Vesti – Hardver

Multifunkcionalni uređaj - Lexmark X560n je kombinacija skenera, kopir mašine, faks mašine i kolor laserskog štampača, Ovaj uređaj je namenjen za radne grupe srednje veličine. Instaliranje toner kertridža je vrlo jednostavno a uređaj se sa računarom povezuje preko USB konekcije. X560n podržava mrežno skeniranje. Brzina štampeModelu X560n je potrebno 15 sekundi da izbaci prvu stranu ali i 31 sekunda za dokument od 10 strana. Više informacija Pripremio: Milenko Kusurović

Osnovni podaci Satelit je imao 1 m u prečniku, i bio težak oko 120 kilograma. Slao je na Zemlju slike vremenskih uslova i druge meteoriološke podatke. Obilazio je oko Zemlje za 29 minuta. Označio je prekretnicu u prognoziranju vremenske prognoze. Izvor. Izvor: Wikipedia. Pre poletanja Izvor. Kako je Tiros fotografisao svet uključujući i Rusiju Kompletan čklanak. Obeležavanje godišnjice 1985. godine - Pošta Link. Lansiranje   Link. Prve fotografije vremena na Zemlji Link.  

1849: Njujorški pronalazač je patentirao zihernadlu. Izumeo ju je jer mu je bilo potrebno nešto novca, a prava je mogao da proda za nekoliko časova. Valter Hant je počeo sa svojm izumiteljskim radom još kao tinejdžer i patentirao je mašinu koja prede lan još 1826. godine. Hant je takođe izumeo gong za vatrogasna kola, peć za sagorevanje teškog uglja, oštrač noža, veštački kamen, mašinu za čišćenje ulica, razna unapređenja za bicikl, papirne okovratnike za košulje itd. Pronašao je i naprednu mašinu za šivenje, ali se plašio da će švalje ostati bez posla, pa dok se odlučio da prijavi patent drugi su ga već pretekli. Kada je Hant dugovao prijatelju 15 dolara (današnjih 355 dolara) odlučio je jednostavno da izumi nešto. Bio je čovek koji je živeo od svoje domišljatosti. Uzeo je bakarnu žicu dužine 8 inča, zavijenu u centru, i zaštitio kopču sa jedne strane. Svoj izum je nazvao ”odevna igla” i u roku od 3 sata prodao prava na njega za 400 dolara (današnjih 9 500 dolara). Igle sa kopčom su postajale i ranije, ali je Hantova inovacija koristila jedinstveno parče metala (lakša izrada), koristila je oprugu umesto šarke i kombinovala je sa kopčom. Njegov patent je obećavao da neće biti opasnosti od ” krivljenja igle ili povrede prstiju. ” 1849. godina je bila veoma dobra godina za Hanta. Pored zihernadle pronašao je i prvu repetirajuću pušku (preteča puške Vinčester). Njujorški Muzej moderne umetnosti ima Hantovu zihernadlu iz 1849. godine u svojoj kolekciji. Izvor: Wired. com Priredio: Marko Kusurović

1984: Astronauti vraćaju neispravni Solar Max satelit, popravljaju ga i vraćaju nazad u orbitu. Ovo je prvi put da je satelit bio popravljan u svemiru. Solar Maximum misija je startovana 14. februara 1980. godine ali je imala problema sa sistemom za kontrolu položaja i elektronikom na instrumentu za posmatranje. Svemirski brod Izazivač (Challenger) je lansiran iz Kejp Karnevala 6. Aprila. Pet dana kasnije, astronauti Džordž Nelson i Džejms van Hoften koristili su robotičku ruku na daljinsko upravljanje kako bi vratili neispravni satelit iz orbite i smestili ga na krmu Izazivača. Zatim su zamenili sistem za kontrolu položaja i glavnu elektronsku kutiju neispravnog satelita, a onda ga vratili nazad u orbitu. On je služio sledećih 5 godina, pre nego što je ponovo ušao u Zemljinu atmosferu i srušio se u plamenu 2. decembra 1989. Let Izazivača dug sedam dana, takođe je služio da se naučni satelit veličine autobusa prenese u orbitu, kako bi izvršio 57 različitih eksperimenata i testirao efekte dugoročne izloženosti radijaciji i mikrometeoroidima. Na primer jedan od njih je bio studentski eksperiment i ispitivao je da li pčele mogu ga proizvedu saće u bestežinskim uslovima. Odgovor je da mogu. Izazivač je obavio još četiri uspešne misije 1984. i 1985. pre svog 10. i poslednjeg leta 18. januara 1986. godine kada je eksplodirao 73 sekunde posle lansiranja. Svih sedam članova posade je poginulo. Izvor: Wired. com Pripremio: Marko Kusurović

1941: Nemački inžinjer Konrad Zuse otkriva Z3, koji je sada uglavnom poznat kao prvi potpuno funkcionalni, programibilni računar. Zuse je projektovao i napravio svoj računar u Nacističkoj Nemačkoj, koja je već bila u ratu, njegovo dostignuće je prošlo neprimećeno izvan Nemačke sve do pada Trećeg Rajha. U međuvremenu, Harvard Mark 1, računar koji je proizveo američki tim, pojavio se 1944 i još uvek se povremeno navodi kao prvi računar svoje vrste. Zuseov kompjuter je uništen u vazdušnom napadu, kao i sve prateće fotografije i dokumentacija, što je zakomplikovalo njegovu tvrdnju da je njegov računar nastao prvi. Zuse se ponovo napravio Z3 15 godina posle završetka rata, kako bi pokazao njegove mogućnosti i dokazao svoja prava na patent ove mašine. Z3, Zuseov treći računar u seriji od četiri, koristio je jednostavan binarni sistem za izvođenje komplikovanih matematičkih izračunavanja. Pripremio: Marko Kusurović

1637: Možda jer mu je dosadilo da gleda goste na večeri kako čačkaju zube svojim bodežima, Kardinal Rišelje naređuje da sečiva za njegovim stolom imaju zaokružen vrh. I tako je nastao moderni nož za ručavanje. Pre Rišeljeovog trenutka inspiracije (ili jednostavnog gađenja na loše manire), ljudi su za stolom uglavnom koristili lovačke noževe kako bi naboli svoje parče, a zatim su se hranili rukama ili uz pomoć kašike. Iako je viljuška postojala još od biblijskih vremena, uprkos svojoj korisnosti, ostala je retkost na Zapadu sve do 17. veka, čak i među francuskim plemstvom. Rišeljeovi noževi izazvali su pomamu u društvu i uskoro svako ko je bio malo poznatiji u Francuskoj je imao komplet. Noževi za ručavanje postali su uobičajeni širom Francuske posle Luija XIV – koji, kao mnogi kraljevi, nije želeo oštrice i zašiljene vrhove oko sebe. Uskoro, ovi noževi pronašli su svoj put širom kontinentalne Evrope, Engleske i američkih kolonija. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović

1813: Proizvođač oružja Simeon Nort dobija nalog od vlade da napravi 20 000 kubura, sve sa zamenljivim delovima. Time masovna proizvodnja pravi veliki korak napred. Nort je počeo kao farmer, ali 1795 je ušao u posao proizvodnje kosa u mlinu pored svoje farme u Berlinu, država Konetikat. 1799 je napravio malu fabriku za proizvodnju pištolja i uskoro je dobio od vlade nalog za 400 (po nekim izvorima 500) pištolja. Sledeći ugovor naredne godine zahtevao je 1 500 pištolja. Uskoro, pustio je u rad i fabriku pištolja u blizini Midltauna. Kada je 1812 godine izbio rat, Nortova ideja je bila da isporuke za Ministarstvo Rata treba da poseduju zamenljive delove. Njegov ugovor 1813 godine, za 20 000 pištolja, je prvi dokaz da je takva mera uvedena bilo gde. Uslov je bio da „delovi pištolja moraju da odgovaraju jedni drugima, tako da se svaki deo jednog pištolja može smestiti u bilo koji drugi. ” Pištolji su Armiju koštali po 7 dolara (oko 84 dolara u današnjem novcu) i morali su biti isporučeni u roku od pet godina. Ceo tekst Izvor: Wired. com Pripremio: Marko Kusurović

1960: Fizičar Teodor Mejmen koristi sintetički kristal rubina kako bi napravio prvi laser. Mejmen je počeo da se zanima za elektronske uređaje još kao tinejdžer i čak je zaradio novac za školovanje popravljajući radio i druge uređaje. Radio je u Hughes istraživačkoj laboratoriji Hughes avio-kompanije u Malibuu, Kalifornija, kada je napravio prvi laser. Laser je uređaj koji proizvodi monohromatsko (svi iste talasne dužine), koherentno (svi iste faze) svetlo. Danas se laseri koriste kod operacija oka, u zubarstvu, astronomskim merenjima, za određivanje udaljenosti, zavarivanju i drugim oblastima. Mogu se naći kao deo naučnih instrumenata, komunikacionih mreža, oružja, muzičkih sistema i skenera u supermarketima. Laseri su svuda. Mejmen je bio nominovan dva puta za Nobelovu nagradu, ali mu nije dodeljena. Dobio je mnoge druge nagrade pre 2007. kada je umro u 79. godini. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović

1970: Apolo 13 se srušio u Pacifički okean u blizini Samoe, i na taj način uspeo da preživi tešku eksploziju u svemiru. Apolo 13 je lansiran iz Kejp Karnevala 11. aprila, s namerom da ljudi treći put slete na mesec. Posada – Džejms A. Lovel Mlađi, Džon L. Svigert Mlađi i Fred V. Hejs Mlađi – iskusili su omanju vibraciju ubrzo posle lansiranja, ali sve je išlo normalno prvih 55 sati i 55 minuta leta. Rezervoar sa kiseonikom br. 2 je eksplodirao prouzrokovavši da i br. 1 počne da ispušta kiseonik. Svetla upozorenja su počela da blinkaju. Zalihe vazduha, hrane i električne energije bile su ugrožene . . 200 000 milja daleko od Zemlje. Svigert je javio radiom Kontroli misije u Teksasu: „Hjustone, imali smo problem ovde. ”  U hit filmu Apolo 13 iz 1995 godine koristili su dramatičniju verziju: „Hjustone, imamo problem. ” Novi plan je bio da se zaboravi na sletanje na mesec, već da se samo obiđe oko njega i vrati kući. Posada se popela iz Komandnog Modula u prikačeni Modul za sletanje na mesec, i iskoristila ga kao „čamac za spasavanje. ” Za nastavak pročitajte ceo tekst. Izvor: Wired. com Pripremio: Marko Kusurović

1867: Britanski hirurg Džozef Lister izvodi prvu operaciju u antiseptičkim uslovima. Stopa smrtnosti će opasti, međutim i dalje treba da budete zahvalni što ste rođeni u 20. veku. Lister je odrastao u protestantskoj porodici. Dok je bio pomoćni hirurg u Edinburškoj Kraljevskoj bolnici u Škotskoj, bio je prijatelj sa svojim nadzornikom i oženio je njegovu ćerku Agnes. Kao ćerka i žena hirurga, znala je dosta o toj temi i postala je doživotni pomoćnik svoga muža njegovim istraživanjima. Svaka operacija je u o vreme bila veoma opasna. Post-operaciona stopa smrtnosti je bila 40 do 50 procenata zbog infekcija. Bolnice su bile veoma prljave, ali su naučnici tek počeli da prepoznaju vezu između higijene i infekcija. Lister je pročitao kako su nadležni u Karlislu u Engleskoj fenol (karbolna kiselina) sipali u kanalsku vodu i time ne samo smanjili njen neugodan miris, već i umanjili broj oboljenja, i među stokom i među ljudima. Zašto ne koristiti oslabljeni fenol za rane? Zašto ne čistiti hirurške instrumente sa oslabljenim fenolom? Lister je eksperimentisao sa pacijentima sa amputacijama počev od 1865. godine. Do 1867. izveo je punu hiruršku proceduru. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović

1873: Farmeke dobijaju svoju prepoznatljivu formu kada je izdat patent za proces postavljanja nitni, korišćenih da ojačaju džepove. Jakob Joups, letonski imigrant koji je promenio svoje ime u Džejkob Dejvis posle dolaska u SAD 1854. godine, radio je kao krojač i Rinu, u Nevadi, kada je dobio ideju da koristi bakarne nitne kako bi pojačao radničke pantalone. Kako je svoj materijal nabavljao od kompanije Levi Strauss iz San Franciska, Dejvis je prišao ovoj kompaniji sa ponudom da prijave patent. Štraus – prepoznajući dobru stvar kada je vidi – prihvatio je predlog, i moderne farmerke su rođene. Štraus – i sam imigrant iz Bavarije – stigao je u San Francisko 20 godina ranije, na vrhuncu kalifornijske zlatne groznice, kako bi uspostavio velikoprodaju tekstilne robe. Štraus je svoju odeću, tkanine i raznu drugu robu prodavao na različitim lokacijama širom Zapada, pa su je tako kupovali i rudari koji su se uputili ka zlatnim poljima. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović

1901: Konetikat donosi prvi zakon koji reguliše motorna vozila. Zakon postavlja ograničenje brzine od 20 km/h u gradovima, i 25 km/h van gradova. Zakon nije doneo prvo ograničenje brzine u SAD, već prvo ograničenje za automobile. Novi Amsterdam (koji će tek kasnije postati Njujork) 1652. godine doneo je odluku: Kočije, dvokolice i saonice se ne smeju voziti ili vući galopiranjem, i vozači i kondukteri svih ovih vozila unutar gradova moraju hodati pored i voditi konje. U suprotnom bi plaćali kaznu koja odgovara vrednosti od 150 dolara u današnjem novcu. Hapšenja zbog prebrze vožnje takođe su prethodila konetikatskom zakonu. Taksista Džejkob German bio je uhapšen i pritvoren u Njujorku 20. maja 1899. godine, jer je vozio svoj električni taksi brzinom od 20 km/h. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović

1940: Inžinjer Herman Entoni iz kompanije Ray-O-Vac patentira alkalnu bateriju. Biznismen iz Viskontina je osnovao kompaniju 1906. godine pod nazivom French Battery Co. Do 1920. godine proizvodila je baterijske lampe, baterije koje su sluzile za paljenje automobila i baterije za manje radio uređaje. Kompanija je promenila ime u Ray-O-Vac 1934. godine. Staromodne cink-karbon baterije koje su bile standard u to vreme imale su mane. Cink bi često napravio izbočenje i curio na spojevima. To je moglo da prouzrokuje kratak spoj u baterijskoj lampi ili radio prijemniku, ili pak samo da napravi brljotinu. Entoni je rešio problem korišćenjem više mangana kako bi smanjio „oticanje”, kao i oblaganjem baterije čelikom. Bingo. Problem rešen. Ray-O-Vac se hvalio svojim čudom 1939. godine, ali patent nije objavljen sve do 1940. Međutim kada su SAD ušle u Drugi Svetski Rat, snabdevanje baterijama je bilo ograničeno za civile, i kao mnogo drugih kompanija, Ray-O-Vac je okrenuo svoju celu proizvodnju ka snabdevanju vojske. Kada se rat završio kompanija je prodala 100 miliona novih baterija u 1946. godini. Ray-O-Vac je napravio pozlaćenu baterijsku lampu 1950. godine kako bi proslavio svoju milijarditu proizvedenu alkalnu bateriju. Izvor: Wired. com Pripremio: Marko Kusurović

1947: Tor Hejerdal i pet članova posade napušta Calao, Peru, na splavu od balsamovog drveta. Nadaju se da će dokazati kako su drevni narodi Južne Amerike mogli da plove do Polinezije. Hejerdal je bio avanturista iz Norveške kao i etnolog koji je prekoračio granice akademskih disciplina. Njegova teorija je bila da su narodi Južne Amerike posećivali Polineziju i trgovali sa njom. Učeni ljudi su ga ismevali i zadržali mišljenje da bi drveni splav potonuo pre nego što bi uspeli da pređu Pacifik. Tako je Hejerdal sagradio Kon-Tiki i nazvao ga po bogu sunca. Paluba dimenzija 5,5x14 metara je bila napravljena od devet stabala povezanih konopcem od konoplje. Jarbol visine 9 metara podržavao je glavno jedro dimenzija 5,5x6,5 metara. Splav je takođe imao jedro na krmi kao i dugačko veslo za upravljanje. Mala kabina i deo palube bili su napravljeni od bambusa. Metal nije bio korišćen u izgradnji. Putovanje je trajalo 101 dan i pređeno je 4 300 nautičkih milja (42,5 milja dnevno). Splav nije pretrpeo nikakvu pravu štetu i uspešno je pristao uz greben na Tuamotu Ostrvima 7. avgusta. Hejerdal je time dokazao da su drevni pomorci mogli da preplove Pacifik, ali ne i da su to stvarno uradili. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović

1937: Nemački putnički cepelin Hindenburg eksplodira i ruši se za vreme sletanja u Lejkhurst, Nju Džersi, gine 36 ljudi i budućnost komercijalne preko-Atlanske cepelin linije je osuđena na propast. Hidenburg (koji je mogao biti nazvan Adolf Hitler da direktor Cepelin kompanije Hugo Ekner nije imao anti-nacistička shvatanja) i njegov bratski brod, Graf Cepelin II, su najveće letelice koje su ikada letele. Pružale su se dužinom od 250m – skoro kao dužina najvećeg preko-Atlantskog broda tog perioda. Iako su druge nacije, Britanci i Amerikanci, gradile odlične letelice, nemačka tehnologija bila je superiorna. Hidenburgov rešetkasti ram bio je sagrađen od lagane legure aluminijuma i bakra. Brod je mogao da prenese 72 putnika i 60 članova posade preko Atlanskog okeana za samo 3 dana, brzinom od 135km/h. Tačan uzrok pada nikada nije utvrđen. Zbog veoma nategnutog odnosa između Amerike i Nemačke u to vreme, teorija sabotaže je bila zastupljena u ranom periodu. Ipak verovatnije je da se desio udar groma ili da je neka varnica došla u dodir sa vodonikom. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović

7. aprila 1964. IBM je predstavio Sistem/360 liniju – „mainframe” računar. To je bila hrabra novina koja je promenila poslovanje, nauku, upravljanje i IT industriju. Računarstvo se menjalo brzo. Korporacija „International Business Machines” je uložila 5 biliona dolara (sadašnjih 34 biliona) u šest povezanih računara i 40 perifernih uređaja koji su mogli da rade zajedno. Komponente Sistema/360  uključujući i procesor bile su kontrolna jedinica, terminal (ekran), skladište za trake, jedinica za kontrolu traka, čitač i pisač traka, konzolna stanica i konzolna pisaća mašina. Svi ovi elementi radili su zajedno jedan sa drugim i svi su upotrebljavali iste komande. Kupac je mogao da kupi mali sistem sa niskim performansama a kasnije da ga nadogradi. 1966. godine IBM je prodavao hiljadu sistema  mesečno, za 2,5 do 3 miliona dolara (20 miliona danas) svaki. Sistem/360 je bio prvi „mainframe” i on je otvorio vrata nove ere računarstva na kome je po prvi put bilo moguće izvesti milion instrukcija u sekundi. Jeftiniji modeli linije Sistem/360 su bili sposobni za 75. 000 instrukcija u sekundi. Autor James Collins je napisao da su Sistem/360, Ford model T i Boing 707 džet, tri najvažnije inovacije svih vremena. Ali šta vredi, kada su danas laptop računari brži od Sistema 360. Izvor: Wired. com Pripremio: Milenko Kusurović

7. jul 1936. godine Henri F. Filips preduzetnik iz Portlanda, Oregon, patentirao je novi vrstu šrafova i novi šrafciger. Prvi ekseri pravljeni su od drveta, dok su se metalni pojavili u 15. veku. Spiralni zavrtnji na ekseru nastali su jedan vek kasnije. Ove naprave decenijama su izrađivane ručno, što je zahtevalo veliku preciznost i vešte ruke majstora. Jednom uglavljen šraf bilo je gotovo nemoguće izvaditi bez pravog alata. Oko 1770. godine engleski majstor za alat Džesi Ramsden napravio je uređaj za vađenje eksera, koji je izgledom podsećao na današnje šrafcigere. Prvi šrafcigeri izrađivani su od drveta, ali nisu bili dugog veka, jer je drvo bilo krto i često se lomilo. Početkom prošlog veka, tačnije, 1908. godine, Kanađanin P. L. Robertson osmislio je nove šrafove i alat kojima oni mogu prilično jednostavno da se izvade. Tridesetih godina 20. veka Henri Filips je usavršio oblik šrafa i počeo da ih industrijski proizvodi. Otkriće novih šrafova s jednim ravnomernim udubljenjem na vrhu, ili zvezdastim ulegnućem na glavi ovog svojevrsnog eksera zahtevalo je i stvaranje alata pomoću kojeg će oni biti uglavljeni u određenu površinu ili izvađeni iz nje. S vremenom su i šrafcigeri usavršavani, pa su stvorene i univerzalne naprave kojima se može odvrnuti svaki šraf, ali i one koje u širem delu imaju metalne dodatke za najrazličitije veličine i oblike šrafova. Izvor: WIRED. Pripremio: Milenko Kusurović

9. aprila 1806. godine (Portsmouth, Engleska) rođen je Isambard Kingdom Brunel. Njegov inžinjerski rad  promenio je izgled Britanije sa železnicom, mostovima, tunelima, pristaništima i brodovima. Brunel je bio je bio najveći državni inžinjer svoga doba. Mislio je na veliko i gradio je na veliko. Sakupljao je veliki novac za svoje poduhvate, i neki od najvećih imali su ogromne gubitke, ali ipak neki od njegovih najboljih projekata i danas su u upotrebi. Njegov otac Mark Brunel bio je inžinjer koji je prebegao u Englesku zbog Francuske revolucije. Brunel mlađi je ušao u posao svoga oca sa samo 16 godina. Već u 19 godini rukovodio je izgradnju tunela između Roterhita i Vapinga u Istočnom Londonu. Ovaj tunel ispod Temze bio je prvi podvodni tunel na svetu, otvoren je 1843. godine i služio je za saobraćaj podzemnih vozova sve do 2007. Brunelov dizajn je  1830. pobedio na naticanju za most Avon Džordž kod Kliftona. Njegov dizajn je predstavljao najveći svetski viseći most tog vremena. Izgradnja je prekinuta kada je za projekat ponestalo novca 1843, i nije završen sve do 1864. godine, posle smrti Brunela. Ovaj most i dalje služi pešacima, biciklima kao i saobraćaju lakših vozila. Brunel je takođe projektovao i gradio parobrode . . . Za nastavak posetite sledeći link. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović

Kompletan čkanak na Wired. Altair 8800 mikrokompjuter je počeo da se prodaje. Ne nudi previše, ali to je mali početak velikog trenda koji stoji iza malih stvari. Mala kompanija iz Novog Meksika, MITS, je napravila paket SKLOPITE-KOD-KUĆE. Unutar kompjutera je Intel 8080 mikroprocesor. Memorija je 256-bajtna. Tastatura? Samo sanjajte. Nekome je krenulo, a nekome i ne. TITANIK. danas je u bioskopima počeo da se daje i Titanik. Ovaj film je postao finansijki najuspešniji u istoriji Američkog filma, zaradivši preko 1,8 milijardi dolara. A, za nekoga je ovaj dan bio poslednji. Za Apolo 17. Misija letova na Mesec se završila. Godina je 1972. Danas je i slava, pa svima koji slave, SREĆNA SLAVA.  

Iz istorije računarstva  Na današnji dan, 14. maja 1992. Texas Instruments najavljuje svoj 486 mikroprocesorski čip Na današnji dan, 14. maja 1992. godine, Texas Instruments je najavio da će početi sa prodajom naprednog mikroprocesora koji će konkurisati Intelovom 486 čipu. Takođe nazvan 486, ovaj čip je dizajnirala kompanija Cyrix Corp iz Teksasa. Texas Instruments je ovim potezom pokušao da oslabi dominaciju Intela u industriji mikroprocesora. Međutim, uprkos naporima, ovaj potez nije bio uspešan u ugrožavanju Intelove dominacije na tržištu. ----- 1316. - Rođen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke i rimsko-nemački car. 1610. - Verski fanatik ubio u Parizu francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz dinastije Burbona. 1643. - Na francuski presto došao četvorogodišnji Luj XIV nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren. 1796. - Engleski lekar Edvard Džener uspešno vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne imunologije. 1811. - Paragvaj proglasio nezavisnost od Španije. 1843. - Umrla je knjeginja Ljubica, majka kneza Mihaila Obrenovića.   Ana Stolić: Beograd u doba kneza Miloša Obrenovića   Saznajte kako se živelo u Beogradu nakon Drugog srpskog ustanka, koja su velika zdanja podignuta u Beogradu, u čijim kućama se prvo pojavio evropski nameštaj, kada je u Srbiji odštampana prva školska knjiga, šta je sve bila dužnost policije, šta se koristilo kao lek protiv kolere, šta se sve moglo naći na kneževoj trpezi. . . PORUČITE   1852. - Rođen je Đorđe Krasojević, političar i advokat. 1900. - U Parizu otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima su prvi put učestvovale žene. 1909. - Rođen je Svetozar Radojčić, srpski istoričar umetnosti (†1978. ) 1912. - Umro je August Strindberg, švedski pisac. August Strindberg: Brak - ispovest ludaka August Strindberg, najveći genije švedske književnosti, upoznao je 1879. godine u Stokholmu tada udatu baronicu Siri fon Esen (1850-1912) i fatalno se zaljubio. PORUČITE   1922. - Rođen je Franjo Tuđman (†1999. ) 1925. - Rođen je Ljubomir Tadić, profesor, član SANU 1932. - Umro je Čedomilj Mijatović, srpski političar, istoričar i ekonomist, član SKA. (*1842. ) 1940. - Umrla je Ema Goldman, litvanska anarhistkinja (*1869. ) 1940. - Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80. 000 je ostalo bez kuća. 1944. - Rođen je Džordž Lukas, tvorac Ratova Zvevda. 1948. - Proglašena Država Izrael. 1954. - Umro je Hajnc Guderijan, nemački general i jedan od tvoraca taktike blickriga. (*1888. ) 1955. - U Varšavi potpisan ugovor o osnivanju Varšavskog pakta. Ugovor su potpisale Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, SSSR i Čehoslovačka. 1962. - Milovan Đilas izveden pred Okružni sud i osuđen na 13 godina zatvora i ograničenje građanskih prava u trajanju od pet godina. 1965. - Rođen je Oven Kolfer, irski književnik. 1968. - Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom objavila početak širokih društvenih reformi, poznatih kao „Praško proleće“. Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag. 1969. - Rođena je Kejt Blančet, australijska glumica. 1971. - Rođena je Sofija Kopola, američka glumica, poducentica, scenaristica i režiserka. 1973. - Lansirana prva američka vasionska laboratorija „Skajlab I“. 1974. - Umro je Ljubo Babić, jedan od najvećih hrvatskih i svojevremeno jugoslovenskih slikara i istoričara umetnosti. 1989. - Radio-televizija Srbije počela emitovanje satelitskog programa 1989. - Samoubistvo je izvršila Đang Ching, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, jedan od vođa „Kulturne revolucije“. 1989. - Vođa peronista Karlos Menem postao predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa. 1992. - Glavnoj ulici u Beogradu, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u Kralja Milana. Mirjana Novaković: Tito je umro Tito je umro je uzbudljiva knjiga u kojoj ćete uživati kao u napetom kriminalističkom romanu sa istragom, nezaboravnim likovima, nemogućim ubistvima i neočekivanim preokretima. PORUČITE   1998. - Umro je Frenk Sinatra, američki pevač i filmski glumac. 1999. - U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođena kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece. 2001. - Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni pobedio na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945. 2001. - Savet NATO odobrio povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja. 2002. - Na donatorskoj konferenciji u Njujorku, koju su pokrenule UN za prikupljanje pomoći za obnovu Srebrenice, koja je tokom rata u BiH bila enklava pod zaštitom UN, obećano 5,2 miliona dolara za obnovu tog grada. 2003. - Alžirska vojska oslobodila 17 evropskih turista, koje su oteli islamski militanti i držali ih dva meseca u Sahari. 2003. - Irački zvaničnici saopštili da je iz masovnih grobnica u toj zemlji otkopano preko 2. 200 tela, žrtava režima Sadama Huseina. 2003. - Posle blizu četrdeset godina planiranja i debata, otpočeli podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja. 2003. - Pred Tribunalom u Hagu počelo je suđenje grupi bivših oficira snaga bosanskih Srba, Vidoju Blagojeviću, Draganu Obrenoviću, Draganu Jokiću, optuženih za zločine u Srebrenici u julu 1995. Četvrti optuženi Momir Nikolić je nakon priznanja krivice i nagodbi sa Tužilaštvom, izuzet iz postupka. 2008. - Žistin Enan, tada najbolja svetska teniserka, objavila je da se povlači iz profesionalnog tenisa.   IZVOR