U nastavku ovog teksta je sadržaj knjige koju bismo voleli da imamo na svom stolu ili u svom računaru.

Ujedno, ovo je poziv entuzijastima ukoliko žele da se uključe u pisanje ove knjige da nam se jave.

Jedan od predloga za korice knjige:

UVOD KNJIGE

U vremenu u kojem veštačka inteligencija temeljno menja naš pristup programiranju, suočavamo se sa paradigmatskom promenom koja zahteva novo shvatanje odnosa između čoveka i tehnologije. Ova knjiga nastaje iz potrebe da se dublje razume fenomen „Vibe Coding“ – pristup programiranju gde izbor alata zavisi od trenutnog raspoloženja, prirode problema koji se rešava i načina na koji želimo da pristupimo kodiranju.

Tradicionalni pogled na programske alate kao na statična i univerzalna rešenja postaje prevaziđen u svetu u kojem AI asistenti imaju različite „ličnosti“ i mogućnosti. Umesto traženja jednog savršenog alata, savremene programerke i programeri postaju dirigenti orkestra raznovrsnih AI pomagača, od kojih svaki donosi svoje jedinstvene prednosti i ograničenja.

Ova knjiga nije samo tehnički priručnik – ona je filozofska i praktična eksploracija novog načina rada koji prevazilazi tradicionalne granice između čoveka i mašine. Kroz analizu četiri ključna AI kodna okruženja (Cursor, Windsurf, Zed i OpenAI Codex), otkrivamo kako svako od njih podržava različite stilove mišljenja, rešavanja problema i kreativnog izražavanja kroz kod.

Razlog za pisanje ove knjige je što se nalazimo na raskršću tehnološke evolucije. Programiranje više nije samo tehničko umeće – ono postaje oblik saradnje između ljudske kreativnosti i mašinske preciznosti. Razumevanje ove simbioze postaje ključno za svakoga ko želi da ostane relevantan u digitalnoj budućnosti.

Knjiga je namenjena svima koji žele da dublje razumeju kako tehnologija utiče na naš rad, način mišljenja i kreativno izražavanje. Bilo da ste iskusni programer, početnik u svetu kodiranja, ili jednostavno neko ko želi da shvati u kom pravcu se razvija tehnologija, ova knjiga vam nudi jedinstvenu perspektivu na budućnost odnosa između čoveka i tehnologije.

VIBE CODING: Umetnost izbora AI asistenta za programiranje

Kako uskladiti raspoloženje sa tehnologijom u eri veštačke inteligencije

SADRŽAJ KNJIGE

DEO I: TEORIJSKE OSNOVE VIBE CODING-a

Glava 1: Paradigmatska promena u programiranju

• 1.1 Od tradicionalnog kodiranja do programiranja uz pomoć veštačke inteligencije

• 1.2 Evolucija uloge programera: od izvršioca do dirigenta

• 1.3 Psihološki aspekti izbora alata: kada tehnologija prati raspoloženje

• 1.4 Konceptualizacija „vibe-driven development“ pristupa

Glava 2: Filozofija saradnje čoveka i mašine

• 2.1 Novo shvatanje kreativnosti u digitalnom dobu

• 2.2 Kognitivna ergonomija AI alata

• 2.3 Personalizacija tehnologije nasuprot univerzalnim pristupima

• 2.4 Etički aspekti oslanjanja na AI asistente

Glava 3: Tipologija AI kodnih ličnosti

• 3.1 Kategorizacija AI asistenata prema njihovim karakteristikama

• 3.2 Mapiranje ljudskih potreba na AI mogućnosti

• 3.3 Dinamika promena tokom procesa programiranja

• 3.4 Metodologija izbora optimalnog alata za konkretnu situaciju

DEO II: ANALIZA ČETIRI KLJUČNA AI KODNA OKRUŽENJA

Glava 4: Cursor – Sveobuhvatni partner za prototipizaciju

• 4.1 Arhitektura i filozofija dizajna

  • Modifikacija VS Code okruženja sa naprednim AI mogućnostima

  • Agent mode kao ključna inovacija

  • Automatizacija kontekstualnog razumevanja koda

• 4.2 Praktični aspekti korišćenja

  • Cenovni model i ograničenja (20 USD mesečno, ograničenja u radu)

  • Performanse na velikim projektima (benchmark analiza)

  • Uvoz VS Code ekstenzija i podešavanja

• 4.3 Optimalni slučajevi upotrebe

  • Duboke sesije prototipizacije

  • Refaktorisanje kroz više fajlova

  • Orkestracija programerskog okruženja

• 4.4 Ograničenja i izazovi

  • Brzina na velikim bazama koda

  • Ekonomičnost intenzivnog korišćenja

  • Balansiranje između mogućnosti i troškova

Glava 5: Windsurf (Codeium) – Brzi višekorak izvršilac

• 5.1 Tehnološka osnova brzine

  • Infrastruktura sa minimalnim kašnjenjem

  • Sopstveni modeli optimizovani za automatsko dovršavanje

  • Sinhronizacija u realnom vremenu sa radnim prostorom

• 5.2 Cascade sistem i agentni tokovi rada

  • Izvršavanje složenih instrukcija korak po korak

  • Tehnologija za očuvanje konteksta

  • Editovanje više fajlova i iterativno rešavanje problema

• 5.3 Praktični primeri upotrebe

  • Blitz pristup rešavanju grešaka

  • Repetitivne izmene kroz više fajlova

  • Orkestracija task lista u kodu

• 5.4 Problemi i izazovi

  • Loop problemi kod kompleksnih instrukcija

  • Gubitak konteksta i izmene van okvira

  • Strategije za efikasno upravljanje

Glava 6: Zed – Ultra-brzi debugger sa GPU ubrzanjem

• 6.1 Rust arhitektura i performanse

  • Custom engine za prikaz ubrzan GPU-om

  • Ručno pravljeni GPU shaderi i niskonivozni grafički pozivi

  • Benchmark poređenja sa konkurencijom (100.000 linija koda za manje od sekunde)

• 6.2 AI integracija i filozofija minimalizma

  • Plaća se prema upotrebi, uz lične API tokene

  • Real-time AI sugestije za otklanjanje grešaka

  • „AI tamo gde je potreban“ pristup

• 6.3 Optimizacija toka rada

  • Psihologija neprekidnog rada

  • Instant feedback

  • Okruženje bez ometanja

• 6.4 Ograničenja dubine agentnog pristupa

  • Jednostavnije AI funkcije u odnosu na konkurenciju

  • Nedostatak kompleksne višekorak automatizacije

  • Usmereno na specifične slučajeve upotrebe

Glava 7: OpenAI Codex – Autonomni orkestrator zadataka

• 7.1 Arhitektura autonomnog agenta

  • Cloud sandbox za izolovano izvršavanje

  • GPT-4 „o3“ serija sa RLHF optimizacijom

  • Orijentisanost na alate za različite programske zadatke

• 7.2 Tokovi autonomnog rada

  • Delegiranje zadataka na visokom nivou

  • Iterativni razvoj vođen testovima

  • Samostalno otklanjanje grešaka i ciklusi korekcije

• 7.3 Mogućnosti na nivou preduzeća

  • Upravljanje velikim bazama koda

  • Automatizacija integracionih testova

  • Refaktorisanje više modula

• 7.4 Ograničenja i izazovi

  • Težak rad sa otvorenim, kreativnim problemima

  • Fokus na proceduralne zadatke, a ne opštu inteligenciju

  • Spori feedback loop (10–30 minuta)

  • Suptilni problemi sa performansama i kompromisima u dizajnu

DEO III: PRAKTIČNA PRIMENA VIBE CODING PRISTUPA

Glava 8: Mapiranje raspoloženja na alate

• 8.1 Psihološki profili kodiranja

  • Dan za duboko razmišljanje → optimizacija kroz Cursor

  • Brz početak → strategije Windsurfa

  • Debugovanje bez kašnjenja → Zed workflow

  • Raspoloženje za delegiranje → Codex orkestracija

• 8.2 Situacioni faktori izbora

  • Veličina i složenost projekta

  • Vremenski pritisak i rokovi

  • Dinamika tima i saradnja

  • Budžet i resursi

Glava 9: Orkestracija više alata

• 9.1 Strategije kombinovanja alata

  • Sekvencijalni tokovi rada

  • Paralelna obrada zadataka

  • Protokoli za prepuštanje zadatka između alata

• 9.2 Studije slučaja

  • Razvoj novog modula: Cursor → Zed → Codex

  • Projekti refaktorisanja starog koda

  • Optimizacija performansi kroz kombinovane tokove rada

• 9.3 Mentalitet dirigenta

  • Razvijanje intuicije za prebacivanje između alata

  • Meta-veštine za koordinaciju AI

  • Izbegavanje prekomernog prebacivanja i gubitka konteksta

Glava 10: Optimizacija ličnog vibe coding sistema

• 10.1 Tehnike samoprocene

  • Prepoznavanje ličnih stilova programiranja

  • Merenje efikasnosti različitih pristupa

  • Praćenje obrazaca veze između raspoloženja i izbora alata

• 10.2 Adaptacija i evolucija

  • Kontinuirano učenje novih alata

  • Prilagođavanje promenama u AI ekosistemu

  • Razvijanje memorije za različite AI „ličnosti“

• 10.3 Implementacija na nivou tima

  • Standardizacija pristupa vibe coding-a

  • Deljenje znanja i najboljih praksi

  • Licenciranje alata i infrastrukturna pitanja

DEO IV: BUDUĆNOST I IMPLIKACIJE

Glava 11: Pravci razvoja AI programiranja

• 11.1 Nove tehnologije i trendovi

  • Evolucija generisanja koda

  • Programiranje putem prirodnog jezika

  • Multimodalna iskustva kodiranja

• 11.2 Konvergencija ili diverzifikacija

  • Da li ćemo imati „jedan IDE za sve“

  • Vrednost specijalizovanih AI ličnosti

  • Uticaj tržišta i korisničkih preferencija

• 11.3 Nove paradigme interakcije između čoveka i programa

  • Kodiranje glasom

  • Programiranje pokretima

  • Potencijal brain-computer interfejsa

Glava 12: Sociološke i ekonomske implikacije

• 12.1 Promena uloge programera

  • Od „pisca koda“ do dirigenta AI orkestra

  • Novi zahtevi za veštine

  • Evolucija karijernih puteva

• 12.2 Demokratizacija programiranja

  • Smanjivanje prepreka za ulazak u programiranje

  • Omogućavanje programiranja i onima koji nisu programeri

  • Uticaj na strukturu softverske industrije

• 12.3 Ekonomski modeli alata za AI kodiranje

  • Pretplate nasuprot modelima plaćanja po korišćenju

  • Otvoreni kod nasuprot vlasničkim rešenjima

  • Strategije korporativnog licenciranja

Glava 13: Etički i filozofski aspekti

• 13.1 Paradoks zavisnosti

  • Prednosti AI asistencije

  • Rizici gubitka veština

  • Očuvanje ljudske kontrole u automatizovanim tokovima rada

• 13.2 Kreativnost i autorstvo u AI eri

  • Ko je autor AI-generisanog koda?

  • Izazovi intelektualne svojine

  • Priznavanje AI doprinosa

• 13.3 Privatnost i sigurnost

  • Izlaganje koda AI sistemima

  • Zaštita korporativnih podataka

  • Sigurnosni modeli otvorenog i vlasničkog softvera

DEO V: PRAKTIČNI VODIČI I RESURSI

Glava 14: Vodič za instalaciju i konfiguraciju

• 14.1 Instalacija i početno podešavanje za svaki alat

• 14.2 Optimizacija za različite primene

• 14.3 Integracija sa postojećim razvojnim tokovima

• 14.4 Rešavanje čestih problema

Glava 15: Praktični projekti i vežbe

• 15.1 Vežbe za početnike za svaki alat

• 15.2 Projekti srednje složenosti sa više alata

• 15.3 Napredni izazovi orkestracije

• 15.4 Metodologije za poređenje performansi

Glava 16: Resursi za dalje učenje

• 16.1 Zajednice i kanali za podršku

• 16.2 Dokumentacija i tutorijali

• 16.3 Blogovi i stručnjaci za praćenje

• 16.4 Konferencije i događaji posvećeni AI kodiranju

EPILOG: Umetnost biti dirigent AI orkestra

Završna razmišljanja o tome kako vibe coding predstavlja ne samo tehničku evoluciju, već i duboku promenu u načinu na koji razumemo kreativnost, produktivnost i saradnju između čoveka i mašine u digitalnoj eri. Knjiga se završava pozivom na eksperimentisanje, kontinuirano učenje i razvijanje intuicije za sklad između ljudskog raspoloženja i tehnoloških mogućnosti.

DODACI:

• Dodatak A: Uporedna matrica funkcija svih analiziranih alata

• Dodatak B: Modeli naplate i kalkulatori povraćaja investicije

• Dodatak C: Rečnik termina i tehnologija

• Dodatak D: Reference i preporučena literatura