Stanje i trendovi e-poslovanja u svetu

Stalan napredak u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i u nauci i tehnici uopšte, drastično menja način života. Računari su brži, kapacitet memorije veći, propusni opseg teži beskonačnosti, a svi uređaji bez kojih ne možemo su veličine kutije šibica (ukoliko se neko i seća kako izgleda kutija šibica). Audio kasete može da reprodukuje poneki elektroničar, gramofonske ploče skoro niko. Ljudi prihvataju nove ideje i zaboravljaju stare. Skoro, pa niko ne piše rođendanske čestitke, već se šalje mala SMS poruka. Mnogi koncepti od pre deset godina, danas su opšta potreba i nije nam jasno kako smo živeli bez toga.

Elektronsko poslovanje je počelo kao posebna usluga ili nadogradnja klasičnog poslovanja. Tada verovatno niko nije imao ideju da će već u današnje vreme ubičajen izraz koji se koristi za elektronsko poslovanje biti jednostavno, poslovanje (odnosno biznis). Predviđa se da će do 2010. godine elektronsko poslovanje biti standard i da neće biti drugog poslovanja osim elektronskog. Napomenimo da predviđanja nisu uvek tačna i da nikako nisu aksiomi već samo pretpostavke, ali....

Nove ideje

Prošlo je mnogo vremena od kad su se podaci čuvali na glinenim pločama. Današnja tehnologija je ostvarila sisteme koji odlično prikupljaju, organizuju, čuvaju i obrađuju podatke. Razvoj informacionih sistema i sistema baza podataka omogućava stvaranje velike baze znanja koja se koristi u odlučivanju. U elektronskom poslovanju postoji mnogo faktora uspeha čijom se kvalitetnom obradom može doći do informacija koje ponekad mogu biti presudne i na osnovu kojih se odlučuje o smernicama u daljem uspešnom biznisu.

Računarske mreže su osnov infrastrukture mnogih proizvodnih, finansijskih, akademskih, zdravstvenih, vojnih i drugih ustanova. To su tzv. poslovne računarske mreže. Ali računarske mreže postoje i unutar kuća i stanova. To su kućne mreže. Mreže se ostvaruju svuda i na svaki način, bezičnim putem, satelitskim putem, preko optičkih vlakana. Posebna pažnja se obraća na mobine (pokretne) korisnike. Poslovni ljudi moraju i tokom poslovnog putovanja imati pristup nekim resursima putem mreže. Isto tako i običnim korisnicima se sa komercijalizacijom prenosivih uređaja stalno nude nove usluge..

U osnovi informacionog sistema (ili poslovnog sistema) preduzeća stoji računarska mreža. Ugrožavanje sigurnosti računarske mreže preduzeća predstavlja direktan napad na preduzeće. Kompjuterski kriminal je najveći problem elektronskog poslovanja. Algoritmi za šifrovanje su već sad skoro nemogući za dešifrovanje.. Sigurnosni sistemi imaju skoro savršene procedure, ali su korisnici neupućeni u problem sigurnosti ili, što je još gore, nemaju osećaj odanosti prema poslodavcu, pa ih i ne interesuje. Ipak, teži se apsolutnoj sigurnosti. Moguće je da će se u bliskoj budućnosti, iako to sada ne izgleda moguće, pojaviti apsolutno siguran sistem koji će garantovati bezbednost.

Intranet čini čuda

Intranet je lokalna (unutrašnja) računarska mreža preduzeća koja može ali ne mora da bude povezana sa Internetom. Putem Intraneta se obavljaju sve back office akcije, odnosno procedure i funkcije koje su nevidljive klijentima (kupcima). Intranet može u mnogome da ubrza poslovanje preduzeća i da poveća efikasnost.

Jedna od primena jeste primena na tok dokumenata unutar preduzeća. Umesto kurira, e-dokumente prenosi računarska mreža od jednog do drugog računara. Ovo olakšava obradu i čuvanje i smanjuje broj grešaka.

Druga primena je edukacija zaposlenih. Novom zaposlenom ne treba stariji kolega za svaku proceduralnu sitnicu jer sve može da pročita na intranetu u posebnoj sekciji o pravilima i procedurama unutar preduzeća.

Još jedna primena je mogućnost sprovođenja brejnstorminga i upotreba sistema inteligentnog odlučivanja. Zaposleni mogu da daju svoje sugestije i da diskutuju po određenom pitanju i dolaze do novih ideja ili korisnih zaključaka u proceni određene stavke.

Primenom sistema inteligentnog odlučivanja moglo bi da se proceni koliko su zaposleni upoznati sa sigurnošću računarskih mreža (imajući u vidu da jednu mrežu svakodnevno koriste). Po sprovođenju ankete sistem bi mogao da sumira rezultate i odredi koliki je nivo sigurnosti preduzeća posmatrano sa aspekta ljudskog faktora i šta može da se učini da se stanje popravi (ukoliko je loše).

Internet2

Saradnjom istraživačkih i akademskih ustanova sa vodećim tehnološkim stručnjacima unutar industrijskih, vladinih i internacionalnih organizacija, nastao je Internet2 koji promoviše saradnju u inovativnim akcijama koje imaju suštinski uticaj na budućnost Interneta. Internet2 je konzorcijum naprednog umrežavanja koji je većim svojim delom pozicioniran u SAD. Ima za cilj da korišćenjem najnovijih mogućnosti umrežavanja i jedinstvenim partnerskim odnosima između članova organizacije ostvari razvoj, napredak i upotrebu revolucionarnih Internet tehnologija.

Svi koji su do sada kupovali domen, skoro sigurno su bili upitani (ili im je bilo predloženo) da kupe .com domen sa svojim ličnim imenom. Na prvi pogled, može da deluje glupo, ali imajući u vidu veliku sliku, odnosno budućnost Interneta, možda je nepromišljen potez ne imati domen sa svojim imenom.

Naime, Internet je već otpočeo svoj evolucioni put. Od komunikacione strukture za razmenu podataka, preko sveobuhvatnog izvora informacija, Internet se pretvara u globalno tržište. Zar to već nije? Nije u potpunosti. I možda nikada neće ni biti, jer zapravo postoje dva scenarija.

Ili će Internet prerasti u Internet2 ili će Internet2 nastati kao posebna mreža kojoj mogu da pristupe oni odabrani koji to mogu da priušte (takvo stanje je danas), a Internet će ostati kanalizacija za radničku klasu. Zapravo, dok Internet2 izumeva nove tehnologije i koristi ih u istraživanju i obrazovanju, elektronskom poslovanju, zdravstvu i td., zemlje trećeg sveta će moći samo da slušaju priče o nekoj velikoj mreži sa neverovatnim protokom podataka gde su svi sadržaji komercijalni i gde ne postoji problem sigurnosti.

U svakom slučaju, svakako treba imati domen sa svojim imenom i to bar u .com i .info varijanti. Komercijalna varijanta domena će svakako dobro doći ako onaj koji ima domen planira da u budućnosti razvije neki onlajn biznis (možda će čak biti i primoran?). Akademski građanin koji je, na primer, autor mnogih stručnih knjiga koje se prodaju na Amazon-u, Barnes and Noble-u ili Prentice Hall-u, nema bolji izbor od .info domena gde može da predstavi sebe i svoje radove i uputi posetioce da uzmu u obzir njegove knjige.

Bogdan Gavrilović
gavrilovic.bogdan@gmail.com
http://www.bogdangavrilovic.com/