Vesti – Knjiga posle posla - Beletristika i ostala izdanja

Haruki Murakami Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca, rođen je u Kjotu (Japan) 1949. godine. Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada. Do sada je objavio, među ostalim, romane: Slušaj pesmu vetra (1979), Fliper (1973), Avantura oko ovce (1982), Okorela zemlja čuda i Kraj sveta (1985), Norveška šuma (1987), Igraj Igraj Igraj (1988), Južno od granice, zapadno od sunca (1992), Hronika ptice koja navija sat (1994), Sputnik ljubav (1999), Kafka na obali (2002), Kad padne noć (2004); 1Q84 (2009); knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993), Posle potresa (2000), Tokijske misterije (2005) i dokumentarističku knjigu Metro (1997/98). Potpis. Murakami na Vikipediji. Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a angažovan je kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD. Igraj, igraj, igraj Link ka knjizi i korpi za naručivanje.   Južno od granice, zapadno od sunca Kad prođe izvesno vreme neke se stvari šcvrsnu. Kao cement u kofi. A kada se to desi više nema natrag – više ništa ne možemo da promenimo. (Šimamoto, 12 godina). Link ka knjizi i korpi za naručivanje.   Kad padne noć Tokom sedam sati, od ponoći do zore jedne tokijske noći, pet izgubljenih duša ukršta svoje priče i puteve: prelepa mlada žena u višednevnom neprekidnom snu, trombonista na noćnoj probi sa džez orkestrom, mlada prostitutka pretučena u hotelu za ljubav, programer koji čitavu noć radi na softverskom projektu i devetnaestogodišnja devojka koja luta po barovima i ulicama u želji da pobegne od kuće. Link ka knjizi i korpi za naručivanje.   Norveška šuma Link ka knjizi i korpi za naručivanje.   Sputnik ljubav Link ka knjizi i korpi za naručivanje.   Okorela zemlja čuda i Kraj sveta   Okorela zemlja čuda i Kraj sveta je zadivljujući spoj sajber-panka, kafkijanske fantazije, detektivskih romana i mitske građe. Link ka knjizi i korpi za naručivanje. Murakami na Twitteru Nikoga ne prati, ali njega prati preko 13000 fanova. LINK. Samo 20 tvitova.  

Aomame je plaćeni ubojica, dok je Tengo romanopisac. Iako na prvi pogled nemaju ništa zajedničko, zahvaljujući mašti Harukija Murakamija životi ta dva lika se sve više počinju susretati, pa i preklapati, i to u svijetu naoko poput ovoga u kojem živimo, a zapravo uvijek pomalo čudnom i fantastičnom. Murakami se opet bavi nekim od svojih standardnih opsesija, kao što je pop-muzika i religiozni kultovi, sve upakirano u često nadrealne situacije. To su otprilike osnovne postavke romana '1Q84', čiji se prijevod na engleski očekuje u sljedećih mjesec dana. Interes je tolik da su američki i britanski izdavači Murakamijevih djela unaprijed tiskali drugo izdanje, a knjigu od čak tisuću stranica planira se lansirati skoro kao u stilu Harryja Pottera. Na internetu se može pogledati i foršpan za '1Q84', književni blogovi su puni analiza najnovijeg Murakamijevog štiva, ali i djelomičnih prijevoda koje su napravili sami obožavatelji. Knjižare u Americi planiraju pak produljiti radno vrijeme do ponoći kada '1Q84' krene u maloprodaju, što se čini kao praktična ideja, s obzirom na to da je roman u Japanu prodan već u više od milijun primjeraka. Takav uspjeh u Japanu rezultirao je time da su na engleskom prijevodu, da bi što prije bio zgotovljen, prvi put zajedno radila dva standardna Murakamijeva prevoditelja, Jay Rubin i Philip Gabriel, a i sam autor je bio blisko uključen u taj proces, pomažući im kada bi negdje zapeli. U svakom slučaju, više se neće dogoditi da engleski prijevod Murakamijevog romana bude zapravo skraćena verzija, što je prije bio slučaj, jer su zapadni nakladnici smatrali da čitatelje ne zanima baš svaka autorova riječ. Haruki Murakami: 1Q84 IIIPoručite knjigu '1Q84' sa svojih tisuću stranica nije konačna cjelina, smatraju neki poznavatelji Murakamijevog opusa, poput prevoditelja Jaya Rubina, koji ističe da je autor napisao otvoren kraj u kojem ostavlja mogućnost za još jednu knjigu o avanturama ubojice Aomamea i romanopisca Tenga. I sam Haruki Murakami je dao naslutiti da bi se mogao vratiti tim likovima te je u jednom intervjuu izjavio da razmišlja 'o četvrtoj knjizi u kojoj će se pojaviti stariji Tengo'. IZVOR

- Dirnut sam ovim plemenitim gestom mladih ljudi, izjavio je dugogodišnji direktor slavističkog Instituta na Humbolt Univerzitetu i doajen srbistike u Nemačkoj - akademik SANU - Manfred Jenihen (77). - Crnjanski to svakako zaslužuje i voleo bih da Udruženje ostvari ono što mojoj generaciji nije u potpunosti uspelo.   Miloš Crnjanski: Embahade LINK   - Želja nam je da se popuni praznina u prevodima na nemačkom jeziku velikog evropskog pisca, rekao je lajpciški izdavač Viktor Kalinke i da još neprevedeni Miloševi romani: “Roman o Londonu”, “Druga knjiga Seoba”, ili “Kap španske krvi” napokon budu dostupni i nemačkom čitaocu. Kalinke je inače prepevao “Liriku Itake” a ove godine objavio i “Iris Berlina” srpskoga književnika. - U toku je prevod “Kod Hiperborejaca” odakle je poglavlje “Čupavi konji sa Islanda” u izdavačkoj kući Lajpciger Literaturferlag štampano kao specijalno izdanje uoči sajma knjiga u Frankfurtu od 12. do 16. oktobra, (gde je Island zemlja počasni gost), dodao je Kalinke. - Na glavnoj pres konferenciji uoči sajma, ovo izdanje je lepo pretstavljeno među desetak drugih knjiga vezanih za Island. Ministarstvo Republike Srbije finansijski podržava ovaj prevod. - Veoma sam srećna što Crnjanski kao duboko autentični pisac i danas inspiriše i vezuje, posebno ovde u Berlinu, gde je u okviru međunarodnog Udruženja, okupio ljubitelje i poštovaoce, naglasila je prevodilac iz Halea, Kornelija Marks, koja je ove godine objavila knjigu “Od Sumatre do Lamenta nad Beogradom – o poetskim vizijama Srbina Miloša Crnjanskog”. Berlin je simbolično vezan za pisca, koji je u dva navrata bio službenik jugoslovenske ambasade u nemačkoj prestonici, studirao na Humbltovom univerzitetu. Odavde i Miloševe inspiracije za “Embahade” i putopise o Nemačkoj. Udruženje uz podršku Zadužbine i legata Miloša i Vide Crnjanski iz Beograda realizuje i portal www. crnjanski. de, a u toku su pripreme za jednodnevnu konferenciju u Berlinu i izložbu o nemačkim danima pisca u Univerzitetskoj biblioteci u Frankfurtu. Vlada Stajin IZVOR

HIT LIBRIS i Smešna istorija sveta Program emisije: U 98. emisiji serije o najtraženijim knjigama RTS-a, predstavljeni su dobitnici Nagrada "Meša Selimović" i "Nikola Milošević", pesnik Živorad Nedeljković i književni istoričar Milo Lompar. Zatim, nove knjige profesora Žarka Trebješanina, Ivane Kuzmanović, Đorđa Milosavljevića, Predraga Smiljkovića i nekoliko svetskih hitova izdavačkih kuća "Laguna", "Dereta" i "Stilos-Art", a obeležena je i petnaestogodišnjica rada izdavača "Plavi jahač". Rang listu najčitanijih knjiga i tri knjige iz istorije predstavlja Aleksandar Drakulić, dok savete kako da pametno volite, govori glumac Dragan Vučelić. U emisiji je i sećanje na Momu Kapora i odlomak iz poslednjeg intervjua sa njim. Scenarista i urednik je Josip Babel, reditelj Nenad Krkelić. Link. Smešna istorija sveta Ova knjiga, međutim, i sama kreira istoriju - ona čini istoriju zanimljivom. Link ka knjizi i korpi za naručivanje.  

Svetlana Velmar Janković: Očarane naočarelinkPrvorazredno delo modernog klasika srpske književnosti. Knjiga za decu i omladinu. Sedam uzbudljivih priča o sedam vremena beogradske istorije, od Vinče i Kelta, preko Rimljana i Slovena, do vremena Despota Stefana Lazarevića, Karađorđa i Kneza Mihaila. Izuzetno napisana i bogato ilustrovana knjiga. BezdnolinkRemek delo Svetlane Velmar Janković o trouglu žena-čovek-vlast, na primeru kneza Mihaila, kneginje Julije i srpske istorije druge polovine XIX veka, podjednako je uzbudljiv ljubavni roman i politički triler. NIN-ova nagrada za roman godine. Knjiga za MarkalinkSedam priča o srpskim srednjevekovnim vladarima kada su bili deca. Pripovedajući o detinjstvu srpskih vladara, Svetlana Velmar Janković potom govori o tome šta su ova deca postala kada su odrasla. Nagrade "Neven" i "Politikin zabavnik".

Sestre su optužene da su od prodaje 10 fudbalera kluba Obilić nezakonito pribavile četiri miliona nemačkih maraka i oko 3,5 miliona dolara od 14. avgusta 2000. do 21. maja 2003. Narukvice Ukoliko Svetlana Ražnatović i njena sestra budu osuđene na kućni zatvor, one će morati da u toku izdržavanja kazne nose elektronsku narukvicu oko noge, preko koje će Uprava za izvršenje krivičnih sankcija pratiti njihovo kretanje. Naziv romana: "Svarovski na električnoj narukvici" Poziv piscima Ukoliko želite da pišete na naš sajt, javite se. Ukoliko pišete već na svom sajtu, javite se da vas promovišemo. Ukoliko imate lep rukopis, napišite neku vest rukom, pa nam pošaljite sliku, da je objavimo. Ukoliko ste napisali roman koji vredi objaviti, javite nam se.  

Moj idol Jovan Ćirilov Čitajući u Blicu Ne Dizeldorf već Diseldorf sam saznao da je pravilno: Lenard Koen, a ne Leonard Koen. Majka koja naručuje pivo na OMV pumpi Sedimo Zoe i ja na OMV pumpi i pijemo kafu. Ulazi majka i u nosiljci nosi bebu. Seda za sto, poziva konobara i na ručuje: PIVO. Link. Mlada majka počinje dan sa pivom. Nju nikako ne bih voleo da upoznam. Ali, centar za socijalni rad bi trebao. Kako su knjige zamenile mesto Tri knjige su predstavljene u Blicu. Klatno, Đerđa Konrada Trik sa metkom, Luiza Velša Link ka knjizi i korpi za naručivanje. O sreći, ljubavi, filozofiji i umetnosti Artura Šopenhauera. Srećom po simboliku, u pripremi za štampu, zamenjene su korice knjiga unutar teksta. Knjiga Klatno je dobila korice knjige O sreći, ljubavi, filozofiji i umetnosti. Knjiga Trik sa metkom je dobila korice Klatna. Knjiga O sreći, ljubavi. . . je dobila korice Trika sa metkom.  

Goodreads u 2013. godiniGOODREADS

Miris nove i stare knjigeLink.

Zaljubljeni ljubitelji knjigeLjubav na milion načina, pa tako i knjige u milion varijanti ljubavi. Goodreads.

Interesantni držači za knjige  i knjiga Komplet 3 knjige sa popustom. LINK.  i knjiga LINK. i knjiga LINK.     Kolekcija.

Kupite štampano izdanje LINK. Ovaj link vam ništa ne znači, moraćete da kupite štampano izdanje.

Internet za Nobelovu nagradu za mir Pogledajte video: Baner: Ovo je prilika da 2010. svi dobiju Nobela za mir. Link. LINK. LLLLLLLLIIIIIIIIIIIINNNNNNNKKKKKKK. Ambasadori Link. Na internetu su Srbija i Crna Gora jedno. Link za pridruživanje. Link. Nakon upisivanja podataka o sebi i lokaciji sa koje ste spojili na Internet na email ćete dobiti poruku: Kliknite na link. Prijava je aktivirana. Glasali ste za Internet za Nobelovu nagradu za mir. Napomena: Internet neće morati da se naknadno odradi dobijenu nagradu kao prethodni dobitnik. Lista iz Srbije Pridružite se. Link.    

Kanadski državnik, novinar i književnica Ejdrijen Klarkson gost je 77. međunarodnog kongresa PEN-a u Beogradu. Bila je uspešan televizijski novinar, a 1999. godine postala je dvadeset šesti generalni guverner Kanade, što je zapravo šef države u ovoj zemlji Komonvelta, čiji je monarh kraljica Elizabeta II. Ejdrijen Klarkson prva je Azijatkinja na ovoj funkciji. Kada je napustila taj položaj, osnovala je Institut za kanadsko državljanstvo, sa ciljem da pomogne integraciji emigranata, kojim predsedava zajedno sa svojim suprugom, piscem i filozofom Džonom Ralstonom Solom. Njeni memoari iz 2006. godine bili su bestseler, a u mladosti je napisala dva romana i knjigu na temu braka, odanosti i ljubavi. Kada ste postali šef države, na koji način ste posmatrali vreme kada ste bili devojčica koja je pobegla od japanske okupacije Hong Konga? Da li ste zbog tog ranog iskustva kasnije imali puno razumevanja za izbeglice i imigrante? Oduvek sam se identifikovala sa ljudima kojima je dom oduzet preko noći. Mislim da je to iskustvo promenilo moj život i da je uticalo na način na koji posmatram ljude, kao i kanadsku politiku prema izbeglicama. Kada sam bila generalni guverner, ova tema bila mi je vrlo važna, čak i neka vrsta osobenog simbola jer ja sam prva osoba na toj funkciji koja ne samo da nije rođena u Kanadi, već sam i sama bila izbeglica. Moj slučaj nije usamljen. Godišnje u našu državu dođe tri stotine hiljada imigranata. Sve ih je više iz Argentine, Somalije i Sudana. Napisala sam knjigu o osmoro ljudi, sličnih meni, koja će se pojaviti za mesec dana. Jedan od njih je David Albahari, koji je u Kanadu došao 1992. godine samo privremeno, međutim vremenom je tu pronašao dom. Divno je to što imamo jednog od najvećih srpskih pisaca koji je i Kanađanin u isto vreme, čije knjige sam čitala uglavnom u francuskim prevodima, i smatram da je njegov roman „Gec i Majer” jedan od najboljih ikada napisanih o holokaustu. Ko su još junaci vaše nove knjige? Među njima je i prvi muslimanski gradonačelnik Kalgarija, koji ima samo trideset osam godina, kao i mlada žena koja je izabrana za člana federalnog parlamenta, i koja je došla iz Šri Lanke kada je imala samo pet godina. Njena majka još uvek radi u jednom skladištu. Međutim, sve tri njene kćerke univerzitetski su obrazovane. Na koji način se u Kanadi čuvaju različiti manjinski jezici? Pored engleskog i francuskog, u Kanadi postoji i veliki broj drugih maternjih jezika. Samo na zapadnoj obali ima ih pedeset osam, i nekima od njih preti nestajanje. Verujem da nas starosedeoci čine pravim Kanađanima, oni su išli ispred doseljenika i učili ih opstanku u prirodi. Posebno volim ljude sa severa, tamo je život težak i surov. Oni i sada love i jedu sirovo zamrznuto meso. Jedno od tih plemena proglasilo me je počasnim stanovnikom i dalo mi ime Majka mnogih nacija. Bili ste novinar, zatim političar. Da li ste doživeli veliku transformaciju? Nisam bila političar u pravom smislu te reči, nikada nisam pripadala nijednoj partiji. I kao novinar uvek sam bila nezavisna i kritički se odnosila prema stvarima. Generalni guverner u Kanadi u toku je svega, potpisuje zakone, najviše se viđa sa premijerom, ali ne mora da pravi kompromise na koje je ovaj više upućen. Vrlo ste ozbiljno shvatili i poziciju vrhovnog komandanta vojske, i posećivali ste kanadske trupe u BiH i na Kosmetu? Vojne snage vrlo su važne za kanadsku istoriju, aktivno su učestvovale u Prvom i Drugom svetskom ratu. Kanađani su izmislili mirovne snage, međutim, moram da kažem da smo na Balkanu ušli u ratnu situaciju, nismo bili samo u mirovnoj misiji. Takođe, od početka nisam bila zadovoljna Dejtonskim sporazumom, nisam bila sigurna da će mir na taj način biti održan. Kada sam došla u Prištinu, odmah sam primetila da su naše trupe postavljene na nepovoljan način, u dolini, okružene brdima. Inače, Balkan ne poznajem dovoljno i ne znam kako bi vrlo komplikovana situacija na Kosmetu mogla da bude rešena. Kada je reč o kršenju ljudskih prava i slobode govora, koji region u svetu je najviše ugrožen? Strašno je to što se u svetu položaj žena uopšte nije poboljšao, dok je u Africi gori nego što je ikada bio. Zamislite podatak da je u Kongu svakih 47 sekundi silovana po jedna žena. Kada je reč o slobodi govora, iluzija je da je ona ugrožena samo u diktaturama. U drugim državama sloboda govora krši se na „finije” načine. Autocenzura je nešto najgore za novinare, ali protiv toga se treba boriti stalnim iznošenjem istine. Kao novinar, nekoliko puta sam bila tužena, jednom zbog otkrivanja korupcije u vezi sa Olimpijskim igrama u Montrealu. Ta tužba je kasnije poništena. To je moguće u zemljama u kojima postoje nezavisno sudstvo i novinarstvo. U svojim memoarima naglasili ste da vam je tokom života najviše značila podrška oca? Za ženu je uopšte vrlo važno da ima očevu podršku. Ako on ne pristupi na takav način, žena može da postane i vrlo uspešna, ali kadtad doživeće poraz. Ovaj svet je još uvek kreacija muškaraca, ne zaboravite to. Otac je taj koji vam daje „pasoš” za život u svetu. I to ne ceneći vas kao svoju malu devojčicu, već kao inteligentnu i hrabru osobu. Takođe, žena pri tom nikada ne treba da zanemari materinstvo. Mi smo jedine koje mogu da pruže život i toga nikada ne treba da se odreknemo. Kada sam rodila svoje prvo dete osetila sam se kao najuzvišenije biće. Marina Vulićević IZVOR

iPad 2 1: Postojaće 3 verzije iPad-a2. 2: Kamera će postojati sa prednje i zadnje strane. 3: Imaće USB port. 4: Biće isporučivan sa Dual-Core CPU. 5: 7-inčni ekran. Čekamo i očekujemo. LINK.

Ajped je lagan i za držanje i čitanje Akcije „Epla” su porasle iako nije baš jasno kako će kupci reagovati na novu ponudu; po pravilu, prodaja „tableta” nije bila posebno velika u odnosu na druge tipove računara. Analitičari prodaje ipak predviđaju da „Epl” u prvoj godini može da proda između dva i pet miliona „ajpeda”. Link. Oficijelna strana Link. Njujork tajms na ajpedu  

Ovom monografijom Muzej grada Beograda i izdavačka kuća „Pravoslavna reč” obeležavaju pedesetogodišnjicu uručenja Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću. O kapitalnom delu govorili su Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Dragan Hamović i autor, a odlomke iz Andrićevih dela kazivali su Ljiljana Blagojević i Branislav Lečić. Jedino se za Ivu Andrića ne može reći, primetio je Matija Bećković, da nije birao ni u kom će se narodu roditi, ni kojim će jezikom pisati i govoriti. Za razliku od drugih i to je izabrao i o tome je odlučivao sam. Nije pristajao na ono što je dobio rođenjem, nego je sebi zadao sebe sama, prelazeći put od Ivana do Iva. Drugima je prepuštao, dodao je Bećković, da objašnjavaju njegovo delo, a sam je od objašnjenja zazirao, koliko je mogao. Pozivao je u pomoć Geteovu misao da je umetnikovo da stvara, a ne da govori i misli da je govor umetničkog dela jasniji i čistiji ako se ne meša sa živim glasom stvaraoca. Užasavao se i svoje društvene karijere, žaleći što se ispeo „na tu osvetljenu pozornicu”. A, opet, bez te karijere i bez te pozornice, muke i groznice, ne bi bilo ni takvog Ive Andrića, ni njegovog velikog dela. Dva paralelna napora, ističe Rajko Petrov Nogo, uočljiva su u ovoj odličnim fotografijama potkrepljenoj knjizi. To je, prvo, uspešan napor da se da celovit pogled na ličnost i delo Ive Andrića: enciklopedijski i informativan, obuhvatan, a ekonomičan, onakav kakav bi voleo Andrić – gde je rečima tesno, a mislima prostrano. Znatno obimniji deo knjige, i to je drugi uspešan napor, analitičan je, i neizbežno, mozaičan, ali Delićevi mozaici svagda bacaju zrakastu svetlost po dubokim i tamnim prostorima razuđene Andrićeve građevine, osvetljavajući je iznutra, svejedno da li je reč o Andrićevoj poeziji, esejistici, pripovetkama ili romanu, jer Andrić je čitav kontinent. Ova knjiga je u svemu, zaključio je Nogo, dostojna Andrića, a mogla bi biti i obrazac kako bi valjalo obeležavati okrugle godišnjice najvećih. U knjizi „Ivo Andrić – most i žrtva”, naglašava Dragan Hamović, autor nastoji da ukaže i ojača opštu svest o tome koga imamo, i do koga moramo držati, ako nam je do nas samih stalo. Posle duže biografije o Andriću, u kojoj ne manjka ni zamašnih sinteza, Delić prilaže svoje zrno „opštem gumnu” (izraz Nikole Koljević), posežući za instrumentima interpretacije nekih bitnih tekstova, kao i analizi onih aspekata Andrićeve književnosti ostalih izvan užeg fokusa dosadašnjih tumača. Hamović misli, pre svega, na Andrićevu poeziju i esejistiku. Andrićev život, kaže Jovan Delić, autor knjige, koji je tehničkom greškom ostao nepotpisan na koricama, čini mu se nestvarnim, kao ostvarenje one Njegoševe fatalne devize: „Neka bude što biti ne može”, ili kao neka bajka o siročetu kojem će biti dato da, kroz patnju i rad, postane svetski čovek, obiđe svet, nauči najvažnije žive i mrtve jezike, dosegne sam vrh diplomatije, stigne do vrha u književnosti, primi Nobelovu nagradu za književnost – kao priznanje svome narodu, jeziku i kulturi, uzdigne se iznad miliona, časno proživi iskušenja istorije i preseli u večnost, dok je sveta i veka. Z. RadisavljevićLINK.

Srećan rođendan Pored gostovanja pisaca čije stvaralaštvo "Rende" prati već godinama, u programu, koji će voditi Dejan Ilić i Teofil Pančcih učestvuju rok sastavi "Goribor", "Kriške" i "Obojeni program". Naručite. U prvom delu večerašnjeg programa, koji počinje u 19 sati, nastupiće pisci Dejan Radulović, Jasmina Marić i Borivoje Petković, a koncert "Goribora" počinje u 22. 30 sati. Naručite. Sutra, 23. septembra u okviru programa "Mašala" publika će se sresti sa gostima iz BiH: Emirom Imamovićem Pirketom, Melinom Kamerić i Muharemom Bzduljem, a zatim će nastupiti "Kriške". Naručite.   Poslednje večeri slavlja, u petak 24. septembra, u program u koji je nazvan "Fešta" pojaviće se gosti iz Hrvatske Drago Glamuzina, Slađana Bukovac i Miljenko Jergović, a koncert će prirediti "Obojeni program".   (Tanjug) Naručite.  

Prilika da pravi sladokusci - bibliofili mogu da uživaju u lepoti knjige kao umetničkog predmeta, a ne samo zbog njenog sadržaja, zasluga je dvojice ljudi, direktora Saveta RTS za likovno stvaralaštvo Nikole Mirkova koji je prepoznao umetničku vrednost onoga što stvara Đeklić i akademika, pisca, erudite, velikog estete Ljube Simovića. Simović se prihvatio zadatka da otvori ovu izložbu biranim rečima i da svojim ugledom privuče pažnju onih kojima je umetnikovo ime do sada bilo nepoznato. Obojica su, Mirkov u katalogu i Simović pred gostima, izrekli odu knjizi ali i onima poput Đeklića, koji "knjigu vidi kao umetnički oblikovani predmet, kao autonomno likovno delo, kao sliku, kao sliku koja se može i čitati". U esejistički pisanom tekstu naslovljenom "Knjiga u punom sjaju", Simović je konstatovao da je Đeklić izneo pred javnost "knjige koje je, raskupusane, pocepane i odbačene, krpio, lepio, prošivao i vraćao u život, i na kraju odenuo u raskošne poveze, od kojih se neki mogu svrstati među izuzetna dela knjigovezačke umetnosti. Stavljajući izložbu u kontekst našeg doba, on se pozabavio sudbinom knjige kao pouzdanog mesta da se sačuvaju dostignuća ljudskog uma i imaginacije i u dobu vrtoglavog razvoja novih tehnologija koje isto tako brzo i zastarevaju a ono što je sačuvano u štampanoj formi preživljava vekove. Simović umetnika, kakav je Đeklić označava ne samo kao spasioca koji oživljava knjige i to iz svih oblasti već ih on "obeležava znakom kojim su nagovešteni i sažeti njihov duh i sadržaj". Đeklić (46 se skoro dve decenije bavi umetničkim povezom knjiga, radi klasične i moderene poveze, dizajnira korice i restaurora stare. Objavio je niz naučnih radova iz oblasti istorije poveza sa posebnim naglaskom na one koji su nastali u pravoslavnim zemljama pod uticajem Vizantije. Kao član ULUPUDS-a tokom 2008. godine imao je tri samostalne izložbe, a izlagao je na grupnim izložbama kao što su bijenala minijature u Gornjem Milanovcu i na redovnim izložbama ULUPUDS-a. Đekliću je pripalo i najveće srpsko prizanje za umeće knjigovezanja, nagrada koja nosi ime prvog srpskog štampara "Gligorija Vozarovića". IZVOR

Država i dobitnik iz Kanjiže dobili sedmicu na LOTO-u Više ne čekamo ni Kolumba, ni Godoa, ni sedmicu. Dobitna kombinacija u 23. kolu te nagradne igre je: 1, 2, 4, 8, 13, 14, 26. Pošto volimo brojeve, oni izgledaju ovako: Ukupan dobitak: 485 miliona dinara. Porez državi: 97 miliona dinara Dobitnik koji je pogodio sedmicu: 388 miliona dinara. Jelašić je dao ostavku, ko će dobiti sedmicu, Pitić ili Čupić Jelašić je dao ostavku na mesto guvernera Narodne banke Srbije. Link. Ko će dobiti SEDMICU kao novi guverner: Pitić ili Čupić? Ekonomistima nije milo što je podneo ostavku. Ako vam je milo, znači da niste ekonomista. Press piše da je guverneru Jelašiću pukao film, ali to nećemo gledati u 3D, samo kao CRNO-BELO ostvarenje. Blic je objavio neke detalje iz života guvernera Jelašića koji mislimo da su imali velikog uticaja na njegovu ličnu odluku da postane guverner Narodne banke, kao i na ličnu odluku da da ostavku: 1. Otac Marko se bavio gajenjem svinja, a Radovan je imao obavezu da čisti svinjac. Kasnije je nastavio da čisti i u Narodnoj banci. 2. Profesor Ekonomskog fakulteta mu je rekao: "Ne znam da li je ovaj fakultet za vas?" U obrazovnom sistemu imamo velikih stručnjaka koji umeju da ocene kvalitete budućeg stručnjaka. Dobra strana je u tome, što stručnjak, kao što je guverner Jelašić, nije slušao profesora. 3. U Srbiju dolazi odmah posle 5. oktobra 2000. godine na nagovor Mlađana Dinkića. Iz Srbije odlazi na sopstveni nagovor. 4. Deda Branko mu je govorio da se nikada ne bavi politikom. Srećom, poslušao je dedu, jer odlaskom sa mesta guvernera dokazuje da nije hteo da se bavi politikom.