Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

 

Access

Alternativna učenja

Android

Animacija

Antropologija

Apple - MAC OS X

Arheologija

Arhitektura

Astrologija

Astronomija

Audio kursevi + knjige

Audio, Multimedia, Video

Autobiografija

AutoCad, ArchiCAD, SolidWorks, Catia, Pro/Engineer

Automobili

Bajke

Baze podataka

Biografija

Biološke nauke

Botanika

C++ Visual C++ C#

Cloud

CSS

Dečije knjige

Delphi

Digitalna fotografija

Dizajn

Django

Domaće pripovetke

Domaći roman

Drama

E-knjiga

E-komerc

ECDL

Ekologija

Ekonomija

Elektrotehnika

Enciklopedija

Esejistika

Etika

Fantastika

Film

Filologija

Filozofija

Fizika

Fotografija

FULL STACK DEVELOPMENT

Geografija

Geologija

GOOGLE

Grafika, Dizajn, Štampa

Građevinarstvo

Hardver

Hemija

Hidrotehnika

Hobi

Horor

Humor

Internet

Intervju

Istorija

Istorija i teorija književnosti

Istorija umetnosti

Istorijski roman

Java, JavaScript, JScript, Perl

Joomla

jQuery

Knjiga posle posla - Beletristika i ostala izdanja

Knjižare i naše knjige

Književna kritika

Kuvari, hrana i piće

Leksikografija

Lingvistika

Ljubavni roman

logo

Magija

Marketing

Mašinsko učenje

Mašinstvo

Matematika

Medicina

Memoari

Menadžment

Modeliranje podataka

Monografija

Mreže

MS Office

Muzika

Nagrađivanje knjige

Naučna fantastika

Obrada teksta

OFFICE 2013

OpenOffice.org

Operativni sistemi

Oracle

Organizacione nauke

Pedagogija

PHP I MYSQL

Pisci u medijima

Ples

Poezija

Politika

Poljoprivreda

Popularna medicina

Popularna nauka

Popularna psihologija

Posao

Pozorište

Pravo

Pravoslavlje

Primenjene nauke

Pripovetke

Prirodne nauke

Priručnik

Programiranje

Psihologija

Publicistika

Putopis

Python programiranje

Raspberry PI

Rečnici

Religija

Robotika

Roman

Ruby i Ruby on Rails

Satira

Saveti

Sertifikati

Slikarstvo

Socijalna mreža - Facebook

Sociologija

Sport

Sport i hobi

SQL Server

Statistika

Strip

Tabele

Tableti

Tehnologija

Telekomunikacije

Triler

Turizam

Twitter

Udžbenici

Umetnost

Unix, Linux

Urbanizam

UX DIZAJN

Visual Basic .NET, VBA, V. Studio

Web design

Windows

Windows 7

Windows 8

WordPress

Zaštita i sigurnost

Zoologija

 

Vesti – Internet

Ukupno: 1170, strana 6 od 59

Čišćenje touchpada na laptopu

 

 

 

Laptop ne dolazi sa mišem na kakav ste navikli u vreme kada ste počeli da koristite desktop računar. Umesto toga, on ima touchpad, koji vam omogućava da uradite sve one interesantne stvari koje radi i miš na laptopu, samo što dolazi u formi koja je prijateljskija za prenošenje nego što je to eksterni miš. Treba da vodite računa o o touchpadu da biste ga držali u dobroj radnoj formi. Tu pre svega mislim na redovno čišćenje. Sa vlažnom krpom pažljivo očistite masnoću i prljavštinu sa touchpada laptopa. Isto tako možete da dodate malu količinu izopropil alkohola u rastvor koji će sadržati manje od 50% alkohola i sa krpom umočenom u ovaj rastvor polako obrišete touchpad. . Ako se ugrađeni pokazivač ili touchpad pokvari, možete da ga zamenite kao deo nove tastature. Ili, možete lako da prikačite eksterni uređaj za pokazivanje da biste rešili problem ili nadgradili sistem. Touchpad-ovi su hermetički zatvoreni tako da verovatno ne treba da brinete o problemima u funkcionisanju touchpada izazvanih prljavštinom i prašinom. Touchpadovi mogu da postanu klizavi ili lepljivi od ulja ili drugih supstanci koje su ostavili prsti onih ljudi koji su ga koristili. Da biste očistili touchpad, pratite sledeće korake: Nakrivite tastaturu prema gore i na stranu i usprejišite kompresovani vazduh da biste izbacili prljavštinu ili mrvice. Tastaturu držite iskošenu tako da možete da držite sprej pod pravim uglom dok nanosite sprej. Ako sprej držite pod previše oštrim uglom, može neka tečnost da se pomeša sa vazduhom i da pogorša situaciju. Očistite površinu sa blagim rastvorom za čišćenje, kao što je razblažena tečnost za pranje prozora. Ako ne znate da li biste trebali da upotrebite određen rastvor, testirajte ga na maloj površini donjeg dela kućišta laptopa da biste videli da li će rastvor očistiti površinu ili će ostaviti fleku. Izvadite maleni džojstik (ako ga laptop ima) i poprskajte ga rastvorom za čišćenje. Isperite rastvor za čišćenje sa džojstika i ostavite da se džojstik potpuno osuši pre nego što ga vratite na njegovo mesto. Većina proizvođača laptopova prodaje džojstike koje možete da zamenite na njihovim laptopovima, a možda ćete moći i u nekim prodavnicama računara da pronađete generičke džojstike koji odgovaraju svim laptopovima.
 
   

Coca-Cola, Microsoft i Nokia su pobedili Google

 

 

 

BusinessWeek i Interbrand su kreirali godišnje ocenjivanje globalnih brendova sa Coca-Cola-om kao vodećim brendom dok je softverski gigant Microsoft osvojio drugo mesto. Treće mesto je dobio IBM praćen sa GE, Nokia i Toyota-om. Ono što je interesantno u ovogodišnjim najbolje ocenjenim brendovima je da su prva četiri mesta nepromenjena u odnosu na rangiranje 2006. godine dok su poznata imena kao što su Google i Yahoo na prilično niskim pozicijama. Na primer, Google je dospeo malo više na listi ali je osvojio samo 4 pozicije i trenutno je rangiran kao dvadeseti brend. U poređenju sa Google kompanijom, konkurentski Yahoo je postavljen na 55-u poziciju nakon što je i prošle godine imao istu poziciju. “Oživljavanje čak i slavnog brenda nije lako kada potrošači imaju negativan stav prema njemu. Upitajte samo Ford ili Gap, koji su izgubili 19% i 15% vrednosti svog brenda na ovogodišnjem BusinessWeek/ Interbrand godišnjem rangiranju 100 Best Global Brands. Čak i pobednik kao što je Coca-Cola (1. mesto) može da ima problema sa reklamiranjem svog brenda. Gigant bezalkoholnih pića je potvrdio prvo mesto već sedmu godinu zaredom uglavnom zato što je velik i zato što ga ima svuda, ali nije uspeo da dalje povećava svoju reputaciju zato što njegovo prelaženje na zdravija pića tek treba da pokaže svoje efekte", pišu BusinessWeek i Interbrand u pisanom izdanju. Ono što je još interesantnije u ovom rangiranju je da čak i ako gigant pretrage Google još naraste on će i dalje biti van 10 najboljih što nam jasno pokazuje koji su najmoćniji brendovi na celom svetu. 10 najboljih brendova su prilično relevantni kada je reč o matičnoj zemlji zato što 7 njih dolazi iz SAD-a dok Finska, Japan i Nemačka imaju po jednog takmičara. Coca-Cola, vođa rang liste je zabeležio gubitak od 3 poena u vrednosti svog brenda što je dovelo do smanjenja sa 67. 000 miliona dolara u 2006. godini na 65. 324 miliona dolara u 2007. godini. U poređenju sa Google kompanijom Microsoft je pokazao povećanje od 3 poena sa 56. 926 miliona dolara na 58. 709 miliona dolara.
 
   

ComicBrush - nova online alatka

 

 

 

Na žalost, neophodno je otvoriti račun da biste se probali. To ne oduzima mnogo vremena, ali je suviše obavezujuće kada je u pitanju ovakav komoditet. Na kraju, ipak, ispada da ComicBrush nije beplatan, a ako čitate engleski i nađete vremena da pročitate uslove korišćenja, još ćete se dobro nasmejati. Bar neka vajda od ComicBrush-a.
 
   

Commodore na CeBIT-u predstavio nove računare

 

 

 

Commodore Gaming, koji je 2005. godine otkupio Commodore brend, ove godine predstavio je računare za igrice na poznatom sajmu CeBIT. Ponuda računara sastoji se iz četiri modela - najslabijeg Cg, Cgs, Cgx pa do najjačeg Cxx a svaki je sastavljen od visokokvalitetnih komponenti. Tako je na primer Commodore Cxx zasnovan je na Intel quad-core procesoru (GX6700), Asus nForce 680i matičnoj ploči sa četiri GB Corsair Dominator memorije i paru NVIDIA 8800 GTX grafičke kartice u SLI režimu. Naravno, konfiguraciju možete i menjati i sami sastavljati računar od komponenti po želji. Intervencije će biti moguće ne samo u pogledu komponenata već i samog izgleda računara. Commodore će oslikati vaš računar sa slikom, grafitima ili dizajnom koji vi izaberete. Sve Commodore konfiguracije radiće sa 64-bitnom verzijom Viste, posedovaće Ice Cube rashladne komponente i specijalnu LED rasvetu, tako da je šmek sivog „debeljka” u potpunosti napušten.
 
   

Compal notebookovi će dostići 22 miliona jedinica u 2007. godini

 

 

 

Compal Electronic ima neke ambiciozne planove za ovu godinu. Pre svega, oni žele da povećaju ukupan broj prodatih notebook-ova na tržištu i drugo, planovi za novu proizvodnju su veoma visoko na listama prioriteta Compal direktora. Ray Chen, predsednik Compala je rekao da je većina globalnih isporuka notebookova, oko 85 procenata, vezana za jedan region, Šangaj region u Kini. Dakle, on planira da proširi svoju kompaniju na različite regione, na primer Vijetnam. Očekuje se da će novi proizvodni pogon u Vijetnamu proizvesti između 300. 000 i 500. 000 notebook-ova svakog meseca za malo nižu cenu nego proizvodni pogon u Šangaju. Po planovima, proizvodnja je raspoređena za početak poslednjih meseci 2009. godine ili početak 2010. godine. Na konferenciji investitora, predsednik Compala je takođe rekao da kompanija povećava broj isporučenih notebook PC-ja za 2007. godinu na 22 miliona jedinica u odnosu na prethodni postavljeni cilj koji je bio 20 miliona isporučenih notebookova. Očekuje se rast isporuke Compal notebookova za 15 do 20 procenata svakog meseca do kraja godine, što znači veliki porast. Iako nije baš sjajna situacija nabavke nekih važnih hardverskih komponenti, kao što su LCD paneli, baterije, hard diskovi i power control IC-ovi očekuje se da će opšta situacija veoma malo uticati na proizvodnju i isporuku notebookova. U toku iste konferencije za investitore, Ray Chen je naveo da je Compalov profit dostigao 177. 3 miliona dolara u prvoj polovini 2007. godine što je za 50 procenata više nego prošle godine. Compal-ovi direktori su takođe poboljšali plan investiranja u Tajvanski Wan Yuen Technology Holding, koji je specijalizovan za proizvodnju magnezijumskih kućišta za notebookove, digitalne fotoaparate i druge elektronske potrošačke proizvode.
 
   

Cooee je nova 3D komunikacija uživo

 

 

 

 Cooee poseduje intuitivan interfejs i dobru grafiku.  Svaki korisnik prilagođava prikav u 3D avataru uz brojne mogućnosti promena. Kreator je Alexander Jorias. Link.
 
   

Čovek tuži Microsoft zato što njegov porno sadržaj nije ostao zaštićen

 

 

 

Čovek iz Konektikata koji je bio u zatvoru zbog ilegalnog posedovanja oružja sada tuži Microsoft, HP i Circuit City tvrdeći da sve tri kompanije nisu uspele da zaštite njegov računar od Federalaca, koji su otkrili njegovu porno kolekciju nakon konfiskacije i upada u njegov PC koji je bio zaštićen lozinkom. Michaels Alan Crooker traži 200. 000 dolara kao kompenzaciju i odštetu, tvrdeći da Microsoftov Internet Explorer nije izbrisao njegovu istoriju pretraživanja, koja je lako mogla da se prati do različitih porno sajtova. On takođe tuži HP i Circuit City da su mu prodali “nebezbedan” PC. Moguće je da on neće videti ni dolara od ovih kompanija, ali neka to bude lekcija za one koji misle da prebacivanje fajla u Recycle Bin znači da je on nestao zauvek.
 
   

Craigslist web sajt je dodao još jezika

 

 

 

Craigslist je nedavno dodao još jezika u svoj onlajn servis za oglase. Iako nije bilo zvaničnog obaveštenja na Craigslist-i, osnivač Craig Newmark je najavio nove jezike u vestima na njegovom ličnom blogu. Dodati su španski, francuski, italijanski i nemački jezici. Budući podržani jezici će možda uključivati baskijski i klingonski, iako se ovaj drugi više ne koristi u svakodnevnoj komunikaciji na planeti Zemlji. U slučaju da ste živeli na pustom ostrvu zadnjih nekoliko godina (na kojem nije bilo internet konekcije), Craigslist je besplatni onlajn servis za oglašavanje koji pokriva skoro sva velika svetska područja, kako u SAD-u tako i u inostranstvu.
 
   

Creative - poslednji hit na tržištu MP3 Player telefona?

 

 

 

Da li ste čuli? Izgleda da postoji mobilni telefon sa interfejsom sličnim Creative-ovom na Creative-ovom flajeru. To možda ne znači ništa, ali nas navodi na pomisao da će možda Creative biti sledeći takmac na tržištu MP3 telefona. Na kraju krajeva, ako su Apple i Microsoft prisutni na tržištu sa kombinovanim proizvodima, jedno od najvećih imena u MP3 biznisu svakako treba da drži korak sa njima. Čak i ako ovaj flajer ne prikazuje pravi ZenPhone, imam osećaj da Creative neće mnogo zaostajati za njim. Na kraju krajeva, ako je pomeranje tržišta usmereno ka kombinovanim uređajima, svako ko nema prst u tom kolaču moći će da liže samo svoje prste.
 
   

CSS - MALO je Google-ova ultra mala biblioteka za kreiranje sajtova

 

 

 

Namenjena je malim i srednjim sajtovima. Malo je baziran na principu da je svaka kolona podeljena na dva, tri, četiri ili pet delova. 100% = 50% + 50% 100% =~ 33,33% + 33,33% + 33,33% 100% = 25% + 25% + 25% + 25% 100% = 20% + 20% + 20% + 20% + 20% Više informacija.
 
   

Cyber zločini svakih deset sekundi

 

 

 

Prema jednoj studiji koja je objavljena ove nedelje cyber zločini u Velikoj Britaniji počine se svakih deset sekundi, bilo da je reč o iskorišćavanju anonimnosti u online svetu, neželjenih seksualnih pristupa ili o online prevarama.  Tako je prema UK Cybercrime izveštaju samo prošle godine počinjeno više od tri miliona online prekršaja. Stefan Fafinski koje je autor ovog izveštaja upozorio je na zabrinjavajuću činjenicu, a to je da usprkos tome što je teško pratiti cyber kriminal, jasno je da je on u velikom broju slučajeva nadmašio tradicionalni kriminal. Na vrhu liste cyber prekršaja nalazi se online zlostavljanje koje uključuje mailove, zatim napade i vređanja na web stranicama i chat sobama. Takođe, zabeleženo je oko 850 hiljada slučajeva online seksualnih prestupa, 207 hiljada finansijskih online prevara, 92 hiljade slučajeva krađe identiteta i oko 145 hiljada slučajeva hakovanja u tuđe računare.  Sigurnosni stručnjaci upozoravaju na rezultate ove studije i posebno napominju da se malo toga preduzima kako bi se ove stvari u budućnosti kaznile i sprečile.
 
   

D2C Games otkiva buduće proizvode

 

 

 

D2C Games, kompanija za razvijanje i izdavanje igara za PC i mobilne telefone koju je osnovao osnivač Glu Mobile-a Scott Orr ima zvanično objavljenu liniju razvijanja svojih budućih proizvoda koja stavlja poseban naglasak na socijalne igre i epizodni sadržaj. D2C Games je takođe objavio D2Comics Initiative, proizvod kolaboracije između programera i pisca stripova Steve Nilesa. Initiative će se izdavati u više formata, uključujući tradicionalne stripove, digitalno preuzimanje i epizodnu igru u razvoju. “Rad sa D2C Games i Bigdog Games je predstavljao genijalnu i kreativnu saradnju” rekao je Niles u izjavi. “Imao sam mogućnost da stvarno uzmem svoju viziju i bukvalno je prevedem u preciznu interaktivnu verziju. D2C me je podržao i verovao mi je da mogu da realizujem koncept od početka do kraja, što je retkost u industriji igara. Ovo partnerstvo će sigurno nastaviti da kreira super epizodne naslove”. Serija RTS sportskih naslova, nazvanih “Chalkboard Sports” je takođe najavljena, ali kompanija nije spominjala platforme koje će podržavati već je samo spomenula da namerava da izda ”različite konzole nove generacije i mobilne platforme kao i 3G mobilne uređaje i personalne računare”. “D2C je posvećen tome da usmeri ovaj segment igara u novi pravac kreirajući igre koje se lako biraju i igraju, nude maksimalnu zabavu i socijalno povezuju igrače preko igre i korisnički vođenog sadržaja” rekao je Orr u izjavi. D2C Games je takođe licenciran izdavač Sony-jevih naslova. BigDog Games Studio je interni studio D2C-a koji je odgovoran za razvoj i tehnologiju za prenosive uređaje sledeće generacije, konzole, PC i mobilne platforme.
 
   

Da li biste ikada trebali da kupite polovan laptop?

 

 

 

Naišao sam danas na članak Liz Weston u kojem ona navodi 10 stvari koje ne biste trebali da kupite polovne. Nije iznenađujuće da se u te stavke ubraja oprema koja spada u visoku tehnologijju kao što su kamkoderi, plazma televizori, i DVD plejeri. Na vrhu ove liste nalazi se . . . . pogodite šta . . . LAPTOP! Da li je ovo dobar savet? Čuo sam jako puno ljudi koji su mi plašljivo pričali kako su napravili dobar posao vezan za kupovinu laptopa preko Craigslist-e, samo što se on pokvario nedelju dana kasnije. Naravno oni su ga lično isprobali pre nego što su ga platili (u kešu, naravno) ali iznenadni problem se javio nakon što je prodavac promenio broj telefona ili se odselio iz grada. Da li je ovo samo izuzetak ili je pravilo? U suštini svi mi isto razmišljamo. I ja ću radije da kupim novi laptop umesto polovnog, ali ako je cena polovonog laptopa dovoljno dobra mogao bih da se predomislim i kupim polovni sistem. Zašto? Iz dva razloga: Prvi, ako kućište nije oštećeno, velike su šanse da su se sa njim dobro ophodili. Ono što stvarno treba da izbegavate je laptop sa polomljenim LCD ekranom ili oštećena matična ploča. Ostale komponente laptopa, naročito hard drajv, mogu lako da se zamene. A čak i loš LCD ekran može da se popravi za oko sat vremena ako ste vešti u upotrebi šrafcigera i imate rezervni deo. Weston takođe kaže da i servisirani računari koji se prodaju sa garancijom mogu da budu dobra roba. Ali videćete da oni najčešće koštaju  više nego laptopovi koji se prodaju privatno, a garancija obično traja samo do 90 dana. . . što baš i nije ohrabrujuće. Verovatno ćete naći i privatnog prodavca koji će vam dati tri meseca garancije na proizvod. Ovo je tema koja može da se razvija unedogled. Zato vas pozivam da se preko komentara uključite u diskusiju. Da li ste ikada kupili polovan laptop, pogotovo od privatnih lica? Da li ste na kraju napravili dobar posao, ili se avantura loše završila?
 
   

Da li će se GDrive ikada pokrenuti?

 

 

 

  Ovo je godina u kojoj je Google izbacio svoje najznačajnije proizvode. Iako ih imam manje nego prošle godine, oni su strateški veoma važni (personalizacija, univerzalno pretraživanje, mašina za prevođenje, mobilna platforma, društveni gadžeti). Wall Street Journal izveštava da Google planira da pokrene servis za skladištenje fajlova. Naravno, svi smo mi čuli za GDrive, interni Google projekat, i Google-ov dugoročni cilj da skladišti 100% podataka korisnika. "Sa neograničenim prostorom za skladištenje, mi možemo da čuvamo sve fajlove korisnika, uključujući: email poruke, web istoriju, slike, bookmarkove, i tako dalje kojima će moći da se pristupi sa bilo kog mesta (bilo kog uređaja, bilo koje platforme, i tako dalje)," spominje Google u nekim procurelim beleškama sa prezentacije. Ali WSJ-ov članak može da znači da je GDrive-ovo lansiranje blizu. "Google priprema servis koji će korisnicima omogućiti da na Google-ovim mašinama skladište sve fajlove koje inače drže na svojim računarima - kao što su tekstualni dokumenti, digitalna muzika, video klipovi i slike, kažu ljudi koji su upoznati sa materijoma. Servis će najverovatnije omogućiti korisnicima da pristupe svojim fajlovima preko Interneta sa različitih računara i mobilnih uređaja nakon što se prijave pomoću lozinke, i dele ih onlajn sa prijateljima. Servis bi mogao da se pojavi već za nekoliko meseci, rekao je jedan od stručnjaka. "Članak ne spominje količinu podataka prostora za skladištenje koji će biti dostupan, ali če Google najverovatnije da upotrebi istu strategiju koju več koristi kod Gmail-a i Picasa Web-a: nešto besplatnog prostora za skladištenje koji će biti dovoljan većini korisnika i plaćeno skladištenje za sve ostale. "Google se nada da će uspeti da se istakne u odnosu na ostale servise za onlajn skladištenje podataka tako što se pojednostaviti proces prenošenja i otvaranja fajlova. Zajedno sa Web-zasnovanim interfejsom, Google će omogućiti korisnicima da aplouduju fajlove i pristupaju im direktno sa njihovih desktop PC-ja, a sam servis će se ponašati kao drugi hard disk kojem može da se pristupi u bilo kom trenutku, rekao je čovek koji je upoznat sa projektoma. "Ideja mapiranja onlajn prostora za skladištenje kao eksternog drajva nije nova i nešto slično već sada možete da uradite pomoću alata kao što je Gmail Drive ili servisa kao što je . Mac ili Box. net. Ali ono što Google-e stvarno treba je aplikacija za aploudovanje više fajlova odjednom na Google Docs ili Gmail, tako da bi GDrive aplouder mogao da bude koristan za dodavanje fajlova u deljeni prostor, kojem će se moći direktno pristupiti iz svih Google servisa. Sada je teško aploudovati fajlove zato što postoji tako mnogo različitih Google servisa koji vam omogućuju da aploudujete različite vrste fajlova (dokumente, fotografije, video fajlove i tako dalje)"Google se nada da će novi servis za skladištenje pomoći da se bolje povežu neki već postojeći servisi preko jednog jedinog polja za pretraživanje, rekao je jedan od ljudi upoznatih sa problemom. Tako će korisnici moći putem pretraživanja pomoću ključnih reči da pronađu svoje privatne skladištene fajlove, bez obzira da li im se pristupa preko Picasa-e, Docs-a ili softvera koji se nalazi na korisnikovom računaru. "Nadamo se da će GDrive doneti dovoljno prostora za skladištenje (AOL-ov Xdrive nudi 5 GB prostora besplatno), jednostavan način za transfer i sinhronizaciju fajlova, integraciju sa Gmail-om, Google Docs i druge Google servise. Ako Google jednom konačno odluči da lansira GDrive.
 
   

Da li i vi kradete Internet?

 

 

 

Naravno da ne morate da nam se ispovedate ako ste krivi za "Pozajmljivanje bežičnog Interneta”, "besplatno daunlodovanje" i slične nestašluke, ali velike su šanse da niste jedini. Upotreba Interent konekcije koja nije vaša je ilegalno i možete biti uhapšeni zbog toga i kažnjeni značjnom svotom novca. Jedno statističko istraživanje koje je izveo Sophos, Internet firma za globalnu bezbednost, je pokazalo da je 54% korisnika računara barem jednom zloupotrebilo tuđu Internet konekciju baz da su platili za to. Prema Times Online-u, 11 hapšenja je obavljeno (u Engleskoj i Velsu, a ne na celoj planeti). Ovaj broj vrlo lako može da bude veći i najverovatnije ne ukazuje ma pravo stanje stvari. Problem je u tome da je ovakve krađe veoam teško pratiti. Moja pretpsotavka je da je većina ljudi koja je ilegalno korisitla tuđu konekciju to radila da bi samo brzo proverila elektronsku poštu tokom putovanja kada nisu imali konekciju, što je u suštini potpuno bezopasno. Problem je u tome da se ovakvi upadi koriste i za kriminlane radnje. Kazne su veoma ozbiljne - u Velikojn Britaniji, onaj ko se proglasi krivim može da završi u zatvoru na pet godina i da plati kaznu do 1,000 funti. U SAD-u, to je prekršaj trećeg stepena što znači da možete da završite u zatvoru u trajanju od pet godina i da platite kaznu od 5,000 dolara pa naviše. Ako ste krivi za krađu Interneta i ako je to nešto što stalno radite kada vam očajnički treba Internet konekcija, polako se odvikavajte od ove prakse. Lako je okriviti vlasnika bežičnog rutera koji ga nije obezbedio, ali ako vas uhvate nećete imati koga da krivite osim sebe.
 
   

Da li igranje video igara dovodi do asocijalnog ponašanja?

 

 

 

Ja nisam ljubitelj cenzure ni u kojoj formi, i teško mi je da poverujem da bi nekoliko sati igranja Grand Theft Auto video igrice moglo da dovede do toga da neko stvarno ukrade auto i ubije prostitutku, barem ne više nego što bi igranje Guitar Hero igrice napravilo od mene rok zvezdu ili igranje Viva Pinata napravilo od mene baštovana.   Ipak, sve je više i više dokaza koji ukazuju da video igrice imaju suptilan uticaj na našu psihu i na naše akcije u stvarnom životu. Ovaj put, jedna interesantna studija potvrđuje efekat koji sam ja iskusio puno puta: Nakon igranja igrice u kojoj se vozi automobil, 27 procenata vozača (od 16 do 24 godine) vozi brže ili rizikuje više nego kada ne igraju vožnju automobila. Otprilike jednak broj je rekao da su zamišljali da su u igrici dok voze automobil. To je malo zastrašujuće. Naravno, ovi rezultati teško da su naučni (oni su rezultat ispitivanja, a ne eksperimenta), tako da su ove tvrdnje kao stvorene za jednu dobru diskusiju. Na primer, neki vozači tvrde da su usled igranja igrica postali bolji vozači u stvarnom životu. A kritičari tvrde da uslovi realnog života u sadašnjosti imaju veći uticaj na to kako vozite nego video igrica koju ste igrali možda sat vremena ranije. Ipak isto tako je glupo tvrditi da igrice nemaju nikakav uticaj na to kako se ponašamo. Znam da sam i ja bio u iskušenju da nagazim na gas na crvenom svetlu na semaforu i da samo uskočim u druga kola kada mi nestane benzina. Ali hej, ovo je stvarni svet, i sumnjam da bi takvo ponašanje bilo tolerisano dugo vremena. Ja nikada stvarno nisam uradio ništa slično. Ovakvo istraživanje možemo i mi da sprovedemo. Šta vi mislite o igranju igrica i vožnji? Imate li neke priče (dobre ili loše) o tome kako su vam video igrice naškodile (ili pomogle) za volanom?
 
   

Da li Internet ubija klasičnu štampu?

 

 

 

U čitavom SAD-u dnevna i druga štampa prolaze teška vremena. Prihodi od reklama su sve manji, otkazi sve češćil. Analitičari kažu: za sve je kriv Internet. u NYT-u, Richard Pérez-Peña razmišlja o teškim vremenima kroz koja prolaze novine kao što je San Diego Union-Tribune. Tiraž je manji, ali najveća ironija je u tome da je broj čitalaca onlajn verzija velikog broja novina u porastu. Pérez-Peña kaže da je do sada tradicionalno porast i pad čitanosti štampe bio usklađen sa padom i usponom ekonomije. U zadnjih 12 do 18 meseci, ta povezanost ne postoji. Kombinovana prodaja štampanih i onlajn reklama je bila u padu za 7 procenata u 2007. godini. Zadnjih godina svedoci smo ubrzanog prelaska reklamiranja na Internet. Uprkos usporavanju reklamiranja u štampi, “nacionalno tržište reklamiranja je i dalje jako,” rekao je Alexia Quadrani, analitičar u Bear Stearns & Company. Deo krivice za ovakvo stanje snose i same novine koje su se loše adaptirale na novu eru Interneta a manjka im i kreativnost u prodaji reklama. Ali uprkos porastu čitanosti (zahvaljujući onlajn sredstvima), istina je da klijenti plaćaju samo 5 centi u proseku po Internet čitaocu, u poređenju sa 1 dolarom koliko plaćaju da bi došli do čitaoca štampanih izdanja. Ovo je dobra vest za one koji se reklamiraju ali loša vest za štampane publikacije. Kako štampane publikacije mogu da ostanu konkurentne u borbi sa divom kao što je Internet? Čitaoci više ne zavise od novina kao glavnog izvora informacija, pošto sada mogu da dođu do najsvežijih vesti iz velikog broja izvora koje obezbeđuje Google news. Odgovor na gornje pitanje je da novine ne mogu da budu konkurentne Internetu. Takmičenje sa Internetom je pohod sličan Don Kihotovom. Da bi novine mogle da ostanu važne u Eri besplatnih informacija, one moraju da prevaziđu svoja ograničenja i predrasude i potpunije da prigrle novi medij. Da bi "ostale u toku", novine treba ne samo da promene pristup novim medijima već i način na koji operišu. Umesto da onlajn sajtovi dopunjuju štampane novine, odnos treba da se obrne. Možda bi novine trebale da se ugledaju na radio stanice, koje su opstale iako su poražene od strane superiorne tehnologije.
 
   

Da li je radna površina žene prljavija od radne površine muškarca?

 

 

 

Šta vi mislite, ko je aljkaviji, muškarci ili žene? Odgovor će vas možda iznenaditi. Veoma me je zainteresovalo ovo pitanje pa sam malo pronjuškao. I pronašao sam veoma interesantan članak u Arizona Daily Star. Iako je to stara priča (do tačke gde postaje glavna priča u svim medijima) da je tastatura prljavija od toaleta, nova studija sa University of Arizona je otkrila da žene imaju “tri do četiri puta veći broj bakterija” na njihovoj radnoj površini nego što imaju muškarci. Rezultati su suprotni od svega onoga što smo mislili da znamo o ženama (otmene i besprekorne) i muškarcima (aljkavci). Ali iako kancelarije žena izgledaju čistije, skrivena pretnja se nalazi odmah ispod površine: Bakterije. I to svuda. U studiji je pregledana standardna kancelarijska oprema, uključujući računare, telefone i gaćice (šalim se). U čemu je tako velika razlika između momaka i devojaka? Naučnik Charles Gerba posebno krivi jedan problematični objekat: Neseseri su najgori izvori bakterija u kancelariji. Upotreba losiona i šminke, navodi se u izveštaju, je naročito opasna zato što dovodi do toga da žena konstantno dotiče svoje lice i usta podstičući širenje tih odvratnih i podlih bakterija. Zanimljivo, Gerba takođe navodi da žene imaju više hrane u kancelariji nego muškarci, što je takođe veliki magnet za bakterije. Najbolji citat iz cele priče je: “Ja sam bio jako iznenađen koliko je hrane bilo na stolu jedne žene” rekao je. “Ako ikada bude oskudica to je prvo mesto gde ću potražiti hranu”. Hej, momci nemojte da mislite da ste vi izuzeti sa liste: Koji je jedini gori izvor bakterija u bilo kojoj kancelariji? Vaš novčanik. Razmislite o tome. A sada pravac na pranje ruku.
 
   

Da li je Wis.dm vaša sledeća onlajn opsesija?

 

 

 

Novi sajt za društvena okupljanja, wis. dm koristi jednostavna pitanja sa odgovorima DA i NE kako bi probio led između stranaca. Da li je ćelavim ljudima potreban šampon? Dobro pitanje. Kada je Yuchen Long, od 14 godina, postavila ovo pitanje na beta verziju novog sajta koji se zove wis. dm u ponedeljak, dobila je 63 odgovora za manje od tri sata ali odgovori nisu jednoglasni: dok je 77% odgovora glasilo NE, 23% je kliknulo na DA. Svi ovi glasovi učinili su Long-ov zahtev jednim od najpopularnijih na ovom novom web sajtu koji služi približavanju ljudi ne na osnovu njihove škole (kao Facebook), seksi sličica (MySpace) ili posla (LinkedIn), već na osnovu njihovog ličnog smisla za humor i veštini održavanja fluidne virtuelne konverzacije. Da to je smešno i neozbiljno. Ali je zbog toga servis koji omogućava ljudima da u blogu opišu svoje obične živote odjednom toliko popularan. Njegov tvorac je Martin Clifford, Web 1. 0 multimilioner koji se vratio na drugu rundu pomoću wis. dm-a koji unosi više dubine i inteligencije u onlajn druženje. Za razliku od najpopularnijih sajtova za druženje, koji više govore o narcizmu (zašto biste inače postavili 29 svojih fotografija) i pasivnom voajerizmu (pogodite sa kime se zabavlja vaš bivši?!) najbolji način da uživate u wis. dm-u je da uronite i da počnete da postavljate pitanja i da odgovarate na druga. A za razliku od Facebook-a i njemu sličnih, wis. dm je zabavan za upotrebu čak i ako ne znate nikoga drugog na njemu. «Svet nije zasnovan samo na tome koga poznajete, već i na tome šta znate» rekao je Clifford koji je stvorio svoje prvo bogatstvo 2003. godine kada su on i njegov partner prodali sistem za ažuriranje sajtova za upoznavanje Interactive Corp-u za 150 miliona dolara. Clifford je proveo godinu dana na Barbadosu pre nego što se preselio u Cambridge, Mass, da bi kreirao wis. dm i u njega uložio oko 5 miliona dolara (dm ime domena dolazi od Dominica, gde je sajt registrovan). Svako može da postavi pitanje koje je vezano za različite teme, od politike (Da li je balistički otisak prsta invazija na privatnost?) do stvari koje se tiču ukusa (Da li stavljate parmezan na pizzu?) do običnih gluposti (Da li ste imali kućicu na drvetu kada ste bili mali?). Jedina caka je da na vaše postavljeno pitanje može da se odgovori sa da ili ne – izvinjavamo se brbljivcima, vi nemate sreće. Ovaj sajt čuva javnu datoteku svakog pitanja koje ste postavili i odgovora koji ste dali. Takođe vam je omogućeno da vidite sa kime ste najkompatibilniji na osnovu vaših odgovora na sva pitanja. Najradoznaliji članovi wis. dm-a postavljaju stotine pitanja dnevno za koje dobijaju poene i mogućnost da se pojave na tabli vođstva. " Kao najprivlačnija video igra ovaj web sajt veoma lako privuče ljude na sate i sate dok razmišljaju o duhovitim pitanjima, gledaju ko je na njih odgovorio, traže tuđe odgovore, a zatim se vraćaju na sopstvenu listu da vide ko je ostavio komentar dok su bili na drugom mestu. Do ponedeljka uveče, dan pre nego što je wis. dm zvanično objavljen, Long je već bila rangirana na sedmo mesto na listi od 6306 članova. Postavila je 1579 pitanja, ostavila 718 komentara i dala 2954 odgovora na pitanja drugih ljudi. Njena brzine je dovela do utiska da mojih 30 pitanja i 486 poena izgledaju prilično jadno, ali sam i pored toga bio veoma ponosan znajući da je moj najbolji post (neću da kažem koji) ne samo da je dobio 32 odgovora već i pet komentara od ljudi koji su želeli da objasne svoj odgovor detaljnije. Na kraju krajeva, svaka budala može da klikne na DA ili NE ali su komentari ono što stvarno čini da se razvije konverzacija i počne prava rasprava i dijalog. Jedino što još treba da uradim je da ovde steknem prijatelje. Smešna stvar je da čak i nakon postavljanja toliko njuškajućih pitanja na sajtu, od toga da li ljudi vole jaja do pitanja da li su ikada poljubili nekoga ko ih čak i ne privlači, ja sam i dalje malo uzdržan da pokušam da steknem prijatelje na wis. dm-u. Dakle evo pitanja: Da li ste često previše stidljivi da učinite prvi korak, čak i onlajn?
 
   

Da li sajber seks može da inspiriše razvoj novih tehnologija?

 

 

 

Jedan ekspert za sajber seks (da, takvo zanimanje stvarno postoji), tvrdi da seksualni fetišisti i devijanti koji koriste računar i Internet da bi zadovoljili svoje seksualne želje, podstiču i inspirišu razvoj novih tehnologija. Žena-ekspert koja ovo tvrdi je Dr. Trudy Barber, koja je predavač na University of Portsmouth u Velikoj Britaniji, i samoproklamovani ekspert za sajber seks i seksualne podkulture. Ona je nedavno održala predavanje na Sexual Pleasures’ konferenciji koja je organizovana  u Royal Society of Medicine. Njen govor se zvao "Kako Sajber seks stimuliše nove tehnologije" i u njemu je govorila o tome na koje načina seksualne devijacije inspirišu razvoj inovativnih novih tehnologija. Barber je rekla da je provela mnogo godina istražujući ovu temu i sada tvrdi da ima dovoljno materijala da može slobodno da tvrdi da na razvoj tehnologija, a pogotovo na PC i Internet, direktno utiču ljudske potrebe vezane za seksualne pobude. Tech Radar navodi šta je ona rekla: “Ljudi su inspirisani sopstvenim seksualnim željama i strastima, što za rezultat daje inovativnu upotrebu tehnologije”. “Sajber seks može da se definiše kao seksualni kontakt ostvaren posrednim putem preko računara ili tehnologije. To uključuje mnogo štošta, od telefonskog seksa pa sve do bukvalnog povezivanja preko vašeg računara sa serverom preko kojeg drugi korisnici mogu da daju i primaju seksualno zadovoljstvo”. “Računarska tehnologija dodiruje tako mnogo aspekata naših života da ne treba da nas čudi da se infiltrirala u naš seksualni život i uticala na njega. U zapadnom društvu seks služi za zadovoljstvo i zabavu a računari u tome imaju sve veću ulogu. ” “Uloga seksualnih devijacija kao ključ za inovacije ne sme da se previdi i imaće značajnu ulogu u našem razumevanju nove intimnosti, kulture i budućem razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija”. Da li je ona u pravu, ili samo pokušava da opravda godine izgubljene u izučavanju seksualnog ponašanja na Internetu, kao samoproklamovani ekspert za sajber seks? Nema nikakve sumnje da je seks pomogao da se Internet razvije od mesta samo za gikove u mesto i koncept koji svako koristi svakodnevno. Čim je Internet počeo da se razvija, porno sajtovi su počeli da se pojavljuju u bookmarkovima većine korisnika. A sada imamo i mesto kao što je Second life, gde muškarci mogu da se pretvaraju da su žene (i obrnuto), i ižive svoje fantazije. Da ne govorimo o društvenim mrežama kao što je MySpace i Facebook koji se redovno koriste kao mesto za seksualno upoznavanje i flertovanje. Možda ima istine u onome što ona tvrdi. Šta vi mislite? Recite nam u komentarima!
 
   
Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272