Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa

 

Access

Alternativna učenja

Android

Animacija

Antropologija

Apple - MAC OS X

Arheologija

Arhitektura

Astrologija

Astronomija

Audio kursevi + knjige

Audio, Multimedia, Video

Autobiografija

AutoCad, ArchiCAD, SolidWorks, Catia, Pro/Engineer

Automobili

Bajke

Baze podataka

Biografija

Biološke nauke

Botanika

C++ Visual C++ C#

Cloud

CSS

Dečije knjige

Delphi

Digitalna fotografija

Dizajn

Django

Domaće pripovetke

Domaći roman

Drama

E-knjiga

E-komerc

ECDL

Ekologija

Ekonomija

Elektrotehnika

Enciklopedija

Esejistika

Etika

Fantastika

Film

Filologija

Filozofija

Fizika

Fotografija

FULL STACK DEVELOPMENT

Geografija

Geologija

GOOGLE

Grafika, Dizajn, Štampa

Građevinarstvo

Hardver

Hemija

Hidrotehnika

Hobi

Horor

Humor

Internet

Intervju

Istorija

Istorija i teorija književnosti

Istorija umetnosti

Istorijski roman

Java

JavaScript

Joomla

jQuery

Knjiga posle posla - Beletristika i ostala izdanja

Knjižare i naše knjige

Književna kritika

Kuvari, hrana i piće

Leksikografija

Lingvistika

Ljubavni roman

logo

Magija

Marketing

Mašinsko učenje

Mašinstvo

Matematika

Medicina

Memoari

Menadžment

Modeliranje podataka

Monografija

Mreže

MS Office

Muzika

Nagrađivanje knjige

Naučna fantastika

Obrada teksta

OFFICE 2013

OpenOffice.org

Operativni sistemi

Oracle

Organizacione nauke

Pedagogija

PHP I MYSQL

Pisci u medijima

Ples

Poezija

Politika

Poljoprivreda

Popularna medicina

Popularna nauka

Popularna psihologija

Posao

Pozorište

Pravo

Pravoslavlje

Primenjene nauke

Pripovetke

Prirodne nauke

Priručnik

Programiranje

Psihologija

Publicistika

Putopis

Python programiranje

Raspberry PI

Rečnici

Religija

Robotika

Roman

Ruby i Ruby on Rails

Satira

Saveti

Serija Roberta C. Martina

Sertifikati

Slikarstvo

Socijalna mreža - Facebook

Sociologija

Sport

Sport i hobi

SQL Server

Statistika

Strip

Tabele

Tableti

Tehnologija

Telekomunikacije

Triler

Turizam

Twitter

Udžbenici

Umetnost

Unix, Linux

Urbanizam

UX DIZAJN

Veštačka inteligencija

Visual Basic .NET, VBA, V. Studio

Web design

Windows

Windows 7

Windows 8

WordPress

Zaštita i sigurnost

Zoologija

 

Vesti – Hardver

Ukupno: 579, strana 17 od 29

Multifunkcionalni uređaj Lexmark X560n

 

 

 

Multifunkcionalni uređaj - Lexmark X560n je kombinacija skenera, kopir mašine, faks mašine i kolor laserskog štampača, Ovaj uređaj je namenjen za radne grupe srednje veličine. Instaliranje toner kertridža je vrlo jednostavno a uređaj se sa računarom povezuje preko USB konekcije. X560n podržava mrežno skeniranje. Brzina štampeModelu X560n je potrebno 15 sekundi da izbaci prvu stranu ali i 31 sekunda za dokument od 10 strana. Više informacija Pripremio: Milenko Kusurović
 
   

Na današnji dan (01. april 1960. godine) lansiran prvi satelit za praćenje vremena

 

 

 

Osnovni podaci Satelit je imao 1 m u prečniku, i bio težak oko 120 kilograma. Slao je na Zemlju slike vremenskih uslova i druge meteoriološke podatke. Obilazio je oko Zemlje za 29 minuta. Označio je prekretnicu u prognoziranju vremenske prognoze. Izvor. Izvor: Wikipedia. Pre poletanja Izvor. Kako je Tiros fotografisao svet uključujući i Rusiju Kompletan čklanak. Obeležavanje godišnjice 1985. godine - Pošta Link. Lansiranje   Link. Prve fotografije vremena na Zemlji Link.  
 
   

Na današnji dan (10. april 1849.) – Valter Hant pronašao zihernadlu (bezbednu iglu)

 

 

 

1849: Njujorški pronalazač je patentirao zihernadlu. Izumeo ju je jer mu je bilo potrebno nešto novca, a prava je mogao da proda za nekoliko časova. Valter Hant je počeo sa svojm izumiteljskim radom još kao tinejdžer i patentirao je mašinu koja prede lan još 1826. godine. Hant je takođe izumeo gong za vatrogasna kola, peć za sagorevanje teškog uglja, oštrač noža, veštački kamen, mašinu za čišćenje ulica, razna unapređenja za bicikl, papirne okovratnike za košulje itd. Pronašao je i naprednu mašinu za šivenje, ali se plašio da će švalje ostati bez posla, pa dok se odlučio da prijavi patent drugi su ga već pretekli. Kada je Hant dugovao prijatelju 15 dolara (današnjih 355 dolara) odlučio je jednostavno da izumi nešto. Bio je čovek koji je živeo od svoje domišljatosti. Uzeo je bakarnu žicu dužine 8 inča, zavijenu u centru, i zaštitio kopču sa jedne strane. Svoj izum je nazvao ”odevna igla” i u roku od 3 sata prodao prava na njega za 400 dolara (današnjih 9 500 dolara). Igle sa kopčom su postajale i ranije, ali je Hantova inovacija koristila jedinstveno parče metala (lakša izrada), koristila je oprugu umesto šarke i kombinovala je sa kopčom. Njegov patent je obećavao da neće biti opasnosti od ” krivljenja igle ili povrede prstiju. ” 1849. godina je bila veoma dobra godina za Hanta. Pored zihernadle pronašao je i prvu repetirajuću pušku (preteča puške Vinčester). Njujorški Muzej moderne umetnosti ima Hantovu zihernadlu iz 1849. godine u svojoj kolekciji. Izvor: Wired. com Priredio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (11. april 1984.) – Obavljena prva popravka satelita u svemiru

 

 

 

1984: Astronauti vraćaju neispravni Solar Max satelit, popravljaju ga i vraćaju nazad u orbitu. Ovo je prvi put da je satelit bio popravljan u svemiru. Solar Maximum misija je startovana 14. februara 1980. godine ali je imala problema sa sistemom za kontrolu položaja i elektronikom na instrumentu za posmatranje. Svemirski brod Izazivač (Challenger) je lansiran iz Kejp Karnevala 6. Aprila. Pet dana kasnije, astronauti Džordž Nelson i Džejms van Hoften koristili su robotičku ruku na daljinsko upravljanje kako bi vratili neispravni satelit iz orbite i smestili ga na krmu Izazivača. Zatim su zamenili sistem za kontrolu položaja i glavnu elektronsku kutiju neispravnog satelita, a onda ga vratili nazad u orbitu. On je služio sledećih 5 godina, pre nego što je ponovo ušao u Zemljinu atmosferu i srušio se u plamenu 2. decembra 1989. Let Izazivača dug sedam dana, takođe je služio da se naučni satelit veličine autobusa prenese u orbitu, kako bi izvršio 57 različitih eksperimenata i testirao efekte dugoročne izloženosti radijaciji i mikrometeoroidima. Na primer jedan od njih je bio studentski eksperiment i ispitivao je da li pčele mogu ga proizvedu saće u bestežinskim uslovima. Odgovor je da mogu. Izazivač je obavio još četiri uspešne misije 1984. i 1985. pre svog 10. i poslednjeg leta 18. januara 1986. godine kada je eksplodirao 73 sekunde posle lansiranja. Svih sedam članova posade je poginulo. Izvor: Wired. com Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (12. maj 1941.) – Rat usporava napredak računara

 

 

 

1941: Nemački inžinjer Konrad Zuse otkriva Z3, koji je sada uglavnom poznat kao prvi potpuno funkcionalni, programibilni računar. Zuse je projektovao i napravio svoj računar u Nacističkoj Nemačkoj, koja je već bila u ratu, njegovo dostignuće je prošlo neprimećeno izvan Nemačke sve do pada Trećeg Rajha. U međuvremenu, Harvard Mark 1, računar koji je proizveo američki tim, pojavio se 1944 i još uvek se povremeno navodi kao prvi računar svoje vrste. Zuseov kompjuter je uništen u vazdušnom napadu, kao i sve prateće fotografije i dokumentacija, što je zakomplikovalo njegovu tvrdnju da je njegov računar nastao prvi. Zuse se ponovo napravio Z3 15 godina posle završetka rata, kako bi pokazao njegove mogućnosti i dokazao svoja prava na patent ove mašine. Z3, Zuseov treći računar u seriji od četiri, koristio je jednostavan binarni sistem za izvođenje komplikovanih matematičkih izračunavanja. Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (13. maj 1637.) – Kardinal Rišelje uvodi noževe sa tupim vrhom

 

 

 

1637: Možda jer mu je dosadilo da gleda goste na večeri kako čačkaju zube svojim bodežima, Kardinal Rišelje naređuje da sečiva za njegovim stolom imaju zaokružen vrh. I tako je nastao moderni nož za ručavanje. Pre Rišeljeovog trenutka inspiracije (ili jednostavnog gađenja na loše manire), ljudi su za stolom uglavnom koristili lovačke noževe kako bi naboli svoje parče, a zatim su se hranili rukama ili uz pomoć kašike. Iako je viljuška postojala još od biblijskih vremena, uprkos svojoj korisnosti, ostala je retkost na Zapadu sve do 17. veka, čak i među francuskim plemstvom. Rišeljeovi noževi izazvali su pomamu u društvu i uskoro svako ko je bio malo poznatiji u Francuskoj je imao komplet. Noževi za ručavanje postali su uobičajeni širom Francuske posle Luija XIV – koji, kao mnogi kraljevi, nije želeo oštrice i zašiljene vrhove oko sebe. Uskoro, ovi noževi pronašli su svoj put širom kontinentalne Evrope, Engleske i američkih kolonija. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (16. april 1813.) – Specifikovan standard zamenljivosti

 

 

 

1813: Proizvođač oružja Simeon Nort dobija nalog od vlade da napravi 20 000 kubura, sve sa zamenljivim delovima. Time masovna proizvodnja pravi veliki korak napred. Nort je počeo kao farmer, ali 1795 je ušao u posao proizvodnje kosa u mlinu pored svoje farme u Berlinu, država Konetikat. 1799 je napravio malu fabriku za proizvodnju pištolja i uskoro je dobio od vlade nalog za 400 (po nekim izvorima 500) pištolja. Sledeći ugovor naredne godine zahtevao je 1 500 pištolja. Uskoro, pustio je u rad i fabriku pištolja u blizini Midltauna. Kada je 1812 godine izbio rat, Nortova ideja je bila da isporuke za Ministarstvo Rata treba da poseduju zamenljive delove. Njegov ugovor 1813 godine, za 20 000 pištolja, je prvi dokaz da je takva mera uvedena bilo gde. Uslov je bio da „delovi pištolja moraju da odgovaraju jedni drugima, tako da se svaki deo jednog pištolja može smestiti u bilo koji drugi. ” Pištolji su Armiju koštali po 7 dolara (oko 84 dolara u današnjem novcu) i morali su biti isporučeni u roku od pet godina. Ceo tekst Izvor: Wired. com Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (16. maj 1960.) – Otkriveno lasersko svetlo

 

 

 

1960: Fizičar Teodor Mejmen koristi sintetički kristal rubina kako bi napravio prvi laser. Mejmen je počeo da se zanima za elektronske uređaje još kao tinejdžer i čak je zaradio novac za školovanje popravljajući radio i druge uređaje. Radio je u Hughes istraživačkoj laboratoriji Hughes avio-kompanije u Malibuu, Kalifornija, kada je napravio prvi laser. Laser je uređaj koji proizvodi monohromatsko (svi iste talasne dužine), koherentno (svi iste faze) svetlo. Danas se laseri koriste kod operacija oka, u zubarstvu, astronomskim merenjima, za određivanje udaljenosti, zavarivanju i drugim oblastima. Mogu se naći kao deo naučnih instrumenata, komunikacionih mreža, oružja, muzičkih sistema i skenera u supermarketima. Laseri su svuda. Mejmen je bio nominovan dva puta za Nobelovu nagradu, ali mu nije dodeljena. Dobio je mnoge druge nagrade pre 2007. kada je umro u 79. godini. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (17. april 1970.) – „Hjustone, imamo problem”

 

 

 

1970: Apolo 13 se srušio u Pacifički okean u blizini Samoe, i na taj način uspeo da preživi tešku eksploziju u svemiru. Apolo 13 je lansiran iz Kejp Karnevala 11. aprila, s namerom da ljudi treći put slete na mesec. Posada – Džejms A. Lovel Mlađi, Džon L. Svigert Mlađi i Fred V. Hejs Mlađi – iskusili su omanju vibraciju ubrzo posle lansiranja, ali sve je išlo normalno prvih 55 sati i 55 minuta leta. Rezervoar sa kiseonikom br. 2 je eksplodirao prouzrokovavši da i br. 1 počne da ispušta kiseonik. Svetla upozorenja su počela da blinkaju. Zalihe vazduha, hrane i električne energije bile su ugrožene . . 200 000 milja daleko od Zemlje. Svigert je javio radiom Kontroli misije u Teksasu: „Hjustone, imali smo problem ovde. ”  U hit filmu Apolo 13 iz 1995 godine koristili su dramatičniju verziju: „Hjustone, imamo problem. ” Novi plan je bio da se zaboravi na sletanje na mesec, već da se samo obiđe oko njega i vrati kući. Posada se popela iz Komandnog Modula u prikačeni Modul za sletanje na mesec, i iskoristila ga kao „čamac za spasavanje. ” Za nastavak pročitajte ceo tekst. Izvor: Wired. com Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (17. jun 1867.) – Listerov pronalazak spasao mnoge živote

 

 

 

1867: Britanski hirurg Džozef Lister izvodi prvu operaciju u antiseptičkim uslovima. Stopa smrtnosti će opasti, međutim i dalje treba da budete zahvalni što ste rođeni u 20. veku. Lister je odrastao u protestantskoj porodici. Dok je bio pomoćni hirurg u Edinburškoj Kraljevskoj bolnici u Škotskoj, bio je prijatelj sa svojim nadzornikom i oženio je njegovu ćerku Agnes. Kao ćerka i žena hirurga, znala je dosta o toj temi i postala je doživotni pomoćnik svoga muža njegovim istraživanjima. Svaka operacija je u o vreme bila veoma opasna. Post-operaciona stopa smrtnosti je bila 40 do 50 procenata zbog infekcija. Bolnice su bile veoma prljave, ali su naučnici tek počeli da prepoznaju vezu između higijene i infekcija. Lister je pročitao kako su nadležni u Karlislu u Engleskoj fenol (karbolna kiselina) sipali u kanalsku vodu i time ne samo smanjili njen neugodan miris, već i umanjili broj oboljenja, i među stokom i među ljudima. Zašto ne koristiti oslabljeni fenol za rane? Zašto ne čistiti hirurške instrumente sa oslabljenim fenolom? Lister je eksperimentisao sa pacijentima sa amputacijama počev od 1865. godine. Do 1867. izveo je punu hiruršku proceduru. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (20. maj 1873.) – Pantalone koje su promenile svet

 

 

 

1873: Farmeke dobijaju svoju prepoznatljivu formu kada je izdat patent za proces postavljanja nitni, korišćenih da ojačaju džepove. Jakob Joups, letonski imigrant koji je promenio svoje ime u Džejkob Dejvis posle dolaska u SAD 1854. godine, radio je kao krojač i Rinu, u Nevadi, kada je dobio ideju da koristi bakarne nitne kako bi pojačao radničke pantalone. Kako je svoj materijal nabavljao od kompanije Levi Strauss iz San Franciska, Dejvis je prišao ovoj kompaniji sa ponudom da prijave patent. Štraus – prepoznajući dobru stvar kada je vidi – prihvatio je predlog, i moderne farmerke su rođene. Štraus – i sam imigrant iz Bavarije – stigao je u San Francisko 20 godina ranije, na vrhuncu kalifornijske zlatne groznice, kako bi uspostavio velikoprodaju tekstilne robe. Štraus je svoju odeću, tkanine i raznu drugu robu prodavao na različitim lokacijama širom Zapada, pa su je tako kupovali i rudari koji su se uputili ka zlatnim poljima. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (21. maj 1901.): Konetikat postavlja prvo ograničenje brzine na 20 km/h

 

 

 

1901: Konetikat donosi prvi zakon koji reguliše motorna vozila. Zakon postavlja ograničenje brzine od 20 km/h u gradovima, i 25 km/h van gradova. Zakon nije doneo prvo ograničenje brzine u SAD, već prvo ograničenje za automobile. Novi Amsterdam (koji će tek kasnije postati Njujork) 1652. godine doneo je odluku: Kočije, dvokolice i saonice se ne smeju voziti ili vući galopiranjem, i vozači i kondukteri svih ovih vozila unutar gradova moraju hodati pored i voditi konje. U suprotnom bi plaćali kaznu koja odgovara vrednosti od 150 dolara u današnjem novcu. Hapšenja zbog prebrze vožnje takođe su prethodila konetikatskom zakonu. Taksista Džejkob German bio je uhapšen i pritvoren u Njujorku 20. maja 1899. godine, jer je vozio svoj električni taksi brzinom od 20 km/h. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (23. april 1940.) – Pojavila se prva alkalna baterija

 

 

 

1940: Inžinjer Herman Entoni iz kompanije Ray-O-Vac patentira alkalnu bateriju. Biznismen iz Viskontina je osnovao kompaniju 1906. godine pod nazivom French Battery Co. Do 1920. godine proizvodila je baterijske lampe, baterije koje su sluzile za paljenje automobila i baterije za manje radio uređaje. Kompanija je promenila ime u Ray-O-Vac 1934. godine. Staromodne cink-karbon baterije koje su bile standard u to vreme imale su mane. Cink bi često napravio izbočenje i curio na spojevima. To je moglo da prouzrokuje kratak spoj u baterijskoj lampi ili radio prijemniku, ili pak samo da napravi brljotinu. Entoni je rešio problem korišćenjem više mangana kako bi smanjio „oticanje”, kao i oblaganjem baterije čelikom. Bingo. Problem rešen. Ray-O-Vac se hvalio svojim čudom 1939. godine, ali patent nije objavljen sve do 1940. Međutim kada su SAD ušle u Drugi Svetski Rat, snabdevanje baterijama je bilo ograničeno za civile, i kao mnogo drugih kompanija, Ray-O-Vac je okrenuo svoju celu proizvodnju ka snabdevanju vojske. Kada se rat završio kompanija je prodala 100 miliona novih baterija u 1946. godini. Ray-O-Vac je napravio pozlaćenu baterijsku lampu 1950. godine kako bi proslavio svoju milijarditu proizvedenu alkalnu bateriju. Izvor: Wired. com Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (28. april 1947.) – Kon-Tiki započeo putovanje od Perua do Polinezije

 

 

 

1947: Tor Hejerdal i pet članova posade napušta Calao, Peru, na splavu od balsamovog drveta. Nadaju se da će dokazati kako su drevni narodi Južne Amerike mogli da plove do Polinezije. Hejerdal je bio avanturista iz Norveške kao i etnolog koji je prekoračio granice akademskih disciplina. Njegova teorija je bila da su narodi Južne Amerike posećivali Polineziju i trgovali sa njom. Učeni ljudi su ga ismevali i zadržali mišljenje da bi drveni splav potonuo pre nego što bi uspeli da pređu Pacifik. Tako je Hejerdal sagradio Kon-Tiki i nazvao ga po bogu sunca. Paluba dimenzija 5,5x14 metara je bila napravljena od devet stabala povezanih konopcem od konoplje. Jarbol visine 9 metara podržavao je glavno jedro dimenzija 5,5x6,5 metara. Splav je takođe imao jedro na krmi kao i dugačko veslo za upravljanje. Mala kabina i deo palube bili su napravljeni od bambusa. Metal nije bio korišćen u izgradnji. Putovanje je trajalo 101 dan i pređeno je 4 300 nautičkih milja (42,5 milja dnevno). Splav nije pretrpeo nikakvu pravu štetu i uspešno je pristao uz greben na Tuamotu Ostrvima 7. avgusta. Hejerdal je time dokazao da su drevni pomorci mogli da preplove Pacifik, ali ne i da su to stvarno uradili. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (6. maj 1937.) – Vatra zahvatila i oborila nemački cepelin

 

 

 

1937: Nemački putnički cepelin Hindenburg eksplodira i ruši se za vreme sletanja u Lejkhurst, Nju Džersi, gine 36 ljudi i budućnost komercijalne preko-Atlanske cepelin linije je osuđena na propast. Hidenburg (koji je mogao biti nazvan Adolf Hitler da direktor Cepelin kompanije Hugo Ekner nije imao anti-nacistička shvatanja) i njegov bratski brod, Graf Cepelin II, su najveće letelice koje su ikada letele. Pružale su se dužinom od 250m – skoro kao dužina najvećeg preko-Atlantskog broda tog perioda. Iako su druge nacije, Britanci i Amerikanci, gradile odlične letelice, nemačka tehnologija bila je superiorna. Hidenburgov rešetkasti ram bio je sagrađen od lagane legure aluminijuma i bakra. Brod je mogao da prenese 72 putnika i 60 članova posade preko Atlanskog okeana za samo 3 dana, brzinom od 135km/h. Tačan uzrok pada nikada nije utvrđen. Zbog veoma nategnutog odnosa između Amerike i Nemačke u to vreme, teorija sabotaže je bila zastupljena u ranom periodu. Ipak verovatnije je da se desio udar groma ili da je neka varnica došla u dodir sa vodonikom. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan (7. april 1964.) – IBM predstavio Sistem/360

 

 

 

7. aprila 1964. IBM je predstavio Sistem/360 liniju – „mainframe” računar. To je bila hrabra novina koja je promenila poslovanje, nauku, upravljanje i IT industriju. Računarstvo se menjalo brzo. Korporacija „International Business Machines” je uložila 5 biliona dolara (sadašnjih 34 biliona) u šest povezanih računara i 40 perifernih uređaja koji su mogli da rade zajedno. Komponente Sistema/360  uključujući i procesor bile su kontrolna jedinica, terminal (ekran), skladište za trake, jedinica za kontrolu traka, čitač i pisač traka, konzolna stanica i konzolna pisaća mašina. Svi ovi elementi radili su zajedno jedan sa drugim i svi su upotrebljavali iste komande. Kupac je mogao da kupi mali sistem sa niskim performansama a kasnije da ga nadogradi. 1966. godine IBM je prodavao hiljadu sistema  mesečno, za 2,5 do 3 miliona dolara (20 miliona danas) svaki. Sistem/360 je bio prvi „mainframe” i on je otvorio vrata nove ere računarstva na kome je po prvi put bilo moguće izvesti milion instrukcija u sekundi. Jeftiniji modeli linije Sistem/360 su bili sposobni za 75. 000 instrukcija u sekundi. Autor James Collins je napisao da su Sistem/360, Ford model T i Boing 707 džet, tri najvažnije inovacije svih vremena. Ali šta vredi, kada su danas laptop računari brži od Sistema 360. Izvor: Wired. com Pripremio: Milenko Kusurović
 
   

Na današnji dan (7. jul 1936.) – novi šrafovi i šrafciger

 

 

 

7. jul 1936. godine Henri F. Filips preduzetnik iz Portlanda, Oregon, patentirao je novi vrstu šrafova i novi šrafciger. Prvi ekseri pravljeni su od drveta, dok su se metalni pojavili u 15. veku. Spiralni zavrtnji na ekseru nastali su jedan vek kasnije. Ove naprave decenijama su izrađivane ručno, što je zahtevalo veliku preciznost i vešte ruke majstora. Jednom uglavljen šraf bilo je gotovo nemoguće izvaditi bez pravog alata. Oko 1770. godine engleski majstor za alat Džesi Ramsden napravio je uređaj za vađenje eksera, koji je izgledom podsećao na današnje šrafcigere. Prvi šrafcigeri izrađivani su od drveta, ali nisu bili dugog veka, jer je drvo bilo krto i često se lomilo. Početkom prošlog veka, tačnije, 1908. godine, Kanađanin P. L. Robertson osmislio je nove šrafove i alat kojima oni mogu prilično jednostavno da se izvade. Tridesetih godina 20. veka Henri Filips je usavršio oblik šrafa i počeo da ih industrijski proizvodi. Otkriće novih šrafova s jednim ravnomernim udubljenjem na vrhu, ili zvezdastim ulegnućem na glavi ovog svojevrsnog eksera zahtevalo je i stvaranje alata pomoću kojeg će oni biti uglavljeni u određenu površinu ili izvađeni iz nje. S vremenom su i šrafcigeri usavršavani, pa su stvorene i univerzalne naprave kojima se može odvrnuti svaki šraf, ali i one koje u širem delu imaju metalne dodatke za najrazličitije veličine i oblike šrafova. Izvor: WIRED. Pripremio: Milenko Kusurović
 
   

Na današnji dan (9. april 1806.) – rođen I. K. Brunel, velikan među inženjerima

 

 

 

9. aprila 1806. godine (Portsmouth, Engleska) rođen je Isambard Kingdom Brunel. Njegov inžinjerski rad  promenio je izgled Britanije sa železnicom, mostovima, tunelima, pristaništima i brodovima. Brunel je bio je bio najveći državni inžinjer svoga doba. Mislio je na veliko i gradio je na veliko. Sakupljao je veliki novac za svoje poduhvate, i neki od najvećih imali su ogromne gubitke, ali ipak neki od njegovih najboljih projekata i danas su u upotrebi. Njegov otac Mark Brunel bio je inžinjer koji je prebegao u Englesku zbog Francuske revolucije. Brunel mlađi je ušao u posao svoga oca sa samo 16 godina. Već u 19 godini rukovodio je izgradnju tunela između Roterhita i Vapinga u Istočnom Londonu. Ovaj tunel ispod Temze bio je prvi podvodni tunel na svetu, otvoren je 1843. godine i služio je za saobraćaj podzemnih vozova sve do 2007. Brunelov dizajn je  1830. pobedio na naticanju za most Avon Džordž kod Kliftona. Njegov dizajn je predstavljao najveći svetski viseći most tog vremena. Izgradnja je prekinuta kada je za projekat ponestalo novca 1843, i nije završen sve do 1864. godine, posle smrti Brunela. Ovaj most i dalje služi pešacima, biciklima kao i saobraćaju lakših vozila. Brunel je takođe projektovao i gradio parobrode . . . Za nastavak posetite sledeći link. Ceo tekst Pripremio: Marko Kusurović
 
   

Na današnji dan - 19. decembar 1974. godine - Kako da kod kuće napravite kompjuter

 

 

 

Kompletan čkanak na Wired. Altair 8800 mikrokompjuter je počeo da se prodaje. Ne nudi previše, ali to je mali početak velikog trenda koji stoji iza malih stvari. Mala kompanija iz Novog Meksika, MITS, je napravila paket SKLOPITE-KOD-KUĆE. Unutar kompjutera je Intel 8080 mikroprocesor. Memorija je 256-bajtna. Tastatura? Samo sanjajte. Nekome je krenulo, a nekome i ne. TITANIK. danas je u bioskopima počeo da se daje i Titanik. Ovaj film je postao finansijki najuspešniji u istoriji Američkog filma, zaradivši preko 1,8 milijardi dolara. A, za nekoga je ovaj dan bio poslednji. Za Apolo 17. Misija letova na Mesec se završila. Godina je 1972. Danas je i slava, pa svima koji slave, SREĆNA SLAVA.  
 
   

Najboljih 8 novih spravica za 2007. godinu

 

 

 

S-XGen ultra-mobilni prenosivi računar Skupi mini-PC računari će, kako izgleda, biti sledeća velika novina u svetu računara, a za vodeću poziciju među njima već se kandidovao mini-PC računar kompanije Seamless Internet, namenjen “ozbiljnim poslovnim korisnicima”. Ovaj uređaj, sa masom jedva nešto većom od 400 grama (14 unci), opremljen je baterijom koja bi, navodno, trebalo da mu omogući 8 sati autonomnog rada, kao i rasklopivom tastaturom koja ima za cilj da eliminiše dva najvažnija nedostatka ultra-sićušnih računara: veliku potrošnju energije i bolove u zglobovima palca, nastale isključivom upotrebom ovog prsta za tipkanje po tastaturi (verovali ili ne, za ovaj zdravstveni problem japiji su već smislili novu kovanicu “dumb thumb“). Od ostalih karakteristika, pomenućemo Wi-Fi Bluetooth, tropojasnu (tri-band) mobilnu tehnologiju, Intel-ov PXA 270 Xscale procesor na 520 MHz, 256MB RAM memorije, hard drajv kapaciteta 20GB, te operativni sistem Microsoft Windows CE 5. 0. HP TouchSmart IQ770 PC Zaboravite na Post-It samolepive poruke koje ostavljate na frižideru. U kompaniji Hewlett-Packard, ovaj model TouchSmart-a od milošte nazivaju “savršenim kuhinjskim PC računarom. ” Po prvi put predstavljen na CES-u, ovaj desktop računar koristi tehnologiju “ekrana osetljivog na dodir” (touch screen), kako bi korisnicima pomogao da ne zaborave na svoje svakodnevne obaveze, da upravljaju TV prijemnikom, puštaju muziku i filmove, pregledaju fotografije i obrađuju podatke. Isporučuje se u paketu sa novim Microsoft-ovim operativnim sistemom Vista, koji će, isto kao i TouchSmart, na tržište zvanično izaći 30. januara ove godine. Taser C2 Želite da od sebe odbijete napadače i da, u isto vreme, izgledate otmeno? Proizvođač ovih kontroverznih elektro-šok pištolja najavio je da će na tržište izbaciti potpuno nov model, koji ne samo što će imati ergonomičan oblik, već će se prodavati u četiri različite boje, uključujući “metalik-ružičastu” i “električno-plavu. ” U kompaniji kažu da je njihov Taser C2 model efikasan protiv napasnika na rastojanjima do 15 stopa (4. 5 metara) i naglašavaju da se on, za razliku od klasičnih tipova oružja, “može primeniti na bilo koji deo napadačevog tela. ” Ova spravica će se u slobodnoj prodaji pojaviti tokom aprila. Nokia 6131 NFC Zbogom kešovini, dobar dan plaćanju putem mobilnog telefona. Kada se ovaj mobilni telefon marke Nokia  bude pojavio na tržištu negde tokom ove godine, njegovi vlasnici će moći da ga koriste za plaćanje pića u kafićima, razmenu vizit-kartica i prikupljanje informacija jednim jedinim pritiskom na dugme. To će biti moguće zbog toga što se model 6131 NFC zasniva na dugo očekivanoj tehnologiji pod nazivom “blizinska komunikacija” (near field communication), koja omogućava transfer novca i razmenu informacija između dva uređaja na bliskom međusobnom rastojanju. Od ostalih standardnih karakteristika, Nokia 6131 NFC je opremljen MP3 plejerom i kamerom. Sansa View Shvativši da će mobilni video biti jedna od vrućih tema na CES-u, kompanija SanDisk se potrudila da na naslovne stranice IT magazina dođe preko svog prvog prenosivog video plejera. Pored displeja u boji, dijagonale 4 inča (10 cm), Sansa View poseduje 8GB memorije, što je dovoljno za čuvanje do 33 časova snimljenog video materijala, 2000 pesama, ili na hiljade fotografija. Ovaj uređaj, koji je u potpunosti kompatibilan sa novim Microsoft-ovim operativnim sistemom Vista, u prodaji će se pojaviti do 1. aprila. Nokia N800 Internet Tablet Nokia je svoj najnoviji Internet tablet računar obogatila jednom značajnom novinom. Naime, pored standardnih mogućnosti, kao što je slanje elektronske pošte, vlasnici modela Nokia N800 će moći da obavljaju telefonske pozive preko Interneta, korišćenjem popularnog VoIP programa Skype. Ovaj prenosivi računar je, osim toga, opremljen muzičkim servisom Rhapsody, kao i operativnim sistemom zasnovanim na Linux-u. Samsung SCH-u620 U sklopu svoje najnovije kampanje u oblasti “žive televizije”, mobilni operater Verizon Wireless najavio je da će ovaj Samsung-ov model mobilnog telefona biti jedan od prvih uređaja koji nude mogućnost korišćenja servisa pod nazivom V CAST Mobile TV, koji bi uskoro trebalo da počne sa radom. Pored mogućnosti da u realnom vremenu gledaju popularne TV serije, poput "24" ili "The Daily Show," vlasnici ovog mobilnog telefona će pomoću njega moći da koriste i razne navigacione servise, kao što su mapiranje ili usmeravanje glasom (voice directions). LG VX9400 S obzirom na njegov LCD displej dijagonale 2. 2 inča (5. 5 cm), ovaj telefon ne nudi mnogo toga više od većine savremenih mobilnih telefona koji su opremljeni displejem sličnih dimenzija. Međutim, zahvaljujući takozvanom “swing bar” dizajnu, korisnici imaju mogućnost da displej zaokrenu za 90 stepeni, čime se dobija optimalan ugao za gledanje TV programa. To je veoma dobra stvar, jer je ovo drugi od dva modela mobilnih telefona čiji će vlasnici moći da uživaju u korišćenju najnovijeg servisa mobilne televizije, koji bi kompanija Verizon uskoro trebalo da pusti u rad (zvanični naziv novog servisa je V CAST Mobile TV).
 
   
Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272