Vesti – Film

Zamisli svoj film u 3D Reci nam koji film bi voleo da vidiš u 3D verziji. Objasni nam zašto. Postavi svoju priču na fejsbuk stranicu Panasonic Srbija u ne više od pet rečenica. Budi duhovit, zabavan, kreativan! Podeli svoju priču sa svojim prijateljima! Ukoliko im se svidi ideja, imaš veću šansu da osvojiš pravu 3D HD video kameru iz kompanije Panasonic koja može da te pretvori u pravog 3D filmaša. Regrutuj što je moguće više prijatelja! Uključi prijatelje u takmičenje da glasaju za tvoju ideju! Naša komisija odabraće najbolji predlog, a pored kreativnosti i duhovitosti posebnu pažnju će da obrati na to koliko je svaka pojedinačna priča dobila lajkova. Zato ne zaboravi da tvoji prijatelji mogu itekako da utiču na odluku komisije. Pobednik će da osvoji Panasonic HDC-SDT750 3D video kameru. U ovom trenutku kamera je u rukama fejsbuk zajednice. Kraj takmičenja je 31. marta 2011. godine u 24 časa. Budi filmski producent, pretvori svoj život u 3D viziju i osvoji Panasonic 3D video kameru! Panasonic 3D na Fejsbuku  LINK.  

Tokom tri dana biće prikazano šest filmova koje, pored govornog područja, povezuje slična tematika - pobune i strasti, od političkih pa do onih najintimnijih. Publika će imati priliku da se upozna sa novom generacijom rediteljskih i glumačkih imena iz Francuske. Filmovi su prikazani na brojnim i prestižnim svetskim festivalima, od Kana do Toronta, a ulaznice za projekcije prodavaće se na biletarnici Doma omladine po ceni od 200 dinara. Petak, 23. septembar 19:00 Film: "Drvo i šuma"//L’Arbre et la forêt Režija: Žak Martino, Olivije Dikastel, Francuska - 2010 - 1h37min Igraju: Gi Maršan, Fransoaz Fabjan, Sabrina Sejveku, Janik Renije, Fransoa Negre Film popularnog rediteljskog para koji predstavlja zaokret u njihovoj karijeri. . . Rafiniran i dubok film o mračnoj porodičnoj tajni, lažima, strastima i izdajama, uz Vagnerovu muziku i spektakularnu fotografiju. . . Frederik gaji drveće i već skoro šezdeset godina čuva jednu tajnu. Jedino njegova žena i stariji sin znaju njegovu istinitu priču. Smrt tog sina, sa kojim se nije slagao, navodi ga da najzad otkrije svojim bližnjima ono što nikada nije mogao da kaže. 21:00 Film: "Otmica"//Rapt Režija: Likas Belvo, Francuska - 2009 - 2h05min Igraju: Ivan Atal, An Konsinji, Andre Marson, Fransoaz Fabjan, Aleks Deskas Poznai industrijalac je otet, njegova porodica, prijatelji i policija mahnito pokušavaju da pronađu bilo kakav trag koji bi ih odveo do otmičara. Za to vreme oteti i otmičari uspostavljaju neočekivan odnos. . . Inspirisan istinitim događajem ovaj triler majstora žanra Luke Belvoa bio je nominovan za četiri Cezara. Subota, 24. septembar 19:00 Film: "Snažan otrov"//Un poison violent Režija: Katel Kijevere, Francuska - 2010 - 1h32min Igraju: Klara Ogard, Lio, Mišel Galabri, Stefano Kaseti, Tjeri Nevik Opora i šokontna priča o odrastanju u kojoj se prepliću mladalačke čežnje i društvena opresivnost, perverzije i dosadan palančki život, religija i seksualne frustracije. . . Film je dobio prestižnu nagradu Jean Vigo na Festivalu u Kanu. Ana, 14 godina, napušta internat da bi se vratila u svoje selo. Po dolasku otkriva da je njen otac upravo napustio kuću. Dok njena majka nalazi utočište kod jednog prijatelja sveštenika, Ana se zbližuje sa Pjerom, slobodnim i usamljenim mladićem. Jedan skriveni deo nje želi da se preda dušom i telom, Bogu ili nečemu drugome. 21:00 Film: "Luda ljubavna priča Simona Eškenazija"//La Folle histoire d’amour de Simon Eskenazy Režija: Žan-Žak Ziberman, Francuska - 2009 - 1h30min Igraju: Antoan de Kon, Mehdi Debi, Elza Zilberštajn, Židit Magr, Katrin Hiegel Urnebesna, smela komedija u kojoj ništa nije „sveto“. . . Jevrejski muzičar rastrzan između posesivne majke, bivše žene i razmaženog deteta upoznaje travestita muslimana koji će iz korena promeniti njegov život. . .   Nedelja, 25. septembar 19:00 Film: "Adevijč"//Hadewijch Režija: Bruno Dimon, Francuska - 2009 - 1h45min Igraju: Žili Sokolovski, Karl Sarafidis, Jasin Salim, David Devael Šokirana slepim verskim zanosom novodošle Adevijč, upravnica je isteruje iz samostana. Adevijč ponovo postaje Selin, mlada Parižanka i kćer diplomate. Njena strastvena zaljubljenost u Boga, njena srdžba i susret sa Jasin i Nasir vode je, između milosti i ludila, na opasne puteve. Izuzetan film kult reditelja koji je katedru filozofije zamenio rediteljskom stolicom, Adevijč je duboko uznemirujući i intezivan film koji postavlja suštinska pitanja o prirodi religije i zanosa koje ona izaziva. Film je međunarodna kritika pozdravila kao nezaboravno iskustvo! 21:00 Film: "Devojke u crnom"//Des filles en noir Režija: Žan-Pol Sivejrak , Francuska - 2010 - 1h25min Igraju: Lea Tisije, Eliz Lomo, Eliz Karon, Izabel Sadojan, Rože Žandli Oštar, socijalno osvešćen, opor ali i čudno romantičan film prati dve devojke koje su toliko zgađene svojim životima da se odlučuju na radikalne poteze. Noemi i Priscilia, dve devojke iz skromnog miljea, osećaju istu odvratnost, čak odbojnost prema svetu i podjednako tragaju za apsolutnim. Jako zabrinjavaju svoje bližnje koji osećaju da su na sve spremne. . . Čak i da se ubiju? IZVOR

67. Mostra u Veneciji Najavljeno je 79 svetskih premijera dugometražnih filmova iz 34 zemlje, među kojima je i Dominikanska Republika, koja učestvuje prvi put na najstarijem filmskom festivalu na svetu. Prema rečima direktora Mostre Marka Milera (Marco Mueller), prosek godina reditelja u konkurenciji bio bi još niži ako bi se izuzeo jedan od retkih veterana koji učestvuju ove godine - američki 78-godišnji reditelj Monte Helman (Hellman). Film Aronofskog, odabran za otvaranje 67. Mostre, priča je o rivalitetu balerina na njujorškoj sceni, a glavne uloge igraju Natali Portman (Natalie) i Mila Kunis. Prema navodima organizatora Mostre, “Crni labud” je uzudljiva priča o strahovitom putu kroz psihu mlade balerine. U filmu igraju i Vinsent Kasel (Vincent Cassel), Barbara Herši (Hershey) i Vinona Rajder (Winona Ryder). Aronofski je 2008. godine dobio Zlatnog lava za dramu “Rvač” kojom se na svetsku filmsku scenu vratio Miki Rurk (Mickey Rourke). Na otvaranju Mostre, osim njegovog “Crnog labuda”, biće prikazan i film “Legend of the Fist: The Return of Chen Zhen” Endrjua Laua van konkurencije, a u ponoć novi film Roberta Rodrigeza (Rodriguez) “Mačeta”. Među američkim rediteljima u konkurenciji su i “Meek’s Cutoff” Keli Rajhard (Kelly Reichadt) i “Miral” Džulijana Šnabela (Julian Schnabel) sa Viljemom Defoom (Willem Dafoe), kao i Galov film “Promises Written on Water", mračna je priča o smrtno oboleloj devojci. Italija ima četiri filma u konkurenciji, uključujući “The Solitude of Prime Numbers”, adaptaciju bestselera Paola Đordana (Giodrano) koju potpisuje Saverio Kostanco (Costanzo), a jednu od glavnih uloga u tom filmu igra Izabela Roselini (Isabella Rossellini), koja će, kako je ovih dana objavljeno, predsedavati zzirijem 61. Berlinala 2011. U konkurenciji su i “La pecora nera” (Ascanio Celestini), “Noi credevamo” (Mario Martone) i “La passione” (Carlo Mažacurati). Sa tri filma zastupljena je Francuska, uključujući Ozonov “Potiche” sa Katrin Denev (Catherine Deneuve) i Žerarom Depardjeom (Gérard Depardieu) u glavnim ulogama, te “Black Venus” Abdelatifa Kešiša (Abdellatif Kechiche), dobitnika specijalne nagrade žirija 2007. za “Tajnu zrnevlja”. Novi film tog reditelja, rođenog u Tunisu, govori o južnoafričkoj ropkinji holandskog farmera, koja je predstavljana širom Evrope kao frik-atrakcija početkom 19. veka. Biće prikazan i francuski film “Happy Few” Antonija Kordiea (Antony Cordier). Azija ove godine nije značajnije zastupljena - biće prikazana samo tri filma sa tog kontinenta, od kojih su dva japanska. To su "13 Assassins" Mikea Takašija (Miike Takashi) i “Norwegian Wood" (Tran Anh Hung), a biće prikazan i kineski "Detective Dee and the Mystery of Phantom Flame" (Tsui Hark). U trci za Zlatnog lava su i ruski film “Silent Souls” Alekseja Fedorčenka, španski “Balada triste de trompeta” Aleksa de la Iglesije (Alex de la Iglesia), “Post mortem” Pabla Laraina (Larrain), koprodukcija Čilea, Meksika i Nemačke, te “Barney’s Version” Ričarda Luisa (Richard J. Lewis), kanadsko-italijanska koprodukcija sa Dastinom Hofmanom (Dustin Hoffman) i Polom Đamatijem (Paul Giamatti), kao i grčki film “Attenberg” (Athina Rachel Tsangari). Među retkim veteranima na 67. Mostri je i proslavljeni poljski reditelj Jiži Skolimovski (Jerzy), koji učestvuje filmom “Essential Killing” o Talibanu koga su zarobili Amerikanci i prebacili u Evropu radi ispitivanja. Njegov film naknadno je uvršten u takmičarski program, a tradicionalno, film iznenađenja u trci za zvanične nagrade biće objavljen tokom festivala, odnosno 6. septembra. Žirijem 67. Mostre predsedava američki reditelj Kventin Tarantino (Quentin), a članovi su i njegove kolege Arno Deplesin (Arnaud Deplechin) iz Francuske, Giljermo Ariaga (Guillermo Arriaga) iz Meksika i Gabriel Salvatores iz Italije. Tarantino preuzima palicu predsednika žirija od Anga Lija (Lee), koji je prošle godine dodelio Zlatnog lava antiratnom filmu “Liban” izraelskog reditelja Samuela Maoza. Tarantino nikada nije učestvovao u takmičarskom programu Mostre, za razliku od Kana, gde je 1994. dobio Zlatnu palmu za “Petparačke priče”. Predsedavao je i žirijem Kana, a važi i za jednog od miljenika tog festivala. Ujedno, veliki je obožavalac italijanskog filma, a bio je i “kum” retrospektive održane 2004. (Italian Kings of the B’s) u okviru projekta “Tajna istorija italijanskog filma”, kao i programa špageti vesterna na Mostri 2007. Zlatnog lava za životno delo ove godine dobiće hongkoški i holivudski reditelj i producent Džon Vu (John Woo), kao “inovator savremenog filmskog jezika”. Osim pet američkih filmova u trci za Zlatnog lava, publika 67. Mostre videće ih još toliko i van konkurencije, a među njima su “The Town” Bena Afleka (Affleck) i “A Letter to Elia” Martina Skorsezea (Scrosese) i Kenta Džonsa (Jones). Van konkurencije biće prikazani, između ostalog, i italijanski film “Sorelle mai” Marka Belokija (Marco Bellocchio), “The Last Movie” (1971) Denisa Hopera (Dennis Hopper) i “Gli angeli del male” Mikela Plaćida (Michele Placido), te “Preživeti život” češkog reditelja Jana Švankmajera, “Passione” Džona Turtura (John Turturro). Na zatvaranju 67. Mostre biće prikazan američki film “The Tempest” Džuli Tejmor (Julie Taymor) - adaptacija Šekspirove mistične drame, sa Helen Miren (Mirren), Alfredom Molinom i Raselom Brendom (Russell Brand) u glavnim ulogama. Organizatori 67. Mostre najavili su i da će sekciju “Horizonti” otvoriti svetska premijera filma “La Belle endormie” francuske rediteljke i scenaristkinje Katrin Breja (Catherine Breillat), jedne od najznačajnijih posmatrača današnjeg vremena - kada su u pitanju teme želje i seksualnosti. Program “Horizonti” biće zatvoren filmom “Oki’s Movie”, koji je režirao Hong Sang-soo, južnokorejski reditelj koji je ove godine pobedio u programu “Izvestan pogled” u Kanu filmom “Ha Ha Ha", a prvi put učestvuje na Mostri. Oba filma, koja će biti prikazana 2. i 11. septembra, u konkurenciji su za dve nove nagrade rezervisane za dugometražne igrane filmove u sekciji “Horizonti”, koja će ove godine biti otvorenija za nove trendove u izražajnom filmskom jeziku. U okviru sekcije “Horizonti”, biće dodeljene i nagrade za kratki i srednjometražni film. U okviru 67. Mostre, između ostalog, biće prikazana i retrospektiva italijanske komedije od 1937. do 1988. godine. Među zvezdama na Mostri najavljen je i proslavljeni iranski filmski autor Džafar Panahi (Jafar), koji je proteklog proleća proveo tri meseca u zatvoru iz još nerazjašnjenih razloga, a u Veneciji će prisustvovati svetskoj premijeri kratkog filma “The Accordion" koji je snimljen u Teheranu, a govori o avanturama mladih uličnih muzičara koji ne mogi više da sviraju posle jednog incidenta. Panahi je povodom tog filma izjavio da pokazuje njegova osećanja o događajima u okruženju i način na koji vidi stvarnost. On je u maju pušten iz pritvora na osnovu kaucije od oko 200. 000 dolara, a uhapšen je u martu sa još petnaestak ljudi, među kojima su bile i njegova supruga i ćerka. Uoči oslobađanja, štrajkovao je glađu, a zahteve za njegovo puštanje na slobodu uputili su mnogi filmski autori i glumci, pa je i festival u Kanu protekao u znaku podrške Panahiju, koji je trebalo da bude član žirija tog prestižnog francuskog festivala. “Ja sam reditelj koji obraća pažnju na socijalne aspekte i događaje oko mene”, rekao je Panahi, koji će u Veneciji učestvovati i u javnom razgovoru sa rediteljem Mazdakom Taebijem, takođe iz Irana. Panahi će održati i master klas za mlade filmske autore iz zemalja Evropske unije. Prošle godine, osim Zlatnog lava “Libanu”, dodeljena je i nagrada za režiju iranskoj umetnici Širin Nešat (Shirin Neshrat) za angažovani debitantski film “Žene bez muškaraca”, dok je specijalnu nagradu dobio nemački reditelj turskog porekla Fatih Akin za komediju “Soul Kitchen”. Za scenario je nagrađen američki reditelj Tod Solonc (Todd Solondz), za film “Ljubav u vreme rata”, najboljim glumcem proglašen je Kolin Firt (Colin Firth) za ulogu gej profesora u filmu Toma Forda “Samac”, dok je najboljom glumicom proglašena Ksenija Rapaport (Ksenia Rappaport), za ulogu u italijanskom filmu “Dvostruki sat” Đuzepea Kapotondija (Giusepe Capotondi). Mostra je pokrenuta 1932. godine. Ovogodišnji budžet Mostre je 12 miliona evra, od čega sedam miliona obezbeđuje italijanska vlada. Seecult LINK. Naručite.

Thousandth Street // ArtFX OFFICIEL // Thousandth Street from ArtFX OFFICIEL on Vimeo. Poster za film Kill BillVintage Film SetFILMSI SET O KOM MOŽE DA SE SNIMI FILM. Spoj dve ljubavi, surfovanja i fotografijeSan Francisco resident Ryan Tatar is passionate about two things when he’s not sitting at his desk at a Silicon Valley tech company: surfing and photography… and usually a combination of the two. He has attracted a good deal of attention in both worlds with his lo-fi photographs of surfers, captured with old analog cameras and expired and/or cross-processed films. PETAPIXELTviter profil za praćenje - Total Film@totalfilmRobocop (2014) - 10 nauka koje smo naučiliŠTA SMO NAUČILI?

   

Šišanje Premijera filma Šišanje, u kome igraju Nikola Rakočević, Viktor Savić, Bojana Novaković i drugi, zakazana je za 6. oktobar u Sava centru, a na redovnom bioskopskom repertoaru biće od 7. oktobra.   LINK. Šišanje je priča o odrastanju, ljubavi i odanosti i pogrešnim izborima glavnog junaka Novice (Nikola Rakočević). On je mladi matematički genije koji misli da će sve svoje dečačke snove, poštovanje i ljubav ostvariti ukoliko se pridruži jednoj od navijačkih grupa. Vođen harizmom navijačkog vođe Relje (Viktor Savić) i zaljubljenošću u svoju komšinicu Minu (Bojana Novaković) Novica postaje vođa navijačke i skinhed grupe. Film govori o tome koliko je malo pogrešnih koraka potrebno mladom čoveku da uništi svoj i živote svojih najbližih, kao i to na koji način sistem zloupotrebljava zaslepljenost mladih ljudi pogrešnom ideologijom. Reditelj ovog, dugoočekivanog filma je mladi Stevan Filipović, koji se proslavio filmom Šejtanov Ratnik. Glavne uloge tumače Nikola Rakočević, Viktor Savić, Nikola Kojo, Bojana Novaković, Nataša Tapušković, Dragan Mićanović i Predrag Ejdus. LINK. Da li ste za jedno šišanje do glave?

Kakav će biti SEKS NA MESECUKorice originalne knjige. Film će biti adaptacija istoimene knjige Bena Mezriha po čijoj je knjizi "Slučajni milijarderi" Dejvid Finčer snimio film "Društvena mreža" koji je nedavno osvojio četiri Zlatna globusa. "Seks na Mesecu" će biti snimljen po istinitoj priči, o američkom naučniku kosmičke agencije NASA koji je u želji da zadivi svoju devojku, došao na ideju o krađi kamenja sa Meseca i njihovoj prodaji preko Interneta. Producenti filma su Majkl de Luka i Dejna Bruneti, a neke od junaka bi trebalo da igraju oskarovci Kevin Spejsi i Skot Rudin. LINK.

Naoružan čitavim arsenalom "oružja" i vozilima spremnim za borbu na zemlji ili vazduhu, on uništava sve koji mu stanu na put, sve dok se ne suoči sa najvećim izazovom - tri devojčice koje u njemu vide potencijalnog oca. Likovima su glas pozajmili Stiv Karel, Džejson Sigel, Miranda Kosgrov, Rasel Brend, Vil Arnet, Kristin Vig, Deni Mekbrajd, Džemejn Klement i Džuli Endrus. Film će od 9. septembra biti na redovnom repertoaru bioskopa "Roda", "Takvud" i Doma sindikata, a u 2D tehnici prikazivaće se samo u "Ster sinemas". (Tanjug) U bezbrižnom kraju u predgrađu okruženom belim drvenim ogradama sa ružinim grmovima, nalazi se crna kuća sa sparušenim travnjakom. Ono što komšijama nije poznato je to da se iza ove kuće nalazi ogromno tajno skrovište. Okružen malom armijom podanika, nalazi se Gru koji planira najveću krađu u istoriji čovečanstva. On namerava da ukrade Mesec (Da, Mesec!) . Gru uživa u svemu što je pakosno i pokvareno. Naoružan čitavim arsenalom zraka za smanjivanje, ledenje i vozilima spremnim za borbu po zemlji ili vazduhu, on uništava sve koji mu stanu na put. Sve do dana dok se ne susretne sa neverovatnom voljom tri devojčice koje su siročići, koji u njemu vide nešto što niko drugi nikad nije video – potencijalnog oca. Najveći svetski negativac se upravo susreo sa najvećim izazovom: tri devojčice po imenu Margo, Edit i Agnes.

Uloge su poverene: Ljiljani Blagojević, Predragu Ejdusu, Kalini Kovačević, Mirki Vasiljević, Tamari Dragičević, Milanu Vasiću, Goranu Navojcu, Aleksandri Bibić, Siniši Uboviću, Mariji Vicković. Direktor fotografije je Radoslav Vladić, scenograf Veljko Despotović, montažer Gordana Zafranović, kostimograf Nevena Milovanović, ton majstor Branko Đorđević, a muzika je delo Nemanje Mosurovića i Slobodana Negića. Producent filma je sam Samardžić a distributer Megakom. „Miris kiše na Balkanu“ je priča o sefardskoj porodici Salom, koja se iz Beča doselila u Sarajevo, o ocu Leonu, majci Esteri i njihovih pet ćerki, a počinje uoči Prvog svetskog rata. Proterivanje Jevreja iz Španije 1492. godine bilo je seoba naroda. Njihova sreća je bila da se domognu Turske, u kojoj im je sultan Bajazit pružao ruku spasa. Međutim, neman istorije ih je vukla od nemila do nedraga, i proterane Jevreje i njihove potomke dovukla do Sarajeva. O njima priča „Miris kiše na Balkanu“, porodična saga koja se dešava za vreme velikih istorijskih prekretnica u 20. veku, i koja nosi sa sobom delić istorijskog značaja o prekretnici u opštoj istoriji jevrejskog naroda. Gordana Kuić: Miris kiše na Balkanu PORUČITE KNJIGU „Miris kiše na Balkanu“ je, kako kaže Ljubiša Samardžić, „projekat od opšteg, civilizacijskog, kulturnog i umetničkog značaja, o suživotu kao smislu i ličnoj životnoj sreći“. „Miris kiše na Balkanu“ najpre je ekranizovan kao uspešna, istoimena serija. Od obilja materijala nastao je film, a zatim i još dva nastavka. Projekat „Miris kiše na Balkanu“ je dobio pismenu podršku Generalnog sekretara organizacije Regional Cooperation Council Sarajevo, Hide Bišćevića, ambasadora Izraela u Beogradu, kao i Jevrejske zajednice Bosne i Hercegovine i Srbije. IZVOR

Vavra je pre mesec dana slomio kuk, operacija je uspela ali oporavak posle nje je bio suviše rizičan u njegovim godinama. Preminuo je sinoć, 15. septembra. Doajen češke kinematografije ovog februara proslavio je 100. rođendan. Studirao je prvobitno arhitekturu ali film ga je očarao tako da fakultet nije završio i počeo je da snima, svoj prvi eksperimentalni film pre 80 godina "Svetlo se probija kroz tamu". Prva režija datira iz 1937. godine, i to je bio film "Filozofska istorija". Najslavniji je Vavrin opus iz 1960-tih godina, pre svega film "Malj za veštice" u kojima je osudio besmisleni fanatizam i totalitarnu samovolju i bahatost. Poslednji film Vavra je snimio 1989. godine a u poslednju režiju upustio se u jednom video spotu za češke muzičare. Uprkos poodmaklim godinama spremao se da snimi film o zagonetnom samoubistvu čehoslovačkog ministra spoljnih poslova Jana Masarika posle Drugog svetkog rata i pokušavao da za taj film prikupi dva miliona evra. "Vavra je bio prvi čovek koji je ciljano učio od dobrih nemačkih I francuskih režisera. Nije želeo da pravi površne filmove. Već njegovi prvi filmovi bili su vrlo kultivisani a i uspešni kod publike", kazao je na vest o smrti Vavre njegov đak, oskarovac Jirži Mencl. Vavra je legenda čehoslovačke i češke kinematografije, dobitnik je mnogih prestižnih nagrada i jedan je od osnivača praške FAMU na kojoj je vodio katedru za režiju. Istovremeno, spada među najkontroverznije umetnike, jer je uspevao da se prilagodi i da snima filmove u vreme svih režima – i demokratskih pre Drugog svetskog rata i posle plišane revolucije 1989. godine, ali i u vreme nemačke okupacije. U vreme komunizma, spadao je u protežirane režisere. Svog profesora, kao i ostali đaci, branio je i Emir Kusturica koji mu je letos u Pragu uručio nagradu svog festivala Kustendorf, pošto Vavri krhko zdravlje nije dozvolilo da na ovogodišnji festival dođe u Srbiju lično. "Profesor Vavra je za mene sve što je stajalo na početku moje filmske karijere. Ako sam nessto naučio o filmskim formama, bilo je to od njega. Bilo je vrlo emotivno videti čoveka koji mi je toliko dao. Svaki put kada sam režirao iskoristio sam nešto što me je Vavra naučio. Bilo je zaista divno što mogu da mu predam nagradu koju mi dajemo najvećim režiserima", kazao je letos u Pragu Kusturica. IZVOR

Proticanje vremenaAko ste ljubitelj panoramske fotografijePosetite sajt fotografa: LINK.

"Pokušavamo da snimimo film po mojoj knjizi 'Džibuti'. Morganu Frimanu se jako dopada. Zapravo, baš o njemu sam razmišljao dok sam je pisao", kazao je Lenard (85). Pisac je kazao da je ulogu u filmu odbio Semjuel El Džekson, čiji je film "Džeki Braun" zasnovan na Lenardovoj knjizi "Rum Punch". Scenario za film napisaće Grejam Jost. Friman "želi Sandru Bulok u glavnoj ženskoj ulozi. Grejam Host je sa njom snimio 'Brzinu'", rekao je Lenard. Roman "Džibuti", objavljen 2010, govori o rediteljki dokumentarnih filmova Dari Bar, koja sa 72-godišnjim moreplovcem putuje kako bi snimila gusarske otmice trgovačkih brodova. Ranije su po Lenardovim romanima snimljeni filmovi "Hombre", "Uhvati Šortija" i "Veoma opasna romansa". LINK. The author of the critically acclaimed novels Heart-Shaped Box and Horns, Joe Hill is a two-time winner of the Bram Stoker Award and a past recipient of the Ray Bradbury Fellowship. His stories have appeared in a variety of journals and Year's Best collections. Read his guest review of Djibouti: In the spirit of Elmore Leonard’s 10 Rules for Writing, here are ten reasons why Elmore Leonard rules–a fact that has never been more obvious than in Djibouti, his 48th novel. 10. The babes. The heroine of Djibouti would be one Dara Barr, who has touched down in Africa to make a documentary about the booming piracy business and maybe win herself another Oscar. Dara is as laconic and unflappable as any of Leonard’s finest heroes (see: Hombre, Swag, The Hot Kid), with a creative and curious streak that marks her as special. Throw in an underwear model named Helene looking to make a married man out of a billionaire who likes to play C. I. A. agent, and you’ve got a book in which the gents are waaaaaay overmatched. 9. The bad boys. Creative writing teachers who want to show their students how to draft an unforgettable antagonist ought to tear out chapter 18 and pass it around. That’s where Leonard tells us the story of James Russell, a clever Miami lowlife, who reinvents himself as Jamal Raisuli, al-Queda bomb-thrower… all in 7 pages of breezy, economical characterization. 8. The talk. Plenty has been written about Elmore Leonard’s mastery of dialogue, and I don’t need to rehash it. Why bother, when I could just quote some of it? An elderly terrorist, jailed in The States, gets talking with James Russell:“What is it you hope to become in your life?” “Famous,” James said. “I been looking at ways. ” “Become a prophet? “I don’t tell what will happen. I do it. ” 7. The walk. Everyone hustles in an Elmore Leonard novel; you can’t stand still and hope to score. From the slums, where life is the only thing cheaper than khat, to the clubs, where it’s easier to find a pirate than out on the open ocean, everyone is on their way up or on their way down… in a hurry. 6. The sound. Leonard famously said that if his sentences sound like writing, he rewrites them, but don’t be fooled. These sentences jump to their own dirty, hothouse jazz rhythm. There isn’t a better stylist anywhere in American letters. 5. The seduction. Dara isn’t just curious about piracy; she spends thirty days on a boat with 73-year-old Xavier LeBo, long enough to fall a little in love with her best friend, and wonder if the old dude can still get it up. Xavier bets her ten-thousand dollars he can. It’s the book’s biggest gamble; trust me, it earns out big. 4. More boom for your buck. A lot of the suspense in Djibouti revolves around a tanker filled with enough liquefied natural gas “to set off an explosion a hundred times bigger than the Hindenburg disaster. ” It’s an atom bomb with a rudder and all it needs is a target. 3. The place. Leonard doesn’t beat anyone over the head with his research, but from Djibouti to Eyl to New Orleans (the three backdrops for this story), the details are crisp, unforgettable, and right. You don’t read Djibouti. You live there. 2. The pay-off. Everyone in an Elmore Leonard story wants one, but only the reader is guaranteed to get one, and boy do they, in a final chapter that seems inevitable, yet comes as completely unexpected. 1. The know-how. Let’s get to it. In the fifty-plus years he’s been turning out lean, loose, laid-back thrillers, Elmore Leonard has cast his indelible stamp on American crime fiction, inspired his peers, and spawned a thousand imitators. He’s the kind of guy critics describe as old school, but that’s missing it. Elmore Leonard isn’t old school. He built the school. (Photo of Joe Hill by Shane Leonard)

Ruskinja protiv dva medvedaMoj pevacKada si mala i pevac je veliki u tvojim rukama. Zašto se Ruskinje udaju za strance?Nikada nije kasno da vas pronađe Ruskinja.

Samsung Galaxy S4iOS 7

PobediteMogućnost prijave imaju svi neafirmisani umetnici, studenti, kao i oni koji se video stvaralaštvom bave iz hobija. Zainteresovani treba da pošalju svoje gotove radove do 31. decembra 2012. godine na email konkurs@sbb. co. rs ili na adresu Bulevar Zorana Đinđića 8a, Novi Beograd, sa naznakom „Konkurs za video umetnike“. Video formate je moguće postaviti na neki od online video (YouTube, Vimeo) ili servisa za razmenu sadržaja (sendspace. com, wetransfer. com) i prilikom prijave poslati link ka filmu. Prijava treba da sadrži ime i prezime, adresu, kontakt telefon i e-mail. Konkurs je na slobodnu temu bez vremenskog ograničenja radova. SBB-ov žiri izabraće pobednički video čiji će autor dobiti nagradu u visini od 5000 evra za kreiranje narednog video projekta. Najinteresantniji radovi emitovaće se besplatno putem SBB Video klub servisa.   Prijavljivanjem na konkurs prihvatate emitovanje poslatog materijala i potvrđujete da imate sva autorska prava i srodna prava vezano za Vaše video projekte i njihovo emitovanje, kao i da snosite sve pravne posledice u slučaju da ona nisu na bilo koji način regulisana. KONKURS.

Neviđeni svet marine Slow Life from Daniel Stoupin on Vimeo. Više od 150. 000 fotografija. Lepota makro fotografije. Autor: Daniel StoupinSpori život je sniman skoro devet meseci. Korali i sunđei koji se kreću. Uživajte u sporom životu, koji že za par minuta proleteti pred našim očima. Muzina Atmostra III Cedric Baravaglio, Jonathan Ochmann i Zdravko Đorđevic.

Srpski film u bioskopima U bioskopima Kolosej, Ster sinemas, Takvud i Roda, od danas se prikazuje „Srpski film” scenariste Aleksandra Radivojevića i koscenariste i reditelja Srđana Spasojevića, domaći film o kojem je polemisano i pre nego što je iko bio u prilici da ga pogleda, uz konstatacije da je previše brutalan jer obiluje scenama nasilja i seksa, silovanja i zlostavljanja. U filmu koji je sada pred domaćom publikom, lik Vukmira, koji je mozak operacije „manipulisanja” glavnim junakom, porno glumcem, tumači Sergej Trifunović. Da li je bilo dileme da prihvatite ulogu u „Srpskom filmu”? Prihvatio sam ulogu bez čitanja scenarija, jer sam želelo da igram sa Srđanom Žikom Todorovićem. Kada sam pročitao tekst, rekao sam: Scenaristi su ili genijalni ili ludi, i pomislio da treba ići do kraja, biti direktan i pokazati kakve šamare primamo svaki dan. Vukmir je jedan od najodvratnijih negativaca u srpskom filmu u poslednje vreme, što jeste bio izazov da igram u „Srpskom filmu”. Sa kakvim kontrastima ste se suočavali tokom kreiranja lika Vukmira? Svaki lik koji sam igrao do „Srpskog filma” pokušavao sam da donekle nađem u sebi. Sa Vukmirom je bilo suprotno. Nijednu njegovu osobinu nemam u svom karakteru, pa sam na snimanje odlazio sa jednim ja, a vraćao se sa drugim ja. Bilo je šizofreno stvarati takav lik i zato mi je trebalo oko dva meseca da se očistim od toga. Vukmir je manipulator, ali i pion. Manipulacija je osnov zlostavljanja u „Srpskom filmu”? Vukmir pokušava da ugradi sebe u jedan sistem manipulacije ali, kao što kaže, postoji neko viši ko rukovodi njime. Pred početak snimanja filma čitao sam da su srednjoškolci u Valjevu pretukli druga samo zato što je odličan učenik i što je dobar dečko. Tukli su ga bejzbol palicama, skinuli golog, i snimali kamerom samo zato da bi sve to stavili na Jutjub. Sve to su radili ne zato što im je nešto skrivio, niti da bi u tome uživali, nego da bi to snimili, okačili na sajt da to vide i drugi ljudi. Dva meseca kasnije to isto su uradile i devojčice koje su pretukle svoju drugaricu. Perverzija i manipulacija idu dalje i služe da bi se neko fascinirao time. U filmu smo želeli da ukažemo na takvu anomaliju, koja očito postoji u našem društvu i možda je poruka policiji ili sudstvu da se malo bolje pozabave time. Osećate li da neko Vama manipuliše: reditelji, kolege, političari. . . ? Ne. Samo razmišljam kako me posmatra Veliki brat, a ne mislim na rijaliti TV program. Jedino on manipuliše sa mnom. Ljudima najviše manipulišu mediji, što svaki dan možete čitati u „Kuriru”, „Skandalu” i sličnim medijima. Svi to gledamo, a onda lažno morališemo. Naslovi, tekstovi i slike su eksplicitne, niko se više ne usteže od pokazivanja genitalija i seksa i gledanja, a onda govore kako je „Srpski film” šokantan. Deca čitaju te novine. Kako se odupreti tome? Sve treba da krene iz škole, da škola bude mesto uspostavljanja sistema vrednosti. Vratio bih uniforme u školu i u svaku školu bih postavio minimum po dva policajca. Zašto? Čuo sam priču kako je ceo razred u jednoj beogradskoj školi skupio pare od roditelja za krečenje učionice, a onda su planirali kako da od tih para kupe drogu, pomešaju je sa šećerom u prahu i prodaju. U njihovim godinama, nisam znao šta je droga. Školi treba vratiti dignitet. Kroz školstvo, država mora da reguliše vaspitanje dece, jer porodica nije u stanju. Ne mislite da sve kreće iz kuće i da je porodica osnov? O naizgled srećnoj porodici govori i „Srpski film”? Porodica u filmu je raspadnuta. Scenarista Radivojević i reditelj Spasojević bavili su se tim lažnim postulatima svete srpske porodice. Ne zaboravimo da je majka jednog od napadača Brisa Tatona psiholog. Danas majka podvodi ćerku, jer tako može da uzme 100 evra za veče. Novac je postao sve, nije bitno koliki novac ili kako se dolazi do njega. Evo, i dirigent koji je završio Muzičku akademiju postavio je kolegi glumcu Borisu Isakoviću bombu pod auto, zbog 2. 000 evra. Ne mogu da verujem da je moralno posrnuće toliko. Država mora da zaštiti svoje građane, što ne radi. Ljudi koji vode našu državu, 95 odsto njih, zagledani su samo u izbore. Oni razmišljaju kako da opljačkaju ovu već osiromašenu državu, uz obrazloženje: i ovi pre nas su plačkali, moramo i mi nešto da uzmemo. Da li ćete glasati na sledećim izborima? Ne glasam više, jer ne verujem da se tako nešto može promeniti. Pravosuđe nam je veliki problem, jer naše pravosuđe pospešuje kriminal. Skoro sam čuo priču o klincima koji planiraju pljačku. Sve su isplanirali, čak i da „padnu” i zaglave na robiji od pet do sedam godina. Oni su u pljačku uračunali i zatvor, jer znaju kolika kazna ih čeka. Neki penzionisani pijani pukovnik, sa 2,3 promila alkohola u krvi, zgazio je dete od 11 godina u Leskovcu i za to je dobio dve godine. Maksimalna kazna za ubistvo u Srbiji je 40 godina. Kada u Americi ubiješ ili siluješ, tvoje kazne se sabiraju. Teže se odlučuješ na zločin i kriminal ako država nije blaga prema tebi. Država mora da učini nešto da se normalni građani osećaju sigurno. Da li se Vi osećate sigurno? Ne, pogotovu ne u Beogradu. Sigurnije se osećam u inostranstvu. Ovde je sada kao nekada na Divljem zapadu, kada je najveći ološ iz Evrope prešao u Ameriku, gladni svega i pohlepni. Samo jakim zakonima stoka može da se zauzda, jer se strogih zakona svi plaše. U Los Anđelesu svi poštuju ograničenje brzine i ako hoćeš da voziš brže, ne možeš zbog drugih koji ne prekoračuju brzinu. Naša država ne može da se obračuna sa navijačkim grupama koje diluju drogu, a ima ih više od 300. To je sramota za državu. Država ne sme da bude inferiorna, nema nagodbe sa državom, ona treba da bude najjača. POLITIKA.  

Na otvaranju će biti prikazan film autorke Dragane Kanjevac "Sonja", posvećen glumici Sonji Savić. Do 3. aprila na festivalu će učestvovati 130 filmova. Uz dve takmičarske selekcije, domaću i međunarodnu, biće održano više pratećih programa, među kojima "Fokus" sa filmovima iz Izraela i Poljske i "Vrelo" sa angažovanim fimovima, uz koje se održavaju tematske tribine. U konkurenciji za nagrade su 52 strana filma i 38 domaćih. Ocenjivaće ih žiri čiji su članovi Mark Ripoli (Francuska), Pjer Žalica (BiH), Širli Berkovic (Izrael), kao i Mina Đukić i Bojana Maljević (Srbija). Nagrade su, kao i do sada, Gran pri za reditelja najboljeg filma u obe selekcije (uz 3. 000 evra), dve "Zlatne plakete Beograd" za najbolji domaći i najbolji strani film (po 2. 000 evra), četiri "Zlatne medalje Beograd" za najboji domaći dokumentarac, kratki igrani, animirani i eksperimentalni fim (po 1. 000 evra). Biće dodeljene i četiri diplome za pojedinačni autorski doprinos u domaćoj produkciji. Programe su birali umetnički direktor Janko Baljak i selekciona komisija čiji je predsednik Aleksandra Milovanović, a članovi Vladimir Petrović i Vladan Petković. Osnivač festivala je Skupština Beograda, koja je za ovogodišnje izdanje iz gradskog budžeta izdvojila, isto kao i prošle, pet miliona dinara. BLIC. Idemo preko 5900Prošle godine je za festivalski program prodato 5. 900 karata. Gran pri 58. Festivala kratkog metra dobio je holandski dokumentarac “Ne bez tebe” Petre Lataster-Cis i Petera Latastera, dok je najboljim filmom u međunarodnoj konkurenciji proglašen ruski “17. avgust” Aleksandra Gutmana, a u domaćem takmičarskom programu “Yugo, kratka autobiografija” Mine Đukić. Nagradu za životno delo dobio je posthumno na otvaranju Ranko Munitić, ugledni filmski kritičar, teoretičar i TV autor, koji je preminuo u martu 2009. godine. Sajt Festivala kratkog metra je www. kratkimetar. rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu SEEcult. org, odnosno OVDE (SEEcult. org)

SVAKIH PET MINUTANagrada na najstarijem američkom festivalu je već 23. priznanje koje “Svakih pet minuta”, reditelja Vojina Vasovića, animatora Nikole Stepkovića i kompozitora Vladimira Kerkeza, osvaja na svetskim festivalima i čini ga najnagrađivanijim kratkim srpskim filmom ove sezone.   U protekle tri nedelje, film je osvojio nagradu za najbolju animaciju i nagradu publike “LAD matters film festivala” u Koloradu, treće mesto na festivalu “Filmshift” u Bostonu, “2011 Platinum Reel Award” na Nevada film festivalu i nagradu za najbolju internacionalnu animaciju na festivalu „Urban Mediamakers“ u Džordžiji. LINK. SVAKIH PET MINUTA5 Minutes Each (Svakih 5 Minuta) - Trailer 2 from N. StepkoviC on Vimeo. Short animated movie directed by Vojin Vasovic, Art Director: Nikola Stepkovic Music by Vladimir Kerkez Animation: Srdjan Stevanovic Nemanja Stepkovic Danijel Pavic Nikola Stepkovic Vojin Vasovic Više o filmu 5minuteseach. tumblr. com 5minuteseach. blogspot. com

Bondovi automobiliMASHABLE - INFOGRAFIKA.