SAT ZA ZEMLJU

U toj globalnoj akciji, koju organizuje Svetski fond za prirodu (WWF), u saradnji sa lokalnim partnerima, učestvuje više od 150 zemalja i teritorija, a među onima koji se prvi put uključuju su Palestina, Tunis, Galapagos, Surinam, Francuska Gvineja, Sveta Jelena i Ruanda.

MOSKVA

Opera i Harbor most u Sidneju, Petronas Kule u Kuala Lumpuru, Marina Bej Sends u Singapuru, Tokijski toranj, Taipei 101, Stadion Ptičije gnezo u Pekingu, Indijski prolaz, najviša zgrada na svetu Kalifa toranj, drevna tvrđava Erbil u Kurdistanu, Table planina, Bosforski most, statua Davida, Ajfelova kula, Brandenburška kapija, statua Male sirene u Kopenhagenu, Vestminsterska i Bakingemska palata, Empajer stejt bilding, Nijagarini vodopadi, aerodrom u Los Anđelesu… samo su neki od ključnih znamenitosti koji učestvuju ove godine.

SIDNEJ

Znamenitosti koje će prvi put biti zamračene su statue Male sirene u Kopenhagenu i statua Davida u Firenci. Ovo je i prva godina da će se i Tabla planina u Kejp Taunu naći u mraku, pošto je proglašena za jedno od sedam novih svetskih čuda.

RIO DE ŽANEIRO

Nakon Opere u Sidneju i mosta Harbor, građevina koje su zamračene još 2007. godine, u tami će ostati i druge znamenitosti širom Azije koje uključuju Tokio toranj, Taipei 101, Stadion Ptičije gnezdo u Pekingu, kao i Petronas kule u Kuala Lumpuru.

Na indijskom potkontinetu zamračiće se Indijski prolaz, u isto vreme kada će četiri sela u Mađa Pradeš dobiti solarne lampe, prvi vid energije koju će koristiti. Akcija “Sat za našu planetu” nastavlja potom put preko Bliskog Istoka, gde će se najviša zgrada na svetu, kula Kalifa u Dubaiju, zamračiti na sat vremena, a potom i drevni grad Erbil u Iračkom Kurdistanu.

U Palestini “Sat za našu planetu” će biti prva akcija u sektoru zaštite životne sredine koji se organizuje po dobijanju statusa države od strane UN. Svetla će biti ugašena na Trgu Al-Jundi i Trgu Palestine u Gazi. “Sat za našu planetu” će biti koordiniran i iz Gaze i sa Zapadne obale, a svetla će biti ugašena u Gazi, kao i gradovima Nablus, Vitlejem i Ramala.

Gradovi širom Tunisa će učestvovati u akciji gašenja svetla, a glavni događaj će biti na aveniji Habib Burgiba, istorijskom mestu gde su se održali prvi protesti koji su pokrenuli Arapsko proleće. Događaju će prisustvovati predsednik Tunisa Monsef Marzuki.

Zidine Dubrovnika u Hrvatskoj, Ajfelova kula u Parizu i Brandenburška kapija u Berlinu takođe će se priključiti najvećoj svetskoj volonterskoj akciji za zaštitu životne sredine.

Bakingemska plata, most Tauer, Vestminsterska palata i Big Ben u Londonu biće glavne znamenitosti u Velikoj Britaniji koje će se naći u mraku. Posle toga, “Sat za našu planetu” nastavlja svoj put preko Atlantskog okeana do Južne Amerike, sa proslavama u Peruu koje se organizuju od Pacifika do Anda i Amazona, kao i do još jednog od novih sedam svetskih čuda prirode - Ikvitos grada odakle počinje reka Amazon.

Svetla će ugasiti i najpoznatija obeležja Njujorka - Tajms skver i Rokfeler centar, kao i Empajer stejt bilding.

CN toranj u Torontu u Kanadi prigušiće svoja svetla šestu godinu za redom, s obzirom da je Toronto drugi grad po redu koji se priključio kampanji. Vankuver je proglašen za glavni grad “Sata za našu planetu” (Earth Hour City Challenge), zbog sveukupnog holističkog i strateškog pristupa akcijama za ublažavanje klimatskih promena.

Akcija “Sat za našu planetu” pokrenuta je 2007. godine u Sidneju, kao podrška borbi protiv klimatskih promena.

U Sidneju je te godine 2.2 miliona ljudi i više od 2.000 kompanija isključilo svetla na sat vremena, dok je 2012. učestvovalo 6.494 gradova iz 150 zemalja.

Rusija je 2012. prikupila 120.000 potpisa za peticiju za donošenje dugoočekivanog Zakona o zaštiti obalnih mora od naftnog zagađenja. Peticija, koja je bila deo “Ako ćeš ti i ja ću” (I Will If You Will) u okviru kampanje “Sat za našu planetu”, prezentovana je tada vladi i postala instrument u donošenju tog zakona u ruskom parlamentu.

Podstaknut tim dostignućem, WWF-ov “Sat za našu planetu” u Rusiji je usmerio pažnju ka zaštiti šuma i sada ima za cilj da obezbedi više od 100.000 potpisa građana Rusije na peticiji vezanoj za amandmane aktuelnog Zakona o šumama. Ukoliko se ova peticija pokaže kao uspešna, omogućiće se ponovna zabrana industrijske seče zaštitnih šuma, na površini veličine dve Francuske koja obuhvata 18% svih šuma u zemlji. U ovom trenutku obezbeđeno je više od 85.000 potpisa.

Rusija nije jedina zemlja u kojoj su dostignuća u očuvanju prirode postignuta kroz akciju “Sat za našu planetu” - u Ugandi je kreiran prvi “Sat za naše šume”, kao važan prvi korak u borbi protiv krčenja 6.000 hektara šuma mesečno u zemlji. WWF Uganda je evidentirao blizu 2.700 hektara degradirane površine i postavio cilj da se ta područja zasade sa minimum 500.000 autohtonih stabala kao deo njihove kampanje “Sat za našu planetu” 2013.

U SAD je gotovo 35.000 izviđača učestvovalo u akciji “Sat za našu planetu”  2012. godine kroz njihov projekat očuvanja energije, postavivši 132.141 energetski efikasnih sijalica u domove i mesne zajednice i eliminišući tako 77.553.119 funti emisije CO2, što je jednako količini CO2 koju dugotrajno ukloni iz atmosfere 7.495 ari posađenih stabala godišnje.

I u Argentini, organizatori “Sata za našu planetu” i WWF saradnik - Fondacija Vida Silvestre Argentina, organiziovali su hiljade učesnika u pomoći pri donošenju predloga zakona da se Banko Burvud proglasi za najveće morsko zaštićeno područje (MPA) u zemlji. Ukoliko uspeju u tome, 3.4 miliona hektara ovog MPA će podići nivo zaštite Argentinske ekskluzivne ekonomske zone sa 1% na 4%.

Prošle godine u globalnoj akciji ujedinili su se širom sveta milioni ljudi različitih rasa, nacija, kultura i starosti, u želji čistijom i bezbednijom planetom.

Redovno ažuriranje akcije "Sat za našu planetu" može se pratiti od 21. marta na earthhour.org/live

(SEEcult.org)

SAT ZA ZEMLJU