji Sečuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova. 1991 - Umro je američki pisac, poreklom poljski Jevrej, Isak Baševis Singer (Isaac Bashevis), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978. Smatra se najznačajnijim modernim piscem na jidišu, mada se njegova dela pojavljuju isključivo u engleskom prevodu ("Rob", "Satana u Goraju", "Mađioničar iz Lublina"). 1993 - Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992. 1996 - U predgrađu Kolomba, glavnog grada Šri Lanke, poginulo je 57, a ranjeno više od 500 ljudi u eksploziji dve bombe podmetnute u prigradski voz, za šta su optuženi tamilski pobunjenici. 2000 - Umro je francuski filmski reditelj Klod Sote (Claude Sautet), koji se proslavio filmom "Vreli asfalt". Za film "Sasvim obična priča" osvojio je 1980. Oskara za najbolji strani film. 2003 - Bosanski Srbin Darko Mrđa priznao je pred Tribunalom u Hagu krivicu za ubistvo oko 200 Muslimana i Hrvata na planini Vlašić u leto 1992, a Tužilaštvo je zauzvrat odustalo od optužbe za istrebljenje i zločin protiv čovečnosti. Osuđen je na 17. godina zatvora. 2005 - Umro je Ričard Dol (Richard Doll) britanski naučnik koji je prvi otkrio vezu između pušenja i raka pluća. 2011. Umro je Milan Delčić Delča, rođen 19. novembra 1960. u Kruševcu. Bio je muzičar, dramaturg i televizijski voditelj iz Srbije. Delčić je sa ovom grupom snimio pet albuma: „Godine ljubavi” (1982), „O je” (1983), „Nove godine” (1983), „Budimo zajedno” (1985) i „Izgleda da mi smo sami” (1990). Nakon toga je nastavio samostalnu muzičku karijeru i objavio još nekoliko albuma: „Delča i sklekovi” (1994), „S jezikom u usta” (1997), „Krenuo sam davno, ne sećam se gde” (2003) i kompilaciju najvećih hitova. 14. septembra 2013. je postavljena spomen ploča na kuću u kojoj je živeo i stvarao. "Siđi do reke večeras ja sam dole, siđi do reke lepše je sve u dvoje. "   2015.  Milan Komnenić (1940, Pilatovci, kod Bileće, Crna Gora - 2015, Beograd) bio je srpski pesnik, prevodilac i esejista. Diplomirao je na filološkom fakultetu u Beogradu. [1]  Milan Komnenić spada u onu grupu pisaca koji iz knjige u knjigu teže ka novinama i originalnosti. Uređivao je književne časopise Vidici, Delo i Relation, a radio je i kao urednik u izdavačkoj kući Prosveta. Prevodi sa italijanskog, francuskog, španskog i nemačkog jezika. Milan Komnenić postao je ministar za informisanje(1999. godine), kao član stranke SPO. Zajedno sa Vukom Draškovićem bio je osnivač te stranke. Nekoliko godina kasnije, prešao je u stranku DS. LINK.

79. - Umro je Tit Flavije Vespazijan, rimski car, osnivač dinastije Flavija. 1340. - U bici kod Slija, engleska flota pod vođstvom Edvarda III porazila francuske pomorske snage. 1386. - Rođen je Jovan Kapistran, franjevački monah, teolog, inkvizitor i propovednik (†1456. ). 1497. - Engleski moreplovac Džon Kebot otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom Velike Britanije. 1509. - Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je za kralja Engleske. Tokom vladavine raskinuo je sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu. Džulija Džarman: Henri Osmi treba da izabere Deca čitaju istoriju je edicija knjiga namenjenih početnicima u čitanju. Veličina slova, edukativni sadržaji i živopisne ilustracije kao i zadaci i pitanja na kraju knjige su prilagođeni početnicima. LINK   1519. - Umrla je Lukrecija Bordžija, vojvotkinja od Ferare, kćerka pape Aleksandra VI. 1529. - Sklapanjem mira u Kapelu završen je rat između protestanata i katolika u Švajcarskoj. 1793. - U Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podređena skupštini. 1798. - Umro je Riga od Fere (Fereos Konstantinos Rigas), grčki pesnik i rodoljub. 1812. - Trupe Napoleona Bonaparte (611. 000 vojnika) prešle su reku Njemen i ušle na teritoriju Rusije. 1821. - Simon Bolivar je sa 8. 000 južnoameričkih rodoljuba pobedio 4. 000 španskih rojalista u bici kod Karaboboa i oslobodio Venecuelu od španske vlasti. 1822. - Formirano je prvo beogradsko obščestvo (opština). Obščestvo je biralo varoškog kneza, a knez Miloš Obrenović je imenovao policajce i kmetove. 1859. - Napoleon III je potukao Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarac Žan Anri Dinan, koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, osnovao je 1864. Crveni krst. 1882. - Završen šahovski turnir u Beču pobedom Vilhelma Štajnica. 1886. - Umro je Aleksandar Nikolajevič Ostrovski, ruski pisac. 1894. - Italijanski anarhista Santo Kaserio ubio je u Lionu predsednika Francuske Mari Fransoa Sadi Karnoa. 1901. - U Parizu je otvorena prva izložba 19-godišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa, koja je oduševila likovne kritičare. 1908. - Umro je Stiven Grover Klivlend, američki državnik. 1909. - Rođen je Vilijam Džordž Peni, engleski fizičar i matematičar (†1991. ) 1911. - Rođen je Huan Manuel Fanđo, argentinski automobilski as. 1912. - Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa, atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević. Time je ozvaničeno članstvo Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao Svetomir Đukić. 1916. - Počela je bitka na reci Somi u Prvom svetskom ratu. Nakon pet meseci, koliko su trajale borbe, snage Antante osvojile su oko 200 kvadratnih kilometara teritorije uz gubitke preko milion ljudi na obe strane. 1930. - Rođen je Klod Šabrol, francuski filmski režiser. 1947. - Jedan američki pilot izjavio je da je na nebu video neobičan predmet koji je opisao kao „tanjir koji leti kroz vodu“. Posle ovog događaja počeo je da se koristi termin „leteći tanjir“. 1948. - U pokušaju da spreče obnavljanje nemačke države na prostoru koji su držali zapadni saveznici, sovjetske trupe su počele blokadu Zapadnog Berlina zaustavljanjem drumskog i železničkog saobraćaja prema tom gradu. Tokom 300 dana, koliko je blokada trajala, grad je snabdevan preko vazdušnog mosta. 1960. - Jugoslavija, Grčka i Turska su raspustile Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zaključenom na Bledu 8. avgusta 1954. 1967. - Rođen je Janez Lapajne, slovenački filmski režiser. 1973. - Najstariji svetski državnik Emon de Valera dao je u 90. godini ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959. 1975. - U blizini njujorškog aerodroma „Kenedi“ srušio se avion „Boing 727“ američke kompanije „Istern Erlajnz“. Poginulo je 113 ljudi od 124 koliko ih je bilo u letelici. 1978. - Rođen je Erno Empu Vuorinen, finski gitarista, poznate grupe Najtviš. 1986. - Umro je Miroslav Antić, srpski pesnik, novinar, pisac filmskih scenarija i radio drama. (* 1932. ) Antologija Pesni, boem, umetnik reči, usmenjak, pevač, slikar, dramatičar, scenarista, veliki spavač, kapetan broda, putnik, pustolov, ljubavnik zavičaja, astronom, ali i astrolog. . . LINK Garavi sokak   Veselo cigansko vašarište sa nekoliko suza i kapi kiše. . . LINK Plavi čuperak    Ove pesme sam zapisivao da lakše dišete. Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja, koji o vama brine drukčije nego tata i mama, rodbina ili nastavnici u školi. LINK Pesme za velike Čitaoci će u ovom izboru otkriti majstorstvo i značenjsko-tematske preokupacije jednog od najsenzibilnijih srpskih lirskih pesnika druge polovine dvadesetog veka. LINK   1989. - Smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se protivio upotrebi sile protiv studenata na trgu Tjenanmen 4. juna. Na njegovo mesto izabran je Đang Cemin. 2001. - Jugoslovenska vaterpolo reprezentacija postala je šampion Evrope. 2001. - Slobodan Milošević osudio je Uredbu vlade SRJ koja omogućava njegovo izručenje Haškom tribunalu i nazvao je „pravnim divljaštvom bez presedana“. 2001. - U operacijama ruskih snaga bezbednosti u Čečeniji ubijen je vođa čečenskih pobunjenika Arbi Barajev. 2002. - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica smenio je načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Nebojšu Pavkovića, koji je na toj dužnosti zadržan skoro dve godine posle pada režima u Srbiji u oktobru 2000. 2002. - U železničkoj nesreći u Tanzaniji na liniji Dar es Salam-Kigoma poginula je 281 osoba. 2003. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u London u četvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji, gde je bio zvanični gost Bekingemske palate. Putin je prvi ruski lider koji je došao u posetu kraljevstvu posle 1874. kada je na dvoru bio ruski car Aleksandar II. Britanski dvor je držao zamrznute odnose sa Moskvom u znak protesta što su boljševici 1918. ubili ruskog cara Nikolaja II. 2004. - Međunarodni krivični sud u Hagu saopštio je da će se prva zvanična istraga tog suda usredsrediti na ratne zločine počinjeni tokom desetogodišnjeg građanskog rata u Demokratskoj Republici Kongo (bivši Zair) od jula 2002. godine, kada je stupio na snagu Rimski statut kojim je sud osnovan. 2009. - "Kompjuter biblioteka" Beograd je objavila knjigu pod brojem 428, SQL SERVER 2008, u ediciji majstor, licencno izdanje: Više o knjizi i korpa za naručivanje. 2010. - Nakon tri dana igre, na turniru u Vimbldonu završen je ubedljivo najduži meč u istoriji profesionalnog tenisa u kojem je Amerikanac Džon Izner pobedio Francuza Nikolu Mahija rezultatom 70:68 u petom setu. IZVOR

641. - Umro je Iraklije Novi Konstantin, vizantijski car. 1543. - Umro je Nikola Kopernik, poljski astronom. (*1473. ) 1544. - Rođen je Vilijam Gilbert, engleski lekar i fizičar. (†1603. ) 1686. - Rođen je Gabrijel Farenhajt, nemački fizičar. (†1736. ) 1743. - Rođen je Žan Pol Mara, francuski lekar i novinar. 1819. - Rođen je Aleksandrina Viktorija, britanska kraljica. 1822. - Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea potukle Špance u bici kod Pićinće, Ekvador postao nezavisan od Španije. 1844. - Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao prvu telegrafsku poruku na udaljenost od 65 kilometara, iz Vašingtona u Baltimor. Poruka glasila: „Šta je to Bog uradio?“. 1883. - Otvoren Bruklinski most koji je povezao Menhetn s Bruklinom u Njujorku. 1899. - Rođen je Branislav Kojić, srpski arhitekta. 1926. - Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu. Prva zgrada u Srbiji napravljena namenski za biblioteku, izgrađena uz pomoć Karnegijeve zadužbine. Naziv Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ dobila 1946. 1933. - Rođen je Aleksandar Hristovski, makedonski pesnik i prevodilac. (†2000. ) 1938. - Rođen je Mihajlo Janketić, srpski glumac 1941. - Rođen je Bob Dilan, američki pevač, tekstopisac i muzičar. Dejan D. Marković: Bob Dilan - Mr. Tambourine Man Jedan stari kliše glasi: ako možeš da se setiš šezdesetih, onda sigurno nisi bio tamo. Tamo, jer šezdesete nisu bile samo jedno određeno vreme, pa čak ni samo jedno određeno mesto. One su pre svega bile niz vrednosti. Detaljnije Rekao je: "Sve što mogu da uradim je da budem ja, ma šta to bilo. " Dejvid Baučer: Dilan i Koen Dilan i Koen - pesnici rokenrola knjiga je koja nudi izvanredan politički, psihološki i umetnički portret dvojice kultnih pesnika i izvođača. Naručite knjigu.   1941. - Nemački ratni brod „Bizmark“ u Drugom svetskom ratu potopio britansku krstaricu „Hud“. Od 1. 422 mornara preživela tri. 1964. - U tuči na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua, Limi, izazvanoj odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo više od 300 ljudi. 1968. - Tokom studentskih demonstracija u Francuskoj predsednik Šarl de Gol predložio referendum. Pobunjeni studenti zapalili Parisku berzu. 1974. - Umro je Edvard Kenedi Djuk Elington, popularni američki džez-pijanista. 1981. - Umro je Haime Roldos Agilera, predsednik Ekvadora. 1981. - Predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i sedam ljudi poginulo kada je u avionu eksplodirala podmetnuta bomba. 1982. - U iransko-iračkom ratu iranske trupe vratile kontrolu nad Koramšarom, koji su Iračani držali 20 meseci. 1992. - Kandidat konzervativaca Tomas Klestil izabran za predsednika Austrije umesto Kurta Valdhajma. 1992. - Kosovski Albanci održali prve paralelne opšte izbore. Vlasti u Srbiji izbore proglasile nelegalnim, ali ih nisu ometale. 1993. - Eritreja stekla nezavisnost od Etiopije posle 30 godina građanskog rata. 1993. - Na Tibetu izbile žestoke demonstracije protiv kineskih vlasti. 1994. - U jurnjavi muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji poginulo 270 ljudi. 1995. - Umro je Džejms Harold Vilson, engleski državnik i publicista. 2000. - Apelacioni sud u Santjagu ukinuo imunitet bivšem čileanskom diktatoru, generalu Augustu Pinočeu, čime je omogućeno da mu se sudi za kršenje ljudskih prava za vreme njegove vladavine. 2000. - Hrvatska postala 26. članica Partnerstva za mir. 2000. - Izrael posle 22 godine povukao trupe iz okupacione zone od 15 kilometara u graničnom području s Libanom. Mirovne trupe Ujedinjenih nacija ušle u to područje 28. jula. 2001. - Dvadeset troje ljudi poginulo i više od 300 povređeno kada se urušila svadbena sala u Jerusalimu. 2002. - Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Vladimir Putin potpisali ugovor o smanjenju nuklearnog naoružanja za dve trećine u narednih 10 godina. 2004. - Đaci iz Kragujevca doputovali u Sarajevo, u Bosni i Hercegovini, u prvu ekskurziju iz Srbije posle 14 godina. IZVOR

1401. - U pohodu kroz Aziju i Sredozemlje tatarski vojskovođa Tamerlan osvojio je Damask. 1603. - Umrla je engleska kraljica Elizabet I. Tokom njene 45-godišnje vladavine Engleska je postala vodeća zemlja u proizvodnji tekstila i vune, osnovala je svoju prvu koloniju u Severnoj Americi, Virdžiniju, utemeljila Istočnoindijsku kompaniju, a britanski morepolovci, trgovci i gusari stvorili su temelje buduće britanske imperije. Presto je nasledio škotski kralj Džejms VI, čime je kao Džejms I objedinio englesku i škotsku krunu. Zajednički parlament osnovan je 1707, kada su se dve zemlje ujedinile u Veliku Britaniju. 1736. - U Budimu je mučenjem na točku ubijen vođa srpskih ustanika Pera Segedinac, koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Vojvođane protiv Austrije. Moriški komandant je opevan u narodnim pesmama, a Laza Kostić je napisao dramu "Pera Segedinac". 1874. - Rođen је Hari Hudini engl. Harry Houdini, (24. mart 1874. , Budimpešta, Mađarska - 31. oktobar 1926, Detroit, Mičigen, SAD) je bio američki iluzionista. Pravo ime mu je bilo Erik Vajs (Erik Weisz). Najpoznatiji po svojim trikovima oslobađanja iz nemogućih situacija poput zatvorenih rezervoara ispunjenih vodom dok su mu ruke i noge bile zavezane lancima. Jedan od najpoznatijih iluzionista u istoriji čiji život i smrt i danas su ostale na neki način misterija. Gugl podseća na Hudinija 2011. godine Gugl podseća na Hudinija 2015. godine   Hari Hudini: Čudotvorci i njihove metode  Čitava galerija likova starih mađioničara i njihovih trikova! I to nam predstavlja legenda među mađioničararima, lično Hari Hudini, junak mnogih romana i filmova. . PORUČITE   1882. - Nemački bakteriolog Robert Koh objavio je da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu kasnije poznata kao "Kohov bacil". 1882. - Umro je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou, autor epske poeme "Hijavata" u kojoj je prikazao folklorno bogatstvo severno-američkih Indijanaca. 1891. - Velika Britanija i Italija postigle su sporazum ogranicama kolonija u području Crvenog mora. 1905. - Umro je francuski pisac Žil Vern, koji jesvojim naučno-fantastičnim romanima odigrao veliku ulogu u popularizaciji nauke i predvideo mnoga kasnija naučna dostignucga. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji ("Put oko sveta za 80 dana", "Dvadeset hiljada milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte Zemlje", "Pet nedelja u balonu").   Žil Vern: Deca kapetana Granta   Žil vern je rođen 1828, u Nantu, Francuska. Njegova porodica je posedovala bogatu pomorsku tradiciju, koja je prilično uticala na njegovo pisanje. Kao dečak, pobegao je od kuće da bi bio pomoćnik na jednom trgovačkom brodu, ali je uhvaćen i vraćen kući. PORUČITE   1930. - Rodjen je Stiv Mekkvin (Steve McQueen), američki filmski glumac 1945. - Američke i britanske trupe su u Drugom svetskom ratu prešle reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke. 1945. - U Beogradu je potpisan sporazum vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave UN za pomoć i obnovu (UNRA). Sporazumom je predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i da uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja. 1962. - Umro je švajcarski fizičar, balonista i istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Godine 1931. postao je prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15. 780 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4. 000 metara. 1972. - Velika Britanija je uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi sprečila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata. 1976. - Umro je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri, jedan od vodećih savezničkih vojskovođa u Drugom svetskom ratu. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog feldmaršala Ervina Romela u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi. 1976. - U Argentini je vlast preuzela vojna hunta generala Horhea Videle, a predsednica Isabela Peron je uhapšena. 1980. - U El Salvadoru je ubijen najglasniji kritičar vojnih vlasti u toj zemlji zahvaćenoj građanskim ratom, nadbiskup San Salvadora Oskar Arnulfo Romero. Smrt uticajnog i popularnog borca za reforme i ljudska prava izazvala je dalje zaoštravanje krize. 1983. - Umro je prvi pacijent sa veštačkim srcem, Barni Klark (Barney Clark). On je živeo 112 dana sa uredjajem koji je pumpao krv umesto prirodnog srca. 1989. - U vodama Aljaske brod "Ekson Valdez" ispustio je više od četiri miliona tona nafte. 1990. - Šri Lanku je napustilo 2. 000 indijskih vojnika, poslednjih iz kontingenta od 50. 000, koji su dve i po godine bezuspešno pokušavali da savladaju oružanu pobunu tamilskih gerilaca protiv centralnih vlasti u Kolombu. 1993. - Ezer Vajcman je izabran za sedmog predsednika Izraela. 1999. - U 20. 00 časova snage NATO počele su vazdušne udare na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije pod nazivom "Milosrdni anđeo", u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je preko 1. 000 ljudi, a više hiljada je ranjeno. Teško je oštećena infrastruktura, vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara. 1999. - Vlada SR Jugoslavije proglasila je ratno stanje. 2000. - Lideri Evropske unije na sastanku u Lisabonu usaglasli su novu strategiju na Balkanu - jačanje veza sa opozicijom i "civilnim društvom" u Srbiji u cilju postizanja demokratskog preobražaja u celoj SR Jugoslaviji. 2002. - Po prvi put u 74-godišnjoj istoriji Oskara, dvoje glumaca crnaca dobili su tu nagradu za najbolju mušku i žensku ulogu: Denzel Vošington za ulogu u filmu "Dan obuke" a Hale Beri u filmu "Bal čudovišta". "Blistavi um" je osvojio Oskara za najbolji film. 2003. - Županijski sud u Rijeci (Hrvatska) osudio je bivšeg hrvatskog generala Mirka Norca na 12 godina zatvora za zločine nad Srbima u Gospiću 1991. godine. 2003. - "Klonejd", kompanija koja tvrdi da je uspela da napravi pet kloniranih ljudskih bića, po prvi put je i objavila fotografiju bebe, za koju se tvrdi da je klonirana. 2005. - Bivši ministar unutrašnjih poslova Makedonije Ljube Boškovski, optužen za ratne zločine nad Albancima tokom sukoba u selu Ljuboten na severu Makedonije, u avgustu 2001, dobrovoljno se predao Haškom tribunalu. IZVOR.   Danas se obaveležava Dan borbe protiv tuberkuloze Sa godišnjim brojem novoobolelih od 20 na 100. 000 stanovnika Srbija je na globalnom nivou postala zemlja sa niskom stopom oboljevanja od tuberkuloze, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. Na konferenciji u Medija centru će govoriti ministar zdravlja Zoran Stanković, predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović, šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu Dorit Nican-Kaluški, predsednik Republičke komisije za tuberkulozu Gordana Radosavljević-Ašić, menadžer Projektne jedinice tuberkuloze Ministarstva zdravlja Nataša Lazarević i menadžer Projektne jedinice tuberkuloze Crvenog krsta Srbije Marija Čukić.   Svetski dan borbe protiv tuberkuloze obeležava se 24. marta, u znak sećanja na Roberta Koha koji je toga dana 1882. godine otkrio bacil koji izaziva tuberkulozu, što je otvorilo put dijagnostici i lečenju ove bolesti.    

32. - Rođen је Oton, rimski car (†69. ) 1214. - Rođen је Luj IX Sveti, francuski kralj (†1270. ) 1472. - Umro je Leonbatista Alberti, italijanski slikar (* 1404. ) 1595. - Umro je Torkvato Taso, italijanski pesnik (* 1544. ) 1599. - Rođen је Oliver Kromvel, vođa engleske revolucije († 1658. ) 1744. - Umro je Anders Celzijus, švedski fizičar i astronom (* 1701. ) 1765. - Rođen је Filip Višnjić, srpski pesnik-guslar († 1834. ) 1792. - Na pogubljenju drumskog razbojnika Žaka Peletjea na Trgu De Grev u Parizu u Francuskoj prvi put upotrebljena giljotina. 1859. - Prema projektu konzula Francuske u Aleksandriji Ferdinana de Lesepsa počelo kopanje Sueckog kanala. Kanalom dugim 161 kilometar spojeno, u novembru 1869, Sredozemno i Crveno more i stvoren najkraći plovni put iz Evrope ka Srednjem i Dalekom istoku. 1874. - Rođen је Đuljelmo Markoni, italijanski inženjer. († 1937. ) 1915. - Počela bitka na Galipolju, jedna od najvećih bitaka u Prvom svetskom ratu, u kojoj je Turska pobedila savezničke trupe pod britanskom komandom. To je bila i jedina pobeda turske vojske u tom ratu. U osmomesečnoj bici poginulo oko 7. 000 Australijanaca i oko 2. 000 Novozelanđana. 1918. - Rođena је Ela Ficdžerald, američka pevačica. († 1996. ) Rekla je: "Nije važno odakle ste, računa se samo kuda idete. " 1920. - Poljske trupe upale u Ukrajinu, brzo napredovale i 6. maja zauzele Kijev. Mirom u Rigi 12. marta 1921. Poljska dobila od Sovjetske Rusije teritoriju s više miliona Ukrajinaca i Belorusa. 1929. - Umro je Đuro Đaković, politički radnik 1938. - Umro je Živko Pavlović, srpski general i pisac, član Srpske kraljevske akademije 1940. - Rođen је Al Pačino, američki filmski glumac. ILUSTRACIJA Rekao je: "Meni nije potreban telohranitelj, ja sam iz Južnog Bronksa. " 1945. - Rođen је Bjorn Ulveus, švedski muzičar (ABBA). 1945. - Sovjetske i američke trupe srele se, prvi put u Drugom svetskom ratu, kod mesta Torgau u Nemačkoj. 1945. - U San Francisku 45 zemalja antihitlerovske koalicije, uključujući Jugoslaviju, počelo osnivačku konferenciju Ujedinjenih nacija. 1969. Rođena je glumica Rene Zelveger. Rekla je: "Verujem u ljubav, ali ne čekam je sedeći. Ja kupujem kuće. " 1974. - U Portugalu u "Revoluciji karanfila" oboren autokratski režim Marsela Kaetana. Istog dana godinu dana kasnije na prvim slobodnim izborima posle pola veka pobedila Socijalistička partija Marija Soareša. 1980. - Misija komandosa SAD, koja je trebalo da spase 53 člana Ambasade SAD u Teheranu, držane kao taoce, propala u iranskoj pustinji posle pogibije osam Amerikanaca u sudaru helokoptera sa avionom. 1980. - Srušio se danski "boing 727" koji je prevozio britanske turiste na liniji Mančester-Tenerife. Poginulo svih 146 putnika i članova posade. 1982. - Poslednji izraelski vojnici napustili Sinaj, okončavši petnaestogodišnju okupaciju tog egipatskog poluostrva. 1985. - Rođen је Duško Pijetlović, srpski vaterpolista. 1993. - Na referendumu u Rusiji 62 odsto glasača podržalo reforme predsednika Borisa Jeljcina. 1993. - U prisustvu mirovnog posrednika, lorda Ovena, predsednici Jugoslavije, Srbije i Crne Gore Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević i Momir Bulatović pokušali da ubede lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića da potpiše korigovan Vens-Ovenov mirovni plan. Narednog dana Skupština Republike Srpske odbila plan, rat u Bosni nastavljen, a Jugoslaviji pooštrene sankcije međunarodne zajednice. 1994. - U Londonu formirana Kontakt-grupa za koordinaciju diplomatskih akcija SAD, Rusije i Evropske unije u ratu u Bosni. 1995. - Umro je Džindžer Rodžers, američka pozorišna i filmska glumica 1999. - Avijacija NATO srušila drumsko-železnički "Žeželjev most", već oštećen u tri napada prethodnih dana. Novi Sad tako ostao bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu. 2000. - U Beogradu ubijen direktor "Jugoslovenskog aerotransporta" Žika Petrović. 2002. - Rusija saopštila da su ruske trupe ubile Kataba, jednog od najtraženijih ljudi u zemlji, čečenskog lidera arapskog porekla, za kojeg se sumnjalo da ima bliske veze sa Al Kaidom. 2004. - Za predsednika Austrije izabran kandidat Socijaldemokratske partije Hajnc Fišer. 2006. - Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je podiglo optužnicu protiv osam osoba za ubistvo 48 civila u Suvoj Reci, na Kosmetu, 26. marta 1999. godine. IZVOR.

1642. - Rodjen je Isak Njutn (Isacc Newton) engleski naučnik, poznat po svojoj formulaciji zakona mehanike (Njutnovi zakoni kretanja). Njegova teorija gravitacije smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna su i njegova otkrića na području matematike, optike, mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad "Matematički principi filozofije prirode". 1716. - Rođen je engleski pisac Tomas Grej, autor pesme "Elegija napisana na seoskom groblju" koja se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku. 1805. - Francuska i Austrija potpisale su u Požunu mirovni ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i učvrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene su 1814. na Bečkom kongresu. 1825. - U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji. 1883. - Rođen je Moris Utrilo (Maurice Utrillo), samouki slikar pariskih veduta i motiva iz francuskih provincijskih gradova, koji je mimo svih slikarskih pravaca i strujanja izgradio sopstveni doživljaj ambijenta i likovni izraz. 1890. - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom. 1898. - Pjer i Marija Kiri otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum. 1899. - Rodjen je Hamfri Deforest Bogart (engl. Humphrey DeForest Bogart; Njujork, 25. decembar 1899 — Los Anđeles, 14. januar 1957). Bio je jedan od najpopularnijih američkih filmskih glumaca 1950-ih godina. Dobitnik je „Oskara“ 1951. godine za film „Afrička kraljica“ a legendarnu popularnost je stekao u filmovima „Kazablanka“ i „Malteški soko“. Časopis Entertejnment vikli proglasio ga je najvećom filmskom legendom svih vremena. Američki filmski institut 1999. ga je proglasio najvećom muškom filmskom zvezdom. Nazvan je i kulturnom ikonom. 1908. - Amerikanac Džek Džonson je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji. 1922. - Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio je prvi deo svog "Pisma kongresu", kasnije poznatog kao "Lenjinov testament", u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu "testamenta", koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije. 1941. - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom". Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi delovi grada. 1943. - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod. 1954. Rođena je Eni Lenoks (engl. Annie Lennox; Aberdin, 25. decembar 1954. ), škotska muzičarka, pevačica, i tekstopisac. Ona je i solo pevačica i vodeći vokal muzičkog dueta Eurythmics, koju su rok muzičari proglasili za „najveću živu belu soul pevačicu“ na TV kanalu VH1 u emisiji 100 najvećih žena rok end rola 1999. Kao solo pevačica i sa Eurythmics-om, Lenoks je prodala 80 miliona ploča/diskova. 1967. Rođen je Boris Novković, hrvatski kantautor i pevač pop muzike, rođen u Sarajevu 25. decembra 1967. godine. Rođen je u muzičkoj porodici, a svoju prvu gitaru je dobio sa 13 godina. 1967. Rođena je Vesna Dedić (Osijek, 25. decembar 1967) je srpski pisac, novinar i voditelj. Zauvek u srcu (2010) Sunce meni, sunce tebi (2011) Ti si meni sve (2012) Pola duše (2013) Zagrli me (2014) 1968. - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo. 1971. - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci. 1972. - Umro je Hari Truman, predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta. Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat. 1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju. 1977. - Umro je poznati glumac nemih filmova, režiser i producent, Čarli Čaplin (Charles Chaplin) u 88 godini, u svojoj kući u Švajcarskoj. 1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua. 1990. - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu. 1991. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962. 1994. - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista. 1995. - Umro je Din Martin, američki glumac i pevač (* 1917. ) 1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan i Nuon Čea predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi. 1998. - Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin. 2000. - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi. 2001. - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije. 2002. Iz štampe je izašla knjiga Naučite da: Konfigurišete rutere za IP, koristite protokole kao što su BGP, RIP, OSPF i PNNI , konfigurišete CIDR, kreirate IP podmreže, radite sa WAN protokolima. VIŠE O KNJIZI. 2003. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50. 000 ljudi. 2004. - U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemljotresom jačine 9 stepeni Rihterove skale nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300. 000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sajšeli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar. 2006. - Umro je Džejms Džozef Braun Mlađi (engl. James Joseph Brown, Jr; Barnvel, 3. maj 1933 — Atlanta, 25. decembar 2006) ili kraće Džejms Braun, bio je američki muzičar i zabavljač. Priznat je kao jedna od najuticajnijih ličnosti u popularnoj muzici 20. veka i stekao je renome pre svega svojim pevanjem i „grozničavim“ plesom. Poznat je kao „kum soula“, a u drugim prilikama i kao „najvredniji radnik u šou biznisu“.

1570. - Papa Pije V (Pius) ekskomunicirao je englesku kraljicu Elizabetu I (Elizabeth) zbog njene podrške protestantizmu i anglikanskoj crkvi. 1723. - Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren (Christopher Wren), na čijem delu je zasnovana engleska klasicistička arhitektura 18. veka. Nakon požara u londonskom Sitiju 1666, kada je izgorelo oko 13. 000 zgrada, izradio je urbanistički plan za njegovu obnovu i ostvario svoje najveće delo katedralu Svetog Pavla (1673-1710). 1815. - Po nalogu Sulejman paše ubijen je Stanoje Stamatović, poznat kao Stanoje Glavaš, srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, hajduk i borac protiv Turaka. Bio je predviđen za vođu Prvog srpskog ustanka (1804), ali je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu. 1848. - Prinudivši premijera Eduarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi, komunisti su u Čehoslovačkoj preuzeli vlast. Ovaj događaj nazvan je "februarski udar". 1854. - Egipatski predsednik Mohamed Nagib (Mohammad Naguib) je prinuđen da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser (Nasser), njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I (Farouk) u julu 1952. 1864. - Pobedom nad Soni Listonom (Sonny) u Majamiju, Kasijus Klej, od 1965. Muhamed Ali (Cassius Clay, Muhammad), postao je prvi put prvak sveta teške kategorije u boksu. Titulu je potom devet puta uzastopno uspešno odbranio, a oduzeta mu je 1967. sudskom presudom zbog odbijanja da bude mobilisan za rat u Vijetnamu. 1873. - Rođen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo (Enrico Caruso), jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač uloga u operama Đuzepea Verdija (Giuseppe) i Đakoma Pučinija (Giacomo) i kao interpretator italijanske kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču. 1885. - Nemačka je anektirala Tanganjiku i Zanzibar. 1888. - Umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Velike škole u Beogradu. Opisao je oko 80 dotada nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta, otkrio endemsko-reliktni četinar poznat kao "Pančićeva omorika" (Picea omorika) i objavio oko 30 naučnih radova. Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu. 1899. - Umro je osnivač britanske novinske agencije Rojters nemački Jevrejin Paul Julijus fon Rojter (Julius von Reuter), po kojem je nazvana najstarija svetska agencija. 1943. - Džordž Harison, član Bitlsa, britanski gitarista, tekstopisac, pevač i filmski producent († 2001). Citati:   "Ceo svet je rođendanski kolač. Uzmite deo, nikad previše. " "Sve dok mrzite, biće ljudi koji mrze. " "Želeo sam da budem uspešan, ali ne i slavan. " 1956. - Na završetku 20. kongresa Komunističke partije SSSR, Nikita Hruščov pročitao je tzv. Tajni referat u kojem je izložio posledice Staljinove vladavine i kulta ličnosti. 1972. - Sovjetski vasionski brod "Luna 20" vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla. 1983. - Umro je američki pisac Tenesi Vilijams (Tennešee Njilliams), čuven po psihološkim dramama građenim tehnikom lirske simbolike ("Staklena menažerija", "Tramvaj zvani želja", "Mačka na usijanom limenom krovu"). 1986. - Filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos) podneo je ostavku pod pritiskom pobunjenog naroda, vojnog vrha, i uz podsticaj SAD koje su dotada podržavale njegovu diktatorsku vladavinu. 1991. - Iračka raketa "skad" pogodila je, u Zalivskom ratu, kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran. Poginulo je 28 vojnika, a veći broj je ranjen. 1993. - Kim Jong Sam (Young) je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine. 1994. - Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn (Baruch Goldstein) ubio je iz automatske puške i bombama 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu, na okupiranoj Zapadnoj obali, posle čega je na istom mestu pretučen do smrti. 2000. - Međunarodni crveni krst saopštio je da je još uvek nepoznata sudbina oko 3. 000 ljudi sa Kosova nestalih za vreme sukoba srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca 1998-99. i da među nestalim licima najviše ima kosovskih Albanaca. 2001. - U 92-oj godini umro je ser Donald Bredman (Bradman), najpoznatiji igrač kriketa u istoriji tog sporta i najslavniji sportista Australije. On je postao nacionalna sportska ikona tokom 30-tih i 40-tih godina prošlog veka kada je postavio svojevrstan rekord u tom sportu. 2003. - Umro je italijanski komičar i režiser Alberto Sordi (82) koji je, u 60 godina dugoj karijeri, igrao u oko 150 filmova. 2004. - U 86. godini umro je Stanislav Rinjak (Stanislaw Ryniak) prvi registrovani zatvorenik u nacističkom koncentracionom logoru Aušvic. 2004 - Češki parlament je doneo odluku o slanju više od 100 vojnika u Avganistan, što je prvo aktivno učešće českih oružanih snaga od II svetskog rata. 2005 - Umro je Piter (Peter) Benenson (83), osnivač Organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel (Amnesty International), koja je dobitnik Nobelove nagrade.   2013. Umro je Milan Velimirović ( Niš, 21. april 1952 — Beograd, 25. februar 2013). Bio je srpski problemista i šahovski publicista. Prvi je problem komponovao 1967. godine. Objavio je oko 400 šahovskih problema, od čega mu je više od polovine odlikovano na turnirima. Internacionalni je sudija FIDE za šahovsku kompoziciju od 1977. Titulu Velemajstor u rešavanju šahovskih problema stekao je 1984. , a tek u kasnim godinama 2010. i titulu Velemajstor u sastavljanju šahovskih problema, iako ju je, po svojim stvaralačkim dometima, mnogo ranije zasluživao. U FIDE Albumima zastupljen je sa 86 kompozicija. 2014. Umro je Pako de Lusija, rođen kao Fransisko Gustavo Sančes Gomes (21. decembar 1947. – 25. februar 2014. ). Bio je španski flamenko kompozitor, gitarista i producent. Vodeći zagovornik stila Novi Flamenko, pomogao je legitimisanju flamenka u toku njegovog nastajanja u Španiji, i bio je jedan od prvih flamenko gitarista koji je uspešno prelazio granice drugih muzičkih žanrova kao što su klasična muzika i džez. Ričard Čepmen i Erik Klepton, autori knjige Guitar: Music,History, Players , opisuju Lusiju kao „gigantsku figuru u svetu flamenko gitare“,[1] a Denis Kostner, autor knjigeGuitar Atlas,Flamenco govori o njemu kao „jednom od najvećih gitarista u istoriji“. [2] IZVOR.

1579. - Severne nizozemske pokrajine Holandija, Zelandija, Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i Overajsel proglasile su Utrehtsku uniju radi suprotstavljanja španskoj vlasti. Unija se 1581. otcepila od Španije, a Vestfalskim mirom 1648. dobila nezavisnost i potom prihvatila naziv Holandija prema najvećoj i najbogatijoj provinciji. 1759. - Rođen je škotski pesnik Robert Berns (Burns), poslednji veliki pesnik koji je pisao na škotskom dijalektu. Nastavio je i do savršenstva doveo tradiciju škotske narodne poezije ("Tam O'Šanter", "Uprkos svemu"). 1831. - Poljski parlament (Sejm) proglasio je nezavisnost Poljske i svrgnuo ruskog cara Nikolaja I s poljskog prestola. Veliki deo Varšavskog vojvodstva, pod nazivom Poljsko kraljevstvo priključen je 1815. Rusiji, a ruski car postao je i kralj Poljske. Rusi su u septembru ugušili poljski ustanak, ukinut je ustav i raspušten Sejm. 1878. - U rusko-turskom ratu potopljen je turski brod nakon što su ga Rusi pogodili torpedom. To je bio prvi brod pogođen i potopljen tim podvodnim oružjem. 1882. - Rođena je engleska knjizevnica Adelina Virdžinija Vulf (Adeline Virginia Woolf), autor psiholoških romana u kojima je koristila tehniku unutrašnjeg monologa i "toka svesti". Ubraja se među najbolje engleske romanopisce 20. veka. U nastupu depresije izazvane Drugim svetskim ratom, izvršila je samoubistvo 1941. ("Izlet na svetionik", "Gospođa Delovej", "Talasi"). 1899. - U Požarevačkom zatvoru je umro srpski revolucionar i publicista Vasa Pelagić, jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu. Bio je plodan i popularan pisac, a radovi objavljeni za njegovog života štampani su u 250. 000 primeraka. 1904. - U Beogradu je počeo izlaziti dnevni list "Politika", čiji je osnivač i prvi urednik bio Vladislav Ribnikar. 1919. - Osnovana je Liga naroda, preteča Ujedinjenih nacija. 1924. - U francuskom gradu Šamoni otvorene su prve zimske Olimpijske igre. 1942. - Tajland je u Drugom svetskom ratu objavio rat Velikoj Britaniji i SAD. 1947. - Umro je najpoznatiji američki gangster Al Kapone (Capone). Organizator podžemlja u Čikagu i šef jednog od najvećih gangsterskih gangova, bio je u zatvoru (1931-39) zbog utaje poreza. 1961. - Predsednik SAD Džon Kenedi (John Kennedy) održao je u Stejt departmentu u Vašingtonu prvu konferenciju za novinare koju je televizija prenosila uživo. Kenedi je odgovorio na 31 pitanje. 1971. - General Idi Amin je vojnim udarom oborio s vlasti predsednika Ugande Miltona Obotea i potom se proglasio za predsednika. 1978. - Umro je srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, autor poeme "Stojanka majka Knežpoljka". Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće "Prosveta". 1983. - Kineske vlasti su preinačile u doživotnu robiju smrtnu kaznu izrečenu istog dana 1981. Mao Cedungovoj (Zedong) udovici Đang Ćin (Jiang Ching). 1987. - Umro je istaknuti srpski slikar Predrag Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu kada je dobio "Gran pri". Napisao je eseje "Između trube i tišine" i dramu "Zopir". 1991. - Skupština (Sobranje) Makedonije, jedne od republika SFR Jugoslavije usvojila je deklaraciju o nezavisnosti i platformu za pregovore o budućnosti Jugoslavije. 1996. - Parlamentarna Skupština Saveta Evrope primila je Rusiju u članstvo te organizacije i pored oštrih kritika zbog ruskog vojnog angažovanja u Čečeniji. 1997. - Od teških povreda zadobijenih prilikom pokušaja samoubistva 16. januara, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu umro je srpski književnik i bivši potpredsednik Republike Srpske Nikola Koljević. 1999. - U seriji zemljotresa u Kolumbiji, koji je pogodio regiju uzgajivača kafe, poginulo je oko 2. 000 ljudi, a stotine hiljada ostalo je bez domova. 2000. - Pripadnici Sfora uhapsili su u Višegradu Mitra Vasiljevića optuženog za ratne zločine pocinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95). 2002. - Umrla je Doroti Karington (91), britanska istoričarka, antropolog i književnica poznata po svojim knjigama o ostrvu Korzika gde je živela. 2014. - 110 godina od izlaska prve "Politike". Informacija je ista, ali danas je i mobilna.

1261. Mihailo VIII Paleolog vratio Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i s Mlečanima ga proglasili prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena u Nikeju. 1593. Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih protestanata, prešao u katoličanstvo. 1712. Vojska švajcarskih protestanskih kantona u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi. 1817. Po povratku u Srbiju ubijen vođa I srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe. On je posle sloma ustanka 1813. izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju. 1834. Umro engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž. Njegove poeme "Stari mornar" i "Kubla Kan" smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledima zasnovana je englesko-američka Nova kritika. 1843. Umro škotski hemičar Čarls Mekintoš, izumitelj nepromočive tkanine za kišne ogrtače. 1848. Rođen britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer i ministar inostranih poslova. 1917. predložio stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini. 1848. Austrijanci u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine, suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu. 1878. Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla u Vašington. 1894. Rođen američki filmski glumac Volter Brenan, najčuveniji epizodista svetske kinematografije. Igrao u više od 100 filmova, dobitnik više Oskara. 1898. Vojska SAD u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio status pridružene države SAD. 1907. Japan proglasio protektorat nad Korejom s pravom da kontroliše vladu te zemlje. 1909. Francuski pilot Luj Blerio prvi avionom preleteo Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo za 37 minuta. 1917. Holanđanka Margareta Gertruda Cele, Mata Hari, osuđena na smrt pod optužbom da je špijunirala za Nemce tokom I svetskog rata. 1934. U Beču nacisti ubili kancelara Austrije Engelberta Dolfusa. 1943. Italijanski diktator Benito Musolini primoran, posle sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Vitorio Emanuele za premijera imenovao maršala Pjetra Badolja. Musolini uhapšen i interniran, 1945. streljan. 1952. Stupio na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, prva faza stvaranja Evropske unije. 1956. U sudaru italijanskog i švedskog broda "Andrea Dorija" i "Stokholm", ispred obala SAD u Atlantskom okeanu, poginulo 50 osoba. 1957. Tunis postao republika, za predsednika izabran Habib Burgiba. 1963. SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu. 1968. Papa Pavle VI zabranio vernicima Rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća. 1978. U bolnici u Lankaširu, u Velikoj Britaniji, rođena prva na svetu "beba iz epruvete" Luis Džoj Braun. 1982. Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat u Bejrutu potpisao deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije Ujedinjenih nacija o postojanju države Izrael. 1986. Umro američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsent Mineli, dobitnik Oskara 1958. za film "Žiži". 1991. Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace zastarele ideološke dogme. 1992. Vlada Italije poslala 7. 000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju. 1994. Izrael i Jordan u Vašingtonu potpisali deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između te dve države. 1995. Haški tribunal podigao optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. 2000. Supersonični avion kompanije Er Frans srušio se blizu Pariza, neposredno po poletanju. Poginuli 109 putnika i članova posade i četiri osobe na zemlji. Prva nesreća konkorda otkako je počeo da leti, 1969. 2001. General Hrvatske vojske Rahim Ademi, optužen za zločine nad Srbima 1993. u Medačkom džepu, kod Gospića, u Hrvatskoj, predao se Haškom tribunalu. Na osnovu odluke Sudskog veća 20. februara 2002. Ademi pušten na slobodu do početka suđenja. 2002. Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon kojim se Rusima dozvoljava da prodaju i iznajmljuju svoje zemljišne posede, prvi put od 1917. 2013. - Google obeležava rođendan Rozalind FrenklinLINK.

1533.  Meri Tjudor, vojvotkinja od Safoka (eng. Mary Tudor; 18. mart 1496. – 25. jun 1533) je bila mlađa sestra Henrija VIII i kraljica Francuske poslednja tri meseca 1514. Bila je kćerka Henrija VII i Elizabete od Jorka iz dinastije Tjudor. Udata je za francuskog kralja Luja XII, koji je bio stariji od nje skoro 30 godina. Nakon njegove smrti udala se za Čarlsa Brandona, 1. vojvodu od Safoka. Ovaj brak je sklopljen u tajnosti u Francuskoj bez bratovljeve dozvole. Zbog ovoga je bila neophodna intervencija Tomasa Volsija i Henri je oprostio bračnom paru, mada su morali da plate veliku kaznu. 1822.  Ernst Teodor Vilhelm Hofman (nem. Ernst Theodor Wilhelm Hoffmann; rođen 24. januara 1776. u Kenigsbergu, u istočnoj Pruskoj, umro 25. juna 1822) bio je nemački književnik, najpoznatiji predstavnik romantizma u nemačkoj književnosti. Poznat je pod imenom E. T. A. Hofman (nem. E. T. A. Hoffmann). Pisao je pripovetke sa elementima strave i fantazije. Bio je svestran umetnik - književnik, kompozitor, muzički kritičar, slikar i karikaturista. Njegove pripovetke su imale veliki uticaj u 19. veku, a on je bio ključni književnik nemačkog romantizma. 1847. - Oslobođeni crni robovi iz Amerike, osnivači Liberije, proglasili tu afričku državu nezavisnom republikom. Na isti dan 1862. Liberiju priznale i SAD. 1861. - Umro je Abdul Medžid, turski sultan. (* 1823. ) 1867. - Amerikanac Lisjen Smit iz Ohaja patentirao bodljikavu žicu. 1872. - Jezuiti izbačeni iz Nemačke, 99 godina pošto je papa Klement XIV ukinuo taj rimokatolički red. 1876. - U bici kod Litl Big Horna indijansko pleme Sijuks pod komandom poglavice Ludog Konja pobedilo jedinicu VII konjičke divizije generala Džordža Armstronga Kastera. Kaster poginuo sa sva 264 vojnika. Di Braun: Sahranite mi srce kraj ranjenog kolena   Ovaj epski američki bestseler nam donosi priču sa strane crvenog čoveka. LINK 1900. - Rođen je Luj Mauntbetn, britanski admiral, prvi lord Admiraliteta i poslednji vicekralj Indije. 1903. - Rođen je Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel, engleski pisac. Džordž Orvel: Niko i ništa u Parizu i Londonu Orvel otkriva da ljudi sa dna društvene lestvice nisu tamo po izboru, ili zbog lenjosti i nesposobnosti, već da loša društvena organizacija onemogućava svaku promenu nabolje. LINK Džordž Orvel: 1984 Kultna knjiga, posebno aktuelna unazad 10 godina. Orvelove pretpostavke, njegovi fantazmi tek danas funkcionišu. LINK 1913. — Peko Dapčević učesnik španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA 1920. - U Vukovaru je posle pet dana rada završen Drugi kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista), koji je usvojio novi program i statut i izmenio naziv partije u Komunistička partija Jugoslavije. Za predsednike Centralnog partijskog veća su izabrani Pavle Pavlović i Jakov Lastrić, a za sekretare Sima Marković i Filip Filipović. 1925. - Rođen je Sidni Lumet, američki filmski reditelj i producent. († 2011. ) 1925. - U Užice stigao prvi voz popularno nazvan „Ćira. “ Prestao da saobraća 1974, kada je ukinuta pruga uskog koloseka. 1933. - Rođen je Alvaro Siza, portugalski arhitekta. 1937. - Umro je Mijat Mijatović, srpski advokat i pevač popularne i narodne muzike (* 1887) 1938. - Daglas Hajd inaugurisan za prvog predsednika Irske Republike. 1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu bombama zasulo nemački grad Bremen, važnu pomorsku luku. 1950. - Napadom severnokorejskih trupa na Republiku Koreju počeo Korejski rat. 1952. — Ljubiša Stojanović Luis, srpski muzičar. 1959. - SSSR predložio uspostavljanje denuklearizovane zone na Balkanskom poluostrvu i u Jadranskom moru. 1960. - Umro je Oto Ender, austrijki politiačar. 1963. — Džordž Majkl, engleski pop pevač. 1963. - Premijer južne kongoanske provincije Katange Moiz Čombe primoran da podnese ostavku. 1966. - Jugoslavija i Vatikan obnovili diplomatske odnose. 1966. - Rođen je Laslo Blašković, srpski pisac. 1973. - Rođen je Nebojša Ilić, srpski glumac. 1975. - Mozambik posle 477 godina stekao nezavisnost od Portugala, prvi predsednik postao Samora Mašel, lider Fronta za oslobođenje Mozambika. 1975. - Premijerka Indije Indira Gandi proglasila vanredno stanje da bi zaustavila kampanju za njeno povlačenje sa vlasti. Uhapšeni lideri opozicije, sindikata i intelektualci. 1988. - U Luksemburgu potpisana Deklaracija o uspostavljanju zvaničnih odnosa Evropske zajednice i Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć. 1991. - Poslednje sovjetske jedinice napustile Čehoslovačku, 23 godine posle vojne intervencije Varšavskog pakta kojom je prekinuta reformistička politika Aleksandra Dubčeka. 1991. - Slovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost od SFRJ. To je pojačalo napetost u SFRJ, koja je kasnije prerasla u rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. 1993. - Kim Kembl postala prva žena na čelu Vlade Kanade. 1995. - Šeik Hamad bin Kalifa Al Tani državnim udarom sa vlasti zbacio oca, šeika Kalifu, emira Katara. 1996. - U eksploziji kamiona-bombe u stambenom naselju vojske SAD kod grada Dahran u Saudijskoj Arabiji poginulo 19 Amerikanaca i ranjeno oko 400 osoba različite nacionalnosti. Za napad optuženi pripadnici saudijske militarističke grupe Hezbolah. 1997. - Umro je Žak Kusto, francuski istraživač i okeanograf. (* 1910). 1999. - SAD ponudile nagradu od pet miliona dolara za informacije koje bi omogućile hapšenje ratnih lidera bosanskih Srba i predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, optuženih za ratne zločine. 2001. - Indonežanski predsednik Abdurahman Vahid doputovao u zvaničnu posetu Australiji, prvu posle 26 godina, čime je počela nova era u odnosima dve zemlje. 2001. - U Albaniji vladajuća Socijalistička partija proglasila pobedu na parlamentarnim izborima, uprkos neredima koji su za posledicu imali zatvaranje 15 izbornih jedinica. Tirana noću 2003. - SAD „zamrzle“ finansijsku imovinu 55 bivših zvaničnika Iraka, uključujući Sadama Huseina. 2009. - Umro je Majkl Džekson, američka pop ikona (* 1958). 2009.  Fara Foset (2. februar 1947 – 25. jun 2009) je bila američka glumica, najpoznatija po tome što je godine 1976. ulogom privatne detektivke Džil Monro u TV-seriji Čarlijevi anđeli postala jednom od ikona pop-kulture 1970-ih. Fosetina frizura je bila kopirana od miliona žena, a njen poster postao najprodavanijim u istoriji. 1980-ih je imala i niz zapaženih uloga u pozorišnim predstavama i TV-filmovima na temu silovanja i porodičnog nasilja. 2009.  Yasmine (3. 3. 1972. – 25. 6. 2009. ) bila je flamanska pevačica i voditeljka. Rođena je u Antwerpenu kao Hilde Rens, a odrasla je u obližnjem Kontichu. 2012. -  Apple objavio Mountin Lion verziju operativnog sistem OS X. 2014.  Ana Marija Matute Auseho (Barselona, Španija, 26. jul 1925 — 25. jun 2014) bila je španska spisateljica, član Španske kraljevske akademije i treća žena koja je primila nagradu Servantes 2010. godine. Matute je bila jedna od najznačajnijih ličnosti španske književnosti XX veka i mnogi su smatrali da je jedan od najboljih pisaca posleratne španske književnosti. IZVOR

1787. - Pod predsedništvom Džordža Vašingtona, u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja. Održivost demokratije Robert A. Haket i Juedži Džao napisali su veoma važnu knjigu koja seže u samu suštinu novinarstva – vladavinu objektivnosti – nastojeći pritom da zanemare mišljenje po kome je novinarstvo „prodalo svoju dušu“. Detaljnije   1803. - Rođen je Ralf Valdo Emerson, američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista. 1810. - U Rio de la Plati u Argentini počela pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816. 1840. - U Srbiji uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom. 1848. - Rođen je Helmut fon Moltke Mlađi, nemački general, načelnik nemačkog generalštaba 1856. - Rođen je Franše Depere, francuski maršal. 1875. - Rođen je Teodor Taranovski, ruski pravnik i istoričar. 1879. - Rođen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. 1889. - Rođen je Igor Sikorski, ruski konstruktor aviona i helikoptera. (†1972) 1895. - Britanski pisac Oskar Vajld osuđen na dve godine robije zbog homoseksualnosti. 1911. - Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu. 1914. - Rođen je Slobodan Princip Seljo, narodni heroj Jugoslavije (†1942) 1915. - Završena bitka za grad Ipr u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105. 000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit. 1922. - Rođen je Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista. Slavenka Drakulić: Basne o komunizmu Basne o komunizmu je dvostruko korisna knjiga: iz nje će mladi saznati mnogo o životu u komunizmu (na primer: kako se živelo bez banana), a stariji će se podsetiti nekih prošlih vremena i sopstvenih života u njima. Detaljnije   1923. - Velika Britanija priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem. 1927. - Rođen je Robert Ladlam (Robert Ludlum) bio je američki autor 11 triler romana ukupnog tiraža između 290 i 500 miliona kopija, prevedenih na 33 jezika i objavljenih u 40 zemalja. Ladlam je, takođe, objavljivao knjige pod pseudonimima Džonatan Rajder (Jonathan Ryder) i Majkl Šepard (Michael Shepherd). 1929. - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera „Gospođe ministarke“ Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu. 1944. - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana. 1960. - Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga. 1961. - Britanski advokat Piter Benenson osnovao u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel. 1963. - Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva. Rastko Petrović: Afrika Rastko Petrović je, kao i drugi usamljeni putnici posleratne generacije, recimo Hemingvej, nastojao da dokumentuje i fiksira ne toliko nove predele i nepoznate običaje, koliko novo iskustvo kretanja i ko-prisustva. Uostalom, sam je najbolje objasnio zašto je snimao, a zatim, tako dugo i čuvao svoje fotografije iz Afrike : ,,Bez pretenzija, bez ambicija, jedino da bih sačuvao svoju viziju o svetu večitog detinjstva. "  Detaljnije   1969. - U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri. 1979. - Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 putnika i članova posade. 1983. - U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi. 1991. - Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci „vazdušnim mostom“ prebacili 15. 000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael. 1992. - Oskar Luiđi Skalfaro postao predsednik Italije. 1993. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši. 1994. - Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva. 1995. - Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna. 1995. - U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno. 1995. Krešimir Ćosić (Zagreb, 26. novembar 1948 — Baltimor, 25. maj 1995) je bivši jugoslovenski i hrvatski košarkaš i trener. 1996. - Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju nakon 50-ogodišnjeg egzila. 1997. - Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju. 2000. - Umro je Fransis Lederer, češki pozorišni i filmski glumac. 2001. - Umro je Alberto Korda, kubanski fotograf. Digitalna fotografija - Priručnik koji nedostaje Ova knjiga je nastala kako bi odgovorila na sva navedena pitanja, a i na mnoga druga. Ona je grubo podeljena na dva dela, o kojima možete da razmišljate kao o „fotografskom“ i „digitalnom“ delu. Detaljnije 2001. - Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh. 2001. - Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje. 2002. - U padu aviona kineske avio kompanije „Čajna erlajns“ u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade. 2004. - Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata. IZVOR

1196. - Veliki župan Raške Stefan Nemanja predao je vlast drugorođenom sinu Stefanu, koji je 1217. krunisan kao prvi srpski kralj (Prvovenčani). Najstariji sin Vukan je kao veliki knez zadržao Zetu, Trebinje, Toplicu i Hvosno, a najmlađi sin Rastko se zamonašio. 1611. - Rođen je turski putopisac Evlija Čelebija, koji je od 1630. proputovao Osmanlijsko carstvo, a svoja zapažanja objavio u čuvenim "Putopisima" u 10 knjiga. 1807. - U Engleskoj je zabranjena trgovina robljem. Džamejka Kinkejd: Autobiografija moje majke Sklapajući portret žene koju nikada nije videla, zamišlja kako se ona upoznala sa njenim ocem, zamišlja njen mogući život i osećanja, doživljavajući je kao pripadnicu rase u nestajanju. . . i traži istovremeno vlastito mesto na toj izmaštanoj slici, u ovom, verovatno najraskošnijem i najtajanstvenijem romanu Džamejke Kinkejd – omamljujućem, iznimnom, i veličanstvenom umetničkom delu o rasi, seksu i ljubavi. PORUČITE   1821. - Grci su na Peloponezu počeli ustanak protiv Turaka, koji je nakon 12 godina završen priznavanjem nezavisnosti Grčke. 1844. - Proglašen je Prvi srpski građanski zakonik, koji je odigrao značajnu ulogu u pravnom i društvenom životu Srbije. 1867. - Rođen je italijanski dirigent Arturo Toskanini (Toscanini), jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Dirigovao je u milanskoj Skali, a potom u Metropoliten operi u Njujorku, u kome je organizovao i simfonijski orkestar. 1875. - Rođen je Branislav Petronijević, jedan od najistaknutijih srpskih i jugoslovenskih građanskih filozofa. Bio je profesor Velike škole, potom Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Pored filozofije bavio se paleontologijom, biologijom i psihologijom ("Principi metafizike", "Istorija novije filozofije", "Univerzalna evolucija"). 1881. - Rođen je mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika "nove muzike" 20. veka (simfonijska poema "Košut", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ", "Čudesni mandarin"). Kao antifašista emigrirao je 1940. u SAD, gde je 1945. umro. 1918. - Umro je francuski kompozitor Klod Ašil Debisi (Claude Ashille Debussy), tvorac muzičkog impresionizma i jedan od utemeljivača moderne muzike ("Popodne jednog fauna", "Nokturno"). 1923. - Sletanjem na aerodrom u Pančevu aviona na liniji Pariz-Carigrad, Jugoslavija je postala deo tada malobrojne porodice država povezanih vazdušnim saobraćajem. 1924. - Zbačen je s prestola grčki kralj Đorđe II, a Grčka je proglašena republikom. 1937. - Italija i Kraljevina Jugoslavija sklopile su sporazum o međusobnoj miroljubivoj politici, koji je dobio naziv "Uskršnji pakt". 1941. - Kraljevina Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu Nemačke, Italije i Japana. Protokol su u Beču potpisali predsednik vlade Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković. 1947. - Rođen je Redžinald Kenet Duajt (engl. Reginald Kenneth Dwight), poznatiji kao Elton Džon (engl. Elton John; Piner, 25. mart 1947. ) je engleski pevač, tekstopisac, kompozitor i pijanista. Sastanak sa Bernijem Taupinom kasnih 1960-ih odredio je njegovu karijeru. Elton Džon je postao zaista priznat od strane svojih vršnjaka posle turneje na kojoj je promovisao svoj album Elton John u SAD-u 1970. godine. Debi album Eltona Džona je izašao pod nazivom Empty Sky, ali je tek sa drugim albumom, Elton John, izdatim 1970. godine, stekao svetsku slavu. Goodbye Yellow Brick Road (1973) je njegov najprodavaniji studijski album. Najveći hitovi sa tog albuma su Candle in the Wind, Bennie and the Jets i Goodbye Yellow Brick Road. Taj album on još uvek smatra svojim najvećim dostignućem. Elton Džon i njegova grupa su potom izdali još dva albuma, Captain Fantastic and the Brown Dirt Cowboy (1975) i Blue Moves (1976). Tokom svoje 40-godišnje karijere Elton Džon je prodao preko 250 miliona albuma i 100 miliona singlova. Rekao je: "Ja sam najčuveniji homoseksualac na svetu. " 1957. - Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksembrug, Francuska i Holandija potpisale su Rimski ugovor po kojem je 1. januara 1958. osnovano Evropsko zajedničko tržište. Organizacija je kasnije nazvana Evropska ekonomska zajednica (danas Evropska unija). 1975. - U Rijadu je ubijen kralj Fejsal (Faisal). Ubica, kraljev sinovac princ Fejsal Musaid, pogubljen je javno u Rijadu u junu, a novi kralj Saudijske Arabije postao je Fejsalov brat Halid Ibn Abdul Aziz (Khaled). 1991. - Tajni sastanak u Karađorđevu predsednika Srbije i Hrvatske, Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, koji su se, prema nekim izvorima, tada navodno dogovorili o podeli Bosne i Hercegovine i o rušenju reformske jugoslovenske vlade premijera Ante Markovića. Održavanje ovog sastanka i dogovor nikada nisu zvanično potvrđeni, ali su kasnije brojni izvori saopštili da za to imaju čvrste dokaze. 1991. - Umro je srpski pozorišni, filmski i TV glumac Milutin-Mića Tatić, junak TV serije za decu "Na slovo, na slovo". Najmlađe slušaoce Radio Beograda godinama je budio emisijom "Dobro jutro, deco". 1993. - Višemesečni pregovori o Bosni i Hercegovini završeni su u Njujorku neuspehom. Mirovni plan kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji Sajrusa Vensa (Cyrus Vance) i lorda Dejvida Ovena (David Owen) potpisali su bosanski Hrvati i Muslimani, a lider bosanskih Srba Radovan Karadžić odbio je da ga potpiše, smatrajući da su predložene mape neprihvatljive za Srbe. 1994. - Neonacisti su bacili bombu na sinagogu u Libeku, što se smatra prvim takvim incidentom od kraja Drugog svetskog rata u Nemačkoj. 1999. - Vlada SR Jugoslavije prekinula je diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom zbog agresije NATO-a na Jugoslaviju. Nakon prvih vazdušnih udara na području Prištine i još osam gradova u Srbiji, u centru Beograda demolirani su američki, nemački, francuski i britanski kulturni centri. 1999. - U požaru koji je zahvatio oko 30 vozila u tunelu ispod Mon Blana poginulo je najmanje 40 ljudi. 2002. - Film "Ničija zemlja" bosanskog reditelja Danisa Tanovića dobio je nagradu "Oskar" za najbolji strani film. 2002. - U snažnom zemljotresu u Avganistanu i severozapadnom Pakistanu život je izgubilo oko 1. 800 ljudi, a više od 2. 000 je povređeno. 2003. - Vlada Srbije donela je odluku da raspusti Jedinicu za specijalne operacije (JSO), u kojoj su bili i osumnjičeni za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića i još neka ubistva u prošlosti. IZVOR.

121. - Rođen je rimski filozof i car Marko Aurelije Antonije. Tokom ratnih pohoda u Evropi i Aziji vodio je beleške koje su objavljene posle njegove smrti pod naslovom "Samom sebi". 1452. - Rođen je italijanski slikar, vajar, pronalazač i naučnik Leonardo da Vinči. Njegovo najpoznatije slikarsko delo, čuvena "Mona Liza", izložena je u pariskom Luvru, a crteži i rukopisi čuvaju se u milanskoj biblioteci Ambrosiana, londonskom Britanskom muzeju i Vindžoru. Od njegovih naučnih radova najznačajniji je "Traktat o slikarstvu". 1532. - U pohodu na Beč, turska vojska, pod komandom sultana Sulejmana II ušla je u Mađarsku. 1564.   Rođen je engleski dramski pisac Vilijam Šekspir (Wiliam Shakespeare). Njegove drame, od kojih je veliki broj ekranizovan, i danas su na repertoarima svetskih pozorišta ("Hamlet", "Romeo i Julija", "Otelo", "Makbet").   Naručite knjigu. Naručite knjigu. Naručite knjigu. Naručite knjigu. Naručite knjigu. Naručite knjigu. 1607. - Kapetan Džon Smit (John Smith) doveo je u Kejp Henri u Virdžiniji prve koloniste koji su osnovali prvo stalno britansko naselje u Americi. 1711. - Rođen je britanski filozof škotskog porekla, Dejvid Hjum (David Hume), preteča klasičnih engleskih ekonomista i autor kvantitativne teorije novca. ("Rasprava o ljudskoj prirodi", "Filozofski ogled o ljudskom razumu"). 1798. - Rođen je francuski slikar Ežen Delakroa (Eugene Delacroix), predstavnik romantizma u francuskom slikarstvu. Ilustrovao je Geteovog "Fausta" i napisao "Dnevnik" u kojem je izložio zapažanja o umetnosti ("Danteova barka", "Ulazak krstaša u Carigrad", "Na barikadama 28. jula 1830"). 1812. - Rođen je nemački industrijalac Alfred Krup, koji je prvi počeo praviti topove od livenog čelika i vrlo brzo stekao monopol u snabdevanju oružjem većeg broja evropskih zemalja. Koncern "Krup" bio je glavni snabdevač oružjem Nemačke u Prvom i Drugom svetskom ratu. Međunarodni vojni sud u Nirnbergu osudio je 1948. godine Krupovog potomka na 12 godina zatvora i konfiskaciju imovine. 1828. - Rusija je objavila rat Turskoj u znak podrške Grčkoj u borbi za nezavisnost. 1894. - U Aleksandriji, u Egiptu rođen je Rudolf Hes (Hess), nacistički lider i Hitlerov zamenik. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je na doživotnu robiju zbog ratnih zločina. U avgustu 1987. izvršio je samoubistvo u zatvoru Špandau. 1904. - Umro je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete 1894. Uveo je zakon o metarskim merama u Srbiji. 1910. - Rođen je književnik Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Pisao je romane ("Derviš i smrt", "Tišina", "Tvrđava"), pripovetke, eseje i filmske scenarije.   Meša Selimović: Tvrđava Glavni junak romana, Ahmet Šabo, želi da nađe most do drugih ljudi, da izađe iz tvrđave, jer zna, razdvaja nas i uništava mržnja, održaće nas samo ljubav, ili makar vjera da je mogućno ma kakvo sporazumijevanje među pojedincima i zajednicom. Vođen tom vjerom i željom, on ostaje vedar i moralno čist. Naručite.   1915. - Italija je tajno potpisala Londonski ugovor s Velikom Britanijom, Rusijom i Francuskom i prešla u Prvom svetskom ratu na stranu sila Antante uz obećanje da će dobiti Tirol, Trst, Goricu, Istru, delove Dalmacije i Albanije. 1931. - Umro je srpski glumac i reditelj Milorad Gavrilović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najdarovitijih i najobrazovanijih glumaca u to vreme. 1937. - Da bi pomogli generalu Franku (Franco) u vreme španskog građanskog rata, Hitlerovi avioni bombardovali su španski grad Gernika. Razaranje ovog grada inspirisalo je Pikasa (Picasso) da naslika čuvenu "Gerniku", apokaliptični prikaz građanskog rata. 1942. - U najvećoj nesreći u istoriji rudarstva, u kineskom rudniku uglja u Benksiju, tada pod okupacijom Japana, poginulo je najmanje 1540 ljudi. 1945. - Uhapšen je maršal Henri Filip Peten (Philippe, Petain), šef francuskog kolaboracionističkog režima sa sedištem u Višiju u Drugom svetskom ratu. Osuđen je na smrt zbog izdaje, ali mu je zbog ranijih zasluga i starosti kazna preinačena u doživotnu robiju. 1954. - U Ženevi je počela konferencija o Indokini kojom je okončana francuska dominacija u tom delu sveta. SAD nisu prihvatile rezultate skupa pa je u junu 1954. diktator Ngo Din Dijem (Dinh, Diem), uz podršku SAD, postao premijer Južnog Vijetnama. 1962. - Britanija je lansirala prvi satelit Ariel I. 1964. - Tanganjika, Zanzibar i Pemba su osnovale Ujedinjenu Republiku Tanganjike i Zanzibara, koja je 29. oktobra 1964. promenila naziv u Tanzanija. 1984. - Umro je američki džez muzičar i vođa orkestra Vilijam "Kaunt" Bejzi (Njilliam Count Basie). Članovi njegovog orkestra (1937) bili su i trubač Bak Klejton (Buck Claayton) i pevačica Bili Holidej (Billie Holiday). 1986. - Eksplodirao je četvrti blok nuklearne centrale u Černobilju u Ukrajini. Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu, a posledice, ove do sada najveće nuklearne katastrofe, još uvek se ispituju. Nuklearna centrala trajno je zatvorena 15. decembra 2000. godine. 1999. - Tokom vazdušnih udara NATO na SR Jugoslaviju, Evropska unija je zabranila ulazak u zemlje članice Unije predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, članovima njegove porodice, visokim zvaničnicima SRJ i Srbije i uvela embargo na uvoz nafte. 2003. - Na zasedanju Komisije UN za ljudska prava ozvaničen je kraj mandata specijalnog izaslanika za ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori. 2005. - Sirija je u potpunosti povukla svoje trupe iz Libana, posle gotovo tri decenije vojnog prisustva u toj zemlji. LINK.

1891. - Rodjen je Henri Miler, američki književnik; (Jarčeva obratnica, roman) 1893. - Rodjen Mao Ce-tung, kineski komunistički vodja, osnovao kinesku komunističku partiju 1921. godine. KNJIGA: MAO CEDUNG Naručite danas i dobra knjiga će biti u vašoj biblioteci. Zoin Mihailo: "Parafrazirajući Maa, svi dani su ponedeljak, sem nedelje. " 1898. - Pjer i Marija Kiri, rodjena Sklodowska, (Pierre & Marie Curie) otkrili su radioaktivni element Radium (Ra). 1906. - Prvi igrani film napravljen u Australiji. 1938.  Mirko Kovač (Petrovići, Crna Gora, 26. decembar 1938 — Rovinj, 19. avgust 2013) je bio crnogorski, srpski i hrvatski književnik, autor više romana, zbirki pripovjedaka, eseja, TV-drama i filmskih scenarija.  Zbirka novela »Rane Luke Meštrevića« (1971) dobija nagradu „Milovan Glišić“, ali mu je ta nagrada oduzeta 1973, a knjiga povučena iz knjižara i biblioteka. Dopunjeno izdanje istoimene zbirke izlazi 1980. godine, a novoj pripovijeci iz te knjige »Slike iz porodičnog albuma Meštrevića« pripala je „Andrićeva nagrada“. Zbirka pripovjedaka »Nebeski zaručnici« izlazi 1987. i dobija nagradu izdavača BIGZ.  Mirko Kovač umro je 19. avgusta 2013. u Zagrebu, a sahranjen je u Rovinju. Više o knjizi i korpa za naručivanje. 1972. - Umro je Hari Truman (Harry), predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta (Franklin Roosevelt). Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat. 1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju. 1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom (Ion Iliescu) na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceausescu). 1990. - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu. 1991. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962. 1994. - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista. 1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan (Khieu Samphan) i Nuon Čea (Chea) predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi. 2000. - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi. 2001. - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije. 2002. Umro je Herb Rits. Čuveni Američki modni fotograf. 2002. Iz štampe je izašla knjiga: Mastering Kylix 2 – upotpunosti ovladajte RAD alatom koji je napravljen specijalno za Linux okruženje. Kylix 2 nagoveštava velike mogućnosti u svetu Linux aplikacija. VIŠE O KNJIZI. 2003. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50. 000 ljudi. 2004. - U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemljotresom jačine 9 stepeni Rihterove skale nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300. 000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sajšeli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar. IZVOR.

1531. - U zemljotresu u Portugalu poginulo nekoliko desetina hiljada ljudi, srušen veliki deo Lisabona i nekoliko drugih gradova. 1777. - Rođen srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadović, koji je sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Bio predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, prve Vlade. Njegovi "Memoari", pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena. 1815. - Napoleon Bonaparta pobegao iz zatočeništva na ostrvu Elba i uz pomoć grupe sledbenika vratio se na vlast u Francuskoj. Njegova druga vladavina, nazvana "Sto dana", okončana u junu posle vojnog poraza kod Vaterloa. 1802. - Rođen je Viktor Mari Igo (fr. Victor Marie Hugo; 26. februar 1802. -22. maj 1885. ) Bio je veliki francuski pisac i predvodnik mnogih književnih i političkih generacija. Za njegovo ime vezan je nastanak francuske romantičarske književnosti. Viktor Igo je je bio pesnik, romansijer i dramski pisac. Veoma je bio uključen u politički život Francuske. 1852. - Britanski vojni transportni brod "Birkenhed" potonuo u zalivu Simon uz obalu Južne Afrike, a život izgubilo 485 ljudi. 1885. - Predstavnici 15 zemalja na kongresu u Berlinu, Afrička konferencija, koji je organizovao nemački kancelar Oto fon Bizmark, dogovorili se o podeli centralne i istočne Afrike. 1901. - Vođe Bokserskog ustanka u Kini Či Hsui i Hsu Čeng Ju javno pogubljeni odsecanjem glave. 1909. - Turska priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine. 1915. - Nemci u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili bacače plamena. 1916. - Nemci su u Prvom svetskom ratu potopili francuski teretni brod "Provansa II". Poginulo 930 ljudi. 1932. - Rođen je Džoni Keš (Johnny Cash), američki pevač narodne, kantri (country) muzike.   1935. - Škotski fizičar Robert Votson Vat demonstrirao prvi kompletan i praktično upotrebljiv radar. 1936. - Adolf Hitler u Nemačkoj otvorio prvu fabriku za proizvodnju "narodnog vozila", "folksvagen". 1952. - Premijer Velike Britanije Vinston Čerčil saopštio da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji. 1960. - Umro srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, član svih slovenskih akademija. Osnivač srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. 1980. - Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose, čime je okončano 30-godišnje ratno stanje dve zemlje. 1986. - Sovjetski Savez u Zemljinu orbitu lansirao prvi blok svemirske stanice "Mir", koja je posle 15 godina uništena sagorevanjem, a nesagoreli delovi pali u Tihi okean, 23. marta 2001. 1990. - Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro, udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila izbore pobedivši sandiniste predsednika Danijela Ortege. 1993. - U snažnoj eksploziji u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku, za koju su odgovorni arapski islamski teroristi, poginulo šest, povređeno oko 1. 000 ljudi. Osam godina kasnije, 11. septembra 2001, obe kule Centra srušene u samoubilačkom napadu otetim putničkim avionima. U tom napadu poginulo oko 3. 000 ljudi. 1995. - Posle gubitka oko milijardu dolara koje je na berzi u Singapuru izazvao diler Nik Lison, bankrotirala londonska banka "Bering", jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka. 2001. - Skupština Jugoslavije ukinula ukaz o oduzimanju državljanstva dinastiji Karađorđević koji je 1947. donela tadašnja komunistička vlada. 2002. - Skupština Srbije usvojila izmene Krivičnog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna. 2004. - U avionskoj nesreći kod Mostara poginuo predsednik Makedonije Boris Trajkovski i članovi delegacije koji su s njim putovali na međunarodnu konferenciju o investiranju u BiH. 2006. - Na Olimpijskom stadionu u Torinu u nedelju su službeno zatvorene 20. Zimske olimpijske igre. 2007. - Međunarodni sud pravde doneo oslobađajuću presudu za SCG u slučaju „Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore“. 2008. - Umrla je Mira Alečković, srpska književnica. IZVOR.

1186. - Dubrovnik je sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad (1184. i 1185. ). Sporazum o miru bio je osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika. 1371. - U bici na reci Marici, kod Črnomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli. To je bila jedna od presudnih bitaka u turskom pohodu na Balkan. 1500. - Španski moreplovac Visente Janjes Pinson (Vicente Yanes Pinzon) otkrio je Brazil. 1531. - Snažan zemljotres pogodio je Portugal, glavni grad Lisabon potpuno je razoren, a poginulo je više od 30. 000 ljudi. 1580. - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk (Francis Drake) uplovio je u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk je bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete. 1687. - U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo je eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala skladište municije. 1699. - Potpisan je Karlovački mir, kojim je posle 16 godina okončan rat između Turske i Svete alijanse. Sporazumom koji su u Sremskim Karlovcima s Turskom sklopile Austrija, Rusija, Poljska i Venecija, Turci su izgubili Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadržali Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija je dobila srednju Dalmaciju, Boku Kotorsku do Risna i Moreju (Peloponez). 1788. - Britanski brodovi s prvim naseljenicima iz Engleske, uključujući grupu robijaša, uplovili su u zaliv Botani Bej (Sidnej) u Australiji gde su osnovali koloniju. 1815. - Rusija, Austrija i Pruska formirale su Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio je da uguši revolucionarne pokrete u Evropi nakon Francuske revolucije i Napoleonovih ratova. 1823. - Umro je engleski lekar Edvard Džener (Edward Jenner), koji je 1796. pronašao vakcinu protiv velikih boginja. 1826. - Rođen je Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, autor čuvenih putopisa i jedan od najčitanijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka ("Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima"). 1849. - Rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre. 1891. - Umro je nemački inženjer Nikolaus August Oto (Otto), koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. je izumeo četvorotaktni motor s unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao "Oto motor". 1905. - Kod Pretorije u Južnoj Africi pronađen je najveći dijamant na svetu "Kalinan". U sirovom stanju on je težio 622 grama i imao je 3. 106 karata. 1907. - Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao je dominion u okviru Britanskog komonvelta. 1918. - Saveznici su u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata. 1930. - Mahatma Gandi, lider pokreta za nezavisnost Indije započeo je marš kroz Indiju zbog poreza na so. "Marš soli" trebalo je da ohrabri Indijce da samostalno proizvode so kao simbol nezavisnosti. 1934. - Potpisan je desetogodišnji nemačko-poljski pakt o nenapadanju, koji je Hitler prekršio napadom na Poljsku 1. septembra 1939. 1935. - Izašao je prvi broj nedeljnika Nedeljnih informativnih novina (NIN). Posle 26 brojeva zabranjen je septembra 1935. godine. NIN je počeo ponovo da izlazi 7. januara 1951. godine. 1942. - Prve trupe SAD u Drugom svetskom ratu stigle su u Evropu, u Severnu Irsku, a u borbe na evropskom ratištu uključile su se 1943. napadom na Italiju. IZVOR. 1945. - U Njujorku je umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika "nove muzike" 20. veka (simfonijska poema "Košut", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ" i "Čudesni mandarin" i brojna simfonijska i kamerna dela). 1947. - U avionskoj nesreći u Danskoj poginuo je švedski prestolonaslednik Gustav Adolf (Gustaf) (40). Bez oca je ostalo petoro dece, među kojima i sadašnji kralj Švedske Karl Gustav DžVI (Carl). 1950. - Indija je formalno proglašena republikom u okviru Britanskog komonvelta. 1960. - Održan je prvi TV duel između predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili su se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson (Rixhard Nixon) i senator Džon Kenedi (John Kennedy). 1965. - Hindi je postao zvanični jezik Indije, što je izazvalo nemire na jugu zemlje gde stanovništvo govori drugim jezicima, pa je vlada Indije u februaru 1965. odlučila da u zvaničnoj upotrebi ostane i engleski. 1969. - U Boliviji je vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije (Candia) oborila predsednika Silesa Salinasa. 1972. - Iznad Čehoslovačke je, posle eksplozije podmetnute bombe, pao avion JAT-a "DC-9" na liniji Kopenhagen-Beograd. Poginulo je 26 putnika i članova posade, a preživela je jedino stjuardesa Vesna Vulović. 1980. - U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a ranjeno više od 200 ljudi. 1984. - Branko Ćopić (Hašani, Bosanska krajina, 1. januar 1915 — Beograd, SR Srbija, 26. mart 1984) je bio srpski i jugoslovenski književnik. Osnovnu školu završio je u rodnom mjestu, nižu gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu pohađao je u Banjoj Luci, Delnicama i Sarajevu, te je završio u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1940. godine. Prvu priču objavio je 1928. godine, a prvu pripovijetku 1936. Njegova djela su, između ostalih, prevođena na engleski, njemački, francuski i ruski jezik. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umetnosti Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine. Izvršio je samoubistvo skokom sa mosta Bratstvo i jedinstvo u Beogradu 26. marta 1984. u svojoj 69. godini života. 1984. - Velika Britanija i Kina su se sporazumeli o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong je pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, nakon Opijumskog rata (1839-42). 1989. - Vijetnam je povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije "Crveni Kmeri". 1990. - U Rimu je u 83. godini umro italijanski književnik Alberto Moravija (Moravia), jedna od najzanačajnijih ličnosti italijanske književnosti 20. veka ("Rimske priče", "Čočara", "Rimljanka"). 1990. - Umrla je američka filmska glumica Ava Gardner i holivudska zvezda pedesetih godina. Snimila je oko 60 filmova, od kojih su najpoznatiji "Bosonoga kontesa", "Mambo" "Snegovi Kilimandžara", "Sunce se ponovo rađa". 1993. - PISAC JE POSTAO PREDSEDNIK. Književnik Vaclav Havel izabran je za predsednika nove Češke Republike, nakon raspada čehoslovačke federacije. 1994. - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija (Ćerif Gousmi), poznatog kao Abu Abdala (Abou Abdallah). 1994. - Rumunija je, kao prva zemlja bivši hladnoratovski protivnik NATO, potpisala dokument "Partnerstvo za mir" tog vojnog saveza. 1996. - Senat SAD je odobrio sporazum START-2 o smanjivanju broja američkih i ruskih strateških nuklearnih raketa. 2000. - Međunarodni sud za ratne zločine doneo je konačnu presudu bosanskom Srbinu Dušku Tadiću (44) u postupku koji je trajao skoro četiri godine. Prvi čovek kojem je suđeno za zločine počinjne tokom bosanskog rata (1992-95) osuđen je na 20 godina zatvora. 2001. - U zemljotresu jačine 7,7 stepeni Rihterove skale u zapadnoj Indiji poginulo je oko 18. 000 ljudi. 2003. - Sletanjem u Šangaj, obavljen je prvi komercijalni let tajvanske avio kompanije u Kinu, nakon više od 50 godina. 2005. - U stampedu i požaru koji je nastao tokom hodočašća kod hrama boginje Mandre Devi, u blizini sela Vai, na zapadu Indije, poginulo je 258 hinduističkih hodočasnika, uključujući žene i decu.

1847 - Liberija, država oslobođenih američkih robova koji su se doselili u Afriku, postala je prva nezavisna republika u Africi. 1856 - U Dablinu je rođen engleski dramski pisac, novinar i kritičar Džordž Bernard Šo. Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. ("Kandida", "Zanat gospođe Voren", "Major Barbara", "Pigmalion") Džordž Bernard Šo: Karijera Roman Karijera spada u Šoova najranija prozna dela, u kojem se obračunava sa sopstvenim iskustvima iz detinjstva i porodičnim odnosima: odrastanje bez dovoljno pažnje, nerazumevanje, roditeljska uloga vidjena kao vlasništvo nad sudbinom deteta. . . . Posebno karakteristično je opisan Šoov odnos s majkom, objašnjen preko lika pravdoljubivog deteta i časnog mladića Kesela Bajrona. LINK Džordž Berbard Šo: Đavolov učenik Dramski komad Đavolov učenik osvetljava jedan deo američke istorije, odnosno rat za nezavisnost. Dramski komad Đavolov učenik osvetljava jedan deo američke istorije, odnosno rat za nezavisnost. LINK   1858 - Lajonel Rotšild je postao prvi Jevrejin član donjeg doma britanskog parlamenta. 1875 - Rođen je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung, osnivač "analitičke" ili "kompleksne" psihologije, u kojoj se razlikuju dva sloja podsvesnog - individualno i kolektivno ("Psihološki tipovi", "Psihologija i religija", "Simbolika duha", "Studija o arhetipovima"). Karl Gustav Jung: Antologija - Čovek i duša Antologija Jung od ogromnog je značaja, kako za stručnjake, tako i za laike koji imaju autentičnu potrebu da se upoznaju sa Jungovim delom. Ujedno, ona je dragocena dopuna onim Jungovim delima koji su do sada kod nas prevedena. LINK 1894 - Rođen je engleski pisac Oldos Haksli, jedan od najistaknutijih evropskih esejista XX veka. Njegovi "romani ideja" zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela ("Kontrapunkt života", "Vrli novi svet", "Slepi u Gazi"). Oldos Haksli: Vrli novi svet Jedno od načuvenijih Hakslijevih dela. U ovom romanu opisan je društvo koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. . . LINK 1908 - Rođen je čileanski državnik Salvador Aljende Gosens, osnivač Socijalističke partije i prvi marksista predsednik Čilea (1970). Ubijen je u udaru vojne hunte pod vođstvom generala Augusta Pinočea 11. septembra 1973. 1909 - Pokušaj španske vlade da u Kataloniji mobiliše rezerviste za borbe u Maroku doveo je do ustanka u Barseloni, koji je krvavo ugušen ("Krvava katalonska nedelja"). 1928 - Rođen je američki filmski režiser Stenli Kjubrik koji se proslavio filmovima različitog žanra kao što su "2001 - Odiseja u svemiru", "Paklena pomorandža", "Dr Strejndžlav" i "Lolita". 1941 - Predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt zamrznuo je svu japansku imovinu u SAD i time obustavio američko-japansku trgovinu. 1943 - Rođen je britanski muzičar Mik Džeger, osnivač i pevač rok grupe "Roling stouns". 1945 - Na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji pobedili su laburisti i njihov lider Klement Atli zamenio je na mestu premijera Vinstona Čerčila. 1950 - Američki vojnici, tokom Korejskog rata, počinili su masakr nad stotinama nenaoružanih izbeglica u selu No Gun Ri. 1952 - Umrla je Eva Peron (33), popularna prva dama Argentine, supruga Huana Perona. 1953 - Napadom gerilaca na kasarnu Monkada u gradu Santjago de Kuba, Fidel Kastro je počeo borbu protiv režima diktatora Fulhensija Batiste. 1956 - Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser nacionalizovao je Suecki kanal, koji je bio pod kontrolom anglo-francuske komapnije. 1963 - U zemljotresu u glavnom gradu Makedonije, Skoplju, poginulo je više od hiljadu ljudi, a grad je razrušen. 1965 - Maldivska ostrva u Indijskom okeanu, britanski protektorat od 1887, stekla su nezavisnost. 1974 - Konstantin Karamanlis, novi grčki premijer, formirao je prvu civilnu vladu, nakon sedmogodišnjeg vojnog režima u Grčkoj. 1984 - Umro je američki statističar Džordž Horas Galup, direktor i osnivač (1935) "Galupovog instituta" za ispitivanje javnog mnjenja. 1995 - Peru i Ekvador su se sporazumeli o demilitarizovanoj zoni od oko 500 kvadratnih kilometara u pograničnom amazonskom području, okončavši međusobni jednomesečni rat. 2001 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu otpečatio je optužnicu protiv generala Hrvatske vojske u penziji Ante Gotovine, koji je okrivljen za zločine nad Srbima za vreme i posle operacije "Oluja" 1995. u Krajini, u Hrvatskoj. Gotovina je uhapšen 8. decembra 2005. u mondenskom letovalištu na Tenerifama u Španiji i izručen Haškom tribunalu. 2002 - Umro je Badi Bejker, američki kompozitor koji je komponovao muziku za preko 200 filmova Volta Diznija. 2003 - Umro je britanski reditelj Džon Šlezinger. Njegov film "Ponoćni kauboj" nagrađen je Oskarom, a ostaće upamćen i po filmovima "Darling", "Lažov Bili", "Daleko od razuzdane gomile" i "Maratonac". 2017. Iz štampe je izašla naša knjiga broj 492 Naučite Unity 5. x Više o knjizi: LINKLINK.

363. - Umro je Julijan, poslenji rimski car odan paganskoj veri. Žanr u kojem se Ivan Ivanji ističe kao nesumnjiv majstor, ujedno i žanr prilično redak u našoj savremenoj književnosti, jeste žanr istorijskog romana. VIŠE O KNJIZI. 363. - Na rimski presto stupio Jovijan, jedini rimski car rođen u Singidunumu (današnjem Beogradu). 1541. - Umro je Francisko Pizaro, španski osvajač. 1541. - U borbi za vlast španskih konkvistadora, u Limi ubijen osvajač Perua i osnivač grada Lima Fransisko Pizaro. 1690. - U Beogradu, na Kalemegdanu, održan veliki srpski narodno-crkveni sabor na kojem je odlučeno da se prihvati poziv austrijskog cara Leopolda na zajedničku borbu protiv Turaka, ali sa teritorije Ugarske. 1810. - Umro je Žozef Mišel Mongolfje, francuski pronalazač. 1836. - Umro je Klod Žozef Ruže de Lil, francuski oficir, autor „Marseljeze“. 1843. - Hongkong proglašen britanskom kraljevskom kolonijom, sa Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom. 1856. - Rođen je Maks Štirner, nemački filozof, anarhista. 1858. - Potpisivanjem mirovnog ugovora u Tjencinu završen britansko-kineski rat. Kina se ugovorom obavezala da otvori nove luke za evropsku trgovinu i da legalizuje uvoz opijuma. 1867. - Sa Beogradske tvrđave skinuta turska zastava, koja se četiri veka vijorila nad gradom. Tri meseca ranije Turci su predali ključeve Beograda knezu Mihailu Obrenoviću, ali je na Beogradskoj tvrđavi pored srpske ostala turska zastava. 1869. - Rođen je Vladimir Dimitrijevič Laskarev, srpski geolog i paleontolog ruskog porekla . 1877. - U oslobodilačkom ratu Srbije i Crne Gore protiv Turske (1876-78) Crnogorci su kod Spuža potukli tursku vojsku koju je predvodio zapovednik Skadra Sulejman paša. 1881. - Srpski knez Milan Obrenović zaključio sa Austro-Ugarskom "Tajnu konvenciju" kojom se Srbija obavezala da će prestati sa agitacijom u Bosni i Hercegovini i da neće zaključiti nijedan međunarodni sporazum suprotan interesima Beča. Za uzvrat je dobio podršku u proglašenju kraljevine i nezavisnost Srpske pravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije. 1892. - Perl Bak- (engl. Pearl Comfort Sydenstricker; Hilsboro, 26. jun 1892 — Danbi, 6. mart 1973) američka je književnica i prva žena Amerikanka koja je nagrađena Nobelovom nagradom za književnost (1938). Roditelji su joj bili prezbiterijanski misionari, tako da je veliki deo svog detinjstva a i kasnijeg života provela u Kini. Najpre je naučila kineski jezik, a tek naknadno engleski. Pisala je romane, pripovetke i priče za djecu. U književnosti se javlja romanom engl. East Wind, West Wind, a njeno najpoznatije delo je roman Dobra zemlja engl. The Good Earth za koji je nagrađena Pulicerovom nagradom (1931). Dobra zemlja je prvi deo trilogije koja se nastavlja romanima Sinovi i Rastureni dom. Napisala je i biografije svojih roditelja, engl. The Exile i engl. The Fighting Angel. Napisala je još jednu trilogiju, romane : Zmajevo seme u koji govori o dejstvu kinesko-japanskog rata na porodicu Ling Tana koja se, pod pritiskom strahota u okupiranom Nankingu, morala pridružiti gerilcima. Obećanje (1934) predstavlja drugu knjigu ove trilogije, ostvarenu u obliku ispovesti Ling Tanovog trećeg sina, Lao Sana, koji se bori protiv stranih osvajača. završna knjiga trilogije, Paviljon žena (1946), otkriva u većoj meri spisateljkino podozrenje prema društvenim normama patrijahalne Kine. Njen poslednji roman „Večno čudo“ otkriven je u rukopisu 2013. godine. [1] 1898. - Rođen je Vilhelm Meseršmit, nemački konstruktor aviona i industrijalac. 1905.  Janko Veselinović (Crnobarski Salaš, 13. maj 1862 — Glogovac, 26. jun 1905) je bio srpski književnik.  Bio je najbolji učenik šabačke gimnazije (1878). Potom je upisao bogosloviju, koju nije završio, a zatim učiteljsku školu koju takođe nije završio. Za tadašnje vreme i to je bilo dovoljno da bude sa nepunih 18 godina učitelj u Svileuvi. U Svileuvi je upoznao svoju buduću suprugu Jovanku Joku Jovanović sa kojom se i venčao 1881. Godine 1884 je raspoređen u selo Kostur kod Pirota. Odbio je izrazivši želju da u Beču završi telegrafski kurs. Zbog bolesti se vratio u Srbiju gde je nastavio kurs, provodeći vreme po kafanama tako da kurs nije završio.  Neuredan život je ostavio tragove, pa je oboleo od tuberkuloze, od koje je i umro. Na njegovoj sahrani su bili čak i Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović, koji su zbog toga doputovali iz Mostara. 1906. - U francuskom gradu Le Man održana je prva automobilska Gran pri trka. 1917. - Na Solunskom polju streljani generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, koji su pred vojnim sudom osuđeni na kaznu smrti zbog navodnog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića. 1933. Radivoj - Raša Popov (Mokrin 26. jun 1933) srpski je književnik, publicista, glumac i dugogodišnji televizijski novinar, novinar-saradnik „Mokrinskih novina", zvezda dečije televizijske emisija „Fore i fazoni". Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle: izd. Nolit: Dva oka (1963); izd. Književna opština Vršac: Gvozdeni magarac (1976); izd. Dnevnik: Žabac koji ne zna da ćuti (1987); izd. Književna zajednica Novog Sada: Trulež zglave (1991); izd. Monada: Šešir bez dna (2001); izd. Tiski cvet: Lažljiva usta istine (2002); izd. Gradska narodna biblioteka Zrenjanin: Vozom posred ulice (2003); izd. Orpheus: Peta vizija (2003); izd. JOV: Bio sam srećni konj (2003); izd. Bookland: Bajke za XXI vek (2007); izd. Monart: Čarobnjakov SMS (2007); izd. Bookland: Mali zeleni (2009); izd. Tiski cvet: Spev o tranziciji (2009); izd. Jugoistok: Kako napisati najgoru pesmu (2010); izd. Bookland: Zadimljena istorija (2010); izd. Bookland: Opasne bajke (2010); izd. Lento: Sofija u kandžama smora (2011); izd. Lento: Sofijine ljubavi (2011); izd. Bookland: Kad sam padao u fras (2012); izd. Pčelica: Mokrinski patuljci (2013); izd. Bookland: Usamljena princeza (2014). Naš tvit sa najviše pregleda i sviđanja: "Raša Popov je dobio nagradu za životno delo. Mi smo nagrađeni što smo rasli uz Rašu. " 1941. - Finska se pridružila Nemačkoj u Drugom svetskom ratu i objavila rat SSSR-u u kojem je učestvovala tri godine. 1945. - U San Francisku su predstavnici 50 zemalja, uključujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju UN, koja je stupila na snagu 24. oktobra. 1960. - Bivša francuska kolonija Madagaskar je stekla nezavisnost kao Malgaška Republika; britanski protektorat Somalilend postao je nezavisna država, a 1. jula se ujedinio s Italijanskom Somalijom pod nazivom Somalija. 1963. - Rođen je Goran Raičević, Srpski atletičar. 1970. - Aleksandar Dubček, lider čehoslovačkog reformističkog pokreta ("praško proleće") isključen je iz Komunističke partije Čehoslovačke. 1970. - Rođen je Kris O'Donel, američki glumac. 1977. - Afrička država Džibuti stekla je nezavisnost posle 117 godina francuske vladavine. 1977. - Američki pevač Elvis Presli održao svoj poslednji koncert u Indijanapolisu. Umro je dva meseca kasnije. 1991. — JNA je krenula u akciju u Desetodnevnom ratu da spreči odvajanje Slovenije od SFRJ. 1992. - Tokom rata u Bosni, generalni sekretar UN Butros Butros-Gali pozvao je bosanske Srbe da u roku od 48 sati zaustave ofanzivu na Sarajevo, a bosanske Muslimane da deblokiraju sarajevski aerodrom. 2000. - Naučnici iz 18 zemalja dekodirali su 85 odsto ljudskog genoma, čime je otvorena nova era u ljudskoj medicini. U naučnim krugovima u svetu ocenjeno je da dešifrovanje ljudskog genoma predstavlja najveće otkriće u istoriji čovečanstva. 2001. - Predstavnici sedam zemalja Balkana (SRJ, BiH, Albanije Bugarske, Hrvatske, Makedonije i Rumunije) potpisali su, u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Memorandum o razumevanju o slobodnoj trgovini. BiH, SRJ i Hrvatska potpisale su sporazum kojim se obavezuju da reše problem 1,2 miliona izbeglih i raseljenih lica tokom ratova u bivšoj SFRJ (1991-95). 2004. - Posle 14 godina prekida, u hrvatski grad Split stigao je prvi voz iz Beograda. IZVOR

604. - Umro je Sveti Avgustin Kanterberijski, prvi kenterberijski nadbiskup. 735. - Umro je Sveti Bid, anglosaksonski istoričar i kaluđer. 1521. - Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj i njegovi sledbenici prognani iz zemlje. 1659. - Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću. 1762. - Umro je Aleksander Baumgarten, nemački filozof. (* 1714. ) 1805. - Napoleon Bonaparta krunisan za kralja Italije u milanskoj katedrali. * * * * * Preporučujemo:    Snežana Ranković: Bonapartin rečnik   Sve što niste znali o Napoleonu. Link    Lusi Letbridž: Napoleon Napoleon je brzo stekao najviše činove u francuskoj vojsci, ali briljantna vojnička karijera nije bila dovoljna. Link    Pol Džonson: Napoleon Pol Džonson prikazuje Napoleona kakvog nećete sresti u klasičnim istorijskim udžbenicima i poziva vas da ponovo razmislite o tome kako istorija može da se tumači. Link   Džeri Manas: Napoleon o projektnom menadžmentu Neprolazne lekcije o planiranju, izvršenju i liderstvu. Link    Havijer Sijera: Napoleonova egipatska tajna Ovaj istorijski triler istražuje mitsku, zapanjujuću i neverovatnu pustolovinu i predlaže rešenje zagonetke o Napoleonovoj „egipatskoj noći“ koja će iznenaditi čitaoce. Link * * * * *   1822. - Rođen je Edmon Gonkur, francuski pisac. 1851. - U Londonu počeo prvi moderni međunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena. 1865. - Predajom generala Kirbija Smita u Šrevenportu kod Nju Orleansa u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju. 1868. - Obešen irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj. 1876. - Umro je František Palacki, češki istoričar i političar. 1883. - Umro je Abd-el-Kader, alžirski ustanik. (*1808. ) 1896. - Nikolaj II Romanov krunisan je za cara Rusije. Valentin Aleksandrovič Serov 1905. - osnovano Udruženje književnika Srbije. 1909. - Rođen je Adolfo Lopes Mateos, meksički političar. (†1969. ) 1912. - Rođen je Janoš Kadar, mađarski političar, lider komunista, predsednik vlade. 1923. - Održana je prva motociklistička trka „24 časa Le Mana“. 1942. - U Londonu potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji dveju zemalja u Drugom svetskom ratu i posle okončanja rata. 1955. - U Beograd doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom. Nakon 1948. bila je to prva zvanična poseta predstavnika SSSR-a Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija, kojom su normalizovani međudržavni odnosi. 1966. - Britanska Gijana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta. 1972. - U Moskvi potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1). 1976. - Umro je Martin Hajdeger, nemački filozof. 1978. - Umrla je Tamara Platonovna Karsavina, ruska balerina. 1986. - Evropska zajednica je usvojila evropsku zastavu. 1991. - Austrijski putnički avion „Boing 767“, kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginulo je svih 223 putnika i članova posade. Među poginulim su bila i trojica Jugoslovena. 1991. - Zvijad Gamsahurdija je izabran za predsednika Gruzije. 1997. - Australijski premijer Džon Hauard izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije na silu uzeti od njihov roditelja. 1998. - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet. 2001. - Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) je nakon 38 godina postojanja zamenila Afrička unija. Promena je izvršena u cilju političke i ekonomske integracije 53 afričke države članice, a po ugledu na Evropsku uniju. 2002. - Francusko-poljski režiser, Roman Polanski, osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film „Pijanista“. Roman Polanski i Adrien Brody 2003. - U avionskoj nesreći ukrajinskog aviona tipa Jak-42 u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana i 13 članova posade. IZVOR