Vesti – Istorija

Posebno izdvajamo: 12. januar 1997. godine je značajan datum u svetu naučne fantastike, označen u romanu Artura Klarka "2001: Odiseja u svemiru" i njegovoj filmskoj adaptaciji. Na taj dan, izmišljeni računar HAL 9000 postaje operativan. HAL 9000 je predstavljen kao vrhunac razvoja veštačke inteligencije, sposoban za razumevanje ljudskog govora, učenje, donošenje odluka i pokazivanje emocija. U filmu, HAL 9000 se predstavlja rečima: "Ja sam HAL 9000, broj 3. Postao sam operativan u fabrici HAL u Urbani, Illinois, 12. januara, 1997. " Ovaj datum simbolizuje "rođenje" ovog naprednog veštačkog inteligentnog sistema. Takođe se spominje 1992. godina, koja bi mogla biti godina kada je HAL započeo svoj razvoj. Iako su oba ova datuma prošla, u stvarnom svetu još uvek ne postoje super-inteligentni računari slični ljudima, kao što je prikazano u "2001: Odiseji u svemiru". Ovaj roman i film ostaju značajni za naučnu fantastiku i tehnološke vizije budućnosti. ************** 812. - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili su mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, nakon više od decenije rata između Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bio je što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog (800). 1519. - Umro je Maksimilijan I, nemački kralj od 1493. i rimsko-nemački car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nemački kraljevi odmah po svom izboru za kralja uzimali carsku titulu. Tokom njegove vladavine Habsburgovci su ženidbenim vezama postali najmoćnija dinastija u Evropi. 1628. - Rođen je francuski pisac Šarl Pero, autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", koja sadrži širom sveta poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica". 1829. - Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma. S bratom Vilhelmom uređivao je glavni romantičarski časopis "Aneteum". Pored radova o antičkoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu "Lucinda" propagira romantičarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova "Istorija stare i nove književnosti" jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature. 1876. - Rođen je američki pisac Džon Grifit (John Griffith Chaney), poznat kao Džek London (Jack London), jedan od najčitanijih u prvoj polovini 20. veka. Napisao je oko 50 pripovedaka i 22 romana među kojima su najpoznatiji "Zov divljine" i "Beli očnjak". 1899. - Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler, koji se bavio istraživanjem zaštite biljaka. Godine 1939. otkrio je insekticidno delovanje DDT. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1948. 1932. - Heti Karavej, demokrata iz Arkanzasa, je postala prva žena izabrana u Senat SAD. 1944. - Rodjen je Džo Frejzer (Joe Frazier), američki bokser, nosilac titule svetskog šampiona u teškoj kategoriji. 1953. - Skupština FNR Jugoslavije usvojila je novi ustav. Ukinuto je Veće naroda i formirano Veće proizvođača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture. 1964. - U Zanzibaru je, mesec dana nakon što je zemlja stekla nezavisnost, zbačen s vlasti sultan i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju. 1976. - Umrla je engleska književnica Agata Kristi, čuvena autorka kriminalističkih romana. Napisala je 79 romana i zbirki kratkih priča, koje su prodate u dve milijarde primeraka širom sveta i prevedene na više od 50 jezika, a njena drama "Mišolovka", prikazana prvi put 1952, imala je preko 20. 000 izvođenja na londonskom Vest Endu i najduže je izvođena predstava na svetu. 1977. - Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu. 1990. - Rumunski predsednik Jon Ilijesku je saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona. 1991. - Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt. 1992. - Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to "nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa". Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti su se potom prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno je više desetina hiljada Alžiraca. 1993. - Visoki komeserijat UN za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan je za 3,5 miliona u odnosu na 1991. od čega je tri miliona raseljeno i izbeglo s teritorije bivše Jugoslavije. 1996. - Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata. 1998. - Devetnaest evropskih država potpisalo je dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića. 1998. - U Beogradu je počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk je trajao šest dana. 2002. - U 82. godini umro je Sajrus Vens, državni sekretar u administraciji Džimija Kartera, jedan od autora mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu 1993, koji su bosanski Srbi odbili. 2003. - Umro je bivši argentinski vojni diktator, general Leopoldo Galtijeri, koji je Argentinu uveo u katastrofalni rat 1982. godine sa Velikom Britanijom oko Foklandskih ostrva. IZVOR.

1571. - Umro je italijanski vajar i pisac Benvenuto Čelini (Cellini), dvorski zlatar Kozima Medičija (Cosimo Medici), rimskih papa i francuskog kralja Fransoa I (Francois), najbolji izrađivač sitnih zlatarskih predmeta u svoje vreme. Njegova autobiografija "Moj život" predstavlja značajan dokument za kulturnu istoriju renesanse. 1633. - Inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila je slobode astronoma Galilea Galileja (Galilei) zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik je proveo pod stalnim nadžorom Inkvizicije, a zabrana s njegovih dela skinuta je 1757. 1668. - Sporazumom potpisanim u Lisabonu Španija je priznala nezavisnost Portugala. 1689. - Kralj Engleske i Škotske Vilijam III od Oranža (William, Orange) i njegova žena Meri (Mary), kćerka svrgnutog engleskog prokatoličkog kralja Džejmsa II, proglasili su suverenitet nad Velikom Britanijom i Irskom. 1787. - Umro je dubrovački matematičar, fizičar, astronom, filozof i diplomata Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih naučnika svoga doba. 1793. - Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinska kraljevina (Pijemont) sklopile su savez protiv revolucionarne Francuske. 1831. - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih političara 19. veka. Bio je namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenoviću (1868-72), predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, predsednik vlade kneževine i kraljevine Srbije (između 1873. i 1887) i namesnik maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića (1889-93). Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije". 1883. - Umro je nemački kompozitor Rihard Vagner (Richard Wagner), stvaralac kasnog romantizma, koji je srušio tradicionalnu strukturu opere da bi ostvario svoju zamisao o sveobuhvatnom umetničkom delu - "muzičkoj drami" ("Holanđanin lutalica", "Tristan i Izolda", "Loengrin", "Nirnberški majstori pevači", "Nibelunški prsten"). 1945. - Američki i britanski avioni su u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje nemačkog grada Drezdena. Grad je tokom dva dana bombardovanja razoren, a računa se da je poginulo oko 135. 000 ljudi. 1945. - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Budimpeštu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50. 000 nemačkih vojnika. 1955. - Prvi put dodeljena "NIN"-ova nagrada za roman godine. 1961. - Savet bezbednosti UN doneo je odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji. 1974. - Rođen je britanski muzičar Robi Vilijams. 1974. - Umro je slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka. 1975. - Kiparski Turci su u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili "Tursku federalnu državu Kipar" i formirali ustavotvornu skupštinu. Za prvog predsednika skupštine izabran je vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš. 1984. - Šef Komunističke partije SSSR-a i države postao je Konstantin Černjenko, nasledivši preminulog Jurija Andropova. Posle Černjenkove smrti, koji je vladao manje od godinu dana, na vlast je stupio Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider ŠSR-a. 1990. - SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke. 1991. - Američki bombarderi su razorili sklonište u Bagdadu identifikovano kao vojni položaj, a u kojem su, međutim, civili potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo je oko 500 ljudi, među kojima veliki broj dece i žena. 1999. - U Beogradu je sahranjen Peko Dapčević, jedan od prvih komandanata Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Učesnik je i Španskog građanskog rata (1936-39). Posle rata bio je načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, državni funkcioner i diplomata. 2000. - Papa Jovan Pavle II zatražio je oproštaj za sve grehove Rimokatoličke crkve u prošlosti, uključujući i odnos prema Jevrejima i jereticima. 2001. - Amerikanka En Bankroft (Ann Bancroft) i Norvežanka Liv Arnesen postale su prve žene koje su na skijama prešle Antarktik. Njihovo "putovanje" od 2. 700 kilometara trajalo je 90 dana. 2004. - U bombaškom napadu na njegov automobil u Dohi (Katar) ubijen je bivši predsednik Čečenije u egzilu, Zelimkan Jandarbijev (Zelimkhan Yandarbiyev), a njegov maloletni sin je ranjen. Rusija je više puta tražila njegovo izručenje, smatrajući ga odgovornim za smrt više stotina građana u Čečeniji i zbog veza sa al-Kaidom. 2017. Iz štampe je izašla naša knjiga "Naučite Swift 3", 489. knjiga od osnivanja davne 1986. godine. Više o knjizi. IZVOR.

Posebno izdvajamo Na današnji dan, 13. januara 1874. godine, Američki patentni zavod izdao je patent za Spaldingovu mašinu za sabiranje. Ovaj uređaj, preteča kalkulatora i računara, bio je sposoban za obavljanje jednostavnih aritmetičkih operacija i bio je popularan u poslovnim krugovima sve do 1960-ih godina, kada su ga zamenili računari. ---------------------------------- 1691. - Umro je Džordž Foks (George Fox), osnivač Društva prijatelja, verske zajednice Kvekera. Obuzet idejom "božijeg nadahnuća" Foks je 1648. počeo držati javne propovedi u kojima se zalagao za uspostavljanje rigoroznog morala u duhu starozavetne Biblije. Stekao je brojne pristalice. 1806. - Rođen je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, "otac" srpske drame. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije (od 1842) obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra (Pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren njegovom tragedijom "Smrt Stefana Dečanskog". Sterijine drame su više od 100 godina na pozorišnim repertoarima ("Laža i paralaža, "Pokondirena tikva", "Kir Janja", "Rodoljupci"). 1842. - Prilikom povlačenja iz avganistanskog grada Kabula, britanske trupe od 9. 000 vojnika masakrirane su u Kiber Pasu. 1854. - Japanski šogun Tokugava potpisao je prvi trgovinski ugovor kojim su za SAD otvorene neke japanske luke. Kasnije su potpisani ugovori s Velikom Britanijom, Rusijom, Francuskom, čime je Japan prekinuo politiku izolovanosti i počeo da se uključuje u međunarodne odnose. 1898. - Francuski pisac Emil Zola (Emile) je pod naslovom "Optužujem" objavio u listu "L'oror" otvoreno pismo predsedniku Republike u kojem je ukazao na mahinacije najviših vojnih krugova i zatražio oslobađanje kapetana Alfreda Drajfusa (Dreyfus), koji je na procesu 1894. osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemačkoj. Drajfus je na obnovljenom procesu oslobođen optužbi i 1906. rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora. 1906. - Umro je ruski fizičar i elektroinženjer Aleksandar Stepanovič Popov, jedan od pionira radio-tehnike, izumitelj antene. Godine 1896. ostvario je prenos signala pomoću radio-talasa na udaljenost od 250 metara i utvrdio da se radio-talasi reflektuju od većih objekata. 1910. - Emitovan je prvi radio-prenos opere uživo iz njujorške "Metropoliten opere", Leonkavalovi "Pajaci" i Maskanjijeva "Kavalerija rustikana". 1915. - U gradu Avecano u centralnoj Italiji u zemljotresu je poginulo 30. 000 ljudi. 1935. - Na plebiscitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Lige naroda upravljala Francuska, ubedljivom većinom izglasano je pripajanje Nemačkoj. 1941. - Umro je irski pisac Džems Džojs (James Joyce), koji je eksperimentima u narativnoj tehnici i strukturi romana i primeni toka svesti dao nov pravac modernoj književnosti. Njegov roman "Uliks" smatra se biblijom evropskog proznog modernizma. Uprkos vrlo oštroj i ekstremističkoj polemici oko Džojsovog književnog dela, izvan svake sumnje je njegov ogroman uticaj na razvoj književne proze 20. veka ("Portret umetnika u mladosti", "Fineganovo bdenje", pesme "Kamerna muzika", pripovetke "Dablinci", drama "Izgnanici"). KNJIGA - POTRET UMETNIKA U MLADOSTI Naručite danas. KNJIGA - ULIKS Naručite danas. 1945. - Sovjetska Crvena armija okupirala glavni grad Madjarske, Budimpeštu. 1963. - U vojnom udaru je ubijen prvi predsednik Togoa Silvanus Olimpio (Sylvanus Olympio) i vojska je na vlast dovela Nikolasa Granickog (Nicolas Grunitzky), koji je od 1961. bio u izbeglištvu. Istog dana 1967. vojnim udarom vlast je preuzeo potpukovnik Etjen Gnasingbe Ejadema (Etienne Gnašingbe Eyadema). 1972. - Izvršen vojni puč u afričkoj državi Gani. 1972. - Vojska je u Gani zbacila civilnu vladu predsednika Edvarda Akufa Ada (Edward, Addo), a vlast je preuzeo potpukovnik Ignacijus Ačempong (Ignatius Acheampong). 1977. - Umro je francuski režiser i scenarista Anri Žorž Kluzo (Henri Georges Clouzot), dobitnik Zlatnog lava za film "Kej Orfevr" i Zlatne palme za film "Misterija Pikaso". Poznat je i po filmovima "Nadnica za strah", "Gavran', "Istina". 1978. - Nasa je prvi put odabrala nekoliko žena kao kandidate za astronaute. 1985. - Prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometara istočno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe, poginulo je 428 putnika, a 370 je povređeno. 1991. - Na svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pert jugoslovenski vaterpolisti osvojili su zlatnu medalju. Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u vaterpolu u Madridu 1987. 1993. - Na osnovu odluke nemačkog Ustavnog suda obustavljen je sudski postupak protiv bivšeg predsednika Demokratske Republike Nemačke Eriha Honekera (Erić Honecer). Sud je zaključio da proces protiv 80. godišnjeg Honekera, teško obolelog od raka predstavlja povredu ljudskog dostojanstva. Honeker je nakon 169 dana provedenih u istražnom zatvoru emigrirao u Čile gde je umro u maju 1994. 2001. - U Beogradu je umro jugoslovenski književnik Branko V. Radičević. Pesnik, romansijer, novinar i dečiji pisac objavio je oko 70 knjiga, od kojih su najpoznatije "Pesme o majci", "Priča o životinjama", "Sa Ovčara i Kablara", "Vojničke pesme", "Ponoćni svirači", "Seljaci" i "Antologija srpskog pesništva". Napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Pokretač je muzičke manifestacije Dragačevska truba u Guči i pesničkog Disovog proleća u Čačku. 2001. - U zemljotresu u Salvadoru poginula je 701 osoba i 3. 883 je ranjeno, a 160. 598 stambenih objekata je uništeno, ozbiljno oštećeno ili zatrpano zemljom. 2002. - U Beogradu je u 78. godini umro srpski književnik Antonije Isaković, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1980. do 1992. Dobitnik mnogih književnih nagrada, poznat je i kao pisac čija dela su u Jugoslaviji najviše ekranizovna ("Gospodar i sluga", "Tren 1" i "Tren 2", "Govori i razgovori"). 2002. - Na Kubi je umro Gregorio Fuentes (104), kapetan broda Ernesta Hemingveja, koji je bio inspiracija poznatom američkom piscu za roman "Starac i more". 2003. - Avganistan je ratifikovao rimski sporazum o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda, čime je otvoren put za ekstradicije i suđenja za ratne zločine i kršenje ljudskih prava u toj zemlji. 2013. - NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2013. godini je dobio Goran Gocić za roman "Tai": KNJIGA - TAI. Više o knjizi i korpa za naručivanje.   IZVOR.

Rođen Džon DiNa današnji dan 1527. godine rođen je Džon Di (1609. ), uvaženi engleski matematičar, astronom, astrolog, geograf, okultist i savetnik kraljice Elizabete I. Takođe, veliki deo svoga života posvetio je alhemiji, devinaciji i Hermetičkoj filozofiji. Bio je jedan od najučenijih ljudi svoga vremena. Razdvojio je pojmove nauke i magije. Držao je predavanja u prepunim salama Univerziteta u Parizu već u svojim ranim dvadesetim. Bio je poštovani astronom i vodeći stručnjak za navigaciju. Obučio je mnoge engleske geografske istraživače. On je takođe skovao izraz Britansko carstvo. LINK Umro KarađorđeNa današnji dan 1817. godine umro je Đorđe Petrović - Karađorđe vođa Prvog srpskog ustanka i rodonačelnik dinastije Karađorđevića. Rođen je najverovatnije 16. novembra (po starom kalendaru 3. novembra) 1762. godine (po nekim podacima 1752. ) u Viševcu u Osmanskom carstvu (danas Srbija) na Đurđic, od oca Petra i majke Marice. Tvrdi se najverovatnije, jer se za godinu rođenja pominju period od 1749. do 1770. godine. Imao je dva sina, Aleksu i Aleksandra. LINK Umrla Frida Kalo Na današnji dan 1954. godine umrla je meksička slikarka Frida Kalo (1907. )Rođena je kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon u roditeljskoj kući u Kohoakanu, koji je u to vreme bio malo predgrađe grada Meksika. Njen otac je bio slikar i fotograf nemačko-jevrejskog porekla, čija je porodica potekla iz Oradee u Rumuniji. Kalo je bila zapažena po svojoj nekonvencionalnoj pojavi, uključujući jako naglašene obrve i tanke brčiće koje nije uklanjala. LINK Istorija sveta Naučite istoriju jer od nas na počinje sve. LINK.

Posebno izdvajamo Nathaniel Rochester, rođen 14. januara 1919, bio je ključna figura u razvoju rane računarske tehnologije u IBM-u. Kao glavni arhitekta, on je bio zadužen za dizajn IBM 701, prvog naučnog računara kompanije. IBM 701 je predstavljao značajan tehnološki napredak, koristeći vakuumske cevi za bržu obradu podataka, što je bilo veliko unapređenje u odnosu na prethodne mašine. Nakon uspeha sa IBM 701, Rochester je radio na razvoju IBM 702, koji je bio prvi komercijalni računar kompanije. Ovaj model je bio prilagođen poslovnim potrebama i omogućio je automatizaciju mnogih procesa, kao što su knjigovodstvo i obrada podataka, što je prethodno zahtevalo ručni rad. Rochesterov rad na ovim projektima bio je ključan za IBM-ov prelazak od proizvodnje mašina za knjigovodstvo na bušenim karticama ka razvoju naprednih elektronskih računara. Ovaj prelazak je bio podstaknut potrebama i inovacijama koje su proizašle tokom Drugog svetskog rata, a Rochesterove inovacije su postavile temelje za dalji razvoj računarske industrije. ------------------------- 1742. - Umro je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej (Edmund Halley), direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, po kojem je dobila naziv Halejeva kometa. Prvi je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto telo koje se periodično pojavljuje. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu. 1784. - SAD su ratifikovale mirovni ugovor s Velikom Britanijom, čime je i formalno okončan Američki rat za nezavisnost. 1809. - Engleska i Španija su sklopile savez protiv francuskog cara Napoleona I. 1826. - U Pešti je osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i uz pomoć bogatih srpskih trgovaca iz Pešte i Budima. To književno i kulturno društvo odigralo je ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba u Vojvodini. Ubrzo po osnivanju počelo je da izdaje "Letopis Matice srpske", najstariji srpski književni časopis. Preseljena je 1864. u Novi Sad. 1840. - U kneževini Srbiji za školsku slavu je proglašen Savindan, praznik u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva svetog Savu. Prva proslava Savindana održana je 1812. u Zemunu, a himna svetom Savi je prvi put izvedena 1839. u Segedinu. 1867. - U okviru balkanskih nacionalno-oslobodilačkih saveza protiv Otomanskog carstva, srpska vlada sklopila je s Bugarskim revolucionarnim komitetom u Bukureštu sporazum o stvaranju zajedničke države koja bi se zvala Bugaro-Srbija ili Srbo-Bugarska, a za vladara je bio predviđen srpski knez Mihailo Obrenović. 1875. - Rodjen je Albert Švajcer (Albert Schweitzer), nemački lekar, misionar, teolog, orguljaš i kompozitor, dobitnik Nobelove nagrade 1953. za osnivanje bolnice u Gabonu, u Africi gde je proveo veliki deo svoga života lečeći ljude. Umro je 4. septembra, 1965. godine. 1892. - Rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa "Živa antika". Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije, prevodio je Platona, Aristotela, Tukidida i druge pisce i sve velike antičke tragičare ("Istorija helenske književnosti", "Istorija helenske etike"). 1897. - Rođen je srpski istoričar Vasa Čubrilović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kao učesnik atentata na austrugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, osuđen je na 16 godina zatvora i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. U Drugom svetskom ratu bio je zatvoren u logor na Banjici. Posle oslobođenja zemlje bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi FNR Jugoslavije. 1898. - Umro je Luis Kerol (Lewis Carol), engleski pisac, autor romana 'Alisa u zemlji čuda' (Alice in Wonderland). Naručite danas. 1907. - Zemljotres je razorio glavni grad Kingston na ostrvu Jamaika u Karipskom moru i usmrtio oko hiljadu ljudi. 1941. - Rođen je slovenački političar i državnik Milan Kučan, predsednik Slovenije u presudnim trenucima raspada SFR Jugoslavije (1991). Slovenija je u njegovo vreme proglasila nezavisnost (25. juna 1991) i postala jedna od najuspešnijih bivših komunističkih zemalja u sprovođenju radikalnih političkih i privrednih reformi. Ponovo je biran za predsednika Slovenije 1994. i 1998. 1941. - Rodjena je američka filmska glumica Fej Danavej (Faye Dunaway). 1943. - U Kazablanki je počela konferencija lidera savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu Ruzvelta, Čerčila i De Gola. Na konferenciji koja je završena 26. januara zaključeno je da sile Osovine moraju bezuslovno kapitulirati i preciziran je datum iskrcavanja Saveznika u Italiji. 1953. - Narodna skupština FNR Jugoslavije izglasala je ustavni zakon kojim je uvedeno društveno vlasništvo i samoupravljanje proizvođača. Umesto vlada i ministarstava uvedena su izvršna veća i državni sekretarijati. Prvi predsednik Saveznog izvršnog veća postao je Josip Broz Tito. 1954. - Filmska zvezda Merilin Monro (Marilyn Monroe) udala se za popularnog igrača bejzbola Džoa Dimadjia (Joe DiMaggio). 1957. - Umro je Hemfri Bogart, jedan od najpopularnijih američkih filmskih glumaca pedesetih godina. Dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica", legendarnu popularnost stekao je u filmovima "Kazablanka" i "Malteški soko". 1969. - Lansiran je sovjetski vasionski brod "Sojuz 4" s kosmonautom Vladimirom Šatalovim, dan kasnije "Sojuz 5" u kojem su bili Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev u Jevgenij Krunov. Dva borda su se potom spojila, kosmonauti Jelisejev i Krunov prešli su u "Sojuz 4". To je bilo prvo spajanje vasionskih brodova s ljudskom posadom u zemljinoj orbiti. 1991. - Umro je srpski filolog Mihailo Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je više od 600 radova, uključujući monumentalno delo "Savremeni srpskohrvatski jezik" 1991. - U Tunisu su ubijena tri bliska saradnika Jasera Arafata, među kojima i Abu Ijad, jedan od osnivača Palestinske oslobodilačke organizacije. 1996. - Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu pozvao je, preuzimajući dužnost šefa države, levičarske gerilce da otpočnu pregovore o okončanju 35-godišnjeg građanskog rata. 2000. - Petorica bosanskih Hrvata Zoran, Vlatko i Marjan Kupreškić, Vladimir Šantić i Drago Josipović proglašeni su krivim pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu za brutalni masakr nad 116 Muslimana u Ahmićima u Bosni 1993. Oni su osuđeni na zatvorske kazne od 5 do 25 godina. Kupreškići su 23. oktobra 2001. proglašeni nevinim i oslobođeni, a ostaloj dvojici kazna je smanjena. 2003. - U najvećim demonstracijama u tursko-kiparskoj istoriji desetine hiljada ljudi je u Nikoziji zahtevalo kraj višedecenijske izolacije. 2004. - Italijanska i egipatska policija uhapsile su Ritu Algranati, pripadnicu levičarske terorističke grupe Crvene brigade, koja je učestvovala u otmici i ubistvu bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, 1978. godine. IZVOR.

1057. Ubijen je škotski kralj Magbet, koji je 17 godina ranije osvojio presto ubivši kralja Dankana. Magbetova vladavina inspirisala je Šekspira da napiše jednu od svojih najpoznatijih drama. 1534. Španski monah Ignasio de Lojola osnovao je u Parizu rimokatolički jezuitski red, kojeg je papa Pavle III priznao šest godina kasnije. 1688. Rođen je kralj Prusije Fridrih Vilhelm, koji je tokom vladavine (1713-40) centralizovao administraciju i formirao jaku i disciplinovanu vojsku, pa se smatra utemeljivačem pruskog militarizma. 1769. U Ajačiju, na Korzici, rođen je vojskovođa i car Napoleon Bonaparta čiji su ratni uspesi omogućili političku i ekonomsku prevlast Francuske nad većim delom Evrope. Nakon poraza kod Vaterloa 1815. prognan je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu gde je umro 1821. 1771. Rođen je škotski pisac Volter Skot, autor istorijskih romana "Rob Roj", "Ajvanho", "Veverli". Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i srpsku narodnu pesmu "Hasanaginica". 1834. Britanski parlament usvojio je zakon o kolonizaciji Južne Australije. 1843. U Kopenhagenu je otvoren park Tivoli. 1883. - Rođen je Ivan Meštrović (Vrpolje, 15. avgust 1883 — Saut Bend, SAD, 16. januar 1962) je bio hrvatski i jugoslovenski vajar i arhitekta. Jedan je od najvećih skulptora 20. veka. Diplomirao je likovnu akademiju u Beču, a zatim je bio profesor na likovnim akademijama u Zagrebu, Sirakuzi (1947) i Saut Bendu (1955).   1888. Rođen je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog, istraživač, pisac i ratnik. Postao je poznat kao "Lorens od Arabije", kada je u Prvom svetskom ratu (1917-18) poveo Arape u rat protiv Turske. 1914. Prolaskom broda "Ankon" otvoren je Panamski kanal, dugačak 81,6 kilometara, koji u najužem delu srednje Amerike spaja Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvanično otvoren tek u julu 1920. 1916. U bici na Somi u Prvom svetskom ratu prvi put je upotrebljen britanski tenk poznat kao "Veliki Bili". 1918. SAD su prekinule diplomatske odnose sa Rusijom, nakon uspostavljanja boljševičke vlasti. 1944. Iskrcavanjem savezničkih trupa u južnoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu počela je operacija "Dragon" čime je otvoren drugi front po iskrcavanju saveznika u Normandiji u junu. 1945. Koreja je oslobođena japanske kolonijalne vlasti posle kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu. Poluostrvo je zatim podeljeno na komunistički sever i kapitalistički jug. 1947. Stupio je na snagu akt o nezavisnosti Britanske Indije kojim su, posle 180 godina kolonijalne vladavine Velike Britanije, formirane Indijska Unija i Pakistan. 1948. Južna Koreja je postala nezavisna država pod nazivom Republika Koreja, a za predsednika je izabran Singman Ri. 1954. Rođen je pisac Stig Lašon. Vikipedija: Karl Stig-Erland Larson (Skelleftehamn, 15. avgust 1954. – Stokholm, 9. novembar 2004. ) - švedski književnik, novinar, aktivista, ali je najpoznatiji po svojoj trilogiji “Milenijum”. 2008 je bio pored Haleda Hoseinija drugi najbolje prodavani autor na svetu! Do novembra 2011 njegov “Milenijum” je prodat u tiražu od 65 miliona komada! Dete maloletnih roditelja, i majka i otac su imali po 17 godina, odgajan od babe i dede. U detinjstvu živeo u u provinciji na severu Švedske, u mestašcu Norsjo. Živeli su brvnari, u školu je išao na skijama. Promenio je ime Stig u Stieg da ga nebi brkali sa već afirmisanim švedskim književnikom istog imena. Stieg Larsson bavio se istraživačkim novinarstvom. Na taj način upoznao se s mnogim društvenim problemima. Bio je politički aktivista švedske Socijalističke partije. Bio je jedan od najboljih poznavaoca desničarskih pokreta i rasizma protiv kojih se borio. Romani na srpskom:Naručite knjigu. Naručite knjigu. Naručite knjigu. Zoin Mihailo: "Stig Lašon. Umro je od srčanog udara pokušavajući da se popne na sedmi sprat zgrade u kojoj je živeo, jer je lift bio u kvaru. Nije Stig-ao. " 1960. Proglašena je nezavisnost afričke države Kongo-Brazavil koji je od 1886. bio francuska kolonija pod nazivom Srednji Kongo. 1962. Probijen je drumski tunel ispod Mon Blana, kojim je francuski grad Šamoni povezan sa italijanskom dolinom Aosta. 1965. Koncert Bitlsa u Njujorku okupio je 55. 600 ljudi čime je postavljen svetski rekord u broju posetilaca i zaradi na pop-koncertu. 1969. - Festival muzike i umetnosti u Vudstoku je bio rok festival koji je održan na farmi Maksa Jasgura (Max Yasgur) u Vajt Lejku kod Betela u državi Njujork od 15 do 18. avgusta 1969. Preovlađuje mišljenje da je Vudstok najpoznatiji rok festival ikada održan. Posetilo ga je blizu pola miliona ljudi, a sam festival je ušao među 50 momenata koji su promenili rokenrol časopisa Roling stoun. Za mnoge je on najbolji primer kontrakulture 1960-ih i hipi-ere. Mnogi od najpoznatijih muzičara tog vremena nastupili su tokom tog kišnog vikenda čiji su nastupi zabeleženi na istoimenom filmu iz 1970. u režiji Majkla Vadlija. Pesma Džoni Mičel "Woodstock", kojom je ovekovečen ovaj događaj, postala je kasnije veliki hit grupe Krozbi, Stils, Neš i Jang. 1971. Bahrein je stekao nezavisnost posle 150 godina britanske kolonijalne vlasti. 1975. U vojnom puču je ubijen predsednik Bangladeša šeik Mudžibur Rahman, prvi premijer posle sticanja nezavisnosti u januaru 1972. 1990. Predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov vratio je sovjetsko državljanstvo dobitniku Nobelove nagrade za književnost, Aleksandru Solženjicinu koji je 1974. pod pritiskom vlasti emigrirao na Zapad. 1994. U Sudanu je uhapšen i izručen Francuskoj jedan od najpoznatijih svetskih terorista Iljič Ramires Sančes, poznat kao "Karlos Šakal". 1996. Posle četiri godine ponovo je otvoren sarajevski aerodrom za komercijalne letove. Na aerodrom su tokom rata u Bosni (1992-95) sletali samo službeni avioni i avioni sa humanitarnom pomoći. 1998. U jednom od najtežih terorističkih napada u Severnoj Irskoj tokom gotovo 30 godina nasilja, u eksploziji automobila-bombe u mestu Omag, poginulo je 29 ljudi. 2000. Američki predsednik Bil Klinton svečano je predao rukovodeću funkciju u Demokratskoj partiji potpredsedniku Alu Goru. 2001. Potpukovnik Vojske Republike Srpske Dragan Jokić dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine koji ga je osumnjičio za ratne zločine počinjene nad Muslimanima u Srebrenici u julu 1995. 2001. Makedonski parlament odobrio je dolazak 3. 500 vojnika NATO u cilju razoružanja albanskih ekstremista. 2002. Policija u Zimbabveu je počela da hapsi bele farmere koji su se oglušili o vladino naređenje da napuste svoju zemlju kako bi ona bila dodeljena crncima bezemljašima. 2005. Posle 38 godina izraelske okupacije zvanično je počela evakuacija jevrejskih naselja u pojasu Gaze, što bi trebalo da omogući formiranje palestinske države. 2013. - Google Doodle i 130. godina od rođena Ivana Meštrovića. LINK.

Danas izdvajamo: 15. januara 1986. godine, Nacionalna fondacija za nauku (National Science Foundation, NSF) osnovala je Nacionalni centar za superkompijuterske aplikacije (NCSA - National Center for Supercomputer Applications) na Univerzitetu u Ilinoisu. Ovaj centar je osnovan sa ciljem istraživanja i razvoja u oblasti visokih performansi računara, što je predstavljalo značajan korak napred u svetu računarstva. NCSA je postao poznat po tome što je bio inkubator za neke od najznačajnijih inovacija u računarskim naukama. Među njegovim najistaknutijim diplomcima je Marc Andreesen, koji je tokom svog studija na NCSA kreirao Mosaic, jedan od prvih web pregledača koji je omogućio širokoj publici pristup mreži poznatoj kao World Wide Web (WWW). Mosaic je bio revolucionaran jer je koristio grafički interfejs, što je u to vreme bilo veliko inovativno dostignuće, omogućavajući korisnicima lakše pregledanje i navigaciju internetom.   Marc Andreesen je kasnije iskoristio svoje iskustvo stečeno razvojem Mosaic-a za osnivanje kompanije Netscape Communications Corporation.   Netscape je razvio sopstveni web pregledač, Netscape Navigator, koji je postao izuzetno popularan u ranoj fazi razvoja interneta. Netscape Navigator je bio jedan od vodećih web pregledača u to vreme i igrao je ključnu ulogu u popularizaciji interneta među širokim masama. Ovaj pregledač je bio poznat po svojoj brzini, stabilnosti i inovativnim funkcijama, što ga je učinilo preferiranim izborom za mnoge korisnike interneta.   Netscape je takođe bio pionir u promociji ideje o otvorenom internetu, a kasnije je pokrenuo projekat Mozilla, koji je doveo do razvoja Firefox pregledača. ----------------------------------------- 936. - Umro je Rudolf Burgundijski, kralj Francuske 1535. - engleski kralj Henri VIII preuzeo vrhovno poglavarstvo nad crkvom prema povelji koju je prethodno usvojio engleski parlament. 1559. - Elizabet Tjudor, kćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana u Vesminsterskoj katedrali u Londonu kao Elizabeta I, jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Engleske. Na presto stupila posle smrti kraljice Meri I. 1582. - Poljska i Rusija, uz posredovanje pape Grgura XIII, potpisale mirovni ugovor kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltičko more. 1622. - Rođen je Molijer (Jean-Baptiste Poquelin) francuski pisac, glumac (*1673). 1804. - janjičarske starešine, dahije, koje su 1801. uzurpirale vlast u Beogradskom pašaluku, počele „seču knezova“ u pokušaju da spreče pobunu srpskog naroda protiv janjičarskog zuluma. Na prevaru je uhvaćeno i pogubljeno oko 70 najuglednijih srpskih knezova, viđenih ljudi i sveštenih lica, među kojima Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, Hadži-Ruvim i Hadži-Đera. Taj događaj ubrzao izbijanje Prvog srpskog ustanka. 1893. - Rođen je Dragiša Cvetković, jugoslovanski političar († 1969. ) 1895. - u Sankt Peterburgu premijerno izveden balet “Labudovo jezero” Petra Iljiča Čajkovskog u svojoj konačnoj verziji, u kojoj se izvodi i danas. 1906. - Rođen je Aristotel Onazis, grčki brodovlasnik 1908. - Rođen je Eduard Teler, američki fizičar mađarskog porekla 1910. - Francuski Kongo postao deo Francuske Ekvatorijalne Afrike. 1912. - tokom italijansko-turskog rata prvi put iz aviona bačeni propagandni leci. 1912. - u Berlinu posle neuspelog ustanka ubijene vođe nemačkog radničkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht. 1918. - Rođen je Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta († 1970. ) 1919. - Umrla je Roza Luksemburg, nemačka socijaldemokratska političarka (* 1870. ) 1920 - usvajanjem 18. amandmana američkog Ustava u SAD uvedena prohibicija (Volstedov zakon) 1929. - Rođen je Martin Luter King, sveštenik i borac za građanska prava († 1968. ) 1943. - američke trupe u Drugom svetskom ratu potisnule Japance sa pacifičkog ostrva Gvadalkanal i time zaustavile njihovo napredovanje prema Australiji. 1943. - u Arlingtonu, Virdžinija (kraj Vašingtona) otvoren za rad Pentagon, najveća administrativna zgrada na svetu u kojoj je smešteno Ministarstvo odbrane SAD. 1945. - Osnovana italijanska novinsaka agencija ANSA. 1955. - Umro je Isak Samokovlija, bosanski književnik (* 1889. ) 1958. Boris Tadić (Sarajevo, 15. januar 1958) srpski je političar i državnik, bivši predsednik Republike Srbije, bivši predsednik i bivši počasni predsednik Demokratske stranke i sadašnji predsednik Socijaldemokratske stranke. 1970. - Moamer el-Gadafi proglasio se za premijera Libije. 1971. - predsednici Egipta i Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR Anvar el Sadat i Nikolaj Podgorni svečano otvorili Asuansku branu na reci Nil. Radovi trajali 11 godina. 1973. - premijer Izraela Golda Meir u Vatikanu razgovarala s papom Pavlom VI, koji je tom prilikom rekao da podržava međunarodni status Jerusalima. To je bio prvi susret jednog predsednika Vlade jevrejske države s poglavarem rimokatoličke crkve. 1985. - Rođena je Emina Jahović, srpska (bošnjačka) pop pevačica. 1992 - Raspad SFRJ, Slovenija i Hrvatska postaju samostalne države 1992. - Evropska zajednica priznala bivše jugoslovenske republike Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države. 1993. - SAD naredile pomorsku blokadu Haitija, uz obrazloženje da „talas izbeglica iz te zemlje može dovesti do masovnog gubitka života u moru“. 1998. - inauguracija Mila Đukanovića za predsednika Crne Gore izazvala burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovića, vođe promiloševićeve struje u Crnoj Gori. Taj događaj označio ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajućoj nomenklaturi. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević nikada nije priznao pobedu Đukanovića, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i po odlasku Miloševića sa vlasti, u oktobru 2000. 1999. - u selu Račak na Kosovu nađena tela 45 Albanca, za čije su ubistvo optužene srpske snage bezbednosti. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da se radi o masakru civila, taj događaj presudno uticao na donošenje odluke o NATO-bombardovanju Jugoslavije od marta do juna 1999. 2000. - u predvorju hotela „Interkontinental“ u Beogradu ubijen Željko Ražnatović Arkan, vođa paramilitarnih jedinica u ratovima na prostoru Jugoslavije, lider Stranke srpskog jedinstva. Ražnatović bio optužen pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu. 2000. - Umro je Željko Ražnatović Arkan, srpski kontroverzni biznismen i političar, vođa paravojnih formacija u ratovima na prostoru bivše SFRJ (* 1952. ) 2001. - početak rada engleske Vikipedije. 2001. - Senat Kambodže doneo zakon o formiranju tribunala, sastavljenog od kambodžanskih i međunarodnih sudija, koji će suditi liderima Crvenih Kmera za zločine počinjene tokom njihove vladavine od 1975. do 1979, kada je umrlo od gladi, bolesti ili bilo ubijeno oko 1,7 miliona Kambodžanaca. 2001. - Umro je Leo Marks, britanski kriptograf (* 1920. ) 2005. - Umrla je Viktorija de los Anheles, španska operska pevačica (* 1923) IZVOR.

1099. Krstaši su u Prvom krstaškom ratu osvojili Jerusalim i razorili ga. Grad je posle rimskog razaranja 70. godine obnovio rimski car Hadrijan i pretvorio ga u rimsku vojnu koloniju, a 638. došao je pod vlast Arapa i postao muslimansko sveto mesto. Arapi su ga ponovo osvojili 1187. Dr. Željko Fajfić: Istorija krstaških ratova Dr. Željko Fajfrić nas podseća da se istorija piše kao pripovedanje, a ne suvoparnim naučnim stilom. Zato se ova knjiga čita u jednom dahu kao najbolja beletristika.  Naručite knjigu.   1291. Umro je nemački car Rudolf I Habsburg, osnivač dinastije Habsburgovaca. Po dolasku na presto (1273) dao je članovima svoje familije u posed Austriju, Štajersku, Kranjsku, Korušku i Tirol, koje su postale habsburške nasledne zemlje. Time je udario temelje moći habsburške monarhije. 1410. Litvansko-poljski kralj Vladislav II Jagjelo pobedio je, uz pomoć čeških najamnika, Nemački viteški red (Tevtonski red) u bici kod Tanenberga, nakon čega je proširio poljsko-litvansku državu. 1606. Rođen je holandski slikar Harmens van Rijn Rembrant, jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2. 000 crteža, uključujući remek dela kao što su "Noćna straža", "Izgubljeni sin", "Čas anatomije doktora Tulpa". 1795. Marseljeza je zvanično prihvaćena za himnu Francuske. 1865. U Dablinu je rođen britanski političar i novinski magnat Alfred Nortklif, vlasnik i jedan od osnivača listova "Daily Mirror", "Daily Mail" i "The Times". Ujedinjavanjem više listova i časopisa osnovao je 1905. "Associated Newspaper", koja je u narednih dvadest godina bila najuticajniji novinski koncern u Evropi. 1869. Francuz Ipolit Mež Muri patentirao je margarin. 1904. Umro je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, jedan od najznačajnijih pripovedača i dramskih pisaca u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga. Njegove drame i danas su na repertoarima svetskih pozorišta ("Galeb", "Tri sestre", "Višnjik"). A. P. Čehov: Pod zakletvom U knjizi su, pored priča, dati izvodi iz prepiske Antona Pavloviča Čehova s članovima njegove porodice, s Maksimom Gorkim, direktorom moskovskog pozorišta V. E. Mejerholdom i drugima. Naručite knjigu: LINK A. P. Čehov: Izabrane priče Knjiga sadrži osam priča: Drama, Putnik prve klase, Tuga, Na letovanju, Istražni sudija, Sirena, Novogodišnji velikomučenici i Činovnikova smrt. Naručite knjigu: LINK 1918. Opštom ofanzivom snaga Osovine pod komandom nemačkog generala Eriha fon Ludendorfa počela je druga bitka na Marni u Prvom svetskom ratu. To je bio poslednji pokušaj Nemačke da nadvlada savezničke snage na zapadnom frontu. 1929. Umro je austrijski pisac Hugo fon Hofmanstal, koji se proslavio kao autor libreta za opere Riharda Štrausa ("Kavaljer s ružom", "Arijadna na Nasosu", "Žena bez senke"). 1936.  Džordž Viktor Vojnovič (eng. George Victor Voinovich; Klivlend, Ohajo, 15. jul 1936) je američki političar iz Ohaja.  Rođen je u Klivlendu, Ohajo, od oca Srbina, poreklom sa Korduna i majke Slovenkinje.  Kao član Republikanske stranke, bio je na mnogim značajnim položajima. 1937. Pušten je u saobraćaj kanal Moskva-Volga dug 128 kilometara, dubok 5,5 a širok 85 metara, čime je regulisana reka, a grad Moskva postao je luka povezana sa pet mora. 1940. Rođen je Ivan Rastegorac (Priština, 15. jul 1940 — Beograd, 12. decembar 2010) je bio srpski pesnik i filmski kritičar. Poreklom iz Trebinja. Kao mlad, često se selio, tako da je živeo i u Jagodini, da bi, početkom studija, došao u Beograd. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na grupi za jugoslovensku književnost sa opštom književnošću. Bio je član Udruženja književnika Srbije od 1966. godine. Od 1978. do 1990. aktivno je učestvovao u umetničkom pokretu Klokotristi. Od 1996. uređuje magazin Književne novine. 1941. U bici kod Orše u Drugom svetskom ratu, sovjetska vojska prvi put je upotrebila plotunsko raketno oružje, popularno nazvano "kaćuša". Džeri Bejli: Oružje nekad i sad Šta je blanderbas? Kako su musketari dobili naziv? Umeš li da sastaviš viteški oklop? Ko je izumeo atomsku bombu? Šta je Molotovljev koktel? Koja vozila se pokreću pomoću gusenica? Pronađi odgovor na ova, i mnoga druga pitanja, u četvrtoj knjizi iz serije Veliki pronalasci. Naručite knjigu.   1958. Američke snage iskrcale su se u Libanu i intervenisale na zahtev predsednika Kamija Šamuna, omogućivši mu da se ponovo kandiduje za šefa države. 1968. Uspostavljen je prvi direktni putnički avio-saobraćaj između SAD i SSSR. Na liniji Moskva-Njujork počeli su da lete avioni "Aeroflota" i "Pan Amerikena". 1974. Na Kipru je vojnim udarom grupe grčkih oficira u Nacionalnoj gardi, pristalica pripajanja Grčkoj, oboren predsednik Makarios, a vlast je preuzeo Nikos Sampson, bivši lider EOK-e. Arhiepiskop Makarios je privremeno napustio Kipar. 1975. Sovjetski i američki vasionski brodovi "Sojuz 19" i "Apolo 18" lansirani su u orbitu oko Zemlje, u okviru zajedničkog programa kojim je predviđeno njihovo spajanje u svemiru. 1983. U napadu jermenskih terorista na prostorije turske vazduhoplovne kompanije na pariskom aerodromu "Orli", šest ljudi je poginulo, a 48 ranjeno. 1992. U organizaciji Građanskog saveza Srbije i Centra za antiratnu akciju ispred Savezne skupštine u Beogradu održan je protestni skup protiv diskriminacije i pretnje pripadnicima drugih nacionalnosti pod nazivom "Žuta traka". Neposredan povod za akciju bilo je prisilno iseljavanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci. 1995. Vojska Šri Lanke okončala je najveću ofanzivu od 1987. protiv tamilskih pobunjenika, tokom koje je poginulo najmanje 300 ljudi. 1997. U Majami Biču na Floridi ubijen je Đani Versaće, italijanski modni kreator, jedna od najpoznatijih ličnosti iz sveta mode krajem 20. veka. 1999. Nakon ulaska međunarodnih mirovnih snaga na Kosovo, u Prištinu je stigao šef civilne administracije UN Bernar Kušner, a vojni zvaničnici proglasili su Kosovo jednim od najopasnijih mesta na svetu zbog velikog broja mina koje su postavile sve strane u ratu. 2000. Zimbabve je ponovo zakonom uredio status crnih seljaka na farmama koje su posedovali belci u svih osam provincija. 2003. Umro je Hjum Kronin, brodvejski i holivudski glumac koji se prvi put na filmu pojavio 1943. godine u Hičkokovoj "Senci sumnje", a kasnije i u drugim filmskim ostvarenjima kao što su "Poštar uvek zvoni dvaput", "Dvanaest besnih ljudi" i "Čaura". 2004. Bivši ministar finansija Ruande Emanuel Ndindabahizi osuđen je na doživotnu robiju zbog učešća u genocidu 1994. godine. 2005. Veće Okružnog suda u Beogradu osudilo je četvoricu pripadnika paravojne formacije "Osvetnici" (Milana Lukića, Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića) na ukupno 75 godina zatvora zbog ratnog zločina otmice i ubistva 16 građana muslimanske nacionalnosti iz mesta Sjeverin. 2009. Umro je američki fotograf Džullijus Šulman koji se tokom karijere, koja je trajala sedam decenija, proslavio snimcima arhitektonskih zdanja i postao nezaobilazno ime u svetu fotografije urbanih sredina i arhitektonskih struktura. LINK. 2012.  Selest Houm (eng. Celeste Holm; Njujork, 29. april 1917 — Njujork, 15. jul 2012) bila je američka glumica, nagrađena Oskarom.   2013. - Google slavi Rembranta:

1547. u Moskvi za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat po značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva sina, zbog čega je dobio naziv Grozni. 1553. osnovao prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao grad Arhangelsk. Potukao Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom pripojio Sibir. 1778. Francuska priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave. U februaru iste godine u Parizu potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a na hiljade dobrovoljaca krenulo da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon i Košćuško. 1794. - Umro je Edvard Gibon, engleski istoričar. 1864. Austrija i Pruska uputile ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče Ustav po kom su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale deo Danske. U ratu koji je usledio Danci poraženi, a sporna vojvodstva pala pod zajedničku upravu Pruske i Austrije. 1908. u Beogradu otvoren hotel „Moskva“, podignut na mestu kafane „Velika Srbija“. Zgradu projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga. 1920. u SAD stupila na snagu prohibicija, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola. 1924. Aleksandar Tišma (Horgoš, 16. januar 1924 — Novi Sad, 15. februar 2003) je bio jugoslovenski i srpski pesnik i pisac. U njegovim delima najviše su zastupljene lirske pesme, zatim romani i novele. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu od 1969. do 1973. 1927. - Umro je Jovan Cvijić, srpski geograf, predsednik Srpske kraljevske akademije. (*1865) 1945. pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija okončana nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Ubijeno ili zarobljeno 220. 000 nemačkih i 77. 000 savezničkih vojnika. 1957. - Umro je Arturo Toskanini, italijanski dirigent. (*1867) 1961. - Maja Čiburdanidze, gruzijska šahistkinja i svetska prvakinja u šahu. 1961. - Rođen je Hari Mata Hari, bošnjački muzičar. 1969. sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima „Sojuz 4“ Vladimir Šatalov i „Sojuz 5“ Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov prvi put u istoriji spojili dve letelice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje. 1969. u centru Praga češki student Jan Palah izvršio samoubistvo spaljivanjem u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog pakta u avgustu 1968. 1971. - Rođen je Tupak Amaru Šakur, američki hip-hop muzičar 1979. - Alija, američka pevačica i glumica. († 2001. ) 1979. šah Irana Reza Pahlavi napustio zemlju pod pritiskom sledbenika ajatolaha Homeinija koji su potom preuzeli vlast. 1987. šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo Džao Cijang. 1991. SAD i zapadni saveznici počeli, u Zalivskom ratu, operaciju „Pustinjska oluja“ masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma Ujedinjenih nacija Bagdadu. 1993. u opkoljenom Sarajevu, koje je već mesecima bez struje i vode, poginulo osam, a povređeno 19 osoba od eksplozije granate koja je pala na mesto gde su ljudi čekali u redu za vodu. 1996. premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo ostavku. 1998. u eksploziji metana u rudniku „Soko“ u Čitluku kod Sokobanje poginulo 29 rudara. 2000. za predsednika Čilea izabran Rikardo Lagos, prvi predsednik-socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, kog su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom. 2001. - Umro je Sergej Krajger, slovenački i jugoslovenski političar. 2001. u pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo ubijen predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo njegov sin Žozef. Kabila na vlast došao u maju 1997. posle pobune koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa. 2002. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio sankcije protiv terorističke mreže „Al-Kaida“ i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.   2009.   - Napustio nas je Bogdan Tirnanić, novinar. "Veliki, prevratnički novinar, kolumnista i kritičar kao da je bio poslednji čovek koji je držao Beograd na okupu, da se ne raspadne na skupinu zavađenih sela" - Teofil Pančić o Tirkeu, Vreme. KNJIGA - BEOGRAD ZA PONAVLJAČE Naručite knjigu. KNJIGA - BEOGRAD ZA POČETNIKE Naručite knjigu. 2012. - Slobodan Tišma je dobio NIN-ovu nagradu za roman "Bernardijeva soba". KNJGA - BERNARDIJEVA SOBA Naručite knjigu. IZVOR.

Posebno izdvajamo Na današnji dan, 17. januara 1996. godine, računarom otkrivene nove planete. Astronomi Geoffrey Marcy i Paul Butler objavili su značajno otkriće u oblasti astronomije. Oni su Američkom astronomskom društvu u San Antoniju, Teksas, predstavili otkriće dve nove planete izvan našeg Sunčevog sistema. Ovo otkriće je predstavljalo značajan napredak u proučavanju egzoplaneta, planeta koje locirane izvan našeg solarnog sistema. Marcy, profesor fizike i astronomije na Državnom univerzitetu u San Francisku i gostujući naučnik na Univerzitetu u Kaliforniji u Berkliju, zajedno sa Paulom Butlerom, postdoktorskim istraživačem, koristili su neobičnu računarsku tehniku za analizu kretanja zvezda. Ova tehnika uključivala je analizu spektrografskih slika zvezda snimljenih tokom osmogodišnjeg perioda. Analizirajući pomake u svetlosti, oni su pokušali da identifikuju gravitacione uticaje planeta na te zvezde. Ova metoda korišćenja računarskih analiza za otkrivanje planeta bila je inovativna u to vreme. Njihov rad značajno je doprineo otkriću i identifikaciji novih planeta izvan našeg solarnog sistema, naporu koji su podržali opservatorije i teleskopi finansirani od strane Nacionalne fondacije za nauku (NSF). Od 1991. godine, ove ustanove igrale su ključnu ulogu u identifikovanju preko dve desetine novih planeta izvan našeg solarnog sistema. Ovo otkriće ne samo da je pokazalo potencijal računarski podržanih tehnika u astronomiji, već je otvorilo nove horizonte u istraživanju planeta izvan našeg solarnog sistema. Rad Marcyja i Butlera predstavlja prekretnicu u ovoj oblasti, jer je označio početak nove ere u potrazi za i proučavanju egzoplaneta. --------------------------------------------------- 395. - Umro je Teodosije I, poslednji car jedinstvenog Rimskog carstva (*347). 1377. - papa Grgur XI obnovio je papsko sedište u Rimu i time okončao avinjonsko „zatočeništvo“ rimskih papa. Sedište papa bilo je premešteno u Avinjon 1309. nakon poraza Bonifacija VIII u sukobu s francuskim kraljem Filipom IV Lepim. 1468. - Umro je Skenderbeg, albanski nacionalni junak. (*1405). 1562. - stupio je na snagu edikt iz Sen Žermena (Januarski edikt) kojim su priznati hugenoti (protestanti) u Francuskoj. Istog dana, vođe katolika, vojvoda od Giza i kardinal od Lorene, formirali su uniju (kasnije Sveta liga) koja će blokirati primenu edikta i izazvati verske ratove koji su, uz povremene prekide 36 godina razarali Francusku. Ratovi su prekinuti Nantskim ediktom koji je 1598. izdao Anri IV. 1600. - Rođen je Pedro Kalderon de la Barka jedan od najvećih španskih dramatičara. (†1681) 1706. - Rođen je Bendžamin Frenklin, američki naučnik i političar. (†1790) 1732. - Rođen je kralj Stanislav II Ponjatovski, poljski kralj. (†1798) 1773. - engleski moreplovac Džejms Kuk je brodom „Rezolušn“ prvi prešao Antarktički krug. 1863. - Rođen je Dejvid Lojd Džordž, engleski državnik. (†1945) 1863. - Rođen je Konstantin Sergejevič Stanislavski, ruski pozorišni glumac, teatrolog i reditelj (†1938) 1874. - Umrla su braća Čang i Eng, najpoznatiji sijamski blizanci. 1899 - Rođen je Al Kapone poznat i po imenu „Lice sa ožiljkom“ (Scarface), američki gangster. (†1947). 1919. - poljski kompozitor Ignaci Jan Paderevski, pijanista svetskog glasa, postao je prvi premijer republike Poljske, uspostavljene posle završetka Prvog svetskog rata. 1929. - Prvi put prikazan crtani film Mornar Popaj. 1942. - Rođen je Kasius Klej, poznat i kao Muhamed Ali, američki bokser. 1945. - sovjetske trupe i Poljske patriotske snage su u Drugom svetskom ratu oslobodile Varšavu, više od pet godina nakon pada glavnog grada Poljske u ruke nemačkih nacista. 1946. - u Londonu održana prva sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. 1947. - Proglašen prvi Ustav Narodne Republike Srbije. 1956. - Rođen je Pol Jang, britanski muzičar. 1959. - Senegal i Francuski Sudan doneli su odluku o formiranju federalne države pod nazivom Republika Mali. Odluka je stupila na snagu u aprilu. 1961. - ubijen je kongoanski državnik Patris Lumumba, bivši premijer Konga, tvorac nezavisnosti zemlje, simbol borbe protiv kolonijalizma i heroj „crne Afrike“. Protivustavno je smenjen s položaja premijera 5. septembra 1960, a 1. decembra uhvatili su ga vojnici generala Mobutua i prebacili u Katangu, gde je pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen. 1962. - Rođen je Džim Keri, kanadski glumac i komičar. 1964. - Umro je Đorđe Andrejević Kun, srpski slikar i grafičar. (*1904). 1966. - u sudaru iznad Španije američkog bombardera „B-52“ i španskog aviona za snabdevanje gorivom poginulo je osam ljudi, a bombarder je bio prinuđen da u Atlantski okean baci hidrogensku bombu, koja nije eksplodirala. 1969. - Rođen je Tijesto, holandski trens didžej. 1971. - Rođen je Kid Rok, američki rok muzičar. 1991. - SAD i zapadni saveznici izveli su u Zalivskom ratu drugi i treći talas masovnog bombardovanja ciljeva u Iraku i Kuvajtu; tri iračke rakete „skad“ eksplodirale su u Tel Avivu. 1995. - u zemljotresu koji je pogodio šire područje japanskog grada Kobe poginulo je više od 6. 400 ljudi, a materijalna šteta je procenjena na 85,5 milijardi dolara. 1997. - u Dablinu je sud proglasio prvi razvod braka u istoriji Irske, na osnovu zakona odobrenog na referendumu, čemu se žestoko protivila rimokatolička crkva. 2000. - u Centru bezbednosti u Cetinju registrovana je Crnogorska pravoslavna crkva. Tu crkvu do sada nije priznala nijedna druga crkva, a na njenom čelu su sveštenici koji su isključeni iz ostalih crkava. 2002. - u erupciji vulkana Njiragongo u Demokratskoj Republici Kongo razoreni su grad Goma i okolna sela, život je izgubilo više od 100 ljudi, a desetne hiljada ostalo je bez svojih domova. 2003. - Bugarska vlada ukinula je sankcije protiv SR Jugoslavije uvedene 1998. ali su ostala zamrznuta sredstva koja pripadaju bivšem predsednika SRJ Slobodanu Miloševiću, njegovoj porodici i osmorici bivših visokih funkcionera. 2010. - Ninovu nagradu za roman godine je dobila Gordana Ćirjanić za roman: Naručite knjigu: "Ono što oduvek želiš". 2012. Naslovna strana NIN-a, i dobitnik NIN-ove nagrade za roman, Aleksandar Gatalica:   IZVOR.      

Posebno izdvajamo: Na današnji dan, 18. januara 1938. godine, inženjer James W. Bryce iz kompanije IBM napisao je memorandum koji je označio početak razvoja mašine koja samostalno računa za Harvard Univerzitet, kasnije nazvane Harvard Mark I. Ovaj projekat je uspešno završen 1944. godine, čime je Harvard Mark I postao prva mašina te vrste koja je bila potpuno automatizovana.   Ova inovativna mašina imala je sposobnost da obavlja tri aritmetičke operacije (sabiranje ili oduzimanje) u sekundi, a posedovala je memoriju koja je mogla da čuva do 72 broja. Harvard Mark I bio je posebno značajan zbog nekoliko inovacija koje je uveo James W. Bryce, uključujući tehnike brzog množenja i deljenja, unakrsnog sabiranja, te sposobnost vizualizacije rezultata.   Ovaj događaj predstavlja važan trenutak u istoriji računarstva jer je Harvard Mark I predstavljao prelazak od mehaničkih ka elektromehaničkim sistemima u obradi podataka. Stavljanjem temelja za budući razvoj kompjutera i automatizaciju izračunavanja, Harvard Mark I je odigrao ključnu ulogu u oblikovanju modernog doba računarstva. ------------ 1520. - Kralj Danske i Norveške Kristijan II (Christian) pobedio je Šveđane i osvojio Švedsku. 1654. - Vođa zaporoških kozaka hetman Bogdan Hmeljnicki priznao je vrhovnu vlast moskovskog cara. Time se Ukrajina ujedinila s Rusijom, što je izazvalo rusko-poljski rat (1654-67). 1689. - Rođen je francuski filozof Šarl Luj de Sekonda Monteskje (Charles Louis, Secondat, Montescljuieu), autor kapitalnog dela "Duh zakona" u kojem je razvio teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku koja je postala temelj parlamentarne demokratije. 1778. - Engleski moreplovac Džejms Kuk (James Cook) otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvič ostrva po imenu lorda Sendviča (Sandnjić). 1778. - U dvorani ogledala palate u Versaju pruski kralj Vilhelm I (Wilhelm) proglašen je za prvog cara novostvorenog Nemačkog carstva. 1882. - Rođen je engleski pisac Alen Aleksander Miln (Alan Alexandre Milne), autor popularnih romana za decu "Kad smo bili vrlo mladi", "Vini Pu", "Kuća na Puovom uglu", "Sad nas je šestoro". 1904. - Rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič (Archibald Alexander Leać), poznat kao Keri Grant (Cary), sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa (Howard Hawks) i tumač karakternih uloga u filmovima Alfreda Hičkoka (Hitchcock) ("Strašna istina", "Filadelfijska priča", "Sever-severozapad", "Drž'te lopova!"). 1909. - Rođen je srpski i jugoslovenski pisac Oskar Davičo, koji je 50-ih i 60-ih godina 20. veka izvršio značajan uticaj na srpsku poeziju. U tom periodu Davičo je i jedna od najaktivnijih i najdinamičnijih ličnosti u književnom životu Beograda i Jugoslavije (zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", romani "Pesma", "Beton i svici"). Oskar Davičo, čačanska Gimnazija, poezija i ja. 1919. - Francuski premijer Žorž Klemanso (Georges Clemenceau) otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju nakon okončanja Prvog svetskog rata. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna, Nemačka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj je naoružavanje. Stvorene su nove države Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. 1944. - Nakon sedmodnevnih žestokih borbi sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu okončale blokadu Lenjingrada, u kojem je tokom nemačke opsade od septembra 1941. od iscrpljenosti i gladi umrlo oko 620. 000 ljudi. 1974. - Posle sedmodnevnih pregovora Egipat i Izrael potpisali su sporazum o dezangažovanju vojnih snaga duž Sueckog kanala. 1977. - U najtežoj železničkoj nesreći u Australiji, oko 80 ljudi je poginulo kada je voz u Sidneju udario u betonski most. 1977. - U avionskoj nesreći blizu Sarajeva poginuli su predsednik vlade SFR Jugoslavije Džemal Bijedić, njegova supruga Razija i još šest putnika. 1989. - Četvrti dan zaredom hiljade Čehoslovaka slivalo se ka centralnom praškom trgu Vaclavske namesti pevajući "sloboda", "istina" i "ljudska prava" u mirnom protestu protiv komunističkih vlasti. 1991. - Parlament Jordana je osudio vazdušne napade na Irak u operaciji "Pustinjska oluja" i pozvao arapske i islamske zemlje na akciju protiv SAD i njenih saveznika; Irak je lansirao osam raketa "skad" na Izrael, u pokušaju da jevrejsku državu uvuče u Zalivski rat. 1996. - Vladajuća socijalistička partija (PASOK) izabrala je Kostasa Simitisa (Costas) za premijera Grčke, nakon što je teško oboleli osnivač PASOK-a Andreas Papandreu (Papandeou) podneo ostavku. 1997. - Franc Vranicki (Franz Vranitzky) podneo je ostavku na položaj austrijskog kancelara na kojem je bio skoro 11 godina. 1999. - Odluka vlade SR Jugoslavije da predstavnika OEBS na Kosovu Vilijama Vokera (William Walker) proglasi "personom non grata" i da uskrati dozvolu glavnom tužiocu Međunarodnog suda za ratne zločine Luiz Arbur da uđe u zemlju, dodatno je zaoštrila jugoslovenske odnose s međunarodnom zajednicom. 2001. - SAD su ukinule sankcije SR Jugoslaviji uvedene početkom 1999. zbog politike režima Slobodana Miloševića prema Albancima na Kosovu. Američkim firmama tada je bilo zabranjeno da posluju sa Jugoslavijom. Pored skidanja te zabrane, ukidanje američkih sankcija otvorilo je vrata za ulazak stranih kredita u SR Jugoslaviju. 2002. - Vlada Sijera Leonea objavila je kraj građanskog rata tokom kojeg je ubijeno oko 50. 000 ljudi, mahom civila. Rat protiv vlade vodio je Ujedinjeni revolucionarni front (RUF) poznat po svojoj brutalnosti. 2003. - Na Šestom vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije (SPS) za predsednika partije ponovo je izabran haški zatvorenik Slobodan Milšević. 2005. - Evropski proizvođač aviona "Erbas" predstavio je u Tuluzu (Francuska) svoj novi avion A380, najveći putnički mlaznjak koji je ikad napravljen. Novi dvospratni avion ima raspon krila od 80 metara, rep visok kao sedmospratnica i preko 550 sedišta. U njegov razvoj uloženo je 13 milijardi dolara.   IZVOR.

64. Dve trećine Rima izgorelo je u požaru. Car Neron optužio je hrišćane da su podmetnuli požar i prognao ih iz Rima. Danas se ne vidi da je Rim bio spaljen, ali se i dalje vidi da je Beograd porušen u bombardovanju 1999. 1290. Kralj Edvard I proterao je Jevreje iz Engleske. 1374.  Frančesko Petrarka (ital. Francesco Petrarca; Areco, 20. juli 1304 — Arkva Petrarka, 18. juli 1374) bio je italijanski pesnik na narodnom i latinskom jeziku, humanista, autor Kanconijera. 1536. Engleski parlament doneo je odluku o nepriznavanju papske vlasti u Engleskoj. Engleskom je tada vladao Henri VIII. 1610. Umro je italijanski slikar Mikelanđelo Merizi da Karavađo, koji je već u ranoj fazi prekinuo sa manirizmom i naturalističkim realizmom slikao likove iz svakodnevnog života, koristeći svetlost kao glavni elemenat kompozicije. 1635. Rođen je engleski fizičar Robert Huk. Usavršio je mikroskop i eksperimentalno dokazao da se centar težišta Zemlje i Meseca kreće oko Sunca u elipsi. Formulisao je osnovni zakon teorije elastičnosti ("Hukov zakon"). 1721. Umro je francuski barokni slikar Žan Antoan Vato, dominantna ličnost francuskog slikarstva početkom 18. veka ("Polazak na Kiteru", "Parisov sud"). 1811. Rođen je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, jedan od najznačajnijih satiričara 19. veka ("Vašar taštine"). Vilijam Mejkpis Tekeri: Ruža i prsten Priča o kraljeviću koji se zvao Điljo i o kraljeviću kome je je bilo ime Balbo (domaća predstava za veliku i malu decu). Naručite knjigu. 1870. Prvi vatikanski koncil proglasio je dogmu o papinoj nepogrešivosti (infalibilitet) o pitanju vere i morala svih vernika. 1872. Umro je meksički državnik i nacionalni heroj Benito Pablo Huarez. Kao predsednik Meksika (tri puta, 1858, 1867, 1871) odvojio je crkvu od države i sproveo niz reformi kojima je smanjio moć crkve i vojske. 1887. Rođen je norveški oficir Vidkun Kvisling, premijer marionetske pronacističke vlade u Drugom svetskom ratu (1942-45). Po završetku rata osuđen je na smrt i streljan, a njegovo ime postalo je simbol nacionalne izdaje. 1918. Rođen je južnoafrički političar Nelson Mandela, lider Afričkog nacionalnog kongresa i borac protiv aparthejda. Nakon 28 godina provedenih u zatvoru, postao je 1994. prvi crnac predsednik Južne Afrike. 1921. Rođen je američki astronaut Džon Glen, prvi Amerikanac koji je 1962. obleteo Zemlju u kosmičkom brodu "Merkjuri-Atlas 6". 1925. Budući nacistički lider Nemačke Adolf Hitler je objavio prvi tom svog ličnog manifesta "Majn kampf". 1933. Rođen je Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, predvodnik post staljinističke generacije ruskih pesnika ("Padaju beli snegovi", "Obećanje", "Hidrocentrala u Bratsku", "Autobiografija"). 1936. Pobunom u Melilji, u španskom Maroku, protiv vlade Narodnog fronta premijera Manuela Asanje, počeo je građanski rat u Španiji. 1942. Nemci su, u Drugom svetskom ratu, uz pomoć domobrana, nakon više od mesec dana borbi pobedili partizanske snage na planini Kozari, u severozapadnoj Bosni. Spaljena su sela, a oko 50. 000 ljudi odvedeno je u logore. 1942. SAD su u Drugom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji. 1944. - Rođena je Milka Canić, lektor i supervizor popularnog srpskog kviza „TV Slagalica“. „Glas javnosti“ ju je u jednom svom intervjuu opisao kao jednu od najpopularnijih televizijskih ličnosti u Srbiji. Po zanimanju je diplomirani filolog. Radila je kao profesor u Prištinskoj gimnaziji, zatim u Vojnoj gimnaziji u Beogradu a kasnije kao lektor. Trenutno ima duplo više fanova na Fejsbuku, od Predsednika Srbije Borisa Tadića. 1971. Šest emirata u Persijskom zalivu - Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um-al-Kajvajn i Fudžajra - sklopilo je sporazum o osnivanju federacije Ujedinjeni Arapski Emirati. Sporazum je stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. federaciji se priključio i Ras-al-Kajma. 1972. Egipat je zatražio od SSR-a da povuče svih 20. 000 vojnih savetnika, optuživši Moskvu da nije poslala obećano oružje. 1991. Predsedništvo SFRJ u Beogradu donelo je odluku o povlačenju Jugoslovenske narodne armije iz Slovenije, nakon što je ta jugoslovenska republika 25. juna proglasila samostalnost. 1992. Ratni brodovi NATO-a uplovili su u Jadransko more radi kontrole sprovođenja sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata. 1994. U eksploziji podmetnute bombe u centru jevrejske zajednice u Buenos Ajresu poginulo je 96 ljudi. 2001. Skupština Srbije usvojila je zakone o radio-difuziji, o borbi protiv organizovanog kriminala i mafije, kao i zakon kojim se Resor državne bezbednosti MUP-a Srbije transformiše u samostalnu Bezbednosno-informativnu agenciju. 2002. A. J. P. Abdul Kalam, etnički Tamil, postao je 12. po redu predsednik Indije i treći je Musliman izabran na tu visoku državnu funkciju. Kalam je naučnik i tvorac indijskog nuklearnog programa. 2003. Britanska policija pronašla je telo naučnika Dejvida Kelija, stručnjaka za naoružanje u Ministarstvu odbrane, koji je bio glavni izvor britanskog BBC za tvrdnju o navodnom vladinom falsifikovanju podataka o iračkom oružju za masovno uništenje. Prema izveštaju policije Keli je izvršio samoubistvo. 2005. Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek, zvani Legija i još trojica pripadnika JSO osuđeni su na po 40 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i pokušaj ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi. Maksimalne kazne zatvora potvrdio je Vrhovni sud Srbije 28. juna 2006. 2005. Umro je general Vilijam Vestmorlend, komandant američkih vojnih operacija u Vijetnamu. 2014. - Gugl slavi Mendelu. LINK.

Iz sveta računarstva Na današnji dan, 18. maja 1998: Američki Sekretarijat za pravosuđe podnosi antimonopolski tužbeni zahtev protiv Microsofta Američki Sekretarijat za pravosuđe i dvadeset američkih država podneli su niz građanskih tužbi protiv korporacije Microsoft. Tužioci su tvrdili da je Microsoft zloupotrebio monopolsku moć u vezi sa prodajom operativnih sistema i web pregledača. Centralno pitanje bilo je da li je bilo monopolistički od strane Microsofta da bundluje (pakuje zajedno) Internet Explorer softver sa svojim Windows operativnim sistemom. Ova praksa je navodno bila odgovorna za Microsoftovu pobedu u "ratovima pregledača" jer je svaki korisnik Windowsa imao unapred instaliranu kopiju Internet Explorera. Dalje se tvrdilo da je ovo nepravedno ograničavalo tržište za konkurentske web pregledače (kao što su Netscape Navigator ili Opera), koji su se sporo preuzimali preko modema ili su morali da se kupuju u prodavnici. Nakon dugotrajnog suđenja, žalbi i produženih pravnih rasprava, Microsoft je na kraju izbegao razdvajanje svog operativnog sistema i drugih divizija, ali je bio podložan dogovoru o pristanku koji je zabranjivao određene antikonkurentne poslovne prakse. Mnogi rivali su smatrali da je ovaj dogovor bio previše blag prema Microsoftu. -------- Ruđer Josip Bošković (18. maj 1711 – 13. februar 1787) je najveći matematičar i astronom Dubrovnika, jedan od najznačajnijih naučnika svoga vremena, uvršćen među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Bio je profesor univerziteta, osnivač Milanske opservatorije i direktor Optičkog instituta Francuske mornarice. Bio je univerzalan stvaralac: filozof, matematičar, astronom, fizičar, inženjer, pedagog, geolog, arhitekta, arheolog, konstruktor, optičar, diplomata, putopisac, profesor, isusovac, najbolji pesnik na latinskom jeziku osamnaestog veka i prevodilac-poliglota. Rođen je 18. maja 1711. godine kao sedmo dete trgovca Nikole Boškovića (Srbina iz Orahova Dola kod Trebinja u Hercegovini) i majke Pavle (italijanskog porekla, iz porodice Bara Betere, poznatog dubrovačkog pesnika). Ceo radni vek proveo je u tuđini, gde je stekao i svetsku slavu, a samo jednom svratio u svoj zavičajni Dubrovnik, 1747. godine. 1781. - Umro je Tupak Amaru II, peruanski revolucionar. 1799. - Umro je Pjer Bomarše, francuski dramski pisac. 1800. - Umro je Aleksandar Suvorov, ruski vojskovođa i strateg. 1803. - Britanija objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj. 1804. - Napoleon Bonaparta proglašen za cara Francuske. U decembru krunisan kao Napoleon I. 1810. - Rođen je Johan Piter Hazenklever, nemački slikar. (†1853. ) 1836. - Rođen je Vilhelm Štajnic, austrijski šahovski velemajstor. Prvi zvaničan svetski šampion. (†1900) 1868. - Rođen je Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, ruski car. 1872. - Rođen je Bertrand Rasel, britanski filozof i matematičar. (†1970). 1883. - Rođen je Valter Adolf Gropijus, nemački arhitekta. 1897. - Rođen je Frenk Kapra, filmski reditelj. 1911. - Umro je Gustav Maler, austrijski kompozitor i dirigent. 1912. - Rođen je Peri Komo, američki pevač. 1919. - Rođena je Margot Fontejn, britanska primabalerina. 1920. - Rođen je Karol Vojtila, 1978. postao papa Jovan Pavle II. (†2005). 1932. - Rođen je Jovan Janićijević Burduš, srpski glumac (†1992). 1934. - Rođen je Nikola Simić, srpski glumac. 1944. - U Sovjetskom Savezu počelo proterivanje više od 200. 000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali s Nemcima. 1954. - Na snagu stupila Evropska konvencija o ljudskim pravima. 1955. - Rođen je Čau Jun-Fat, kineski glumac. 1973. - Umrla je Dženet Renkin, američka političarka. 1974. - Indija izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju. 1981. - Umro je Vilijam Sarojan, američki književnik. (*1908. ) 1987. - Rođena je Luisana Lopilato, argentinska glumica, model i pevačica. 1988. - Počelo povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana. 1992. - Komesarijat Ujednijenih nacija za izbeglice saopštio da je iz SFRJ zbog rata izbeglo 1,3 miliona ljudi, što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata. 1995. - Umro je Aleksandar Godunov, ruski baletski igrač. 1996. - Pod pritiskom međunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela potpredsednica Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu u novembru 1995. optužio Karadžića za ratne zločine i genocid. 1996. - Romano Prodi postao premijer 55. saziva Vlade Italije od Drugog svetskog rata. 1998. - Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv korporacije "Majkrosoft", najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola. 1999. - Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili prekid vatre, okončane sedmogodišnje borbe. 2000. - Savet bezbednosti UN jednoglasno usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata. 2014. — Dobrica Ćosić, srpski književnik, član SANU, prvi predsednik SR Jugoslavije.  Dobrosav Dobrica Ćosić (Velika Drenova, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar i redovni član SANU. Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. godine.  Ranije je bio narodni poslanik u skupštinama NR Srbije i SFRJ od 1945. do 1957. godine. Ćosić je ponekad nazivan „ocem nacije“. Dobrica Ćosić se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina. [5] Ćosić se u svojoj knjizi „Kosovo“ (2004) bavi ovom temom. Ovaj predlog je podržao i Noam Čomski u maju 2006. godine. [6]  Povodom Ćosićevog 80. rođendana čestitke su mu uputili premijer Srbije Zoran Đinđić (nazvavši ga pritom „Srpskim Tomasom Manom“) i predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica. Predsednik Srbije Boris Tadić je decembra 2005. izjavio da se često konsultuje sa Dobricom. Slobodan Milošević je na suđenju u Hagu nazvao Ćosića „najvećim srpskim živim piscem“.     IZVOR  

1154. - Na engleski presto je došao Henri II, prvi vladar dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom, koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171. 1741. - Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na dotad nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom. 1790. - Rodjen je Vilijem Edvard Peri (William Edward Parry), britanski istraživač Arktika. 1793. - General Napoleon Bonaparta dobio je prvu značajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon. 1842. - SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD. 1848. - Umrla je književnica Emili Bronte (Emily Bronte), od tuberkuloze, u 30. godini života. 1851. - Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Turner), jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste. 1863. - Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu podni prekrivač - linoleum. 1875. -Rođena je Mileva Marić-Ajnštajn (Titel, Austrougarska, 19. decembar 1875 — Cirih, Švajcarska, 4. avgust 1948) je bila srpska matematičarka, prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od najgenijalnijih ljudi 20. veka. Postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajnštajnovim radovima, ali je stepen njenog učešća u otkrićima nepoznat i predmet je brojnih polemika. Naručite knjigu. 1902. - Rođen je glumac Ralf Ričardson, jedna od najznačajnijih ličnosti engleskog pozorišta. S jednako velikim uspehom tumačio je uloge u Šekspirovim i modernim dramama, u komedijama i tagedijama, a proslavio se i na filmu ("Ričard III", "Naš čovek u Havani", "Dr Živago", "Kartum", "Ana Karenjina"). 1905. - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, "Nikoljdanski ustav", kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija. 1906. - Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1960, a nakon smenjivanja Nikite Hruščova 1964. generalni sekretar Komunističke partije SSSR i glavni protagonist sovjetske unutrašnje i spoljne politike do smrti 1982. 1915. - Rodjena je u Parizu, popularna francuska pevačica i filmska glumica, Edit Pjaf (Edith Piaf) pod pravim imenom Édith Giovanna Gassion. Francuska publika ju je obožavala, pretvorivši je u jedan od francuskih simbola. Zbog svog glasa i visine, zvali su je 'mali vrabac' (francuski: 'piaf'). 1941. - Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, Adolf Hitler je smenio komandanta nemačkih kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča (Walter von Brauchitsch) i lično preuzeo komandu nad armijom. 1946. - U Indokini je izbio rat između vojske pod vođstvom Ho Ši Mina i francuskih kolonijalnih trupa. 1950. - Savet NATO-a imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najznačajnijih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu i predsednik SAD 1952. i 1956. 1957. - Uvedena je putnička avionska linija London-Moskva. 1958. - Predsednik SAD Ajzenhauer uputio je, prvi put u svetu, božične čestitke preko satelita. 1965. - Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol je pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana. 1972. - Kapsula vasionskog broda "Apolo 17" spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program "Apolo" letova na Mesec sa ljudskom posadom. 1972. - Južnokorejski tanker "Južna zvezda" ispustio je više od sto hiljada tona nafte pored Omana. 1984. - Britanski i kineski premijeri Margaret Tačer i Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine. 1987. - U Sevilji, u Španiji, ruski šahovksi velemajstor Gari Kasparov je odbranio titulu svetskog šampiona u šahu, pobedivši izazivača, Anatolija Karpova. Naručite knjigu. 1991. - Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba - Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250. 000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju. 1995. - Prvi vojnici iz Rusije stigli su u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO. 1996. - Umro je Marčelo Mastrojani (Marcello Mastroianni), zvezda italijanske kinematografije ("Devojke sa Španskog trga", "Sladak život", "Osam i po", "Privatan život", Leo poslednji"). 1997. - Singapurski putnički avion "Boing 737-300" srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i članova posade. 2001. - U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strožije ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara. 2002. - Hrvatska vlada usvojila je Rezoluciju o pristupanju EU. 2002. - Slovenija je dobila novu vladu čiji je premijer Anton Rop. 2003. - U Zagrebu je umro profesor Ekonomskog fakulteta i poznati hrvatski ekonomista Branko Horvat (76). 2003. - Predsednik Libije Moamer Gadafi prihvatio je da njegova zemlja odustane od programa za razvoj oružja za masovne uništenje i pristao na poštovanje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja. 2004. - Umrla je slavna italijanska operska pevačica Renata Tebaldi (83) LINK.

Posebno izdvajamo: Na današnji dan, 19. januara 1983. godine, Apple je počeo razvoj računara Lisa. Ovaj projekat je započeo još 1978. godine. Lisa je bila posebna jer je trebalo da ima grafički korisnički interfejs (GUI - grafički korisnički interfejs) i procesor Motorola 68000. Steve Jobs je bio rukovodilac projekta do 1982. godine. Lisa je bila prvi Apple proizvod sa internim disk uređajem. Lisa je bila prodavana po ceni od deset hiljada dolara, ali loša ponuda softvera od drugih dobavljača i nekompatibilnost sa Apple II doveli su do loše prodaje. Godine 1985, Lisa je preimenovana u Macintosh XL i ponuđena po nižoj ceni u poređenju sa prvobitnom Lisom. Iako se prodaja povećala, Mac XL je prestao da se proizvodi 1986. godine, što je označilo kraj priče o Lisinom putu. --------------------------------------- 1419. - U Stogodišnjem ratu Francuske i Engleske grad Ruan predaose engleskom kralju Henriju V (Henry), koji je time okončao osvajanje Normandije. 1736. - Rođen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat (James Watt). Svojim pronalascima (1765) razvio je i usavršio konstrukciju parne mašine koja je postala glavni pokretač industrijske revolucije u drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka. 1785. - U Novom Sadu umro je Zaharija Stefanović Orfelin, pesnik,istoričar, naučnik, bogoslov, izdavač, kartograf, kaligraf prevodilac, leksikograf i farmaceut. Rođen je u Vukovaru 1726. i bio je jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Njegovo najznačajnije književno delo je "Život Petra Velikog", a delo "Kaligrafija" (1778) donela mu je članstvo u Bečkoj umetničkoj akademiji. 1809. - Rođen je američki pisac Edgar Alan Po (Allan Poe). Zaživota gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler (Baudelaire), Malarme (Mallarme) i Valeri (Valery). U spisu "Filozofija kompozicije" analizirao je pesnicki postupak najčuvenije poeme "Gavran". Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskog romana.   Da li ste dobili pismo sa markom Poa? Sve najbolje na jednom mestu. Naručite. 1853. - U Rimu je prvi put izvedena Verdijeva opera "Trubadur". 1878. - Srpska vojska je u srpsko-turskom ratu osvojila Vranje. 1902. - U Petrogradu je rođen vizantolog Georgije Ostrogorski. Dugogodišnji profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, jedno je od najvećih imena vizantologije u 20. veku. U mnogobrojnim delima proučavao je sve vidove života Vizantije, a njegova "Istorija Vizantije" prevedena je na više svetskih jezika. 1916. - Na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele su da stižuprve jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Do aprila na Krf je prebačeno oko 140. 000 srpskih vojnika. 1918. - Boljševici su u Petrogradu raspustili Ustav o tvornusku pštinu Rusije. 1919. - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Srbiji i Crnoj Gori zamenila Julijanski kalendar Gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva je zadržala Julijanski kalendar. 1945. - Sovjetska Crvena armija je u prodoru ka Berlinu u Drugomsvetskom ratu, zauzela poljski grad Krakov. 1966. - Indira Gandi (Gandhi) izabrana je za šefa vlade Indije,osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija (Shastri). Siki ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbeđenja ubili su je 31. novembra 1984. ispred rezidencije u Nju Delhiju. 1983 - Umro je srpski lekar i naučnik Aleksandar Kostić, autorprvih jugoslovenskih udžbenika "Osnove histologije" i "Osnove embriologije" i "Medicinskog rečnika" koji je preveden na više stranih jezika. 1983. - U Boliviji je uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi(Barbie), zloglasni nacistički šef Liona u Francuskoj pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu. 1993. - SSSR je saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deonuklearnih raketa kratkog dometa. 1993. - Prve američke jedinice napustile su Somaliju posleneuspele intervencije SAD u toj afričkoj zemlji. 1995. - Ruske trupe zauzele su predsedničku palatu u Groznom,glavnom gradu Čečenije. 2000. - U egzilu u Tunisu umro je bivši italijanski premijer Betino Kraksi (Bettino Craxi), koji je napustio Italiju 1994. nakon što je optužen za korupciju. 2002. - Umro je Marti Mietunen (94), koji je, kao član Partijecentra, od 50-tih do kasnih 70-tih bio član nekoliko vlada u Finskoj, a potom i premijer u više mandata. 2003 - Vlasti u Indiji su saopštile da je zbog izuzetno hladnogtalasa u delovima Indije, Bangladeša i Nepala, od decembra 2002. umrlo 1. 300 ljudi širom tog regiona. 2003. - Umro je veteran soula Vilson Piket (Wilson Pickett) poznatpo hitovima "Mustang Sallhy", "In the Midnight Hour" i "Fanky Broadnjay". 2003. - U 86. godini umrla je Fransoaz Žiru (Francoise Giroud),poznata novinarka, koja je pisala o politici, seksu i feminizmu. Bila je glavni i odgovorni urednik ženskog magazina "El", a potom i suosnivač vodećeg nedeljnika "L'Ekspres" - 1953. godine. Žiru je bila prvi francuski ministar za ženska pitanja.

1427 - Umro je Stefan Lazarević, srpski knez (1389-1402), sin kneza Lazara i kneginje Milice, vazal turskog sultana Bajazita I do 1402. godine, kada se povukao u Carigrad gde je od vizantijskog cara Jovana II Paleologa dobio titulu despota. Posle poraza Bajazita I kod Angore od Mongola, sklopio je sporazum sa ugarskim carem Žigmundom I od kojeg je 1403. dobio Mačvu i Beograd, koji je proglasio prestonicom, a 1421. je nasledio Zetu. Bavio se prevođenjem s grčkog, napisao je poslanicu "Slovo ljubve". Njegova je zadužbina manastir Manasija. 1545 - Brod "Meri Rouz", ponos ratne flote engleskog kralja Henrija VIII (Henry), potonuo je u kanalu Solent između obale južne Engleske i ostrva Vajt. Život je izgubilo više od 700 ljudi. 1553 - Marija Tjudor proglašena je za kraljicu Engleske. Udajom za španskog princa Filipa približila se Vatikanu i progonila protestante, zbog čega je nazvana Marija Krvava i Marija Katolička. Tokom njene vladavine, Engleska je izgubila Kale (1558), svoje poslednje uporište u Francuskoj. 1814 - Rođen je Semjuel Kolt (Samuel Colt), koji je napravio revolver nazvan po njegovom prezimenu. 1834 - Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega (Hilaire Germain, Degas), koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtača najbolje je iskazao slikajući telo u pokretu ("Balerina", "Kupačica", "Pralja"). 1870 - Francuski car Napoleon III objavio je rat Pruskoj, koji je imao teške posledice po francusko Drugo carstvo. Francuska vojska pretrpela je težak poraz u bici kod Sedana (2. septembra), car je zarobljen, a u Parizu je proglašena republika. 1877 - Održan je prvi teniski turnir u Vimbldonu. Pobedio je engleski teniser Spenser Gor (Spencer Gore). Miroslav-Miro Radojčić, doajen srpskog novinarstva i dugogodišnji novinar "Politike" poslat je u inostranstvo kao prvi dopisnik zemlje koja je, tada, želela da otkriva svet. VIŠE O KNJIZI. Zoin Mihailo: "Na Vinbldonu samo belo na terenu. " 1883 - Na brdu Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pesnika Branka Radičevića, nakon što su, 30 godina posle njegove smrti, preneti iz Beča. Branko Radičević: Učeni mačak Čudesna mašta ovog pisca stvara roman o tome šta se desilo kada je – ne dečak, nego njegov mačak – pošao u školu. . . Kakva se sve čuda, doživljaji, nesporazumi i vratolomije mogu desiti kad mačak prestane da bude običan, a postane – školovan. . . Knjiga za uživanje. LINK 1893 - Rođen je ruski pisac Vladimir Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma i vodeći pesnik u vreme Oktobarske revolucije i ranom sovjetskom periodu ("Pesme o revoluciji", "Oblak u pantalonama", "Rat i svet", "Lenjin"). Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama Zbirka pesama velikog ruskog pesnika koju smo naslovili po jednoj od njegovih najpoznatijih poema Oblak u pantalonama.  Naručite knjigu. 1900 - Otvorena je pariska podzemna železnica (metro). 1936 - Umro je srpski geolog i političar Jovan Žujović, osnivač geološke nauke u Srbiji. Napravio je prvu preglednu geološku kartu Srbije i napisao mnogobrojne radove iz geologije, paleontologije i antropologije. 1937 - U Beogradu je došlo do sukoba policije i demonstranata ("krvava litija") koji su protestovali zbog podnošenja skupštini na ratifikaciju konkordata između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. Konkordat je potpisan u julu 1935, ali zbog otpora javnog mnjenja nije stupio na snagu. 1941 - Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Churchill) počeo je kampanju pod nazivom "V for Victory" u Drugom svetskom ratu. 1943 - U nameri da oslabe italijanski fašistički režim, saveznici su u Drugom svetskom ratu iz 700 aviona zasuli bombama aerodrome i vojne poligone u blizini Rima. 1947 - Ubijeni su burmanski premijer Aung San i šest ministara. Atentat su izvršili politički protivnici tokom zasedanja vlade. 1956 - Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta - Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru (Javaharlal) i Gamal Abdel Naser (Nasher), potpisali su Brionsku deklaraciju o zajedničkj protivblokovskoj politici, što je označilo početak stvaranja Pokreta nesvrstanih zemalja. 1965 - Umro je korejski državnik Singman Ri (Syngman Rhee), prvi predsednik Južne Koreje 1948. Sa vlasti se povukao 1960. pod pritiskom studentskih protesta zbog izbornih prevara. 1974 - Španski diktator Fransisko Franko (Francisco Franco) zbog bolesti je privremeno predao vlast princu Huanu Karlosu (Juan Carlos), koji je 1975, posle Frankove smrti, postao kralj Španije. 1980 - U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre, koje je bojkotovalo više od 40 zemalja zbog sovjetske invazije na Avganistan. Dragan Malešević: Olimpijske igre - Antičke, letnje, zimske Sveobuhvatan i iscrpan vodič kroz igre koje već vekovima opstaju dajući nadahnuće novim generacijama širom sveta. Prema rečima autora, u ovoj knjizi izneta su najosnovnija saznanja o nastanku i razvoju igara u antička vremena, zatim njihovoj obnovi i kratak pregled modernih, kako letnjih, tako i zimskih igara. Poručite 1989 - Poljska Narodna skupština izabrala je generala Vojćeha Jaruzelskog (Wojciech) za predsednika Poljske. 1992 - U eksploziji automobila-bombe u Palermu ubijen je Paolo Borselino (Borsellino), vodeći italijanski sudija u borbi protiv mafije. 1994 - Narodna Skupština Republike Srpske odbila je Plan teritorijalnog razgraničenja u Bosni koji je početkom meseca Kontakt grupa ponudila zaraćenim stranama. SR Jugoslavija, od koje se očekivalo da utiče na bosanske Srbe da prihvate predloženi plan, kažnjena je poostravanjem međunarodnih sankcija, a u Bosni je nastavljen rat. 1996 - Na zahtev međunarodnih predstavnika u posleratnoj Bosni predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić podneo je ostavku na sve javne funkcije. 1997 - Irska republikanska armija objavila primirje u svojoj 28-godišnjoj kampanji protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj. 2000 - Rusija je predstavila svetskom tržištu novo protivtenkovsko oruzje montirano na prikolici kros-kantri motocikla. 2002 - Italija je pristala da vrati prastari obelisk koji su fašističke trupe iznele iz Etiopije, pre gotovo 65 godina, čime je okončan jedan od najvećih diplomatskih sukoba Rima. 2002 - Umro je Aleksander Ginzburg, pisac i jedan od najvećih disidenata tokom sovjetske ere. Bio je hapšen i upućivan u radne kampove, zbog osnivanja prvog nezavisnog magazina u Sovjetskom Savezu, u kome je kritikovao tadašnji pravosudni sistem. 2005 - Liban je dobio prvu vladu, nakon povlačenja sirijskih trupa iz te zemlje, posle 29 godina. U sastav novog kabineta prvi put su ušli članovi šiitske grupe Hezbolah, koju SAD smatraju terorističkom organizacijom. 2009 - Haški tribunal osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora, a njegovog brata Sredoja Lukića na 30 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima u Višegradu 1992-94. godine. 2013. - Izašlo je III izdanje knjige "Android 4 razvoj aplikacija". Naučite brzo kako da razvijate aplikacije za Android 4 telefone i tablet računare!  VIŠE O KNJIZI. LINK.

Na današnji dan, 2. februara 1996. godine, Gil Amelio postao je izvršni direktor Apple Computer-a, umesto Michaela Spindlera čije je trogodišnje upravljanje rezultiralo otpuštanjem 1. 300 radnika i finansijskim gubicima. Ameliovo vođstvo, koje je trajalo oko godinu i po, bilo je fokusirano na stabilizaciju i pokušaj oporavka kompanije, ali Apple je i dalje bio u teškoj situaciji. Prekretnica je usledila sa povratkom Stevea Jobsa, jednog od osnivača Apple-a, koji je preuzeo ulogu izvršnog direktora nakon Ameliovog odlaska. Jobs je uneo novu energiju i viziju, što je dovelo do lansiranja inovativnih proizvoda poput iMac-a, postavljajući temelje za Apple-ovu buduću uspešnost. Pod Jobs-ovim liderstvom, Apple se ponovo uspostavio kao lider u tehnološkoj industriji, pokrećući revolucionarne proizvode koji su transformisali tržište i potrošačke navike. Tako je 2. februar 1996. godine označio kraj izazovnog perioda za Apple i početak nove, prosperitetne ere pod Jobs-ovim vođstvom. 1509. - Portugalci su pod komandom Fransiska de Almejde (Francisco de Almeida) uništili muslimansku flotu u bici kod grada Diu u Indijskom okeanu i uspostavili kontrolu u indijskim vodama. 1536. - Španski istraživač Pedro de Mendosa (Mendoza) osnovao je na ušću reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880. 1709. - Škotski mornar Aleksander Selkrik (Alexander) izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova priča inspirisala je Danijela Defoa (Daniel Defoe) da napiše roman "Robinson Kruso". 1808. - Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon što je papa Pije VII odbio da prizna Napuljsko kraljevstvo pod francuskom vlašću i da se pridruži alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zatočeništvo u Fontenblo. Papska država restaurisana je posle Napoleonovog pada 1814. 1834. - Srpski knez Miloš Obrenović objavio je treći hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim je uobličen politički status i pravni karakter Kneževine Srbije. Tim dokumentom Srbiji je pripojeno šest nahija, a posebnim beratom knez Miloš je dobio dostojanstvo srpskog i naslednog kneza. 1836. - U Londonu, u Engleskoj, pušten u saobraćaj prvi voz za javni prevoz. 1848. - Mirom u gradu Gvadelupe Idalgo okončan je dvogodišnji rat između Meksika i SAD. Poraženi Meksiko ustupio je SAD Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju. 1878. - Grčka je objavila rat Turskoj. 1882. - Rodjen je u Irskoj Džejms Džojs (James Joyce), književnik. Naručite danas. 1895. - Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, koji se ubraja među najčitanije srpske pisce u drugoj polovini 19. veka. Rođen u jednoj od najistaknutijih porodica u Srbiji pripadao je prvoj generaciji srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu. U njegovom književnom opusu najvrednijim se smatraju putopisi ("Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Italije", "O Crnogorcima"). 1907. - Umro je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, koji se uvrstio među najistaknutije naučnike svoga vremena otkrićem periodičnog sistema hemijskih elemenata (1869), prema kojem svojstva hemijskih elemenata zavise od njihove atomske težine. 1920. - Mirovnim ugovorom u Dorpatu (Tart) Sovjetska Rusija priznala je nezavisnost Estonije, koja je od 1721. bila pod ruskim suverenitetom. Sovjetske trupe zaposele su tu zemlju u junu 1940, posle čega je Estonija postala sastavni deo SSSR-a. 1924. - Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. 1943. - Kod Staljingrada (današnji Volgograd) sovjetska Crvena armija je posle šestomesečnih borbi prisilila nemačku Šestu armiju na kapitulaciju. Time je završena jedna od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu. 1964. - Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Celokupna njegova dela objavljena su u pet knjiga pod nazivom "Stari i novi". 1970. - U 97. godini umro je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel (Russell), jedan od rodonačelnika analitičke filozofije, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamskom ratu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950. 1978. - Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda "Saljut" su u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmičkih letova, obavila operaciju dopune goriva. 1986. - U kneževini Lihtenštajn žene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima. 1990. - Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk je ukinuo zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele. 1996. - Umro je američki filmski glumac i igrač Džin Keli (Gene Kelly), zvezda holivudskog mjuzikla ("Amerikanac u Parizu", "Ples na kiši"). 1997. - U Beogradu, policija je grubom silom, koristeći vodene topove, rasterala mirne demonstracije građana koji su od novembra 1996. svakodnevno protestovali zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima u Srbiji. 2002. - Holandski princ Vilem-Aleksander (Willem-Alexander) oženio se Maksimom Zoreguietom, Argentinkom, čiji je otac bio pripadnik hunte, i time oživeo tradiciju kontroverznih brakova holandske kraljevske porodice. 2003. - U snažnoj eksploziji u Lagosu uništena je Nigerijska banka, a najmanje 33 osobe su poginule. Nakon toga su izbili veliki neredi, jer se više stotina ljudi potuklo kako bi uzelo novac iz srušene banke. 2004. - U 89. godini umro je britanski istoričar Alan Bulok (Bullock), autor biografije nacističkog lidera Adolfa Hitlera: "Hitler: studija tiranije" (Hitler: a study in tyranny). 2016. Iz štampe je izlašla knjiga broj 482, "Uvod u Python, automatizovanje svakodnevnih poslova. Počeli smo saradnju sa izdavačem No Starch Press.   Više o knjizi. IZVOR.

1492. - Španija, pod kraljem Ferdinandom Aragonskim, preuzela od Mavara grad Granadu, poslednje mavarsko uporište na Pirinejskom poluostrvu. 1635. - Francuski kardinal Rišelje (Richelieu) osnovao je Francusku Akademiju. 1727. - Rodjen je Džejms Volf (James Wolfe), general koji je osvojio grad Kvebek, u Kanadi 1799. - Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte ušle u Siriju. 1837. - Rođen ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Balakirjev, pokretač i idejni vođa kompozitorske grupe Balakirjevljev kružok ili Velika petorica, koju su činili i Kjuj, Musorgski, Rimski-Korsakov i Borodin. U muzička dela unosio elemente ruskog i orijentalnog folklora. 1839. - Francuski izumitelj i začetnik fotografije Luj Dager (Louis Daguerre) snimio prvu fotografiju Meseca. 1898. - Rođena srpska glumica Ljubinka Bobić, članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 1920. Tokom duge karijere tumačila najrazličitije likove, a nenadmašnom se smatra njena interpretacija Živke u komediji "Gospođa ministarka" Branislava Nušića. 1905. - Rusija u rusko-japanskom ratu prinuđena da Japanu preda lučki grad Port Artur. Japanci zarobili rusku flotu u luci tako što su potopili trgovačke brodove i zatvorili ulaz u luku. 1915. - Okončana petodnevna bitka kod Sarikamisa u I svetskom ratu, tokom koje je ruska vojska nanela težak poraz vojsci Ahmet-paše. Turci izgubili 77. 000 od 95. 000 vojnika. 1918. - Umro francuski pisac Edmon Rostan. U jeku naturalizma oživeo romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj. Njegov "Sirano de Beržerak" osvojio publiku i održao se na pozorišnim repertoarima do danas. 1920. - Rođen Isak Asimov (Issac Asimov), američki pisac naučno-fantastične proze. Ciklusom pripovedaka o robotima i nizom knjiga značajno uticao na razvoj naučne fantastike kao književnog žanra. 1942. - Japanci u II svetskom ratu zauzeli glavni grad Filipina Manilu. 1943. - Odstupajući pred sovjetskom Crvenom armijom Nemci u II svetskom ratu počeli povlačenje sa Kavkaza. 1955. - U Panami ubijen predsednik, pukovnik Hose Antonio Remon. Nasledio ga prvi potpredsednik Hose Ramon Gisado, koji je bio na vlasti manje od dve sedmice, oboren pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen Remon. 1959. - Lansiran prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska Luna I, bez ljudske posade. 1967. - Ronald Regan postao guverner Kalifornije, SAD 1968. - Izvršena prva transplantacija srca u svetu. 1971. - Na fudbalskom stadionu Ajbroks park u Glazgovu poginulo 66 navijača kada se, tokom utakmice Seltika i Rendžersa, srušio deo tribine. 1980. - U Velikoj Britaniji počeo štrajk radnika u čeličanama, prvi od 1926. Štrajk prekinut 2. aprila. 1992. - Predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman prihvatili Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji, Vensov plan, kojim je prediviđena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu Ujedinjenih nacija. Vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili prekid vatre radi raspoređivanja 10. 000 pripadnika mirovnih snaga UN. 1994. - Više od 70 ljudi poginulo, najmanje 670 povređeno tokom dvodnevnih borbi sukobljenih islamskih frakcija u glavnom gradu Avganistana Kabulu. 1995. - Bivši predsednik Somalije Mohamed Sijad Bare, koji je na vlast došao pučem 1969. i na isti način zbačen 1991, umro u izbeglištvu u Nigeriji. 1998. - Vlasti Nigera uhapsile bivšeg premijera Hamu Amadua pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen šef države Ibrahim Bare Mainasara. 2002. - Peronista Eduardo Dualde postao predsednik Argentine preuzevši težak zadatak da izvuče zemlju iz najveće ekonomske i finansijske krize u istoriji zemlje. Peti izbor predsednika države u periodu od dve nedelje. 2003. - Komitet za zaštitu novinara objavio da je 2002. u svetu ubijeno 19 novinara, najmanje od 1985, otkada se beleže stradanja novinara. IZVOR.

1459. - Rođen je holandski sveštenik Adrijan Floriszon (Adriaan Floriszoon), papa Adrijan VI (Adrian) od januara 1522, jedini Holanđanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Umro je u septembru 1523, ne uspevši da ostvari zamisao o ujedinjenju evropskih zemalja u ratu protiv Otomanskog carstva. 1824. - Rođen je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana (Bedrizh), čije delo predstavlja uspešnu sintezu folklornog i umetnički doteranog muzičkog izraza. Utemeljitelj je češkog nacionalnog izraza u muzici i osnivač češke opere ("Moja domovina", "Prodana nevesta", "Dalibor"). 1855. - Umro je ruski car Nikolaj I. Njegova autokratska imilitaristička vladavina od 1825. završena je porazom u Krimskom ratu (1853-56), nakon čega je Rusija izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrđave na njegovim obalama, deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama. 1917. - Tokom Februarske revolucije u Rusiji, car Nikolaj I Iabdicirao je i formirana je privremena vlada Georgija Lvova. Car je potom zajedno s porodicom interniran prvo u Carsko Selo, a nakon što mu je Engleska uskratila azil, u Tobolsk. Kada je izbila Oktobarska revolucija carska porodica je premeštena u Jekaterinburg, gde je 1918. pogubljena. 1919. - U Moskvi je održan osnivački kongres Komunističke internacionale (Kominterna) kojem su prisustvovala 52 delegata iz 30 zemalja. Kominterna je odigrala značajnu ulogu u odbrani ŠSR-a, prve socijalističke zemlje, a mnogim partijama i pokretima pružila je ideološku, političku i materijalnu pomoć, da bi se u Staljinovo vreme pretvorila u centralističku organizaciju čije su članice bile obavezne da slede Staljinovu liniju. 1921. - U Francuskoj je umro bivši crnogorski kralj Nikola I. Tokom njegove vladavine od 1860. Crna Gora je vodila oslobodilačke ratove protiv Turske i stekla međunarodno priznanje i znatno proširenje teritorije (Berlinski kongres 1878). U novembru 1918. Velika narodna skupština u Podgorici zbacila ga je s vlasti i proglasila prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneti su u zemlju u oktobru 1989. i sahranjeni na Cetinju. 1931. - Rođen je ruski državnik Mihail Sergejevič Gorbačov,poslednji predsednik SSSR, koji je posle preuzimanja vlasti 1985. otpočeo proces liberalnih reformi poznatih kao "glasnost" i "perestrojka". Okončao je razdoblje "hladnog rata" sa Zapadom i doprineo slomu komunizma u zemljama istočne Evrope. 1943. - Počela je bitka u Bizmarkovom moru u Drugom svetskom ratu u kojoj su saveznički avioni potopili 12 japanskih ratnih brodova, sprečivši ih da dopreme pojačanja na Novu Gvineju. Tokom bitke poginulo je oko 4. 000 Japanaca. 1949. - Američki kapetan Džejms Galager (James Gallagher)spustio se u bazu Fort Vort u Teksasu, okončavši prvi let oko Zemlje bez spuštanja. On je za 94 časa i jedan minut avionom "B-50" preleteo 37. 742 kilometra. 1956. - Francuska je priznala nezavisnost Maroka. 1962. - U Burmi je izvršen vojni udar pod vođstvom Ne Vina (Win). Vojni režim okončan je na isti dan 1974, kada je stupio na snagu novi ustav, a Burma proglašena socijalističkom republikom s predsednikom Ne Vinom. 1988. - Predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević, obraćajući se okupljenim Srbima sa Kosova ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, najavio je hapšenje albanskih lidera na Kosovu. 1994. - U Vašingtonu su predsednik bošnjačke vlade Haris Silajdžić, predstavnik bosanskih Hrvata Krešimir Zubak i ministar inostranih poslova Hrvatske Mate Granić potpisali preliminarni sporazum o spajanju hrvatskih i muslimanskih teritorija u Bosni u federaciju sedam etničkih kantona. 1996. - Teškim izbornim porazom Laburističke partije australijskog premijera Pola Kitinga (Paul Keating), okončana je trinaestgodišnja vladavina laburista u Australiji. 1998. - Film "Titanik" postao je prvi film u svetu koji je ostvario prihod od milijardu dolara. 2000. - Britanske vlasti su dozvolile bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu (Augusto Pinochet) da napusti London i ode u Čile, odbivši zahtev Španije za njegovu ektradiciju. Narednog dana Pinoče je stigao u Čile. 2003. - Francuski predsednik Žak Širak (Jacques Shirac)doputovao je u zvaničnu posetu Alžiru. To je prva poseta na najvišem nivou od kada je Alžir stekao nezavisnost od Francuske 1962. godine, posle osmogodišnjeg brutalnog rata. 2004. - U dva samoubilačka napada u Iraku na šiitske hramovetokom službe poginule su najmanje 143 osobe. IZVOR.

31. p. n. e. - U velikoj pomorskoj bici kod Akcija u Jonskom moru Oktavijan je pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre. Pobeda je omogućila Oktavijanu osvajanje Egipta i pretvaranje Rimske republike u carstvo. 421. - Umro je Konstancije III, zapadnorimski car rodom iz Naisa (današnjeg Niša). 1666. - U požaru koji je četiri dana harao Londonom, vatrena stihija je gotovo uništila grad. Stradale su mnoge građevine među kojima i katedrala Svetog Pavla. Zoin Mihailo: "Gradove proguta vatra, ali ih čovek ponovo stvara. Iz pepela" 1752. - Na osnovu odluke britanskog parlamenta, u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama Julijanski kalendar zamenjen je Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru. 1807. - Britanska mornarica je bombardovala Kopenhagen kako bi sprečila Napoleona Bonapartu da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu. 1829. - Sklopljen je Jedrenski mir između Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke. 1838. - Rođena je Liliuokalani, havajska kraljica. 1866. - Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno je ukidanje turske vlasti i ujedinjenje sa Grčkom, ali je autonomija uspostavljena tek 1897. uz intervenciju evropskih sila, a Londonskim sporazumom 1913. Krit je postao deo Grčke. 1872. - U Hagu je počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD, gde su postojali uslovi legalnog delovanja. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876, doneta je odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase osnovane 1864. u Londonu. 1877. - Rođen je Frederik Sodi, engleski hemičar. (†1956). 1895. - Završava se šahovski turnir u Hejstingsu pobedom Pilsberija. 1898. - U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičinera pobedile su vojsku mahdista, posle čega su Britanci zauzeli sve strateške ključne položaje u Sudanu. 1910. - Rođen Skender Kulenović, književnik (Bosanski Petrovac, 02. 09. 1910 - Beograd, 25. 01. 1978). Kulenovič je bio jedan od najpozanatijijih bosanskih i jugoslovenskih književnika. Pisao je pesme i poeme, komedije, eseje, kritike, putopise, crtice, priče i romane. U rodnom Bosanskom Petrovcu završio je osnovnu školu, a zatim Jezuitsku gimnaziju. Već u trećem razredu gimnazije javio se sa prvim književnim radom, zbirkom soneta "Ocvale primule". Zatim je studirao pravo u Zagrebu i sarađuje u brojnim listovima i časopisima. Godine 1941. odlazi u partizane. Kulenović i u ratu piše poeme i uređuje listove i časopise. Odmah posle rata je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu. Uređuje mnoge književne periodičnike i časopise. Od 1957. pa sve do 1970. godine bio je dramatarug Pozorišta u Mostaru , a kasnije urednik u beogradskoj Prosveti. Njegovo najpozanatije delo je poema "Sojanka majka Knežpolljka". Umro je 25. januara 1978. godine u Beogradu. 1910. - Umro je Anri Ruso, francuski slikar. 1937. - Umro je Pjer de Kuberten, francuski istoričar i pedagog. 1943. - Rođen Đorđe Novković, kompozitor (Sarajevo, 02. 09. 1943 - Zagreb, 06. 05. 2007) 1945. Japan je na američkom brodu Misuri, u Tokijskom zalivu, potpisao kapitulaciju čime je i zvanično završen Drugi svjetski rat. 1952. - Rođen Džimi Konors, američki teniser (Sent Luis, 02. 09. 1952) 1958. - TV Beograd emitovala prvu domaću TV dramu "Slučaj u tramvaju". Zoin Mihailo: "Za dramu Slučaj u Savamali se još traži reditelj. "  1964. - Rođen je Kijanu Rivs, američki glumac 1966. - Rođena je Selma Hajek, meksička i američka glumica. 1969. - Umro je Ho Ši Min prvi predsednik Demokratske republike Vijetnam. 1972. - Rođen je Sergej Trifunović, srpski glumac. 1973. - Rođen je Savo Milošević, srpski fudbaler. 1973. - Umro je Džon Ronald Ruel Tolkin, britanski pisac. Naručite Trilogiju. Naručite. Naručite. Zoin Mihailo: "Tolkin je rekao da većina ljudi pred velikom širinom obično zatvori vrata. Onda ljudi otvore prozor, i čeznu za širinom. " 1989. - Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija je uhapsila više od 400 demonstranata. 1994. - Umro Vladimir Bulatović - Vib, književnik i novinar (Sopotsko, 08. 03. 1931 - Beograd, 02. 09. 1994) Filozofski fakultet i Novinarsku diplomatsku školu Vib je završio u Beogradu. Izuzetno talentovan, počeo je da piše već u mladim danima za listove "Delo","Danas", "Borba", "Mladina", "Jež". . . Nastavljajući tradiciju Domanovića i Nušića, Bulatović je u zbirci satiričnih tekstova "Budilnik", objavljenoj 1963. godine, pokazao veliki smisao za sublimiranost forme, paradoks i aktuelne teme. Vibovi aforizmi bili su neizbežno štivo čitalaca "Politike" dugi niz godina. Zbog njih je često bio proganjan. Na osnovu Vibovih satiričnih tekstova igrani su pozorišni komadi. Najpoznatija njegova dela su: "Menjačnica ideala", "Veliko spremanje", "Korak nazad", "Šta je pisac hteo da kaže", "Okretne i druge igre". Smatra se jednim od najvećih savremenih srpskih satiričara, koji nas je svojim delom uveo u sam vrh svetske literature. Dugogodišnji urednik "Politike", Bulatović ja naučio novinarskom zanatu generacije mladih novinara, među kojima i danas poznata imena srpskog novinarstva. 1996. - Lideri tri opozicione partije. Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, potpisali su u Beogradu sporazum o formiranju koalicije „Zajedno“, koja je odnela pobedu na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana dotada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića. 1996. - Vlada Filipina je potpisala mirovni ugovor sa muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125. 000 ljudi. 2001. - Umro je Kristijan Bernar, južnoafrički kardiolog koji je 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca. 2007. - Umro je Safet Isović, pevač narodnih izvornih pesama na prostoru bivše Jugoslavije. 2008 - Startovao je Gugl kroum (engl. Google Chrome) je internet pregledač kompanije Gugl zasnovan na softveru otvorenog koda WebKit. Prvo je objavljen kao beta izdanje za vindous 2. septembra 2008. godine, a kao javno stabilno izdanje 11. decembra 2008. Ime je izvedeno od dela grafičkog okruženja internet pregledača Kroum. Od juna 2011. godine, Kroum je treći na svetu po upotrebi uzimajući 20,65% svetske upotrebe internet pregledača. 2013. je najviše korišćeni pregledač. Čestitamo. IZVORI: LINK.  LINK.