Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

 

Access

Alternativna učenja

Android

Animacija

Antropologija

Apple - MAC OS X

Arheologija

Arhitektura

Astrologija

Astronomija

Audio kursevi + knjige

Audio, Multimedia, Video

Autobiografija

AutoCad, ArchiCAD, SolidWorks, Catia, Pro/Engineer

Automobili

Bajke

Baze podataka

Biografija

Biološke nauke

Botanika

C++ Visual C++ C#

Cloud

CSS

Dečije knjige

Delphi

Digitalna fotografija

Dizajn

Django

Domaće pripovetke

Domaći roman

Drama

E-knjiga

E-komerc

ECDL

Ekologija

Ekonomija

Elektrotehnika

Enciklopedija

Esejistika

Etika

Fantastika

Film

Filologija

Filozofija

Fizika

Fotografija

FULL STACK DEVELOPMENT

Geografija

Geologija

GOOGLE

Grafika, Dizajn, Štampa

Građevinarstvo

Hardver

Hemija

Hidrotehnika

Hobi

Horor

Humor

Internet

Intervju

Istorija

Istorija i teorija književnosti

Istorija umetnosti

Istorijski roman

Java, JavaScript, JScript, Perl

Joomla

jQuery

Knjiga posle posla - Beletristika i ostala izdanja

Knjižare i naše knjige

Književna kritika

Kuvari, hrana i piće

Leksikografija

Lingvistika

Ljubavni roman

logo

Magija

Marketing

Mašinsko učenje

Mašinstvo

Matematika

Medicina

Memoari

Menadžment

Modeliranje podataka

Monografija

Mreže

MS Office

Muzika

Nagrađivanje knjige

Naučna fantastika

Obrada teksta

OFFICE 2013

OpenOffice.org

Operativni sistemi

Oracle

Organizacione nauke

Pedagogija

PHP I MYSQL

Pisci u medijima

Ples

Poezija

Politika

Poljoprivreda

Popularna medicina

Popularna nauka

Popularna psihologija

Posao

Pozorište

Pravo

Pravoslavlje

Primenjene nauke

Pripovetke

Prirodne nauke

Priručnik

Programiranje

Psihologija

Publicistika

Putopis

Python programiranje

Raspberry PI

Rečnici

Religija

Robotika

Roman

Ruby i Ruby on Rails

Satira

Saveti

Sertifikati

Slikarstvo

Socijalna mreža - Facebook

Sociologija

Sport

Sport i hobi

SQL Server

Statistika

Strip

Tabele

Tableti

Tehnologija

Telekomunikacije

Triler

Turizam

Twitter

Udžbenici

Umetnost

Unix, Linux

Urbanizam

UX DIZAJN

Visual Basic .NET, VBA, V. Studio

Web design

Windows

Windows 7

Windows 8

WordPress

Zaštita i sigurnost

Zoologija

 

Vesti – Istorija

Ukupno: 414, strana 9 od 21

Na današnji dan, 1. marta

 

 

 

1498. - Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) iskrcao se, kao prvi Evropljanin, na obale današnje afričke države Mozambik. 1562. - Katolici su u Francuskoj masakrirali preko hiljadu hugenota (protestanata) tokom njihove molitve u Vasiju, što je bio početak dugotrajnih borbi i ratova, poznatih pod imenom "hugenotski ratovi", koji su uz prekide 36 godina razdirali Francusku. 1809. - Švedska je, kao prva zemlja u svetu, uspostavila ombudsmana, lice koje vrši nadžor nad radom organa uprave i javnih službi, a postavlja ga parlament. Prvi ombudsman bio je Lars Avgust Manerhajm (August Mannerheim). 1811. - Egipatski vladar Mohamed Ali (Mohammed) izvršio je pokolj nad mamelučkim vođama i time dokrajčio vlast mameluka u Egiptu. Mameluci, potomci ratnih zarobljenika koje su persijski i egipatski vladari uvrštavali u svoje vojske, pretežno telesnu gardu, zavladali su Egiptom 1250. kada su oborili dinastiju Ajbeka. 1815. - Napoleon Bonaparta vratio se u Francusku sa ostrva Elba, gde je bio prognan nakon abdikacije u aprilu 1814. Ušavši trijumfalno u Pariz preuzeo je vlast u zemlji, čime je počelo razdoblje "sto dana", koje je okončano vojnim porazom kod Vaterloa. Posle druge abdikacije, 22. juna, predao se Englezima koji su ga internirali na ostrvo Sveta Jelena, gde je umro 5. maja 1821. 1872. - U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je prvi nacionalni park u svetu. 1878. - Završen je drugi srpsko-turski rat koji je Srbiji doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu koji je održan u junu iste godine. 1891. - Rođen je Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata. Autor je Manifesta ekspresionizma i pokretač mnogih zajedničkih poduhvata mladih pisaca, a bio je i novinar, feljtonist, polemičar i prevodilac. Najpopularnijim njegovim delom smatra se "Pantologija novije srpske pelengirike" (1922) u kojoj je parodirao "Antologiju novije srpske lirike" Bogdana Popovića. Jedna od knjiga koju je preveo Stanislav Vinaver je i: Naručite knjigu. 1896. - Bosonogi ratnici abisinskog cara Menelika II potukli su italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala da prizna nezavisnost Abisinije (Etiopija). 1919. - U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament - Privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata. 1932. - Kidnapovan je 20-mesečni sin američkog pilota Čarlsa Lindberga (Charles Linbergh), prvog pilota koji je preleteo Atlantik 1927. Beba je nađena mrtva u maju, a taj događaj je podstakao donošenje tzv. Lindbergovog zakona kojim je na području SAD za otmicu predviđena smrtna kazna. 1941. - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i dopustila nemačkim trupama da uđu u zemlju. 1943. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritorijama pod kontrolom nacističke Nemačke. 1954. - SAD su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe. 1958. - Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Izradio je veliki broj javnih spomenika, među kojima veliku grupu "Igrali se konji vrani" ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu "Umorni borac" na Kalemegdanu. 1959. - Kiparski vođa za nezavisnost od Velike Britanije arhiepiskop Makarios vratio se na Kipar sa Sejšelskih ostrva, gde su ga 1956. proterali Britanci. On je potom izdejstvovao pregovore na kojima su krajem godine Velika Britanija, Grčka i Turska postigle sporazum o nezavisnosti Kipra. Od 1960. do smrti 1977. Makarios je predsednik Republike Kipar. 1991. - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska automatska stanica "Venera III", prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu. 1992. - Na referendumu u Crnoj Gori, na koji je izašlo 66,04 odsto birača, 95,94 odsto glasalo je za ostanak u Jugoslaviji. Referendum su bojkotovali Muslimani, Albanci i neke opozicione partije. Istovremeno bosanski Hrvati i Muslimani izjasnili su se na referendumu za nezavisnu Bosnu i Hercegovinu. 1997. - Albanska vlada i predsednik Republike Sali Beriša (Sali Berisha) podneli su ostavku pod pritiskom dvomesečnih nemira izazvanih krahom piramidalnih banaka u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo ušteđevinu. 2001. - Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine podiglo je optužnice protiv više lica iz SR Jugoslavije zbog napada na Dubrovnik 1991. 2003. - U Pakistanu je uhapšen Kalid Šeik Mohamed, jedan od osumnjičenih za organizovanje terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 10. aprila

 

 

 

1583. - Rođen je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus (Grotius), osnivač nauke o međunarodnom pravu. 1585. - Umro je papa Grgur XIII (Gregorius), poznat po reformi Julijanskog kalendara 1582. godine. Novi kalendar nazvan je po njemu Gregorijanski. 1755. - Rođen je nemački lekar Samuel Haneman, osnivač homeopatije. 1778. - Rođen je engleski pisac Vilijam Hezlit (William Hezlitt), jedan od najznačajnijih književnih kritičara 19. veka. Napisao je obimnu biografiju Napoleona I Bonaparte i više knjiga o umetnosti. 1813. - Umro je francuski matematičar i astronom Luj Lagranž (Louis Lagrange). Rođen je u Torinu 1736, gde je sa 19 godina bio profesor matematike na artiljerijskoj školi. Objavio je niz radova iz teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, sferne astronomije ("Analitička mehanika", "Teorija analitičkih funkcija I, II"). 1814. - Britanska i španska vojska porazile su u bici kod Tuluzatrupe Napoleona Bonapartu. Bonaparta je narednog dana abdicirao i prognan je na ostrvo Elba. 1847. - U Mađarskoj je rođen Džozef Pulicer (Joseph Pulitzer) osnivač fondacije iz koje se svake godine u SAD dodeljuje "Pulicerova nagrada" za najbolja ostvarenja u novinarstvu, karikaturi i književnosti. Na Kolumbija univerzitetu osnovao je 1903. godine prvu novinarsku školu. 1864. - Mlađi brat austrijskog cara Franca Josifa, nadvojvoda Maksimilijan, krunisan je za cara Meksika. 1867. - Umro je prvi ruski šahovski majstor i teoretičar Aleksandar Dmitrijevič Petrov, utemeljivač ruske šahovske škole. 1869. - Spajanjem dve železničke pruge, "Union Pacifik" i"Central Pacifik", proradila je američka transkontinentalna železnica. 1919. - Vladine snage ubile su iz zasede revolucionarnog meksičkog vođu Emilijana Zapatu. 1921. - Sun Jat Sen (Yat) je izabran za predsednika Kine. 1932. - Paul fon Hindenburg ponovo je izabran za predsednika Nemačke pobedivši sa 19 miliona glasova Adolfa Hitlera, koji je dobio 13 miliona glasova birača. U januaru 1933. poverio je Hitleru formiranje vlade i time otvorio nacistima put ka vlasti. 1938. - Na referendumu, organizovanom uz pritisak nacističke Nemačke, 99,75 odsto Austrijanaca izjasnilo se za priključenje Nemačkoj. 1941. - U Zagrebu je, uz podršku nacističke Nemačke,proglašena Nezavisna Država Hrvatska, na čelu sa ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem. 1941. - Komunistička partija Jugoslavije donela je odluku u Zagrebu da komunisti nastave borbu protiv nemačkih okupatora bez obzira na raspad jugoslovenske armije. Sedište Centralnog komiteta partije premešteno je iz Zagreba u Beograd. 1944. - Sovjetske trupe preuzele su u Drugom svetskom ratu Odesu od Nemaca. 1953. - Švedski političar Dag Hamaršeld (Hammarskjeld) postao je generalni sekretar UN. Ponovo je izabran 1957. godine. Posredovao je u više međunarodnih sporova, a poginuo je 1961. pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći putujući u jednu mirovnu misiju u Africi. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir. 1954. - Umro je francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer (Auguste Lumiere), koji je u Lionu s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i fabriku za izradu fotografskog materijala. U pariskoj kafani "Gran kafe" braća Limijer prikazala su 28. decembra 1895. godine prvu filmsku predstavu u svetu - "Ulazak voza u stanicu" i "Radnici izlaze iz fabrike". 1962. - Umro je američki filmski reditelj mađarskog porekla Majkl Kertiz (Michael Curtiz), dobitnik Oskara za film "Kazablanka". 1963. - U severnom Atlantiku je u eksploziji američke atomske podmornice "Trešer" poginulo 129 ljudi. 1972. - U zemljotresu u južnom Iranu poginulo više je od 5. 000 ljudi. 1972. - Više od 50 zemalja, uključujući SAD i SSSR, potpisalo je konvenciju o zabrani biološkog oružja. 1973. - Izraelski komandosi upali su u Bejrut i ubili trojicu lidera PLO, a jednog teško ranili. Premijer Libana Saeb Salam podneo je ostavku. 1974. - Izraelski premijer Golda Meir podnela je ostavku zbog sukoba u njenoj Laburističkoj partiji. 1993. - U Južnoj Africi je ubijen Kris Hani (Chris), lider južnoafričke Komunističke partije. Narednog dana crnci su iz osvete spalili dvojicu belaca. 1994. - Avioni NATO-a bombardovali su položaje bosanskih Srba oko Goražda, koje je UN proglasila "bezbednosnom zonom". To je bila prva vojna akcija NATO snaga od osnivanja te vojne alijanse. 1995. - Izrael i Jordan su razmenili ambasadore na osnovu mirovnog sporazuma dveju zemalja iz oktobra 1994. godine. 1997. - U Njujorku je u "Korporaciji Karnegi" i pod pokroviteljstvom "Projekta za etničke odnose", održan, bez saglasnosti o bilo kojem spornom pitanju, trodnevni srpsko-albanski okrugli sto o Kosovu, na kojem su učestvovali predstavnici srpske opozicije i kosovskih Albanaca. 2001. - Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO)saopštila je da glad ugrožava oko 30 miliona ljudi u Africi. 2003. - Nemačke vlasti izručile su Srbiji bivšu vlasnicu propale piramidalne "Dafiment banke" Dafinu Milanović. 2004. - Umro je Sakip Sabanci (71), poznati turski biznismeni filantrop. "Sabanci Holding", koji je predvodio, jedan je od dva najveća turska poslovna konglomerata, koji se bavi bankarstvom, automobilima, hranom, tekstilom, građevinom i hemikalijama. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 10. februara Puškin i Breht

 

 

 

1258. - Mongoli su zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10. 000 ljudi. 1763. - Pariskim mirovnim ugovorom, Kanada je pripala Velikoj Britaniji. 1763. - Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije. 1837. - U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti ("Evgenije Onjegin", "Boris Godunov", "Pikova dama", "Kapetanova kći"). Naručite knjigu. Naručite knjigu. 1878. - Konvencijom u El Zanjonu okončan je desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi. 1879. - U Velikom Trnovu otvoreno je zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka. 1891. - Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji. 1894. - Rodjen je britanski političar Harold Makmilan (Macmillan). 1898. - Rodjen je Bertolt Breht (Brecht), nemački pesnik i dramski pisac. 1901. - U Beču je umro srpski državnik Milan Obrenović, knez (1872-82), a potom kralj Srbije (1982-89). Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. Zaključio je s Bečom Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra. 1913. - Pronadjeni su smrznuti ostaci istraživača Antarktika, Kapetana Skota (Captain Scott) i njegove grupe koji su stradali u nevremenu u ekspediciji na Južni pol. 1931. - Nju Delhi (New Delhi) postao glavni grad Indije. 1940. — Premijerno prikazana prva epizoda crtanog serijala Tom i Džeri pod nazivom Maca je dobila otkaz. 1942. - Američki džez muzičar Glen Miler (Glenn Miller) postao je prvi muzičar koji je dobio "zlatnu ploču" za prodaju milionitog primerka kompozicije "Chattanooga Choo Choo". 1947. - U Parizu su potpisani mirovni ugovori zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke. 1950. - Rodjen je Mark Spitz, američki vičestruki olimpijski pobednik u plivanju. 1954. - Rođen je  Dragoljub Đuričić, jugoslovenski bubnjar. 1962. - Američki pilot Frensis Geri Pauers (Francis Gary Powers), oboren 1960. dok je preletao SSSR špijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela. 1964. - U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač "Vojadžer" i poginulo je više od 80 mornara. 1979. Umro je Edvard Kardelj, slovenački političar (* 1910. ) 1986. - Do tada najveći sudski proces članovima Mafije, ordžan je u Palermu, na Siciliji u Italiji. 1996. - IMB kompjuter nazvan "Duboko plavo" ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom. 1997. - Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe su poginule, a 38 je ranjeno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon što su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, podeljen 1993. na muslimanski i hrvatski deo. 1998. - Umro je bivši francuski ministar inostranih poslova Moris Šuman (Maurice Sćuman), tvorac projekta Evropske unije ("Šumanov plan"). 2000. - Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio je nezavisne medije da su "američki plaćenici" i "kriminalci", čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji. 2001. - Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom ranjeno je više desetina studenata, a oko 100 je uhapšeno. 2004. - SAD su obnovile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a nakon odluke Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Zvanični Vašington je opozvao svog ambasadora u Libiji 1980. godine. 2005. - Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks (67).   2006. Fatmir Sejdiju izabran je za novog predsednika Kosova. 2006. Svečanom ceremonijom u Torinu su otpočele 20. Zimske olimpijske igre.
 
   

Na današnji dan, 10. januara

 

 

 

-49. - p. n. e. - Gaj Julije Cezar je izgovorio reči "Kocka je bačena" (lat. : 'Alea iacta est') i prešao reku Rubikon, po jednoj varijanti rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj Pisatelo kod Ravene, na granici Italije i Galije, što je označilo novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva. Počeo građanski rat protiv Pompeja i Senata završen uvođenjem Cezarove diktature. Pripadnici republikanske opozicije su ubili Cezara 44. p. n. e. 1356. - Na državnom saboru u Nirnbergu prihvaćen glavni deo Zlatne bule cara Karla IV, velikog ustavnog zakona nemačke carevine, u svojim osnovama na snazi do 1806. 1638. - Rođen je Nikolas Steno (dan. Niels Stensen; lat. Nicolaus Stenonis; 10. januar 1638 — 25. novembar 1686. ) bio je pionir u anatomiji i geologiji. Steno je rođen u Kopenhagenu, i nakon završetka studija u istom gradu, krenuo je na putovanje po Evropi; u stvari, do kraja života je putovao. Ovako je Google obeležio rođendan Nikolasa Stena. 1778. - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line. On je uveo binarnu nomenklaturu, po kojoj svaka biljka i životinja ima naziv roda i vrste. Osnivač je Prirodnjačkog muzeja u Upsali i prvi predsednik Švedske akademije nauka. 1861. - Američki Gradjanski rat: Florida se odcepila od SAD. 1862. - Umro je Semjuel Kolt (Samuel Colt), američki pronalazač pištolja sa burencetom, koji je po njemu nazvan 'Kolt revolver'. 1863. - U Londonu otvorena prva linija podzemne železnice u svetu. Zoin Mihailo: "Imamo podzemlje, imamo železnicu, ali podzemne železnice još nema. " 1882. - Počeo je hercegovačko-bokeljski ustanak protiv Austro-Ugarske, kao odgovor na uvođenje zakona o vojnoj obavezi i regrutovanja. Ustanak, koji je tajno podržala Crna Gora, ugušen je posle nekoliko meseci. 1889. - Francuska je uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače. 1890. - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević. S devet pripovedaka, koliko je napisao, svrstao se u najznačajnije prozne stvaraoce srpske književnosti. Smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke i jednim od najboljih stilista. 1909. - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić. Svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Od 1947. rukovodio je izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. je bio direktor Instituta. Od 1971. do 1981. on je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. 1917. - Umro je Vilijam Frederik Kodi (William Frederick Cody), poznat kao Bafalo Bil (Buffalo Bill), jahač Poni ekspresa, vodič i tragač u američkoj vojsci, plaćeni borac protiv Indijanaca, profesionalni lovac na bivole i bizone. 1883. godine, on je organizovao reviju kaubojskih veština, u kojoj je nastupao kao glavna zvezda. Kasnije je nastupao u Evropi, uključujući i Srbiju. 1920. - U Ženevi je izabrano veće Lige naroda koje su činili Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija. Liga Naroda je održala svoju prvu sednicu i ratifikovala Versajski Mir, kojim je okončan Prvi svetski rat. Kasnije, članice Veća su postale Nemačka i SSSR. Zbog političkog neuspeha, Liga naroda prestala je da postoji 1939, formalno ukinuta 1946, kada je u Londonu održana prva sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. 1922. - Artur Grifit postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije. 1931. - U Milanu je rođen Masimo Vinjeli, italijanski dizajner. Lela i Masimo Vinjeli. LINK. 1934. - U Nemačkoj pogubljen Marinus van der Lube pošto je proglašen krivim za paljenje Rajhstaga 27. februara 1933. 1945. - Rodjen je Rod Stjuart (Stewart), engleski rok pevač. 1969. - Švedska, kao prva zapadna zemlja, uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom. 1971. - Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela Koko Šanel (Gabrielle "Coco" Chanel), jedna od najčuvenijih u XX veku (rodjena 1883. ). Gotovo šest decenija suvereno je vladala visokom pariskom modom. Ona je bila osnivač modne kuće Chanel iz Pariza. 1989. - Kubanske trupe počele povlačenje iz Angole. 1996. - Izrael pustio iz zatvora na stotine Palestinaca, nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali. 1997. - Arnoldo Aleman postao predsednik Nikaragve u prvoj demokratskoj i mirnoj smeni vlasti u modernoj istoriji te zemlje. 1997. - Tokom antivladinih protesta u Sofiji demonstranti probili policijski kordon, upali u zgradu Parlamenta i demolirali je. 2000. - Kompanija America Online je objavila da kupuje medijsku kompaniju Tajm Vorner (Time Warner) za rekordnih 162 milijarde američkih dolara, što je predstavljalo najveće spajanje dve kompanije u istoriji. 2001. - Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić predala se Haškom tribunalu, pred kojim je optužena za genocid i druge zločine 1991. i 1992, tokom rata u Bosni i Hercegovini. Po priznanju krivice osuđena, 27. februara 2003, na 11 godina zatvora i upućena na izdržavanje kazne u Švedsku. 2002. - Izraelski tenkovi i buldožeri sravnili 73 palestinske kuće u Rafi posle napada naoružanih Palestinaca na izraelske vojnike. 2003. - Severna Koreja se, posle 18 godina, povukla iz Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja iz 1970. optužujući SAD za nametanje političkog sistema. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 10. jula

 

 

 

Na današnji dan 1788. godine     Rođen je Platon Atanacković, (21. aprila 1867), episkop budimski i bački (1851-1867), pisac, politički radnik i veliki dobrotvor srpske prosvjete. LINK   Na današnji dan 1856. godine Rođen je Nikola Tesla   (7. januara 1943), naučnik i pronalazač na polju elektrotehnike i radio-tehnike. LINK   Na današnji dan 1871. godine Rođen je Marsel Prust (22. navembra 1922. ), francuski intelektualac i pisac. LINK   Na današnji dan 1895. godine Rođen je Karl Orf, nemački kompozitor. LINK   Na današnji dan 1926. godine       Rođen je  Pavle Vuisić (1. oktobra 1988. ), srpski glumac. LINK   Na današnji dan  1939. godine Rođena je Mirjana Marković, supruga bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. LINK   Na današnji dan  1940. godine  Napadom najmanje 70 nemačkih bombardera na ciljeve u južnom Velsu, u Drugom svetskom ratu počela je Bitka za Britaniju. Pobeda britanskog vazduhoplovstva u septembru prisilila je Nemce da definitivno odustanu od invazije na Veliku Britaniju.   Na današnji dan  1992.   godine Završile se demonstracije u Beogradu 1992.   - Studentski protest. Istorija kakvu niste očekivali Naručite i sa knjigom nećete biti sami. LINK.
 
   

Na današnji dan, 10. jula Nikola Tesla

 

 

 

138. - Umro je Hadrijan, rimski car. (* 76. ) 1099. - Umro je El Sid, španski nacionalni junak. 1461. - Stefan Tomašević postao kralj Bosne 1509. - Rođen je Žan Kalvin, švajcarski teolog francuskog porekla. (†1564. ) 1553. - Džejn Grej, praunuka Henrija VII, krunisana za kraljicu Engleske, 9 dana kasnije svrgla je Elizabeta I Tjudor 1584. - Umro je Vilem I Ćutljivi, prvi nasledni namesnik Holandije. 1609. - U Minhenu je osnovana Katolička liga kao odgovor na osnivanje Protestantske unije (1608), što je pojačalo tenzije u Nemačkoj koje su dovele do izbijanja Tridesetogodišnjeg rata (1618-48) u centralnoj Evropi. 1774. - Nakon šestogodišnjeg rata, Rusija i Turska sklopile su Kučuk-Kajnardžijski mir kojim je Turska izgubila Krim, prihvatila rusko-tursku granicu na Bugu i priznala Rusiji pokroviteljska prava nad Vlaškom i Moldavijom, kao i nad pravoslavnim podanicima u Turskoj. 1788. - Rođen je Episkop Platon Atanacković, srpski episkop i pisac. (†1867. ) 1830. - Rođen je Kamil Pisaro, francuski slikar i grafičar. (†1903. ) 1856.  Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) je bio jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike.  Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.  Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.  Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Zoin Mihailo: "Nekad Ni-kola Tesla, danas e-kola Tesla. " Knjige o Tesli u našoj knjižari NARUČITE KNJIGU. NARUČITE KNJIGU. 1884. - Umro je Pol Morfi, američki šahista 1871. - Rođen je Marsel Prust, francuski intelektualac i pisac. (†1982. ) Zoin Mihailo: "I dalje tragamo za izgubljenim vremenom i tako gubimo najviše vremena. " 1895. - Rođen je Karl Orf, nemački kompozitor. 1895.  Pavel Osipovič Suhoj (rus. Павел Осипович Сухой, blr. Павел Восіпавіч Сухі); (Glubokoe, 10. jul 1895 — Moskva, 15. septembar 1975) je bio konstruktor aviona koji je za preko četiri decenije konstruisao više od 30 tipova aviona. Posebno poznat po seriji mlaznih lovačkih i jurišnih aviona projektovanih za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva. Projektant je prvog sovjetskog mlaznog aviona i prvog supersoničnog aviona. Bio je uspešan projektant aviona, u svetskim razmerama. 1897. - U borbi za prevlast na području gornjeg Nila, francuske trupe zaposele su Fešoude (Kodok) u Sudanu, što je izazvalo ozbiljnu krizu u anglo-francuskim odnosima. Kompromisnim rešenjem 1899. godine, Francuska je dobila zapadni Sudan, a dolina Nila ostala je pod britanskom kontrolom. 1920. - Rođen je Vladan Nedić, srpski književni istoričar 1926. - Rođen je Pavle Vuisić, srpski glumac. (†1988. ).  Filmsku karijeru otpočinje 1955. epizodnom ulogom u filmu „Šolaja“ Voje Nanovića. Ubrzo nakon te uloge dobija glavnu ulogu u Nanovićevom filmu „Tri koraka u prazno“ (1958). Za tu ulogu dobija Zlatnu arenu na festivalu u Puli. Svojevrsna antologija glume, boemije i jedne velike ljubavi. KUPITE KJIGU. 1939. - Rođen je Vladimir Jorga, univerzitetski profesor, majstor karatea. 1940. - Francuska Narodna skupština poverila je vlast maršalu Anriju Petenu, koji je tokom Drugog sveskog rata predvodio kolaboracionističku vladu sa sedištem u Višiju. 1940. - Napadom najmanje 70 nemačkih bombardera na ciljeve u južnom Velsu, u Drugom svetskom ratu počela je Bitka za Britaniju. Pobeda britanskog vazduhoplovstva u septembru prisilila je Nemce da definitivno odustanu od invazije na Veliku Britaniju. 1942.  Mirjana „Mira“ Marković (Požarevac, 10. jul 1942) je bivša srpska političarka i supruga bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. Bila je lider političke partije Jugoslovenska levica. U Srbiji je optužena za zloupotrebu službenog položaja i nezakonito ustupanje vladinih stanova. 1943. - Anglo-američke trupe u Drugom svetskom ratu iskrcale su se na Siciliju. 1953. - Sovjetski lider Nikita Hruščov smenio je ministra unutrašnjih poslova Lavrentija Beriju, bliskog Staljinovog saradnika i egzekutora u staljinističkim čistkama. Berija je kasnije uhapšen, osuđen na smrt i streljan. 1962. - Iz Kejp Kaneverala lansiran je prvi američki telekomunikacioni satelit „Telstar“, koji je omogućio prenos TV programa preko Atlantskog okeana. 1973. - Bahamska ostrva su stekla nezavisnost u okviru Britanskog Komonvelta, posle 190 godina britanske kolonijalne vladavine. 1973. - Rođen je Nelson de Hezus Silva, poznatiji kao Dida, brazilski fudbalski golman 1976. - Zbog pucanja ventila u hemijskoj fabrici „Ikmeza“ u blizini Milana, oblak hemijskih materija, među kojima i dioksina, teško je zagadio četiri opštine. Seveza, Meda, Dezio i Čezena. To je bila prva ekološka nesreća te vrste u Evropi. 1992. - Američki sud osudio je bivšeg panamskog diktatora Manuela Norijegu na 40 godina zatvora jer je dozvolio krijumčarenje droge u Panami. 1992. - Završile se demonstracije u Beogradu 1992. - Studentski protest. 1994. - Leonid Kučma pobedio je na predsedničkim izborima u Ukrajini. 1995. - Vojne vlasti oslobodile su iz šestogodišnjeg kućnog pritvora vođu burmanske opozicije i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Aung San Su Chi. 1999. - Šest afričkih vlada potpisalo je sporazum o prekidu vatre, čime je okončan građanski rat u Demokratskoj Republici Kongo. Sporazum je potpisan bez učešća pobunjeničkih grupa involviranih u sukobe. 2000. - U gomili smeća koja se srušila na sirotinjsko naselje, nazvano Obećana zemlja, u Manili (Filipini) stradalo je više od 200 ljudi. 2001. - Crtež Leonarda da Vinčija prodat je u aukcijskoj kući Kristi's za rekornih 8,1 miliona funti (11,4 miliona dolara). LINK
 
   

Na današnji dan, 10. juna

 

 

 

1190. - Umro je Fridrih Barbarosa, kralj Nemačke i car Svetog rimskog carstva (*1122. ) 1610. - Prvi holandski doseljenici iskrcali se na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Njujorka. Holanđani 1626. za nekoliko bala tkanine i jeftinu bižuteriju od Indijanaca otkupili ostrvo i na njegovom južnom delu podigli naselje Novi Amsterdam.   Manhattan i Mannahatta - sad i nekad  1719. - Rimsko-nemački car Karlo VI proterao Špance sa Sicilije. 1793. - U Parizu otvoren prvi javni zoološki vrt. 1819. - Rođen je Gistav Kurbe, francuski slikar. 1832. - Rođen je Nikolaus August Oto, nemački inženjer, izumitelj četvorotaktnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem. 1836. - Umro je Andre Mari Amper, francuski fizičar i matematičar, osnivač elektrodinamike. 1868. - Umro je Mihailo Obrenović, srpski knez. 1875. - Umro je Jovan Milenko Grčić, srpski pesnik i doktor medicine. (*1846. ) 1898. - Američke trupe u špansko-američkom ratu izvršile invaziju na Kubu. 1909. - Prvi put upotrebljen signal SOS kada je linijski brod Slavonija kompanije Kjunard, doživeo brodolom na Azorskim ostrvima. 1915. - Rođen je Sol Belou, američki pisac, nobelovac. 1918. - Italijanski torpedni čamac potopio austro-ugarski bojni brod Sent Ištvan u jadranskom moru: više od 60 poginulih. 1922. - Rođena je Džudi Garland, američka filmska glumica i pevačica. 1923. - Rođen je Jan Ludvik Hoh, poznat kao Jan Robert Maksvel, britanski medijski magnat češkog porekla. 1923. - Umro je Pjer Loti, francuski pisac. 1924. - Fašisti kidnapovali i potom ubili Đakoma Mateotija, lidera italijanskih socijalista. 1934. - Rođen je Alojz Mok, austrijski političar. 1934. - Umro je Frederik Delijus, engleski kompozitor. 1940. - Italija, kao saveznik Nemačke u Drugom svetskom ratu, objavila rat Francuskoj i Velikoj Britaniji. 1942. - Nemci u Drugom svetskom ratu potpuno uništili češko selo Lidice, što je bila odmazda za atentat na nacističkog protektora Češke i Moravske i jednog od najznačajniji Hitlerovih saradnika Rajnharda Hajdriha. Atentat 27. maja izvršili Jozef Gabčik i Jozef Kubiš, češki komandosi-padobranaci poslati iz Velike Britanije. 1945 - počelo je suđenje u Beogradu vođi četnika Draži Mihailoviću. 1946. - Umro je Džek Džonson, američki bokser, prci crnac šampion teške kategorije.   Dino Šarac: Boks za svakoga Napisan jednostavnim, razumljivim i istodobno stručnim jezikom ”Boks za svakoga” otkrit će vam kako možete postići i održavati dobru formu. LINK   1949. - Umro je Karl Vaugoin, austrijski političar. 1963. - Rođen je Džin Triplhorn, američka glumica. 1967. - Umro je Spenser Trejsi, američki filmski glumac. 1967. - Završen šestodnevni izraelsko-arapski rat u kojem je Izrael zauzeo teritorije Sirije, Jordana i Egipta, koje uključuju istočni Jerusalem, Zapadnu obalu, Gazu i Sinajsko poluostrvo. SSSR prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom. 1970. - U Jordanu najmanje 100 ljudi ubijeno u sukobu Vladinih snaga i palestinskih gerilaca. 1971. - SAD ukinule dvadesetogodišnji embargo na trgovinu s Kinom. 1990. - Na prvim višestranačkim parlamentarnim izborima u Čehoslovačkoj od 1946. pobedio Građanski forum, koji je osnovao književnik Vaclav Havel. 1990. - Na višestranačkim izborima u Bugarskoj izbornu pobedu odnela Bugarska socijalistička partija, bivši komunisti. 1990. - Peruanski političar japanskog porekla Alberto Fuđimori na predsedničkim izborima u Peruu pobedio književnika Marija Vargasa Ljosu.   Mario Vargas Ljosa: Avanture nevaljale devojčice   U vrlo ranom uzrastu Rikardo ostvaruje san koji je u svojoj rodnoj Limi imao otkad zna za sebe: da živi u Parizu. Ali ponovni susret s ljubavlju iz mladosti sve će promeniti. LINK Mario Vargas Ljosa: Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku   Mario Vargas Ljosa je čovek svih strasti, a prevashodno strasti pisanja. Tokom čitavog života ispoljavao je strasnu ljubav prema Latinskoj Americi. LINK Mario Vargas Ljosa: Pohvala pomajci   Neveliko po obimu ali bremenito temama od kojih bi nas obuzeo stid da ih na ovako maestralan način pisac nije obradio, ovo delo je jedinstveno u opusu Marija Vargasa Ljose. LINK Mario Vargas Ljosa: Pantaleon i posetiteljke   U ovom romanu Vargas Ljosa se na humorističan način bavi temama koje je dotad obrađivao s najvećom ozbiljnošću. Na udaru njegove kritike naći će se dve nedodirljive institucije – vojska i crkva. LINK  Mario Vargas Ljosa: Povest o Majti Pošto nije moguće znati šta se zaista dešava, mi Peruanci lažemo, izmišljamo, sanjamo i tražimo pribežište u iluziji. LINK   1996. - Predstavnici čečenskih separatista i Rusije potpisali sporazum kojim su utvrđene osnove za okončanje osamnaestomesečnog rata u Čečeniji. 1997. - Po nalogu lidera Crvenih Kmera Pola Pota ubijen jedan od njegovih najbližih saradnika Son Sen i 11 članova njegove porodice. 1998. - Protestom u Prištini, na kojem je tražen dolazak snaga NATO na Kosmet, kosmetski Albanci prekinuli svakodnevne polučasovne protestne šetnje koje su pod motom „Kosovo, najveći zatvor na svetu“, organizovali tokom dva meseca. Protesti sa istim zahtevom održani su i u Tirani i Skoplju. 1999. - NATO prekinuo bombardvanje Jugoslavije pošto su se prve jedinice Vojske Jugoslavije, na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog prethodnog dana u Kumanovu, povukle sa Kosmeta. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević saopštio da je tokom agresije NATO na Jugoslaviju poginulo 462 pripadnika VJ i 114 policajaca. 1999. - Završeno NATO bombardovanje SRJ 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i povlačenjem Vojske Jugoslavije sa Kosmeta. 2000. - Umro je Hafez el Asad, predsednik Sirije. 2001. - Medijski magnat Silvio Berluskoni po drugi put postao premijer Italije pošto je njegova partija osvojila 30 odsto glasova više od bilo koje druge partije. Njegova vlada 59. u Italiji od Drugog svetskog rata. 2002. - Umro je Džon Goti, američki mafijaški bos.   V: Menadžer na mafijaški način Duhovito, zabavno i iznenađujuće korisno, ovo je obavezno štivo za ambicioznog korporativnog Makijavelija. LINK 2003. - U Torontu u Kanadi, prvi put u toj zemlji, legalno sklopljen brak dva homoseksualca. 2004. - Umro je Rej Čarls, bluz i džez autor. 2016. Iz štampe je izašla naša knjiga broj 484, C# 6 i . NET Core 1. 0 moderno međuplatformsko programiranje Više o knjizi. IZVOR
 
   

Na današnji dan, 10. maja

 

 

 

1497. - Italijanski moreplovac Amerigo Vespuči krenuo na prvo putovanje u Novi svet. Prema latinskoj verziji njegovog imena nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet nazvao Amerika, premda je novi kontinet 1492. otkrio Kristifor Kolumbo. 1655. - Britanci od Španije preuzeli Jamajku, pod španskom vlašću 161 godinu. 1760. – Rođen je Klod Žozef Ruže de Lil, francuski oficir. 1774. – Umro je Luj XV, kralj Francuske. (*1710). 1824. – Rođen je Miloš Mile Dimitrijević, srpski pravnik, političar i predsednik Matice srpske (†1896. ) 1838. - Rođen je Džon Vilks But, američki glumac, atentator na Abrahama Linkolna (†1865. ) 1844. - Načelnik Ministarstva prosvete u Vladi Srbije Jovan Sterija Popović uputio svim okružnim načelstvima dopis da se starine šalju u Narodni muzej. Taj datum smatra se danom osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu, mada je akt o osnivanju donet u septembru. 1865. - Trupe Unije zarobile, u Američkom građanskom ratu, predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa. 1871. - Francuska i Nemačka u Frankfurtu potpisale sporazum kojim su Alzas i Lorena ustupljeni Nemcima. 1877. - Rumunija proglašava nezavisnost od Turske. 1881. - Krunisan rumunski kralj nemačkog porekla Karol I Hoencolern, prvi kralj Rumunije. 1882. - Počeo šahovski turnir u Beču, Austrija. 1890. - Rođen je Alfred Jodl, nemački general. (†1946. ) 1894. - Rođen je Dimitri Tjomkin, američki kompozitor i dirigent. 1923. - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Grčka sklopile Konvenciju o osnivanju Slobodne zone u Solunu, kojom je na 50 godina Kraljevini SHS pripala carinska uprava. Novi aranžman Jugoslavija i Grčka potpisale 1975. u Atini, s važnošću od 10 godina. 1933. - U Berlinu, ispred Rajhstaga, nacisti spalili više od 25. 000 knjiga Marksa, Frojda, Brehta, Ajnštajna i naveli da počinje novo razdoblje u istoriji nemačke kulture. 1940. - Vinston Čerčil postao premijer Velike Britanije pošto je Nevil Čemberlen, potpisnik Minhenskog sporazuma, podneo ostavku. 1941. - Hitlerov zamenik Rudolf Hes spustio se padobranom u Škotsku u nameri da počne mirovne pregovore i uhapšen. Kraj rata proveo u britanskom zatvoru, a na suđenju u Nirnbergu 1946. zbog ratnih zločina osuđen na doživotnu robiju. 1945. - Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu zauzele Prag. Saveznici preuzeli Rangun od Japanaca. 1950. - Rođen je Miodrag Krstović, srpski glumac. 1954. - Bil Hejli i Komete izdaju „Rock Around the Clock“, prvu rokenrol ploču koja postiže prvo mesto na muzičkim top listama. 1955. - Rođen je Mark Dejvid Čepmen, ubica Džona Lenona. 1957. - Rođen je Sid Višis, basista grupe Seks Pistols. (†1979. ) 1960. - Američka nuklearna podmornica "Triton" završila putovanje oko sveta koje je trajalo 84 dana. 1960. - Rođen je Bono Voks, pevač grupe U2. Rekao je: "Muzika može da promeni svet, jer može da menja ljude. " 1977. - Umrla je Džoan Kroford, američka glumica. (*1905). 1979. - Umrla je Ita Rina, jugoslovenska filmska glumica između dva svetska rata. (*1907). 1981. - Fransoa Miteran postao predsednik Francuske pobedivši u drugom krugu Valerija Žiskara Destena. 1988. - SAD stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom je Izrael osuđen zbog invazije na jug Libana. 1993. - Rođena je Mirai Šida, japanska glumica 1993. - Više od 200 tajlandskih radnika poginulo u požaru koji je zahvatio fabriku igračaka u provinciji Nakon Patom. 1994. - Nelson Mandela izabran za predsednika Južne Afrike i postao prvi crni predsednik te zemlje. 1995. - Svetska zdravstvena organizacija u Ženevi saopštila da bi uzročnik smrtonosne epidemije u Zairu mogao biti virus "ebola". 1997. - U zemljotresu u istočnom Iranu poginulo najmanje 1. 560 ljudi. 1999. - Brazil formalno dozvolio politički azil svrgnutom predsedniku Paragvaja Raulu Kubasu i njegovoj porodici. 2001. - Skupština Jugoslavije ratifikovala Sporazum o specijalnim, paralelnim vezama s Republikom Srpskom koji su 5. marta u Banjaluci potpisali predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica i predsednik RS Mirko Šarović. 2002. - Bivši agent FBI Robert Hansen osuđen u SAD na doživotnu robiju zbog prodaje strogo poverljivih dokumenata Moskvi. Špijun koji je naneo najveću štetu u istoriji SAD. 2002. - Umro je Iv Rober, francuski glumac i režiser. 2003. - Umro je Milan Vukčević, jugoslovenski hemičar i sastavljač šahovskih problema (*1937) 2003. - Sud u Jemenu osudio na smrt Abeda Abdula Razaka Kamela zbog ubistva tri američka baptistička misionara i ranjavanje jednog, u decembru 2002. u jednoj bolnici u gradu Džibla. 2005. - Umrla je Vida Pavlović, pevačica srpske i romske narodne muzike. IZVOR
 
   

Na današnji dan, 10. marta

 

 

 

1528. - U Beču je kao jeretik spaljen na lomači Baltazar Hubmajer (Balthasar Hubmaier), jedan od glavnih vođa austrijskih baptista. 1628. - Rođen je italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi (Marcello Malpighi), koji se smatra tvorcem mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksno sočivo - jednostavni mikroskop koji uveličava do 180 puta. 1772. - Rođen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel (Friedrich von Schlegel), jedan od začetnika nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. Pisao je eseje, pesme i pripovetke propagirajući ideje romantičarskog pokreta. U "Istoriji stare i nove književnosti" dao je jedan od prvih pregleda celokupne svetske književnosti. 1856. - Umro je Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, "otac" srpske drame i, kao ministar prosvete jedan od glavnih organizatora prosvetnog i kulturnog života u obnovljenoj Srbiji. Učestvovao je u osnivanju prvog beogradskog teatra (Pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". Njegove drame su više od 100 godina na pozorišnim repertoarima ("Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Kir-Janja", "Rodoljupci"). 1872. - Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Macini (Giuseppe Mazzini), glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države. 1880. - Rođen je Vladislav Petković Dis (Zablaće, 10. mart 1880 — Jonsko more, 16. maj 1917) je bio srpski pesnik. Veliki srpski pesnik i rodoljub. Radio kao učitelj i carinski službenik. Bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima. Za vreme Prvog svetskog rata, preživeo je povlačenje preko Albanije, odakle je prebačen na Krf, a zatim transportovan u Francusku gde piše svoju poslednju zbirku pesama Nedovršene pesme. Pri povratku u Grčku brod na kome je plovio presreće i potapa nemačka podmornica kod Krfa. 1915. - U Čikagu je održan Prvi jugoslovenski narodni sabor, sa predstavnicima 486 raznih iseljeničkih organizacija iz SAD i Kanade. Bila je to prva velika javna manifestacija u svetu u korist ideje o oslobađanju i ujedinjenju južnoslovenskih naroda u jednu državu. 1922. - Britanske vlasti su uhapsile Mahatmu Gandija, optužile ga za pobunu i osudile na šest godina zatvora. 1940. -Rođen je Karlos Rej „Čak“ Noris (engl. Carlos Ray Norris Jr. ) je američki filmski i televizijski glumac, politički aktivista i neporaženi karate šampion. Rođen je 10. marta 1940. godine[1] u Rajanu, Oklahoma (SAD). Odrastao je u Oklahomi, Kanzasu i Kaliforniji, gde je završio srednju školu. Nakon što je odslužio vojsku u američkoj avijaciji na teritoriji Koreje, osniva svoju sopstvenu školu borilačkih veština, Čak Kuk Do. On je u vojsci razvio interes za borilačke veštine i 1968. osvaja titulu profesionalnog karate šampiona u srednjoj kategoriji. Noris je glumio u brojnim akcionim filmovima kao što je Put zmaja sa Brus Lijem. Nakon toga je glumio u tv seriji Voker, teksaški rendžer od 1993. do 2001. godine. Početkom devedesetih Čak Noris postaje pisac, govornik i finansijski sponzor za republikanske i evangelističke hrišćanske grupe. Godine 2005. na internetu se pojavio fenomen „činjenice o Čak Norisu“ koji opisuje različite moći Čaka Norisa, a sve to kao rezultat utiska koji je stvoren u filmovima o njemu kao žestokom momku. 1945. - Tokio je u Drugom svetskom ratu razoren napadom 300 američkih bombardera B-29. Poginulo je oko 100. 000 stanovnika japanske prestonice, a bez domova je ostalo oko milion. 1948. - Šef čehoslovačke diplomatije Jan Garig Masarik (Garrigue Masaryk), sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika (Tomas), izvršio je samoubistvo iskočivši kroz prozor zgrade ministarstva u Pragu. 1952. - Bivši predsednik Kube Fulhensio Batista (Fulgencio) oborio je kubansku vladu i potom kao diktator vladao zemljom do 1959, kada ga je srušio s vlasti Fidel Kastro. 1957. - Rođen je Usama ibn Muhamed ibn Avad ibn Ladin (10. mart ili 30. jul 1957 — 2. maj 2011; arap. أسامة بن محمد بن عود بن لاد), poznatiji kao Osama bin Laden, bio je saudijski multimilioner (član veoma bogate porodice Bin Laden) i vođa Al kaide, militantne islamističke organizacije koja je izvela više terorističkih napada širom sveta. FBI ga je 1999. postavio među deset najtraženijih osumnjičenih zbog njegove umešanosti u napade na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998. godine. Bin Ladena su likvidirale američke snage u maju 2011. godine, kod Abotabada. 1959. - U Lasi, glavnom gradu Tibeta, izbila je pobuna protiv kineske vlasti. Nakon višednevnih uličnih borbi Kinezi su ugušili pobunu, a dalaj lama je izbegao u Indiju. 1968. - U feribotu koji se prevrnuo u luci grada Velington na Novom Zelandu poginulo je najmanje 200 ljudi. 1969. - Džejms Erl Rej (James Earl Ray), optužen za ubistvo američkog crnačkog lidera Martina Lutera Kinga (Luther) u aprilu 1968, osuđen je na 99 godina zatvora. 1974. - Japanski poručnik Hiro Onade predao se, posle 29 godina skrivanja u džungli, filipinskim vlastima, objasnivši da "nije dobio naređenje o povlačenju i prestanku rata između SAD i Japana". 1975. - Snage severnog Vijetnama su, u prvoj velikoj pobedi u Vijetnamskom ratu, zauzele grad Buon Ma Tuot. Ta pobeda označila je početak velike ofanzive koja je sedam nedelja kasnije dovela do osvajanja Sajgona (Ho Shi Min). 1990. - Sud u Iraku osudio je na smrt britanskog novinara Farzada Bazofta zbog špijunaže. Uprkos talasu protesta u inostranstvu i apela iračkim vlastima da mu poštede život, pogubljen je 15. marta. 1993. - Suharto je šesti put izabran za predsednika Indonezije. 1995. - U eksploziji ispred džamije u pakistanskom gradu Karačiju i pucnjavi jednog teroriste na ljude koji su potrčali da pomognu povređenima, poginulo je 12 ljudi, uključujući petoro dece, a 26 je ranjeno. 1997. - Vatikan je uspostavio diplomatske odnose s Libijom. 2000. - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) uputila je protest srpskim vlastima zbog zatvaranja nezavisnih radio i televizijskih stanica u Srbiji, ocenjujući da ova akcija vlasti "poprima alarmantne razmere". 2000. - U Rijeci je umro popularni hrvatski pevač Ivo Robić, legenda hrvatske i jugoslovenske muzičke scene. 2001. - SAD su uslovile ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji saradnjom sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, zahtevajući izručenje optuženih za ratne zločine, pre svega bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića do 31. marta. Nakon hapšenja Slobodana Miloševića 1. aprila, SAD su odobrile pomoć Jugoslaviji od 50 miliona dolara. 2005. - Umro je irski komičar Dejv Alen (Dave Allen) poznat po skečevima koje je izvodio sedeći u barskoj stolici, sa cigaretom u jednoj i čašom viskija u drugoj ruci. 2014. - Iz štampe je izašla naša knjiga broj 471, "HTML5 i CSS3 prilagodljiv web dizajn" Sve što je potrebno za kodiranje web sajtova u HTML-u 5 i CSS-u 3, koji su prilagodljivi svakom uređaju ili veličini ekrana. VIŠE O KNJIZI. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 11. aprila Prever i Ćuruvija

 

 

 

1227. - Umro je Džingis-kan, mongolski vojskovođa i osnivač mongolske države. 1514. - Umro je Donato Bramante, italijanski arhitekt. Poslednji hpetnaest godina života proveo je radeći za pape Aleksandra VI i Julija II. Njegovo delo imalo je presudan uticaj na arhitekturu visoke renesanse. 1689. - Krunisan je engleski kraljevski par Vilijam III Oranski(William) i Meri II (Mary). Za vreme njihove vladavine doneto je nekoliko važnih odredaba i zakona - Deklaracija prava, Akt tolerancije. . . 1713. - Utrehtskim mirom okončan je "rat za špansko nasleđe".   Nizom ugovora, koje su 1713, 1714. i 1715. potpisale Engleska, Francuska, Holandija, Savoja, Portugal i Pruska preuređena je mapa Evrope, a Španija je prinuđena da za vladare prihvati francuske Burbone (Bourbon). 1755. - Rođen je Džejms Parkinson (James), britanski lekar koji je otkrio Parkinsonovu bolest. KNJIGA - USPON I PAD PARKINSONOVE BOLESTI Naručite 1814. - Postignut je sporazum u Fontenblou prema kojem je Napoleon Bonaparta abdicirao i bio prognan na ostrvo Elba. Na prestolu ga je zamenio Luj XVIII. 1842. - Beogradski trgovci braća German završili su gradnju prvesrpske lađe "Knez Mihailo". Majstori iz Carigrada počeli su gradnju 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe - na njemu je bilo mesta za 18 topova. 1894. - Uganda je postala britanski protektorat. 1899. - SAD su od Španije preuzele Filipine. 1919. - Osnovana je Međunarodna organizacija rada sa sedištem u Ženevi 1945. - Američke trupe osvojile su u Drugom svetskom rat u nemačke gradove Esen i Vajmar i oslobodile koncentracioni logor Buhenvald. 1948. - Počela je izgradnja novog beogradskog naselja na levoj obali Save - Novi Beograd. 1952. - Krvavim vojnim pučem vlast u Boliviji preuzeo je Nacionalni revolucionarni pokret. 1953. Rođen je Branimir „Džoni“ Štulić (Skoplje, 11. april 1953) nekadašnji je kompozitor[1], pevač i gitarista jugoslovenske rok grupe Azra. Smatra se kontroverznim autorom i jednim od najvećih mističara jugoslovenske rok scene. [2] 1961. - U Jerusalimu je počelo suđenje bivšem funkcioner unacističke Nemačke Adolfu Ajhmanu (Eichman) za ratne zločine nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu. 1973. - Nacistički lider Martin Borman zvanično je proglašen mrtvim i skinut sa liste traženih ratnih zločinaca u SR Nemačkoj. 1977. - Umro je francuski pisac Žak Prever (Jacljues Prevert)"pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće", autor čuvene "Barbare", veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) "Obala u magli", "Hotel Sever", "Deca raja" i "Ljubavnici iz Verone". 1979. - U glavni grad Ugande Kampalu ušle su trupe Tanzanije i snage opozicije u egzilu, okončavši osmogodišnju vladavinu diktatora Idija Amin Dade. Idi Amin je pobegao u Libiju. 1984. - Konstantin Černjenko izabran je za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a. 1985. - Umro je predsednik Albanije Enver Hodža. Kao neprikosnoveni komunistički lider od završetka Drugog svetskog rata do smrti, bio je pristalica staljinističkog kursa. 1991. - Savet bezbednosti UN objavio je formalni kraj Zalivskograta uz obećanje Iraka da će platiti ratnu štetu i uništiti oružje za masovno uništavanje. 1999. - Indija je uspešno isprobala raketu dugog dometa tipa"Agni", sposobnu da nosi i nuklearne projektile. 1999. - U Beogradu je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin". Ubistvo nije razjašnjeno. 2001. - Škotska kompanija ""PPL Terapeitiks Pielsi", koja je 1996. stvorila prvog kloniranog sisara - ovcu Doli, saopštila je da je proizvela pet kloniranih prasića. 2002. - U sedištu UN u Njujorku zvanično je osnovanstalni Međunarodni sud za ratne zločine, nakon što je više od 60 zemalja ratifikovalo Rimski sporazum iz 1998. kojim je ovaj sud uspostavljen. 2002. - Bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije i haški optuženik Vlajko Stojiljković izvršio je samoubistvo na ulazu u zgradu Skupštine SR Jugoslavije. 2003. - Sfor je u Tuzli (BiH) uhapsio Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH iz Srebrenice i izručio Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za ratne zločine nad srpskim civilima u istočnoj Bosni, od početka rata do 1993. godine. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 11. februara Desanka Maksimović i Rože Vadim

 

 

 

1847. - Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison (Thomas). Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf (gramofon), mikrofon, megafon, fonometar. Ovako Google slavi Edisona. 1858. - Tokom rata za reformu (1856-61) Benito Huarez (Juarez) proglašen je u Vera Kruzu ustavnim predsednikom Meksika. 1868. - Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko (Jean Bernard, Foucault), koji je s Armanom Fizoom (Armand Fizeau) izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop i usavršio teleskop. 1873. - Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika. 1879. - Umro je francuski slikar i vajar Onore Domije (Honore Daumier), najveći karikaturista 19. veka. Godine 1832. proveo je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa (Louis Philippe). 1919. - Fridrih Ebert (Friedrich) je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika. 1929. - Sporazumom u Luteranu između Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan. Time je rešeno "Rimsko pitanje" - spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima. 1945. - U Jalti na Krimu završena je konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt), lider ŠSR Staljin i britanski premijer Čerčil (Churchill) uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija. 1954. Rođena je Zlata Petković (Svrljig, 11. februar 1954 — Beograd, 3. decembar 2012) je bila srpska glumica, kao i bivša Mis Jugoslavije. Zlata Petković je rođena u Svrljigu 11. februara 1954. Osnovnu školu završila je u Smederevu, a gimnaziju je pohađala u Smederevu i vanredno u Zagrebu. Nakon jedne audicije 1970. Zlati je ponuđeno da učestvuje na izboru za najlepšu tinejdžerku Jugoslavije u Zagrebu, na kom je izabrana za prvu pratilju Aniti Baturini, budućoj supruzi Miše Kovača. Titula prve pratilje joj je omogućilo da ode na svetski izbor za najlepšu tinejdžerku u Tokiju, na kom je izabrana za Mis fotogeničnosti. Učestvovanje na izboru za najlešu tinejdžerku joj je donelo i prvu filmsku ulogu u filmu Milana Jelića „Bubašinter“. Posle snimanja filma, odlučila je da upiše Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu, ali je odustala jer je bila završila tek prvi razred gimnazije, iako je ušla u uži izbor. Sledeće, 1971. godine Zlata je učestvovala na izboru za Mis Jugoslavije. Akademiju je upisala nakon završetka srednje škole i završila je 1976, a kolege su joj bile Bogdan Diklić, Ljiljana Stjepanović, Snežana Savić, Ivica Klemec, Radoš Bajić i Lazar Ristovski. Nakon diplomiranja, reditelj Aleksandar Đorđević je ponudio Petkovićevoj ulogu Marije u filmu i seriji Povratak otpisanih. Umrla je u Beogradu 3. decembra 2012. godine u 58. godini života, sedam dana pošto je doživela blagi moždani udar. [1] 1967. - Umro je crnogorski slikar Milo Milunović, jedan od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1937). Posle Drugog svetskog rata organizovao je Umetničku školu na Cetinju. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti. 1970. - Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit. 1971. - Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana. 1975. - Margaret Tačer (Thatcher) izabrana je za predsednika Konzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije. 1990. - Lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima. 1993. - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom 20. veka ("Zeleni vitez", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena"). 1994. - Pet američkih kosmonauta (Charls Bolden, Kenet Rajter, Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega) i jedan ruski (Sergej Krikalev) spustili su se u šatlu "Diskaveri" na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju. 1997. - Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević je posebnim zakonom (ledž specialis) priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija "Zajedno". 2000. - U Parizu je u 72. godini umro francuski reditelj Rože Vadim (Roger). 2001. - Oko 7. 500 ljudi demonstriralo je u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica. 2002. - U Zagrebu je u 82. godini umro kardinal i bivši zagrebački nadbiskup (1970-97) Franjo Kuharić. 2004. - Južnokorejski i američki istraživači su objavili da su uspešno klonirali ljudski embrion koji će se koristiti u medicinske svrhe. 2012. - Umrla je Vitni Hjuston. Vitni Elizabet Hjuston (engl. Whitney Elizabeth Houston, 9. avgust 1963 — 11. februar 2012) bila je američka glumica, pevačica, producent i bivša manekenka. Prema podacima iz Ginisove knjige rekorda, Hjustonova je bila ženski izvođač sa najviše nagrada. Na spisku njenih nagrada nalazi se 415 priznanja, uključujući 2 nagrade Emi, 6 Gremija, 30 nagrada Bilbord mjuzik (engl. Billboard Music Awards) i 22 nagrade Amerikan mjuzik (engl. American Music Awards). Hjustonova je takođe bila jedna od najtiražnijih pevačica, prodavši preko 170 miliona albuma i singlova širom sveta. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 11. januara insulin i Tomas Hardi

 

 

 

347 - Rođen je vizantijski car Flavije Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, poslednji vladar jedinstvenog Rimskog carstva (379-395). Želeći da uspostavi što čvršće državno jedinstvo proglasio je hrišćanstvo državnom religijom i zabranio paganske kultove. Posle njegove smrti vlast su preuzeli njegovi sinovi, na Zapadu Honorije, a na Istoku Arkadije. 1503 - Rođen je italijanski slikar i bakrorezac Đirolamo Frančesko Marija Macola, poznat kao Parmiđanino, najznačajniji predstavnik manirizma u gornjoj Italiji. Otkrio je nove mogućnosti u tehnici bakropisa. Poznat je kao portretista i slikar fresaka u Parmi, Rimu i Bolonji. 1569 - U Engleskoj je, pod patronatom kraljice Elizabete I, u katedrali svetog Pavla u Londonu prvi put organizovana lutrija. Prihod je korišten za obnovu utvrđenja, luka i drugih javnih radova. 1735 - Umro je crnogorski vladika Danilo I Petrović, osnivač dinastije Petrovića, koji su kasnije postali i svetovni vladari. Zavladičio ga je srpski patrijarh Arsenije Čarnojević 1696. u Sečuju. Na poziv Rusije ušao je 1711. u rat protiv Turske, a 1718. učestvovao je u mletačko-austrijskom ratu protiv Turaka. Učvrstio je odnose s Rusijom posetom caru Petru Velikom 1715. i znatno je podigao ugled Crne Gore. Posle smrti ga je nasledio sinovac Sava Petrović. Lik vladike Danila u akciji protiv poturica opevao je Njegoš u "Gorskom vencu". 1811 - Skupština svih narodnih starešina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva popečiteljstva (ministarstva). Ministar prosvete postao je najučeniji Srbin tog vremena, rektor Velike škole u Beogradu Dositej Obradović. 1843 - Austrijski car Ferdinand I je u vreme najvećeg uspona Ilirskog preporoda zabranio upotrebu ilirskog imena, posebno u "novinama i javnim spisima". 1886 - U Njujorku je počeo prvi šahovski meč za prvaka sveta između Vilhelma Štajnica i Johana Cukertorta, koji je dobio Štajnic rezultatom 10:5, uz pet remija. Titulu je odbranio 1889. i 1892. u mečevima protiv Mihaila Čigorina, ali je 1894. poražen od Emanuela Laskera. Napisao je "Udžbenik modernog šaha", koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije. Naručite knjigu. 1919 - Rumunija je anektirala Transilvaniju koja je bila u sastavu Austo-Ugarske monarhije do njenog raspada 1918. Mirom u Trianonu 1920. Transilvanija je formalno dodeljena Rumuniji. 1922 - Prvi pacijent izlečen insulinom od šećerne bolesti je postao 14-godišnji Kanađanin Leonard Tomson. 1928 - Umro je engleski pisac Tomas Hardi. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan "poslednjim velikim viktorijancem", ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama ("Pod zelenim drvetom", "Daleko od razuzdane gomile", "Povratak domoroca", "Tesa od D'Arbervilovih", "Neznani Džud"). 1942 - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Kuala Lumpur. 1946 - Ustavotvorna skupština u Tirani je proglasila Narodnu Republiku Albaniju. 1962 - Pod snežnom lavinom, koja je u peruanskim Andima zatrpala selo Huaskaran, život je izgubilo više od 3. 000 ljudi. 1966 - Umro je švajcarski skulptor i slikar italijanskog porekla Alberto Đakometi, čije obimno, raznovrsno i osobeno delo predstavlja izraz gotovo svih dominantnih strujanja umetnosti 20. veka. Od 1931. radi nadrealističke prostorne konstrukcije i ekstremno izdužene bronzane ljudske likove ("Kola", "Projekat za jedan trg", "Sedam figura i jedna glava"). 1970 - Nigerijska armija je posle 32 meseca borbi u građanskom ratu u kojem je poginulo milion i po ljudi, ugušila pobunu secesionista u provinciji Bijafra. Vođa pobunjenika general Čukvuemeka Odumegvu Odžukvu napustio je zemlju dan posle pada Overija, glavnog grada Bijafre. 1989 - Ispred Skupštine Crne Gore održan je masovni miting građana na kojem je zatraženo smenjivanje državnog i partijskog rukovodstva. Pod velikim dvodnevnim pritiskom demonstranata to rukovodstvo je podnelo ostavke, a na političku scenu Crne Gore stupila je grupa mladih komunista na čelu s Momirom Bulatovićem i Milom Đukanovićem. 2000 - Predsednik Alžira Abdelaziz Buteflika doneo je opštu amnestiju za pripadnike Islamske armije spasa i za uzvrat zatražio raspuštanje njihove organizacije. 2001 - Vlada Burundija i pobunjenička grupa Hutu, jedna od dve etničke manjine, postigli su dogovor o povlačenju svojih trupa iz Demokratske Republike Kongo. 2003 - Indijska vlada i pokret Naga, jedan od najstarijih separatističkih pokreta u Aziji, postigli su dogovor da petogodišnji prekid vatre postane stalan. 2008 - Umro je ser Edmund Hilari Novozelanđanin, prvi čovek koji je osvojih vrh sveta Mont Everest i ušao u legendu kao jedan od najvećih avanturista 20. veka. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 11. jula

 

 

 

472. - Umro je Antemije, zapadnorimski car. 1274. - Rođen je Robert Brus, kralj Škotske. (†1329. ) 1451. - Umrla je Barbara Celjska, carica Svetog rimskog carstva, druga supruga Žigmunda Luksemburškog (*1392). 1533. - Papa Klement VII ekskomunicirao je engleskog kralja Henrija VIII, odbivši prethodno da poništi njegov brak s Katarinom Aragonskom i ozakoni vezu s Anom Bolen. Brak je u maju 1533. poništio kenterberjski nadbiskup Tomas Krenmer, a kralj je 1534. osnovao anglikansku crkvu i proglasio se za njenog poglavara. 1796. - odigrala se završna faza bitke kod Martinića, nakon koje Piperi i Bjelopavlići ulaze u sastav Crne Gore 1844. - Rođen je Kralj Petar I Karađorđević, kralj Srbije i Kraljevine SHS. (†1921. ) Dragoljub R. Živojinović: Kralj Petar I Karađorđević Dragoljub R. Živojinović predstavlja prvu potpunu biografiju vladara koji je Srbiju uputio stazama demokratskog, privrednog, vojnog, duhovnog i nacionalnog napretka i razvitka. LINK 1871. - Rođen je Stjepan Radić, hrvatski političar i pisac. 1876. - U crnogorsko-turskom ratu (1876-78) Crnogorci su u bici na Fundini, u Kučima, pobedili tursku vojsku. 1897. - Rođen je Gregorio Fuentes, kubanski brodski kapetan. (†2002. ) 1920. - Rođen je Jul Briner, američki glumac ruskog porekla (†1985. ) 1921. - Mongolija je proglasila nezavisnost pod nazivom Narodna Republika Mongolija. 1921. - Održano je prvo zvanično prvenstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u vaterpolu. Pobedilo je Somborsko sportsko društvo. 1927. - Rođen je Teodor Mejmen, američki fizičar, konstruktor prvog lasera. 1934. - Rođen je Đorđo Armani, italijanski modni kreator. 1937. - Umro je Džordž Geršvin, američki kompozitor. 1956. - Rođena je Sela Vard, američka glumica. 1960. - Premijer provincije Katanga u Kongu Moiz Čombe proglasio je nezavisnost te pokrajine, čime su počeli višegodišnji nemiri u toj afričkoj zemlji. 1962. - Umro je Oven Jong, američki industijalac i advokat. (*1874). 1964. - Rođen je Goran Radaković, srpski glumac. 1972. - Rođen je Milan Mijatović, srpski književnik. 1978. - U eksploziji cisterne s tečnim gasom u španskom mediteranskom turističkom kampu u mestu San Karlos de la Rapita poginulo je oko 200 ljudi. 1979. - Američka vasionska stanica „Skajlab“, nakon šestogodišnjeg kruženja oko Zemlje, raspala se prilikom prizemljenja. 1982. - Umro je Meša Selimović, srpski književnik. (*1910) Derviš  ismrt Stari princip dobra i zla, svjetla i tmine, anđela i đavola, osnova je svih religija i većine filozofskih sistema, zato što mu je osnova u životu. LINK Tvrđava Tvrđava je svaki čovjek, svaka zajednica, svaka država, svaka ideologija. LINK Krug U društvenoj ekspoziciji romana Krug je period takozvanog "real-socijalizma" proleterskog društva i pobune idealne svesti glavnog junaka Vladimira protiv vladajuće hijerahije, ideološkog oportunizma i ideološke izdaje bivših revolucionara. LINK Zoin Mihailo: "Meša Selimović nije bio Tviteraš, ali ga svi Tviteraši veoma dobro znaju. "   1984. - Rođen je Tanit Belbin, kanadska klizačica u umetničkom klizanju. 1987. - UN su proglasile za petomilijarditog stanovnika planete novorođenog dečaka u Zagrebu Mateja Gaspara. 1989. - Umro je Lorens Olivije, engleski pozorišni i fimski glumac, režiser i producent. 1990. - Karolina Voznjacki (dan. Caroline Wozniacki, polj. Karolina Woźniacka; 11. jula 1990) danska je profesionalna teniserka poljskog porekla, bivša prvoplasirana na VTA listi najboljih teniserki sveta. 1991. - Avion sa hodočasnicima iz Nigerije srušio se u plamenu u Džedi, u Saudijskoj Arabiji. Poginuli su svi putnici i članovi posade (261). 1995. - Bosanski Srbi zauzeli su Srebrenicu, a potom Žepu (25. jula). Više od 30. 000 ljudi, uglavnom žena i dece, prebačeno je na teritoriju pod kontrolom vlade u Sarajevu. Snage bosanskih Srba optužene su kasnije da su na tom području izvršile ratni zločin i da je ubijeno oko 7. 000 bosanskih muslimana. 1995. - Umro je Gojko Nikoliš, narodni heroj, španski borac i član Srpske akademije nauka i umetnosti. 1996. - Sudsko veće Haškog tribunala potvrdilo je optužnice za ratne zločine i genocid protiv lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i vojnog komandanta Ratka Mladića. Sud je za njima raspisao međunarodne poternice. 1998. Iz štampe je izašla naša knjiga: Licencno izdanje Wordware Publishing. Prevod: dejan Šeguljev. Dizajn korica i sloga: Zoran Pavlović. Znak Kompjuter biblioteke: Zoran Pavlović. Grafička priprema: Milutin Petković i Vladimir Vučićević. Štamparija: Litopapir Čačak. Više o knjizi: LINK. 2000. - Uz posredovanje predsednika SAD Bila Klintona, u Kejmp Dejvidu su počeli pregovori o pitanju suvereniteta nad Jerusalimom između izraelskog premijera Ehuda Baraka i palestinskog vođe Jasera Arafata. 2001. - U Kambodži je odobreno donošenje zakona koji bi omogućio suđenje bivšim liderima Crvenih Kmera, tokom čije vladavine je ubijeno 1. 700. 000 ljudi. 2003. - Na osmu godišnjicu masakra u Srebrenici u Potočarima kod tog grada sahranjeni su posmrtni ostaci identifikovanih 282 osobe muslimanske nacionalnosti, ubijenih u leto 1995. Tom činu prisustvovalo je oko 20. 000 ljudi. 2004. - Boris Tadić svečano stupio na dužnost predsednika Republika Srbije. IZVOR
 
   

Na današnji dan, 11. juna

 

 

 

1509 - Engleski kralj Henri VIII venčao se s prvom od šest žena, Katarinom Aragonskom. Zbog odbijanja pape da kasnije poništi taj brak, kralj je raskinuo sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu. Henri osmi treba da izabere Deca čitaju istoriju je edicija knjiga namenjenih početnicima u čitanju. Veličina slova, edukativni sadržaji i živopisne ilustracije kao i zadaci i pitanja na kraju knjige su prilagođeni početnicima. LINK   1572 - Rođen je engleski pesnik i dramski pisac Bendžamin Ben Džonson, koji je slavu stekao alegorijskim igrokazima. Taj specifični vid teatra, nazvan "dvorska maska", potiče iz srednjeg veka, a u prvoj polovini XVII veka doživeo je procvat na dvoru Stjuarta. U svetsku književnost ušao je satiričnom komedijom "Valpone ili Lisac" koja se i danas izvodi. CITATI: "Apes are apes, though clothed in scarlet. " Good men are the stars, the planets of the ages wherein they live, and illustrate the times.  "Talking is the disease of age. "   1727 - Umro je britanski kralj Džordž I, prvi monarh Velike Britanije iz hanoverske dinastije (1714-27). Tokom njegove vladavine učvršćena je vlast ministarskog kabineta. 1776 - Rođen je engleski slikar Džon Konstebl, jedan od tvoraca modernog pejzaža u evropskom slikarstvu. Među prvima je izašao iz ateljea i slikao neposredno u prirodi unoseći u slikarstvo do tada još nepoznatu poeziju atmosfere. Smatra se pretečom Vilijema Ternera i francuskih impresionista. 1859 - Umro je austrijski državnik princ Klemens Meternih, najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio šef diplomatije (1809-21) i kancelar Austrije (1821-48). Smatra se oličenjem apsolutizma. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu, čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi. 1864 - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus, direktor Bečke opere. Predstavnik je poznog romantizma, mada dela iz poslednjeg stvaralačkog perioda korespondiraju sa umetničkim pravcima XX veka ekspresionizmom i neoklasicizmom ("Til Ojlenšpigel", "Saloma", "Kavaljer s ružom"). 1880 - Rođena je američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD. Kao ubeđeni antimilitarista, u američkom parlamentu jedina je glasala protiv objave rata Japanu posle bombardovanja Perl Harbura 1941. 1891 - Velika Britanija i Portugalija su potpisale konvenciju o podeli interesnih sfera severno i južno od reke Zambezi u Africi, kojom je Njasalend (sadašnji Malavi) postao britanski protektorat. 1895 - Rođen je ruski državnik Mihail Aleksandrovič Bulganjin, učesnik Oktobarske revolucije, ministar oružanih snaga ŠSR (1947-49), predsednik Ministarskog veća od februara 1955. do marta 1958. kada ga je na tom položaju zamenio Nikita Sergejevič Hruščov. Kao protivnik destaljinizacije smenjen je sa svih položaja. 1910 - Rođen je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, pronalazač ronilačkog aparata "vodena pluća" i kamere za podvodno snimanje. Dobitnik je tri Oskara i Zlatne palme u Kanu 1956. za film "Svet tišine", koji je snimio sa Lujom Malom. Beverli Mekmilan: Okeani Ova knjiga dočarava vam okeane, uz najnovije informacije i vrhunske 3D ilustracije koje doslovce iskaču sa svake stranice i raspaljuju vam maštu na potpuno novi način. LINK   Katrin Godino: Atlas okeana Priča o morima i okeanima sveta počinje u dalekoj prošlosti, kada je započeto formiranje prvih kontinenata, kada je tlo krenulo da se odvaja od vode, u kojoj takođe nastaje i prvi oblik života. LINK   Ian Endru: Okeanologija Kakve se sve tajne kriju ispod nemirnih morskih talasa? Čovek se vekovima pitao šta se to skriva u tim mračnim dubinama koje ga podjednako i opčinjavaju i plaše. LINK   1918 - Italijanski borbeni čamci su u Prvom svetskom ratu u Jadranskom moru, oko 70 kilometara severozapadno od Zadra, potopili veliki austrougarski bojni brod "Sent Ištvan". 1936 - U Moskvi je uhapšeno, osuđeno na tajnom suđenju i potom pogubljeno osam visokih sovjetskih vojnih rukovodilaca, uključujući maršala Mihaila Tuhačevskog. To je bio početak masovne čistke u vojnom vrhu tadašnjeg ŠSR-a. 1942 - U Vašingtonu je potpisan sporazum ŠSR i SAD o uzajamnoj pomoći u Drugom svetskom ratu. 1949 - Pogubljen je Koči Dzodze, albanski revolucionar, jedan od osnivača Komunističke partije Albanije i ministar unutrašnjih poslova od 1946. Dzodze je na montiranom, staljinističkom procesu optužen da je jugoslovenski špijun. 1955 - Na automobilskoj trci "24 sata Le Mana" poginulo je 80 i povređeno više od 100 ljudi posle sudara tri automobila koji su uleteli u gledalište. 1963 - Vijetnamski budistički kaluđer Kvang Duk spalio se u Sajgonu (Ho Ši Min), u znak protesta protiv tretmana kojem je vlada Južnog Vijetnama podvrgla budiste. Karen Armstrong: Buda Ovo je biografija koja daje bogat, pravovremen, veoma originalan portret Bude i istražuje kako arhetipsku religijsku ikonu tako i Budu kao čoveka. LINK   1970 - Umro je ruski državnik Aleksandar Fjodorovič Kerenski, član, a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske revolucije 1917. u Rusiji. Zbačen je s vlasti u Oktobarskoj revoluciji 1917. Emigrirao je 1918. u Francusku, a od 1940. živeo je u SAD. 1970 - Poslednji američki vojnik napustio je vazduhoplovnu bazu "Vilus" u Libiji, na zahtev pukovnika Moamera el Gadafija, koji je 1. septembra 1969. oborio kralja Idriza I. 1970 - Posle jednonedeljnih okršaja u Jordanu, kralj Husein i palestinski gerilci potpisali su sporazum o primirju. 1979 - Umro je američki filmski glumac Džon Vejn, zvezda vestern filmova ("Poštanska kočija", "Alamo", "Rio Bravo"). 1981 - U zemljotresu u jugoistočnoj iranskoj provinciji Kerman poginulo je najmanje 1. 500 ljudi. 1984 - Umro je italijanski političar Enriko Berlinguer, generalni sekretar Komunističke partije Italije (1972-84). Protagonist "evrokomunizma" i strategije "istorijskog kompromisa", bio je 12 godina na čelu najveće komunističke partije u zapadnoj Evropi. Oslobodio je KP Italije od sovjetskog uticaja, ali i pored velike popularnosti nije uspeo dovesti komuniste na vlast u Italiji. 1990 - Umro je srpski istoričar Vasa Čubrilović, učesnik atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanada 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi Jugoslavije. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i studija. 1999 - Početak razmeštanja mirovnih snaga na Kosovu doveo je do velike napetosti kada je ruski bataljon neočekivano prešao iz BiH na teritoriju SRJ tokom prepodneva i uveče prispeo na Kosovo kao prva jedinica iz sastava međunarodnih snaga. Rusi su potom zaposeli aerodrom Slatina kod Prištine. 2000 - Policija UN na Kosovu saopštila je da je tokom godinu dana, koliko su međunarodne snage stacionirane na Kosovu, ubijeno više od 500 ljudi, među kojima najviše Srba. 2001 - SR Jugoslavija je postala član Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu. Na skupštini banke izvršena je i podela akcija, zlata i deviznih sredstava bivše SFRJ koje su u toj banci bile pohranjene. 2001 - U američkom federalnom zatvoru u Indijani pogubljen je Timoti Makvej. Makvej je osuđen na smrtnu kaznu zbog bombaškog napada na federalnu zgradu u Oklahoma sitiju u aprilu 1995, kada je poginulo 168 ljudi. 2003 - U eksploziji bombe koju je aktivirao bombaš samoubica, na otvorenoj pijaci u centralnoj jerusalemskoj ulici Džafa, poginulo je 17, a povređeno 100 osoba. Odgovornost za taj napad preuzeo je teroristički pokret Hamas. 2004 - Specijalna komisija vlade Republike Srpske priznala je da je u Srebrenici učinjen zločin nad hiljadama Muslimana 1995. godine. 2005 - Umro je bivši portugalski premijer general Vasko Gonsalves koji je bio na čelu četiri privremene vlade posle revolucije 1974. koju je izvela levica.   Lisboa à noite - Lisabon noću 2008 - Umro je bivši vijetnamski premijer Vo Van Kiet, veliki reformator zemlje tokom devedesetih godina. LINK.
 
   

Na današnji dan, 11. maja Dali i Zoran Radmilović

 

 

 

330. Rimski car Konstantin I Veliki inaugurisao Novi Rim na mestu nekadašnje grčke kolonije Vizanta. Grad, docnije nazvan Konstantinopolj (Konstantinov grad), postaće kasnije prestonica Istočnog rimskog carstva (Vizantije), a posle 1453. i Osmanskog carstva. 483. Rođen je Justinijan I Veliki, vizantijski car († 565) 912. - Umro je Lav VI Mudri, vizantijski car (886. -912. ). 1686. Umro je Oto fon Gerike, nemački fizičar i pronalazač. 1720. Rođen je Karl Fridrih Hijeronim Minhauzen 1745. Francuske trupe pobedile Britance u bici kod Fontenoa i preuzele Holandiju od Austrije. 1778. Umro je Vilijam Pit Stariji, engleski državnik. 1824. Britanske snage preuzele Rangun u Burmi. 1867. Londonskim ugovorom zagarantovane samostalnost i neutralnost Luksemburškog Vojvodstva. 1888. Rođen je Irving Berlin, američki kompozitor († 1989) 1896. Rođen je Josip Slavenski, jugoslovenski kompozitor († 1955) 1901. Rođen je Viktor Starčić, srpski glumac († 1980) 1904. Rođen je Salvador Dali, španski nadrealistički slikar (†1989) Naručite knjigu. 1916. Predstavljena je Ajnštajnova Opšta teorija relativiteta. 1918. Rođen je Ričard Fejnmen, američki fizičar († 1988) 1925. Umro je Stevan Todorović, srpski slikar, član Srpske kraljevske akademije 1931. Propast najveće austrijske banke „Kredit-Anstalt“ označila početak finasijskog kolapsa centralne Evrope. 1933. Rođen je Zoran Radmilović, srpski glumac (†1985)   Ana Radmilović: Zalažem se za laž Knjiga se sastoji od kratkih priča, pisama i pesama koje je Radmilović pisao i najzanimljivijih razgovora s njim, koji su objavljeni. Više o knjizi.   Ana Radmilović: Kad je svet imao brkove Anine priče o legendi, pozorišnoj, gradskoj, a ipak – nigde legende, samo jedan brkati tata. Da, ova knjiga jeste lična, neko će reći, sablažnjivo lična, ali gle, začas postaje svačija lična. Anina je pritom itekako čitljiva, ali ne zato što je Zoran bio duhovit i nepredvidiv, svakome poznat i drag lik, ne, to ne bi bilo dovoljno, treba tu i spisateljskg dara. PORUČITE 1949. Izrael primljen u Ujedinjene nacije. 1949. Sijam promenio ime u Tajland. 1949. Rođen je Voja Brajović, srpski glumac 1950. Konrad Adenauer, nemački kancelar, postao predsednik jedinstvenog CDU (Hrišćansko-demokratske unije). 1953. Đorđe Balašević (Novi Sad, 11. maj 1953) je jugoslovenski i srpski kantautor, pesnik i glumac. Bio je član grupa „Žetva“ i „Rani mraz“, a 1982. je započeo solo karijeru. Ukupno je objavio 14 albuma. Glumio je u nekoliko televizijskih serija, za koje je pisao i muziku. 1968. U nastojanju da okonča žestoke sukobe studenata s policijom premijer Francuske Žorž Pompidu učinio ustupke studentima. 1973. Uspostavljeni diplomatski odnosi Savezne Republike Nemačke i Demokratske Republike Nemačke, čime je okončano razdoblje nepriznavanja DR Nemačke kao suverene države. 1976. Umro je Alvar Alto, finski arhitekta. (*1898). 1981. Umro je Bob Marli, rege-muzičar. (*1945. ) 1987. Premijer Indije Radživ Gandi stavio Pendžab pod federalnu kontrolu zbog pobune Siika. 1988. Umro je Harold Adrijan Rasel Kim Filbi, britanski novinar i dvostruki agent. 1992. Umro je Jovan Milićević, srpski glumac. 1992. Zbog umešanosti jugoslovenske vojske u sukobe u Bosni, ministri inostranih poslova Evropske zajednice doneli odluku da povuku ambasadore iz Beograda i tražili suspendovanje članstva Jugoslavije u OEBS-u. 1995. Iz štampe je izašla pod rednim brojem 25, Corel Ventura 5 Corel Ventura je bio odličnan DTP program. Knjigu je napisao Mihailo Šolajić, urednik i vlasnik Kompjuter biblioteke. Knjiga je rasprodata i nalazi se samo u ličnim i javnim bibliotekama. Više o knjizi. 1996. Američki putnički avion DC9 srušio se u močvaru Everglejds na Floridi ubrzo po poletanju sa aerodroma u Majamiju. Poginulo svih 110 putnika i članova posade. 1997. Superkompjuter kompanije IBM „Duboko plavo“ pobedio svetskog šampiona u šahu, ruskog velemajstora Garija Kasparova, u meču od šest partija. 2000. Indija dočekala svog milijarditog stanovnika, u državnoj bolnici „Safdarjang“ u Nju Delhiju rođena devojčica. 2001. Beogradska grupa Kanda, Kodža i Nebojša održala oproštajni koncert u bašti SKC-a. Grupa se, ipak, ponovo okupila dve godine kasnije. 2001. Umro je Daglas Adams, britanski radio dramaturg i pisac (*1952. ) 2003. Potpredsednik Demokratske partije socijalista Filip Vujanović izabran za predsednika Crne Gore. 2004. Umro je Fil Gerš, jedan od najpoznatijih holivudskih agenata. 2008. Sudan prekinuo diplomatske odnose sa Čadom, zbog pomoći koju je Čad pružio pobunjenicima iz Darfura u napadu na Kartum, glavni grad Sudana. 2010. Vođa britanskih laburista Gordon Braun podneo ostavku na mesto predsednika vlade, novi mandatar postao vođa konzervativaca Dejvid Kameron. IZVOR
 
   

Na današnji dan, 11. marta Stepa Stepanović i Slobodan Milošević i Daglas Adams

 

 

 

1544. - Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso (Torquato Tasso), autor čuvenog epa "Oslobođeni Jerusalim" koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea (Goethe) i Bajrona (Byron). Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić. 1851. - U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera "Rigoleto". 1856. Rođen je Stepa Stepanović (Kumodraž, 28. februar/11. mart 1856 — Čačak, 27. april 1929) je bio srpski vojskovođa i vojvoda. Učesnik je srpsko-turskih ratova (1876—1878), kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. U periodu između bitaka na Slivnici i kod Kumanova obavljao je dužnosti komandanta bataljona, puka, brigade i divizije i pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. Dva puta bio je i ministar vojske. U tom periodu Srpska vojska je u organizacionom, stručnom, materijalnom i moralnom pogledu bila dobro pripremljena za predstojeće ratove. U Prvom balkanskom ratu (1912—1913) Stepa Stepanović je komandovao Drugom armijom. 1881. - Rodjen je Aleksandar Fleming (Alexander Fleming) škotski biolog i farmaceut, pronalazač penicilina, revolucionarnog antibiotika. Za ovo otkriće on je dobio Nobelovu nagradu, zajedno sa još dva istraživača (Florey, Chain). Objavio je veliki broj naučnih radova iz oblasti bakteriologije, imunologije i hemoterapije. Rodjen je 6. avgusta 1881. 1885. - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel (Malcom Campbell), koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom "Plava ptica" vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra). 1913. - Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna. 1917. - Britanske trupe su zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu. 1920. - Emir Fejsal (Faisal) proglašen je kraljem nezavisne Sirije. 1938. - Artur Sajs-Inkvart (Seyss-Inquart) je postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga (von Schuschnigg), a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju. 1941. - Kongres SAD izglasao je, na predlog predsednika Ruzvelta (Roosevelt), Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovođenje zakona predviđeno je sedam milijardi dolara. 1952. - Rođen je Daglas Adams (engl. Douglas Noël Adams; Kembridž, 11. mart 1952 — Santa Barbara, 11. maj 2001) je bio britanski radio-dramaturg i pisac, najpoznatiji po seriji knjiga Vodič kroz Galaksiju za autostopere. Za njegovog života, ovaj serijal je bio prodan u više od petnaest miliona primeraka. 1955. - Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming (Alexander), koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem (Chain) i australijskim lekarom Florijem (Florey) koji su njegov izum prvi put primenili. 1959. - Rođen je Dejan Stojanović (11. mart 1959. ) je srpsko-američki pesnik, publicista, poslovni čovek i bivši novinar. Njegovu poeziju karakteriše naglašeno refleksivni ton. Po mišljenju određenih kritičara, „Stojanović pripada malom i autohtonom krugu pesnika koji u poeslednjih nekoliko decenija predstavljaju osnovnu kreativnu i umetničku snagu srpske poezije. ” 1973. - Hektor Kampora (Hector Campora) pobedio je na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965. 1974. - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti. 1975. - U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju. 1981. - Pod parolom "Kosovo - republika" u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici. 1985. - Egipćani braća Al Fajed (Fayed) postali su većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće "Harods". 1985. - Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka. 1990. - Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost zemlje od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR-a. 1990. - Čileanski diktator general Augusto Pinoče (Pinochet) je posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu (Patricio Aylwin), ali je zadržao komandu nad oružanim snagama. 1998. - Pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije. 1999. - Nakon što je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista "Dnevni telegraf" na po pet meseci zatvora međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjumen rajts voč" ocenila je da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere. 2000. - U eksploziji metana u rudniku uglja "Barakovi" u Ukrajini poginuo je 81 radnik ugljenokopa. 2000. - Akademik i advokat Rikardo Lagos ianugurisan je za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea ubijenog u državnom udaru 1973. 2002. - U napadu izraelskih tenkova na izbeglički logor u Gazi poginulo je najmanje 17 Palestinaca. 2003. - Kanadski sudija Filip Kirš (Filipe Kirsch) izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina. 2003. - Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza za obeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom II svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo jako davno. 2004. - U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu oko 200 ljudi je poginulo, a više od 1. 400 je povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma protestvovalo je preko osam miliona ljudi širom Španije. Tri meseca kasnije u Italiji je uhapšen Egipćanin Rabei Osman Sajed Ahmed, osumnjičen za organizovanje tih napada, a zbog pripremanja terorističkih napada u Belgiji je pritvoreno 15 osoba. Jedan od osumnjičenih, Marokanac Abdelmadžid Bušar uhapšen je u vozu na relaciji Subotica-Beograd u julu 2005. godine i izručen Španiji. 2004. - Tribunal u Hagu osudio je bosanskog Srbina Ranka Ćešića, na 18 godina zatvora, zbog ratnih zločina nad muslimanskim zarobljenicima u Brčkom u proleće 1992. godine. 2006. - Umro je Slobodan Milošević (Požarevac, Kraljevina Jugoslavija, 20. avgust 1941 — Hag, Holandija, 11. mart 2006) je bio srpski političar, pravnik, državnik, predsednik Srbije (1989 — 1997) i Savezne Republike Jugoslavije (1997 — 2000). Slobodan Milošević je bio jedan od osnivača i prvi predsednik Socijalističke partije Srbije, od njenog osnivanja 1990. do decembra 2006, devet meseci nakon što je preminuo u zatvoru Haškog tribunala. Milošević je bio jedna od ključnih ličnosti tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji u periodu 1991 — 1995. i tokom rata na Kosovu i Metohiji 1998 — 1999. Tokom rata na na Kosovu, maja 1999. godine, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju podigao je optužnicu protiv Miloševića za zločine protiv čovečnosti. Optužbe za kršenje običaja rata i Ženevske konvencije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i za genocid u Bosni i Hercegovini dodate su godinu i po dana kasnije. 2012. Google obeležava rođendan Daglasa Adamsa: 2015.  Dragoslav Nikolić – Dragan, Gaga (Beograd, 20. avgust 1943 — Beograd, 11. mart 2016) bio je jugoslovenski i srpski glumac. Zbog stila glume je od strane obožavalaca okarakterisan kao Šmeker sa karakterom gospodina. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 12. aprila Amati i Monserat kabalje

 

 

 

1204. - Krstaši, koji su u Četvrtom krstaškom ratu krenuli u Svetu zemlju da oslobode Hristov grob, zauzeli su Konstantinopolj (Carigrad), pretvorivši ga u centar tzv. Latinskog carstva. Vizantija ga je povratila 1261. Pod tursku vlast pao je 1453. i kao Istanbul bio prestonica Osmanlijskog carstva do 1923. 1654. - Irska i Škotska su se ujedinile sa Engleskom. 1684. - Umro je Nikolo Amati (Ničolo Amati), najveći majstor među graditeljima violina porodice Amati iz italijanskog grada Kremone. 1861. - Napadom snaga Konfederacije (južne države SAD) na tvrđavu Samter u Južnoj Karolini počeo je američki građanski rat. 1871. - Rođen je grčki general i političar Joanis Metaksas (Ioannis Metaxas). Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio je parlament i do 1941. vladao kao diktator. 1877. - Velika Britanija anektirala je bursku južnoafričku republiku Transval. 1877. - Rusija je objavila rat Turskoj. 1913. - Rođen je američki džez-muzičar Lajonel Hempton (Lionel Hampton). Radio je sa Lujom Amstrongom (Luis Amstrong) i Beni Gudmanom (Benny Goodman). Uveo je vibrafon kao instrument u džez-sastav. 1933. - Rođena je španska operska pevačica Monserat Kabalje (Montserrat Caballe), jedan od vodećih svetskih soprana u izvođenju Verdija i Donicetija. 1938. - Umro je ruski operski pevač Fjodor Ivanovič Šaljapin, najčuveni bas u istoriji opere. 1941. - U avionskom udesu u Grčkoj poginuo je srpski istoričar Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Vladimir Ćorović: Velika Srbija Osnovna Ćorovićeva zamisao bila je da pokaže kako se od srpske državne ideje i misli o narodnom jedinstvu došlo do ujedinjenja južnih slovena. U kneževini i kraljevini Srbiji video je osnovnog nosioca te ideje, pa stoga pod naslovom knjige nije podrazumevao velikosrpski državnu organizaciju, već njenu veliku i nezamenljivu ulogu u stvaranju Jugoslavije. PORUČITE   1941. - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Beograd. 1945. - Umro je predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin Roosevelt), koji je od 1932. četiri puta biran za predsednika, kao kandidat Demokratske stranke. Njegovom zaslugom SAD su prevladale ekonomsku krizu tridesetih godina ("Nju dil"), a u Drugom svetskom ratu napustio je izolacionističku politiku SAD i pridružio se evropskim saveznicima u ratu protiv nacističke Nemačke. Mesto predsednika preuzeo je dotadašnji potpredsednik Hari Truman (Harry). 1961. - Sovjetski Savez je lansirao prvog čoveka u kosmos. U svemirskom brodu "Vostok I" kosmonaut Jurij Gagarin načinio je krug oko Zemlje za 108 minuta. Stive Hoking: Kosmos u orahovoj ljusci Kao i mnoge njegove kolege teoretičari fizike, Stiven Hoking nastoji da se domogne svetog grala nauke - neuhvatljive Teorije Svega koja počiva u samom srcu kosmosa. PORUČITE     1962. - Umro je francuski vajar i slikar ruskog porekla Antoan Pevzner (Antoine Pevsner), jedan od najistajnutijih u pokretu ruskih konstruktivista. Pre egzila u Francusku 1923. godine, pripadao je grupi avangardnih ruskih umetnika sa Kazimirom Maljevičem, Vladimirom Tatljinom i Naumom Gaboom. 1966. - Bombarderi američke avijacije izveli su prve vazdušne napade na Severni Vijetnam. 1980. - U vojnom udaru pod vođstvom narednika Semjuela Doa (SamuelDoe) ubijen je predsednik Liberije Vilijam Tolbert (William). Do je potom suspendovao ustav, proglasio se predsednikom i naredio streljanje 13 najviših predstavnika bivšeg režima. 1981. - Umro je američki bokser Džoe Luis (Joe Louis), prvak sveta u teškoj kategoriji rekordnih 12 godina (1937-1949), sa 68 pobeda u 71 meču. Titulu prvaka sveta odbranio je 25 puta. 1987. - Dvojica sovjetskih kosmonauta, Aleksandar Lavejkin i Jurij Romanenko, "šetajući" kosmosom uspešno su povezali kosmički modul s orbitalnom stanicom "Mir". 1993. - Tokom kontrole zone "zabranjenog leta" iznad Bosne i Hercegovine francuski avion tipa "miraž" srušio se u Jadransko more. 1997. - Bivši albanski kralj Leka I vratio se u zemlju posle 58 godina izgnanstva. 1999. - U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je putnički voz na mostu u Grdeličkoj klisuri. Poginulo je 55 putnika, a više desetina ih je ranjeno. 2001. - U mestu Lorjan, u Francuskoj, deaktivirana je bomba zaostala iz Drugog svetskog rata teška 250 kilograma. Bomba je pronađena u centru grada na gradilištu jedne dvorane, između gradske skupštine i lokalnog stadiona. 2002. - Predsednik Venecuele Ugo Čavez (Hugo Ćavez) podneo je ostavku pod pritiskom oficira, nakon žestokih sukoba njegovih pristalica i protivnika u kojima je poginulo najmanje 17 ljudi. U roku od 48 sati Čavez je dekretom vraćen na mesto predsednika. 2002. - Jugoslovenski ministar za rad, zdravstvo i socijalnu politiku Miodrag Kovač izvršio je samoubistvo u Madridu, gde je službeno boravio. 2005. - Evropska komisija je u Strazburu usvojila studiju o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru, kojom je državnoj zajednici omogućen početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) sa EU. U oktobru te godine u Beogradu je svečano proglašen početak pregovora sa EU. 2006. - Umro je Radža (Raj) Kumar, ikona indijskog filma i zvezda upreko 200 filmova. U neredima između njegovih obožavalaca poginulo je sedmoro ljudi. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 12. februara Kant i Solženjicin

 

 

 

1804. - Umro je nemački filozof Imanuel Kant (Immanuel), začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba"). 1809. - Rođen je američki državnik Abraham Linkoln (Abraham Lincoln), predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD. 1818. - Čile je proglasio nezavisnost od Španije. 1832. - Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru. 1851. - Edvard Hargrejvs (Edward Hargraves) je pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji. 1882. - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost. 1899. - Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku. 1912. - Poslednji kineski car Pu Ji (Yi) iz dinastije Manču (Manchu) abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen (Yat). 1942. - Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu nemački vojnici ubili su 42 logoraša, a 105 je uspelo da pobegne. Za odmazdu je streljano 850 ljudi. 1953. - SSSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu. 1961. - Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu (Patrice). Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni. 1973. - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika. 1974. - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Nakon dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu (SAD), u Rusiju se vratio 1994. KNJIGA - JEDAN DAN IVANA DENISOVIČA. Naručite knjigu. 1979. - U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu "Er Rodezija" kojeg su oborili gerilci. 1986. - SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja. 1993. - Bivši predsednik Malija Musa Traore (Moussa) i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt nakon što ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva izvršena 1991. 1999. - Senat SAD oslobodio je predsednika Bila Klintona (Bill Clinton) optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" sa Monikom Levinski (Monica Lenjinsky) i izbegnut impičment. 1999. - Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u. 2002. - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak "procesa stoleća" pratilo je više od 1000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala srpske vlasti isporučile su Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001. 2002. - Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izvestavao za Vol strit džornal. 2003. - U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija) najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno. 2004. - Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je testove koji su dokazali da smrtonosni ptičji grip, koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 12. januara Frejzer i Grifit i Agata Kristi

 

 

 

812. - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili su mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, nakon više od decenije rata između Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bio je što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog (800). 1519. - Umro je Maksimilijan I, nemački kralj od 1493. i rimsko-nemački car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nemački kraljevi odmah po svom izboru za kralja uzimali carsku titulu. Tokom njegove vladavine Habsburgovci su ženidbenim vezama postali najmoćnija dinastija u Evropi. 1628. - Rođen je francuski pisac Šarl Pero, autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", koja sadrži širom sveta poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica". 1829. - Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma. S bratom Vilhelmom uređivao je glavni romantičarski časopis "Aneteum". Pored radova o antičkoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu "Lucinda" propagira romantičarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova "Istorija stare i nove književnosti" jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature. 1876. - Rođen je američki pisac Džon Grifit (John Griffith Chaney), poznat kao Džek London (Jack London), jedan od najčitanijih u prvoj polovini 20. veka. Napisao je oko 50 pripovedaka i 22 romana među kojima su najpoznatiji "Zov divljine" i "Beli očnjak". 1899. - Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler, koji se bavio istraživanjem zaštite biljaka. Godine 1939. otkrio je insekticidno delovanje DDT. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1948. 1932. - Heti Karavej, demokrata iz Arkanzasa, je postala prva žena izabrana u Senat SAD. 1944. - Rodjen je Džo Frejzer (Joe Frazier), američki bokser, nosilac titule svetskog šampiona u teškoj kategoriji. 1953. - Skupština FNR Jugoslavije usvojila je novi ustav. Ukinuto je Veće naroda i formirano Veće proizvođača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture. 1964. - U Zanzibaru je, mesec dana nakon što je zemlja stekla nezavisnost, zbačen s vlasti sultan i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju. 1976. - Umrla je engleska književnica Agata Kristi, čuvena autorka kriminalističkih romana. Napisala je 79 romana i zbirki kratkih priča, koje su prodate u dve milijarde primeraka širom sveta i prevedene na više od 50 jezika, a njena drama "Mišolovka", prikazana prvi put 1952, imala je preko 20. 000 izvođenja na londonskom Vest Endu i najduže je izvođena predstava na svetu. 1977. - Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu. 1990. - Rumunski predsednik Jon Ilijesku je saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona. 1991. - Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt. 1992. - Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to "nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa". Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti su se potom prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno je više desetina hiljada Alžiraca. 1993. - Visoki komeserijat UN za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan je za 3,5 miliona u odnosu na 1991. od čega je tri miliona raseljeno i izbeglo s teritorije bivše Jugoslavije. 1996. - Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata. 1998. - Devetnaest evropskih država potpisalo je dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića. 1998. - U Beogradu je počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk je trajao šest dana. 2002. - U 82. godini umro je Sajrus Vens, državni sekretar u administraciji Džimija Kartera, jedan od autora mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu 1993, koji su bosanski Srbi odbili. 2003. - Umro je bivši argentinski vojni diktator, general Leopoldo Galtijeri, koji je Argentinu uveo u katastrofalni rat 1982. godine sa Velikom Britanijom oko Foklandskih ostrva. IZVOR.
 
   

Na današnji dan, 12. jula

 

 

 

Umro Erazmo RoterdamskiNa današnji dan, 12. jula 1536. godine u Bazelu je umro Deziderijus Erazmus ili Erazmo Roterdamski (27. oktobar 1465. ili 1469. ) znameniti holandski avgustinski teolog, filozof, filolog i plodni književnik epohe evropskog humanizma. Živeo je i stvarao u doba reformacije. Iako je dosledno kritikovao crkvene zloupotrebe, korumpirano papstvo, nekanonske elemente obreda i sujeverja, ostao je veran katoličkoj doktrini. LINK Rođen Pablo NerudaNa današnji dan 1904. godine rođen je Pablo Neruda (23. septembar 1973), čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime odvodio je od imena češkog pesnika i pisca Jan Nerude. Rođen je u gradu Peral u Čileu kao Rikardo Neftali Rejes (Ricardo Neftali Reyes). Počeo je da piše veoma rano. U 19-toj godini (1923). objavljuje svoju prvu knjigu poezije „Crepusculario“, a već u 20-toj i drugu pod nazivom „Dvadeset poema o ljubavi i jedna pesma bez nade“. Objavio je još desetak knjiga poezije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971. LINKRođen Dušan KovačevićNa današnji dan 1948. godine, u Mrđenovcu kod Šapca, rođen je Dušan Kovačević, akademik, dramski pisac, scenarista i pozorišni poslenik. Gimnaziju je završio u Novom Sadu 1968. godine. Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju studirao je u Beogradu, diplomirao je na odseku Dramaturgije 1973. godine. Kada se govori o Dušanu Kovačeviću, dramskom piscu, može se slobodno reći i to da je on naš savremeni Nušić. Napisao je više dramskih dela sa komičnim sadržajima u kojima je prisutna i grotesknost, odnosno prisustvo smešnog i krajnje ozbiljnog, lepog i ružnog, stilizovanog i vrlo primitivnog (ponašanja), tradicionalnog i skorojevićkog. Takva slika društvene stvarnosti i tekućeg života biva ne samo jako prepoznatljiva nego i potpunija i kompleksnija. U njegovim ostvarenjima brišu se oštre žanrovske razlike i dolazi do preplitanja komedije karaktera, komedije naravi, farse i drame u užem smislu, uostalom kao što je isprepleten sam život. LINKNajnovija dela Dušana Kovačevića po najpovoljnijim cenama:Davdeset srpskih podelaBalkanski zmajeviGeneralna proba samoubistva
 
   
Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272